It is currently ned jun 25, 2017 7:22 pm



Welcome
Welcome to svijetsapunica

You are currently viewing our boards as a guest, which gives you limited access to view most discussions and access our other features. By joining our free community, you will have access to post topics, communicate privately with other members (PM), respond to polls, upload content, and access many other special features. In addition, registered members also see less advertisements. Registration is fast, simple, and absolutely free, so please, join our community today!


Započni novu temu Odgovori  [ 19 post(ov)a ]  Go to page Previous  1, 2
Author Message
 Post subject: Re: Una historia de amor/Ljubavna priča
PostPosted: uto nov 22, 2016 12:23 am 
Offline
Avatar

Joined: pet dec 13, 2013 12:12 am
Posts: 3534
Do sada sam pročitao 10 epizoda i mogu reći da mi se sviđa. Prava komplikovano ljubavna priča. Uočavam da nema mnoga likova u priči i da ceo zaplet i rasplet prave glavni likovi. Baš me zanima šta će se dešavati dalje...

I da dodam da su mi Kimberly i Gonzalo baš legli za ovu priču i likove.

I jako sam se nasmejao podatku vezanom za Britney Spears. Nisam znao za to :rofl:


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Una historia de amor/Ljubavna priča
PostPosted: uto nov 22, 2016 1:55 pm 
Offline

Joined: ned nov 20, 2016 2:28 pm
Posts: 12
Hahaha. Drago mi je da ti se dopada :-D


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Una historia de amor/Ljubavna priča
PostPosted: uto nov 22, 2016 1:56 pm 
Offline

Joined: ned nov 20, 2016 2:28 pm
Posts: 12
Epizoda 3.


Istrcala sam iz restorana sto sam brze mogla. Zelela sam da pobegnem od njega, od sebe I svojih problema. Noc je bila topla I tiha. Svuda naokolo vladala je tisina I uspavanost, a u daljini je blestao odsjaj ulicnih svetiljki. Pocela sam da kopam po tasni u potrazi za mobilnim telefonom I kada sam ga konacno pronasla videla sam da mi se ispraznila baterija. Sranje! Pocicu pesice pa cu valjda usput uhvatiti taksi.
“Hej Ana! Sacekaj!”, okrenula sam se I videla Maksa kako istrcava iz restorana. Lice mu nije vise bilo nasmejano, vec ozbiljno I mracno. Oci su mu sevale, a ljutnja izbijala iz njega.
“Sta hoces?”, odbrusila sam grubo.
“Stani malo. Nismo zavrsili razgovor. Moram da priznam da sam se sokirao ovime sto si rekla. Meni se to nikada nije desilo I prosto mi je tesko da poverujem u to.”
“Ja sam ti rekla sta sam imala, a ti veruj u sta hoces!”
“Slusaj, ovako cemo. I ti I ja smo mladi, nismo ni ljubavni par, niti smo simpaticni jedno drugom.”
“Oh, vise ti nisam simpaticna”, gorko sam se nasmejala.
“Ana, deca se radjaju iz ljubavi. Ovo nije trebalo da se desi. Ovo je greska koju moramo ispraviti. Prepusti sve meni. Ja cu se raspitiati I zakazati ti abortus na najboljoj klinici I tako ce se sve vratiti na staro. Sta kazes?”
“Ne pada mi na pamet!”, rekla sam, a suze su mi se skupljale u ocima. Bila sam mnogo besna.
“Molim?”
“Ja cu roditi ovu bebu svidelo se to tebi ili ne!”, ne znam zasto ali osetila sam ogromnu potrebu da odbranim ovo malo bice koje je raslo u meni I sada mi je mogucnost abortusa bila potpuno nezamisliva.
“Daj ti si odlepila totalno! Mislis da sam spreman da budem otac!? Imam gomilu problema I jos mi je samo ovo falilo! I nemoj sad da mi places jer ono sto najvise mrzim je cmizdrenje!”, urlao je.
“A ono sto ja najvise mrzim je da imam posla sa kretenima kao sto si ti! I ne brini, beba I ja ti necemo praviti probleme! Neces imati nikakve odgovornosti prema nama! Moja beba nece imati oca!”, rekla sam I krenula zurno napred.
Cula sam ga kako glasno psuje I ubrzala sam korak.
“Stani! Odvescu te kuci!”, povikao je za mnom, ali se nisam okretala.
Ubrzala sam, spazila taksi I uletela u njega ne okrenuvsi se.


