It is currently sub jun 24, 2017 12:23 am



Welcome
Welcome to svijetsapunica

You are currently viewing our boards as a guest, which gives you limited access to view most discussions and access our other features. By joining our free community, you will have access to post topics, communicate privately with other members (PM), respond to polls, upload content, and access many other special features. In addition, registered members also see less advertisements. Registration is fast, simple, and absolutely free, so please, join our community today!


Započni novu temu Odgovori  [ 6 post(ov)a ] 
Author Message
 Post subject: Misli i osećanja...
PostPosted: čet jun 12, 2014 12:21 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3406
Location: --u paklu na zemlji--
Temu sam zamislila kao mesto gde možemo pisati ono što nam je trenutno na umu, o čemu razmišljamo, kako se osećamo... Pričati sami sa sobom na kraju krajeva :rofl: Znate one trenutke kada želite da iskucate redove i redove, razumljive samo vama i vašem (trenutnom) emocionalnom i psihološkom stanju? E, pa za to služi ova tema :-D

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Misli i osećanja...
PostPosted: čet jun 12, 2014 1:15 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3406
Location: --u paklu na zemlji--
Šta bi ovce radile da im nije stada, a šta bi stado radilo da nije čobana... Pitanje je, doduše, i šta bi čoban radio da mu nije ovaca... To je taj odnos zavisnosti, međusobni interes, premda je nemoguće oteti se utisku da i u odnosu kakav je čobansko-ovčarski postoje pojmovi poput podređenost i nadređenost. Prosto, zna se ko kosi, a ko vodu nosi. Čoban želi korist, ovce su mu izvor prihoda, ali džaba mu želje ako nema dovoljno veština i talenta za manipulaciju da svoje megalomanske planove realizuje. Od jedne, dve ili tri ovce nema vajde, ključ uspeha je u gomili. Iskusni čoban zna znanje, u to ne treba sumnjati, oni manje iskusni uče od starijih pa možda ih i nadmaše i dokažu da učenik zaista može da nadmaši učitelja. Nije to lak posao...okupiti beskonačan broj ovaca, ubediti ih kom čobanu bespogovorno treba da se priklone i da ga slede u sreći i veselju, bolesti i žalosti, leti i zimi i to bez prinude, sve je bazirano na visokom stepenu dobrovoljnosti, neophodno je da se ostavi utisak da su ovce jednostavno pametnice i umeju da izaberu najboljeg od najboljih zato što svom izabraniku veruju, veruju mu više nego sopstvenim očima. Kako i da ne veruju svom čobanu, obećao im je krov nad glavom, hranu, ponekad i čistu vodu... Dovoljno im je to, skromnost je kažu vrlina. Ono što je meni lično najfascinantnije jeste kako čobani teško uspevaju da sakriju svoje oduševljenje kada postane sasvim izvesno da su izdominirali i da sudbinu stada ovaca imaju u svojim rukama. Moć, moć, moć, uvek bila i biće inicijator novih poduhvata i osvajačkih pohoda. Možda nisam u pravu, možda grešim kada samo pomislim da čobani gube tlo pod nogama u momentu sticanja svojih 5 minuta slave, potcenila sam ih i zato se izvinjavam. Čobani misle unapred, ne prepuštaju nijedan detalj slučaju i zato nabavljaju pse koji imaju zadatak da vode računa o ovcama u stadu. Psi su dresirani (naglasak na dresirani) da nadgledaju ovce i spreče eventualno bežanje po neke ovčice, one ovčice kojoj je dosadila rutina i koja je skupila hrabrost da barem pokuša da promeni čvrsto utemeljen sistem. Nažalost, pas tom prilikom preteći zalaje i/ili ugrize ovčicu, podseti je ko je gazda i podseti je da ostale ovce više veruju čobanu nego što će ikada verovati njoj jednoj, poletnoj, energičnoj i drčnoj, ali pomalo naivnoj i dečije entuzijazmatičnoj. Ostale ovce joj neće reći hvala na ideji, već će je proglasiti izdajicom stada i izdajicom uzvišenog čobana. Ja ipak ne gubim nadu, držim palčeve svim ovčicama nedovoljno podobnim da budu predmet nečije manipulacije, neka služe sebi a ne tuđim interesima i neka se ne obaziru na ovce ispranih mozgova čiji kraj ima 2 varijante:
1. umreće prirodnom smrću, bez svoje vune, iznurene, iznemogle, premorene
2. umreće nasilnom smrću, biće zaklane iz razloga što će postati korisnije mrtve nego žive
I... neka cveta hiljadu cvetova :love:

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Misli i osećanja...
PostPosted: sub jun 14, 2014 7:11 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3406
Location: --u paklu na zemlji--
Kako mi s vremena na vreme prija da se zavalim u fotelju, uperim pogled ka plafonu i započnem konstruisanje scena u svojoj glavi koje se nikad neće desiti zato što sam odlučila da krenem nekim drugim putem, dijametralno suprotnim od onog puta koji bi te moje iskonstruisane (čitaj: nepostojeće i neostvarive) scene učinio ostvarivim. Bez mnogo filozofiranja i presipanja iz šupljeg u prazno-mislim na odabir fakulteta i buduću profesiju. Konfuzna mi je sama ta činjenica što uopšte razmišljam o ispravnosti još odavno donete odluke u pogledu mog obrazovanja i što mi sama od sebe nadolaze uznemirujuća pitanja kao npr. Ana, da li si trebala upisati nešto drugo, šta misliš? Kao klinka sam govorila da želim jednog dana da postanem advokat, ne glumica, ne balerina, ne učiteljica i ne stjuardesa, isključivo advokat. Interesantno je da tokom osnovne škole i gimnazije nisam menjala mišljenje, za mene alternativa nije postojala. Ali zato je postojala potajna želja za imanjem 2 profesije-glavne (advokatura) i sporedne (psihologija), mada sam ja, kao večito i čvrsto racionalan tip osobe, bila savršeno svesna da bavljenje istovremeno obema profesijama koje generišu visok stepen odgovornosti, posvećenosti i vremena ne spada u domen realnosti, te sam logično bila svesna i da je izbor preko neophodan i da je malo ko na ovoj planeti Zemlji toliki srećnik da može posedovati koliko jare, toliko i pare. Odluka je pala posle veoma kratkog preispitivnja i brze analize pro i contra argumenata, sve je vuklo u prilog advokaturi, apsolutno svaki detalj i svaka stavka, plus entuzijazam i energija koja mi nikada nije falila. Što je najsmešnije, srećna sam i dalje, zadovoljna sam i dalje i sigurna sam i dalje u svoje kapacitete za vršenje odabranog zanimanja i upravo su mi iz tog razloga nejasne ove povremene misli. Možda je normalno u ljudskoj prirodi da večito analizira šta je pogrešio i da li je pogrešio, šta je mogao ili nije mogao, da li je postupio ispravno ili ne... Tako i ja, samo što me iskreno zabrinu ti zbunjujući momenti i kao da zažalim što se nisam opredelila za psihologiju, ali onda kada skontam da bi psihologija morala da isključi advokaturu opet mi bude žao. Recimo da mi je advokatura poput bračnog partnera koga volim i sa kojim sam presrećna, a psihologija poput tajne ljubavi koja nije uspela da se ugasi ali ni da ispliva na površnu u svom punom sjaju. To mi je gotovo pa idealna komparacija i idealni slikoviti prikaz mog stanja u poslovnom i obrazovnom segmentu. Eto, to znam, ono što takođe znam jeste da nikako i ni pod kojim uslovima ne bih mogla da budem s nekim bez ljubavi, kao što nikako ne bih mogla da studiram ono što ne volim i ponajmanje da provedem skoro ceo život radeći posao koji će me samo unesrećiti 8-)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Misli i osećanja...
PostPosted: pet aug 22, 2014 7:40 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3406
Location: --u paklu na zemlji--
Ptice sijaju, Sunce cvrkuće... Ups, pogrešan redosled reči u frazi...
Sunce sija, ptice cvrkuću. A svejedno je, ionako je poJenta ista. Ma koliko god ja forsirala svoj mozgić, on ne može da ukapira zbog čega se nesrećni, tužni, siromašni, bolesni, zlostavljani, napušteni i zapušteni ljudi "elegantno", manipulativno primoravaju da budu zadovoljni svojim životom, jer život čine sitnice poput Sunčevih zraka ili ptičijeg cvrkuta. Samo insinuirati, onako indirektno staviti nekome do znanja da je razmažen i nezahvalan samo zato što mu Sunce i ptice nisu podsticaj da, uprkos svemu, bude srećam mi je krajnje bezdušno, bezobrazno i podrugljivo. Realno gledano, Sunce nam je svima zajedničko zato što ga svi vidimo i ptice su nam zajedničke jer ih svi čujemo, a konkretni problemi pripadaju isključivo pojedincu i on je taj koji sa njima mora da se nosi. Ne mogu da verujem da je čovek, najsavršenije biće na ovoj planeti (najsavršenije u smislu da ima um, razum, svest i savest za razliku od npr. životinja koje deluju instinktivno), spao na te grane da nipošto ne sme ni da pomisli na nešto bolje i da mora da ćuti i da trpi situaciju u kojoj se nalazi da ga neki večiti pozitivci i optimisti ne bi proglasili hirovitim. Primećujem (barem kod nas) da je kult mučeništva na ceni, da je mazohizam postao toliko normalan da se gleda sa velikom dozom nepoverenja i paranoje kada se npr. otac i ćerka divno slažu (to je nenormalno, normalno bi bilo da nemaju gotovo nikakav odnos i da otac vrši psihičko i fizičko nasilje nad detetom). Što ti je gore, to ti se više dive i uzdižu te u nebesa. Ali ne zato što respektuju tvoju hrabrost, izdržljivost ili šta ti ja znam šta, nego zato što je takvima lakše ukoliko vide da je nekome gore nego njima samima.