Taksi me je ostavio ispred kuce I ja sam uleltela sto sam brze mogla. Imala sam ogromnu zelju da se sklupcam u svom krevetu, da zaspim I zaboravim na sve.
“Gde si se smucala do sada?!”, odjeknuo je glas moje majke kada sam usla u dnevni boravak.
Ustala je sa fotelje u kojoj je sedela I priblizila mi se. Pogledala sam na veliki zidni sat. Bilo je dva sata posle ponoci.
“Zahtevam da mi smesta kazes gde si bila I zasto ti je telefon nedostupan?! Vidis li koliko je sati?!”, urlala je.
“Daj majko, nisam vise dete.”
Perla je uletela u sobu sa Fernandom za petama.
“Duso, dobro je da si stigla! Tako sam brinula”, govorila je Perla grleci me.
“Gde si se izgubila? Bila si pored mene I kad sam se okrenula vise te nije bilo. Alehandro me je zamalo ubio jer sam te izgubila”, govorila je Fernanda.
“Kako je on?”, upitala sam setivsi se povredjenog Alehandra.
“Popio je tabletu protiv bolova I sada spava”, rekla je Fernanda.
“Ja ne znam kuda vodi ovakvo ponasanje Ana!”, ponovo je otpocela majka.
“Perla, ili ce tvoj sin prestati da se bavi tim glupostima ili cu biti prinudjena da vas otpustim!”
“Mama uopste nije fer da se tako ponasas! Oni rade kod nas vec trideset godina, a cime ce se baviti je apsolutno njihova stvar. Ukoliko bi oni izasli iz nase kuce budi uverena da bih je istog casa I ja napustila”, Perla je stisla moju ruku u znak zahvalnosti.
“Ti mala nezahvalnice! Volis obicnu sluskinju vise od rodjene majke!”
“Mozda zato sto mi je ta obicna sluskinja vise majka nego ti!”,videla sam kako su je moje reci pogodile, ali to sam I zelela.
“Duso, dosta je bilo. Nemoj tako da govoris”, umirivala me je Perla.
“Smesta mi se gubi sa ociju!”, zarezala je majka.
“Viviana, ne budi tako gruba prema detetu”, rekla je Perla.
“Ti da cutis!”, povikala je.
“Pusti je Perla. Navikla sam se ja na to. Znam da njenu podrsku nikada necu imati. Sve sto ume je da me prekorava. I sada, kada mi je potrebna da me posavetuje I da me ohrabri kao majka jer se nekada nalazila u istoj situaciji kao ja sada, ona me tera od sebe”, zajecala sam.
“Kakvoj situaciji?”, pitala je majka.
“Trudna sam, majko. I sama”, rekla sam jedva cujno.
Zinula je u cudu I sva boja joj se povukla sa lica.
“Ko je otac?!
“To nije bitno”, rekla sam.
“Cestitam ti duso moja. Ja sam uz tebe, ja se radujem”, Perla me je snazno prigrlila.
“Kako si mogla da budes tako bezobzirna?!”, povikala je majka hvatajuci me za ramena I snazno drmusajuci.
“Sve sam ti pruzila, a ti mi ovako vracas! Osramotila si me! Stidim se sto si moja cerka!”
“Hvala ti, majko. Nista manje nisam ni ocekivala od tebe”, tog momenta me je snazno osamarila I ja sam se zateturala u nazad.
“Ne, ne! Dosta! Smirite se! Viviana, smiri se!”, povikala je Perla.
“Sutra ujutru te vodim da abortiras!”, procedila je majka kroz zube.
“Samo preko mene mrtve!”, odbrusila sam.
“Vrati mi sve kartice, kljuceve od stana I auta. Napusti ovu kucu. Ovde vise nisi dobrodosla. Ti vise nisi moja cerka”, rekla je I izasla.

Reakcija joj je bila mnogo gora nego sto sam zamisljala. Ostala sam da stojim kao ukopana I dalje ne verujuci da jedna majka moze biti toliko okrutna prema svom detetu.


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Una historia de amor/Ljubavna priča
PostPosted: čet nov 24, 2016 11:09 am 
Offline
Avatar

Joined: ned nov 10, 2013 11:23 am
Posts: 15907
Location: Svijet sapunica :)
Angel :) je napisao/la:
Do sada sam pročitao 10 epizoda i mogu reći da mi se sviđa. Prava komplikovano ljubavna priča. Uočavam da nema mnoga likova u priči i da ceo zaplet i rasplet prave glavni likovi. Baš me zanima šta će se dešavati dalje...

I da dodam da su mi Kimberly i Gonzalo baš legli za ovu priču i likove.

I jako sam se nasmejao podatku vezanom za Britney Spears. Nisam znao za to :rofl:


Nešto sam propustila? :lol:

Pukice, i ja se pridružujem čitanju. ;)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Una historia de amor/Ljubavna priča
PostPosted: čet nov 24, 2016 12:47 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet dec 13, 2013 12:12 am
Posts: 3534
Pukica je ovu wn postavila na jednom drugom forumu na kojem ja nisam registrovan, ali sam pročitao 10 epizoda koliko ih je tamo napisala ;)

Tako da nisi ništa propustila :D


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Una historia de amor/Ljubavna priča
PostPosted: čet nov 24, 2016 6:11 pm 
Offline

Joined: ned nov 20, 2016 2:28 pm
Posts: 12
Epizoda 4.

Na brzinu sam spakovala svoje stvari I otisla od kuce. Majka se zatvorila u svoju sobu I vise nije izlazila. Perla me je odvezla u kucu svoje rodjene sestre I dogovorile smo se da tamo ostanem par dana, dok se ne snadjem. Perla je kao I uvek imala resenje za mene I neprestano me bodrila I govorila da ispravno postopam jer odbijam da se podvrgnem abortusu. Smatrala je da je dete Boziji dar I da mu se trebamo radovati. Nije me ispitivala o bebinom ocu I bila sam joj veoma zahvalna zbog toga. Te noci sam jedva utonula u san, ali kada sam se narednog jutra probudila osecala sam se mnogo lakse. Vise nista nisam krila I sav teret koji sam nosila na ledjima ova tri meseca nestao je. Iako sam bila sama, osecala sam se mnogo spokojnije.
“Dobro jutro, Ana! Jesi li dobro spavala?”, upitala me je Perlina starija sestra, kada sam usla u skromnu kuhinjicu sa trpezarijom.
“Dobro jutro Flor. Jesam, hvala na pitanju.”
Flor je bila jednako ljupka I brizna kao I Perla. Zivela je sama u maloj, skromnoj kucici. Muz joj je davno preminuo, a dece nisu imali.
“Sedi, duso. Skuvacu nam kafu, a sada ce stici I hleb pa cemo zajedno doruckovati.”
“Hvala ti Flor.”
“Svako jutro mi hleb donosi jedan divan decko. Zivi sa majkom bas tu blizu mene I svako jutro on mi kupi hleb I donese da ne bih morala ja da se mucim I odlazim u kupovinu. Stvarno, zlatan decko. Mnogo se muci. On po citav dan radi, a majka mu je tesko bolesna. Ima rak I lezi sirotica non stop. A on se tako bori da je izvuce. Stalno je vodi po lekarima. Dace Bog da joj bude bolje.”
“To je stvarno strasno. Nego, Flor, radis li jos uvek u onoj menzi?”
“Da, da. Sad bas imamo dosta posla. U blizini se gradi neki trzni centar pa se radnici hrane kod nas. Danas radim popodnevnu smenu.”
“Treba li radnica tamo? Sada mi treba posao. Moram skupiti nesto para. Bice mi potrebne kada se rodi beba.”
“Nista se ne brini, duso. Udesicu ja to sa seficom. Ona je moja dobra prijateljica.”
“Hvala ti do neba, Flor”, ustala sam I zagrlila je.
Zacu se kucanje na vratima.
“Otvori duso. Stize nam hleb”, zamolila me je Flor.
Poslusala sam je I otvorila vrata. Zatreptala sam iznenadjeno gledajuci u Maksa koji je stajao na vratima.
“Ti?!”, rekao je jednako iznenadjen.
“Maks, duso, udji”, povikala je Flor iz kuhinje.
Propustila sam ga da udje.
“Otkud ti ovde? Je l ti mene uhodis?”, promrmljao je kako ga Flor ne bi cula.
“Da, verovartno nemam preca posla”, odbrusila sam.
“Maks, ovo je Ana. Ona je moja gosca. Bice neko vreme kod mene.”
Pruzila sam mu ruku.
“Ana”, rekla sam I on je prihvatio moju ruku stisnuvsi je blago. Gledao me je prodorno. Zadrhtala sam.
“Drago mi je”, odvratio je.
“Zar nije prelepa. Kao andjeo”, govorila je Flor, a on je nemo klimnuo glavom.
“Sedi duso sa nama. Taman sam skuvala kafu pa da popijemo svi zajdeno.”
“Hvala, Flor, ali nemam vremena. Moram mami da spremim dorucak, a onda na posao.”
“Dobro, duso. Pozdravi mamu. Potrudicu se da je obidjem kasnije”, rekla je Flor prateci ga.
“Zlatan decko”, uzdahnula je, zatvarajuci vrata za njim.
“Da”, promrmljala sam.