Formula je jasna:

Loše ti je i ne težiš ka boljem=super si
Loše ti je i težiš ka boljem=razmaženo derište, koje ne ceni što ima besplatan kiseonik na raspolaganju nego traži više
Dobro ti je i zadovoljan si=tu je nešto opasno sumnjivo
Dobro ti je i težiš ka još boljem=đubre si belosvetsko, kriv si za sve moguće ratove, svetsku ekonomsku krizu, poplave, šumske požare i zemljotrese... a da, i erupcije vulkana

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Misli i osećanja...
PostPosted: pet feb 20, 2015 3:17 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3406
Location: --u paklu na zemlji--
Trenutno me muči par strahova, ne znam koliko ih ima, ali svi oni se mogu podvesti pod jedan pojam - strah od promena.
Ovo je godina u kojoj završavam faks. Srećna sam, tužna sam, pogubljena sam, ma pravi mix osećanja u kome
ubedljivo dominiraju strah i briga. Počeću da radim, to mi je najvažniji korak na putu ka ostvarenju cilja
(čitaj: željene profesije). Ozbiljna stvar, nema šta. Ozbiljne stvari zahtevaju ozbiljan pristup, a ja ga nemam :?
Neozbiljna sam. Lažem, ozbiljna sam ukoliko takva moram da budem, odgovorna, vredna, nisam intelektualni
invalid.... Ali, prirodno ne. Moja priroda prezire strogu formu, rokove, ograničenja slobode i vremena, naređenja,
rigorozna pravila, surove strogo-poslovne odnose, aroganciju, materijalizam i ljigavost.
Ipak, sve nabrojano u prethodnoj rečenici će me pratiti do odlaska u penziju, sa time ću legati u krevet uveče i ustajati ujutru.
Odbijam da prihvatim da ću se vremenom transformisati u beživotnog, programiranog robota :roll: Ne kažem da obavezno hoću,
ali je neizbežno da takvima budem okružena.
Ja sam smotana, stvari mi često ispadaju iz ruku, često lupim glavu kad ulazim u automobil i često mi se rukav džempera zakači
za bravu kada ulazim u sobu. I meni je to smešno i simpatično, neretko se smejem sama sa sobom. Često sam pesimista bez
pokrića i vidim najgori mogući ishod, nekada čisto iz dosade, a ne iz ubeđenja. Često kažem nešto što ne treba, osobi kojoj ne
treba, na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme i...pred pogrešnim ljudima, ali i to mi je simpatično. A znam da ću na radnom mestu
morati da smanjim doživljaj, da redukujem intenzitet svojih emocija i da promenim način reagovanja na spoljne nadražaje (ala sam ovo
sročila, i bivši bi mi pozavideo) :mrgreen:
U suštini, ja sam jedna razmažena klinka i to kažem zato što sebe odlično poznajem. Klinka jesam, razmažena nisam u klasičnom smislu, ali
postoje momenti kada se jasno može videti da sam u detinjstvu dobijala previše pažnje :rofl:
Strah me da će posao od mene napraviti isfrustriranu, iritantnu kozu :doh:

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Misli i osećanja...
PostPosted: ned maj 24, 2015 8:58 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3406
Location: --u paklu na zemlji--
- Štaš posle srednje?
- Neam pojma.
- Kako? Oš na fax?
- A moram, moji me teraju.
- Na koji bi?
- Nzm, pravni ili ekonomski.


Pa dokle više? :roll: Na prvu godinu se prima više od 1500 studenata i praktično svi koji izađu na
prijemni mogu računati da su upali na faks. Posle prve godine otpadne oko 50%, dalje nastavlja da
opada broj na drugoj, o trećoj da ne govorim, a do četvrte puno njih ne dođe sa svojom generacijom.
Diplomiranje u roku je tek posebna priča, a mnogi faks pre ili kasnije ipak završe. I čemu sve to? Čemu
hiperprodukcija pravnika koji suštinski nisu ni zainteresovani za svoju buduću profesiju i koji su upisali
fakultet zato što su ih roditelji primorali ili zato što nisu znali šta bi drugo ili zato što im je bilo dosadno? :?
Totalna degradacija pravničke struke i samog procesa da se postane deo te branše (čitaj: studija).
I ne, ne treba svi da studiraju. Žalosno što se diploma pretvorila u stvar trenda i što rapidno gubi na
vrednosti. Nije sramota ostati na srednjoj školi ili naučiti neki zanat i raditi. Uostalom, kako smo krenuli,
ubrzo bismo mogli da ostanemo bez obućara, časovničara, pekara, mlekara, stolara i vodoinstalatera.
I šta ćemo onda, šta smo time postigli i kako bismo uopšte funkcionisali sa tim silnim visokoobrazovanim
kadrom? :roll: Nikako. Postojanje razlika u stepenu obrazovanja, postojanje klasnih razlika itd. je zdrava
i prirodna pojava, ne smemo je sputavati. Društvo u kome su svi njegovi pripadnici jednaki ne može da
opstane, a ta jednakost je ionako samo fiktivna. Ponašati se u skladu sa svojim mogućnostima i
sposobnostima. Jednostavan recept.

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Započni novu temu Odgovori  [ 6 post(ov)a ] 


Who is online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati attachmente.

Search for:
Jump to:  
suspicion-preferred