Kasnije sam zajedno sa Flor otisla u menzu u kojoj je radila. Prvo smo otisle u kancelariju njene sefice I Flor ju je zamolila da me primi na posao. Imala sam srecu sto je to bila jako ljubazna I fina zena. Razumela je moju situaciju I koliko mi je posao potreban, te mi je izasla u susret. Nakon toga, sisle smo u kuhinju I Flor se prihvatila spremanja rucka, a ja sam asistirala. Potom sam postavila stolove u velikoj sali u kojoj su gosti obedovali, a onda smo zajedno iscekivale dolazak radnika na rucak. Polako su poceli da pristizu, glasno razgovarajuci medju sobom I smejuci se.
Oh ne! Ponovo Maks! Pa da! Pomenuo je da radi na gradilistu. Spazila sam ga kako ulazi u menzu, zajedno sa jos dva radnika. Nosio je radno odelo, I uprkos tome, izgledao jako privlacno. Trudila sam se da ne obracam paznju na njega, ali sam krajickom oka videla kako me posmatra, a zatim je posao ka meni. Pogledala sam ga, a on se mi je uputio blistavo beli osmeh.
“I posle reci da me ne uhodis. Jos fali da te zateknem u svom krevetu veceras kada odem na spavanje”, zakikotao se, a ja sam ga osinula pogledom.
“Nisam ja od tih koje se utrkuju da ti se uvuku u krevet. Ne zanimas me!”, rekla sam besno.
“Kako si?”, upitao me je drugacijim, mirnijim tonom.
“Sasvim dobro”, rekla sam hladno.
“I beba je dobro”, rekao je I pogledao u moj stomak.
“Znas, meni je majka pricala da sam bio jako dobar I poslusan kao mali. Ako I ovaj malisa bude takav, necmo imati problema.”
“Mislis necu imati problema. Ti si odbio bilo kakvu obavezu prema nama, secas se? Nemas nikakve veze ni sa mnom, a ni sa bebom.”
“Izvini, bio sam previse grub sinoc. Nocas nisam mogao da zaspim, dugo sam razmisljao. Ako je ova beba stvarno moja, necu je se odreci”, rekao je tiho, a ja sam ga posmatrala iznenadjeno.
“Mozemo li zajedno otici kod ginekologa? Voleo bih da vidim bebu. Znas, na onom monitoru I to”, iz minuta u minut bila sam sve vise iznenadjena ovim obrtom situacije.
“Ne vidim zbog cega. Beba je jos uvek malena tackica I jos se nista ne vidi.”
“Zelim da vidim tu tackicu. Ako je moja, sigurno cu osetiti nesto.”
Ironicno sam se podsmehnula.
“Molim te, Ana, ucini mi to”, rekao je molecivo.
“Zakazacu pregled za sutra”, kratko sam rekla.
“Sutra, odlicno. Odgovara mi. Hvala ti.”

Polozio mi je ruku na stomak I ja sam zadrhtala od tog dodira. Odgurnula sam ga I otisla u kuhinju.


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Una historia de amor/Ljubavna priča
PostPosted: čet nov 24, 2016 6:12 pm 
Offline

Joined: ned nov 20, 2016 2:28 pm
Posts: 12
Epizoda 5.

Narednog jutra ustala sam rano. Kontaktirala sam svoju doktorku I zakazala pregled za podne. Flor nije bila kod kuce, vec je otisla na svoj zakazani pregled kod ocnog lekara. Ja sam cekala Maksa da donese hleb, a ujedno I da mu saopstim da sam ugovorila pregled kod ginekologa. Dohvatila sam svoj telefon I pozvala Perlu. Nakon nekoliko sekundi, javila se.
“Ana, duso, ti si”, cula sam njen topao glas.
“Jutro Perla. Da li zovem u nezgodno vreme?”
“Ma ne. Evo bas zapocinjem sa spremanjem dorucka I mislim na tebe. Je l te Flor dobro hrani? Da li se dobro slazete?”
“Oh, odlicno. Flor je super. Skoro kao ti.”
“Ljubavi moja. Docicu cim budem mogla da te obidjem.”
“Perla,...kako je mama?”, pitala sam.
“Dobro je. Nemoj ti da brines za nju. Procice je ta ljutnja uskoro. Ti trebas da mislis na sebe I na tog malisana. Joooj, jedva cekam da se rodi”, cvrkutala je Perla I ja sam pomazila svoj stomacic zmisljajuci sebe sa bebom u narucju.
Najednom sam osetila ostro probadanje u stomaku. Odahnula sam kada je prestalo, ali za par trenutaka naisao je novi talas bola I ja sam se presamitila.
“Joooooj”, zajecala sam
“Ana? Sta je bilo duso? Sta se desava?”, zacula sam Perlin zabrinuti glas.
“Dobro sam”, a zapravo nisam bila. Stisnula sam zube u novom naletu bolova.
“Ne zvucis mi dobro? Zaboga sta se desava?!”
“Ne znam. Jako me boli stomak.”
Kucanje na vratima se zaculo.
“Pozovi hitnu pomoc. Ne bih da te zabrinem, ali posto si trudna, trebalo bi da odes lekaru”, cula sam Perlu kako prica.
“U redu. Nazvacu te kasnije”, rekla sam joj. Ona je nastavila nesto da govori, ali sam ja prekinula.
Kucanje se ponovilo.
“Napred!”, slabasno sam rekla.
Maks je usao I zastao kada me je video u grcu.
“Ana, sta ti je? Jesi li dobro? Mnogo si bleda”, poleteo je ka meni.
“Dobro sam”, prodahtala sam oblivena hladnim znojem.
“Pomozi mi, moram kod lekara.”
Pomogao mi je da ustanem sa stolice, a onda sam videla da su mi farmerke umrljane krvlju.
“O boze!”, uspaniceno sam rekla.
“Krvaris!”, Maks je bio jednako uplasen kao I ja.
“Moramo u bolnicu, Maks! Molim te pomozi mi, ne zelim da izgubim moju bebu!”, preklinjala sam.
Poveo me je ka vratima.
“Idemo odmh. Ne brini nista. Brzo cemo stici u bolnicu I bice sve u redu. Bices dobro. I nasa beba ce biti dobro”, umirivao me je dok me je smestao u njegov auto. Bio je bled I videla sam da su mu ruke podrhtavale. Upalio je auto I nagazio gas.
Ja sam pokusavala da obuzdam paniku, ali ostri talasi bolova su me ozbiljno plasili.
“Stizemo ubrzo! Drzi se, plavusice!”, doviknuo mi je Maks jureci gradom.
Cinilo mi se da nam je potrebna vecnost da stignemo do bolnice. Svakog trenutka bila sam sve uplasenija. Tesko sam disala I bila mokra od znoja. Cinilio mi se da je svaki grc boleo sve jace.
Maks se zaustavio ispred bolnice I pozvao dva bolnicara koja su bila ispred u pomoc.
Dok mi je pomagao da izadjem iz auta, njih dvojica su doneli bolnicka kolica.
“Da li te boli?”, pitao je Maks usplahireno.
Klimnula sam glavom dok su me spustali u kolica.
“Bice sve u redu. Nemojte se plasiti”, rekao mi je jedan od bolnicara.
Vozili su me uskim bolnickim hodnikom, a ja sam zaklopila oci.
“Drzi se bebice. Budi jaka. Ne dam te, niposto. Voli te mama”, govorila sam neprestano u sebi.


Budim se. Polako otvaram oci. Pogled mi je mutan, a glava teska. Gde sam? Tako sam slaba.
“Ana, o hvala Bogu, probudila si se. Kako si? Boli li te nesto?”, Maks je pritrcao postelji u kojoj sam lezala.
Tada sam se setila svega. Beba! Moja beba! Izgubila sam je!
“Ne, ne, ne! Ne zelim da izgubim moju bebu!”, ocajnicki sam povikala.
“Smiri se. Beba je dobro. Sve je u redu. Ne brini”, zastitnicki me je prigrlio ljubeci me u celo.
“Kako?”,pitala sam u neverici.
“Stigli smo na vreme. Spasili su je. Sve je u redu”, govorio je, a olaksanje mu se osecalo u glasu.
“Dobro je. O hvala Bogu!”, suze su mi skliznule niz obraze. Odahnula sam.
“Oh, Ana, tako si me uplasila”, govorio je brisuci mi suze.
“Hvala ti. Da nije bilo tebe, ne zelim ni da mislim sta bi se dogodilo”, zahvalno sam se nesmesila.
“Nema potrebe da mi se zahvaljujes. Najvaznije je da ste ti I beba dobro.”
“Ali, ti nisi zeleo ovu bebu...”
“Zelim je”, rekao je kao iz topa.
“Ali..”, polozio mi je prst na usne.
“Veruj mi”, molecivo me je pogledao.
“Tako sam umorna”, rekla sam slabasno.
“To je zbog lekova. Dali su ti nesto za umirenje. Odmaraj se. Ja cu biti ovde. Pazicu na tebe”, rekao je I polozio mi ruku na stomak.
“I na bebu”, dodao je.

Pogledala sam u njegovu ruku koja je nezno mazila moj stomacic. Ovoga puta je nisam odgurnula. Zaklopila sam oci. Osecala sam se tako sigurno pred njega I sa tom mislju sam utonula ponovo u san.


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Una historia de amor/Ljubavna priča
PostPosted: pon nov 28, 2016 12:40 am 
Offline

Joined: ned nov 20, 2016 2:28 pm
Posts: 12
Epizoda 6.

Otvaram oci. Bolnicka soba je mracna. Samo jedna lampa u uglu je delimicno osvetljava. Nemam predstavu o vremenu, potpuno sam osamucena. Prelazim pogledom po sobi, a onda mi se pogled prikova za tamnu siluetu koja je stajala u podnozju kreveta. Zaskiljila sam u mraku kako bih prepoznala ko je. Mama! Moja mama! Srce mi se ispunilo I srecom I tugom istovrmeno. Mama je dosla da me vidi!
“Mama, mamice!”, jedva cujno sam izgovorila.
Ona mi se priblizila. Primakla je lice uz moje I poljubila me u celo. Oci su joj bile suzne, a lice zabrinuto. Ona place?! Pre nego sto sam ista stigla da kazem izletela je iz sobe, a mene je san ponovo savladao.


Narednog jutra sam se osecala mnogo bolje. Vise nije bilo osamucenosti u glavi I neizdrzive potrebe za snom, niti bilo kakvih bolova. Lekar je dosao da me jos jednom pregleda. Potvrdio je da je sa bebom sve u redu I ja sam odahnula. Nalozio mi je da odmaram I da se trudim da izbegavam stresne situacije. Zakazao mi je kotrolu za nedelju dana I pustio me kuci. Nakon njegovog odlaska neko je ponovo zakucao na vrata.
“Mozemo li da udjemo?”, Alehandro je pitao I siroko se osmehujuci, a iza njega, videla sam nasmejana lica Perle I Flor.
“Naravno”, bila sam srecna sto su uz mene.
Alehandro je uneo veliku korpu cveca.
“Ovo je za buducu mamu”, polozio je korpu na komodicu pored kreveta I poljubio mi ruku.
“Hvala. Predivno je.”
“A ovo su vitamini da mama I beba budu zdrave I jake”, govorila je Perla noseci kese sa vocem.
“Ti devojko, na smrt si me preplasila! Kada sam videla da te nema I kada me je Perla nazvala zamalo nisam umrla. Nisam trebala da te ostavim samu”, govorila je Flor grleci me.
“Nisi ti kriva Flor. Vidis da se na kraju sve dobro zavrsilo”, rekla sam.
“Hvala Bogu, duso. Svi smo se veoma zabrinuli”, mazila me je Perla po kosi.
“A mama? Da li mama zna sta se dogodilo?”, pitala sam jer mi se celo jutro vrzmala po glavi ona tamna silueta koja je sinoc stajala kraj mog kreveta. Bila sam sigurna da je to bila mama, ali nisam bila sigurna da li se to stvarno dogodilo ili sam samo sanjala.
“Da, zna. Rekla sam joj juce. Sigurno da se zabrinula. Zatvorila se u sobu I vise nije izlazila”, govorila je Perla, a ja sam se razocarala cuvsi to.
“Ana, dokror nam je rekao da bi trebala neko vreme da mirujes I zato cu I ja ostati kod tetke Flor. Ona radi I ne moze celi dan biti kod tebe, ali sam zato ja odlucio da ostanem I brinem o tebi”, govorio je Alehandro.
“Oh, hvala ti, ali nije potrebno, zaista. Osecam se sasvim dobro”
“Ni rec necu da cujem. Alehandro ostaje kod nas, a ti moras da lezis I odmaras se”, naredila je Flor.
“Cula si”, nasmesio se Alehandro I ja sam klimnula glavom.


Kada smo se vratili Florinoj kuci, odmah su me smestili u krevet I posluzili mi rucak. Perla je morala da se vrati kuci, a Flor je otisla na posao. Alehandro se nije odvajao od mene I bilo mi je neprijatno zbog toga.
“Nikad te nisam video da toliko jedes”, nasmesio se.
“Ogladnela sam bas”, promrmljala sam uzivajuci u obroku.
“Malo ti se primecuje stomacic. Zelis li da bude decak ili devojcica?”, pitao je.
“Nisam razmisljala o tome. Bitno mi je samo da je zdravo.”
“A bebin tata, sta je sa njim?”, pitao je oprezno, a ja sam se gotovo zagrcnula.
Maks! Gde li je on nestao?
“Alehandro, ne bih o tome.”
“Dobro, shvatam. Izvini, molim te”, uzeo je moju ruku u svoju I prodorno me pogledao.
Zurno koracanje se zaculo u hodniku I Alehandro je iznenadjeno skocio sa kreveta spreman da proveri ko je. Vrata moje sobe su se otvorila I pojavio se Maks. Izgledao je jako uplaseno.
“Ana, dobro si, hvala Bogu! Bio sam u bolnici. Mnogo sam se uplasio kada sam video da je krevet u kome si lezala prazan”, zadihano je govorio.
“Ne brini. Sve je u najboljem redu”, nasmsila sam mu se.
“Sta radis ti ovde?”, grubo je upitao Alehandro.
“Isto bih trebao I ja tebe da pitam”, odbrusio mu je Maks.
“Ana je moja prijateljica I dosao sam ovamo da bih pazio na nju. Ona treba da se odmara I zato bi bilo dobro da odes.”
“Je li? E pa vidis, ja imam puno pravo da budem ovde kraj nje, a onaj koji treba da se gubi si ti”, procedio je Maks.
“Dosta!”, povikala sam
“Ana, sta umislja ovaj kreten?”, pitao je Alehandro, a Maksovo lice je postalo mracno.
“On je bebin otac”, rekla sam tiho, a Alehandro me je iznenadjeno prostrelio pogledom.
“Sta?!”, upitao je u neverici.
“To sto si cuo. Zato se gubi odavde I ostavi moju devojku na miru! Svu pomoc koja joj bude potrebna pruzicu joj ja!”, odbrusio je Maks.
Bila sam u soku. Nazvao me je svojom devojkom, a jasno se videlo da ga je jako iznerviralo Alehandrovo prisustvo I da je zapravo ljubomoran. Iz nekih, meni neobjasnjivih razloga, nasmesila sam se I osetila sam leptirice u stomaku zbog ovoga sto je izgovorio.


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Una historia de amor/Ljubavna priča
PostPosted: uto nov 29, 2016 5:13 pm 
Offline

Joined: ned nov 20, 2016 2:28 pm
Posts: 12
Epizoda 7.


Jedva sam uspela Alehandru da objasnim da Maks I ja nismo ljubavni par I kako zapravo stoje stvari. Izgledao je besno I jedva je pristao da me ostavi nasamo sa Maksom. Maks je insistirao da razgovara sa mnom I kada je Alehandro izasao izatvorio vrata za sobom, on je seo kraj mene I uzeo moju ruku u svoju.
“Kako se osecas?”, pitao me je.
“Dobro sam sasvim.”
“Oh, Ana, umro bih da se tebi ili bebi dogodilo nesto juce.”
“Jasno mi je da sam te uplasila, ali, ne moras se pretvarati, znam da ne zelis ovu bebu”, uzahnula sam.
“Opet ti o tome. Ana, vec sam ti rekao da je zelim.”
“Ali, kako si preko noci promenio misljenje?”
“Shvatio sam neke stvari. Onoga casa kada si mi rekla za bebu nisam mogao da poverujem u to. Uplasio sam se jako. Imakla si mi tlo pod nogama. To je bilo tako neocekivano. Pomislio sam, kakav bih otac ja mogao da budem? Nikada se nisam bavio decom, niti sam umeo sa njima. A onda sam razmislio. Ne bih mogao da zivim mirno, a da ne poznajem svoje dete I nisam kraj njega. Ja sam rastao u srecnoj porodici I zelim da I moja deca dozive to isto jer je to kljucna stvar za njihovu licnost. A moja mama...Oh, ona je jako bolesna..”, uzdahnuo je.
“Njeno stanje je jako neizvesno. Ja se trudim, ali cini mi se, ne uspeva mi...”, slomio se I videla sam kako mu se suze skupljaju u ocima. Sada je izgledao tako krhko I pozelela sam da ga zagrlim ali sam se plasila.
“Hej, smiri se. Bice sve u redu”, potapsala sam ga po ramenu.
“O Ana, ona mi je sve sto imam. I zato zelim ovu bebu. Zelim da imam nesto svoje. Nesto sto ce biti centar moga sveta. Ne zelim da ostanem sam.”
“Neces biti sam. Moci ces da vidjas svoje dete kad god pozelis.”
“Nase dete”, rekao je.
“Da. Nase”, rekla sam I jako mi se dopadalo kako to zvuci.
“Obecavam da cu se truditi da tebi I bebi obezbedim sve sto vam je potrebno.”
“Hvala ti”, nasmesila sam se.
“Nego, dosao sam da te pozovem kod mene na veceru. Znam da bi trebala da lezis I odmaras, ali moja majka insistira da te dovedem. Rekao sam joj sve. Ana, nikada je nisam video ovako srecnu”, lice mu se ozarilo.
“Ustala je iz kreveta I sada priprema veceru. Molim te, dodji veceras. Njoj ce to jako znaciti.”
“Naravno da cu doci. Bas se radujem sto cu upoznati buducu baku.”
Snazno me je zagrlio.
“Hvala ti puno”, prosaptao mi je na uvo.


Noc se spustila nad gradom I ja sam bila spremna za dogovorenu veceru. Malo sam se nasminkala I doterala jer sam zelela da ostavim dobar utisak. Maks je dosao po mene u sedam.
“Wow, plavusice! Izgledas predivno. Mogao bih ponovo da se zaljubim u tebe”, rekao je kada me je ugledao.
Trgla sam se, a crvenilo mi se razlilo licem.
“Kako to mislis ponovo?”, pitala sam.
“Ne mozes da poreknes da medju nama postoji hemije”, rekao je I uputio mi svoj zavodnicki osmeh.
“Ma hajde. Uozbilji se”, odmahnula sam glavom.
“Kako onda objasnjavas to sto crvenis svaki put kada ti se priblizim ili te dodirnem?”, nastavio je I leptirici su ponovo zaplesali u mom stomaku.
“Ne crvenim”, bilo je sve sto sam uspela da kazem.
“Znas da to nije istina”, prosaputao je I priblizio mi se.
Ana, odmakni se! Odjekivalo mi je u glavi, ali me noge nisu slusale.
Srce mi je snazno zalupalo kada je kaziprstom dodirnuo moju donju usnu.
“Koliko zelim ponovo da osetim ukus tvojih usana”, prosaputao je, a u meni je sve treperilo.
“Zelis li da te poljubim?”, rekao je dodirujuci mi rukama vrat.
Ne, ne, ne, govorila je moja podsvest, ali nisam to naglas izgovorila.
“Ana, znas li da je cutanje znak odobravanja?”
Nagnuo se I nezno spustio usne na moje. Toplina njegovih usana prostrujala mi je citavim telom I ja sam ga privukla blize.
Najednom se uzmakao I pogledao me, ozbiljno proucavajuci da li sam zaista zelela ovaj poljubac. Nasmesila sam mu se I on je izvio usne u osmeh.
“Oh, Ana. Sta mi radis.”
Privukao me je ponovo sebi I poljubio jos strastvenije. Zavukla sam ruke pod njegovu kosulju I prstima mu presala preko ledja. Zadrhtao je. Pomilovala sam mu lice, spustala prste niz njegovu bradu I vrat. Dohvatila sam dugmad njegove kosulje I pocela da ih otkopcavam, ali on me je zaustavio.
“Ne, Ana.”
“Zasto?”, pitala sam.
“Zaneli smo se. Ponela nas je strast. Moramo da usporimo. Ne zelim da uradis nesto zbog cega ces se sutra kajati.”
Bilo mi je krivo sto je pokvario sve. Ova neodoljiva potreba za njegovim usnama me je jako iznadila. Jesam li se zaljubila u njega? O ne, necu mu to pokazati! Sta on misli? Da moze da me poljubi I povuce se kad god hoce? E pa varas se, tatice. Zapamti ovaj poljubac, jer drugu priliku neces imati!
Popravila sam svoju haljinu I pogledala ga hladno.

“Idemo. Vecera ce se ohladiti”, rekla sam I krenula napolje.


Prijavi post
Top
 Profil  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Započni novu temu Odgovori  [ 19 post(ov)a ]  Go to page Previous  1, 2


Who is online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati attachmente.

Search for:
Jump to:  
suspicion-preferred