It is currently uto jun 27, 2017 2:20 pm



Welcome
Welcome to svijetsapunica

You are currently viewing our boards as a guest, which gives you limited access to view most discussions and access our other features. By joining our free community, you will have access to post topics, communicate privately with other members (PM), respond to polls, upload content, and access many other special features. In addition, registered members also see less advertisements. Registration is fast, simple, and absolutely free, so please, join our community today!


Započni novu temu Odgovori  [ 31 post(ov)a ]  Go to page 1, 2, 3, 4  Next
Author Message
 Post subject: Osvajač
PostPosted: uto dec 29, 2015 2:00 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
slika




Sinopsis:



U prvoj polovini 16. veka živeo je Hernan Cortes, jedan od mnogih koji su želeli da se domognu takozvanog Novog sveta, koji je 1492. godine sasvim slučajno otkriven. Za Evropljane bio je pravi šok saznanje da "negde preko okeana" postoji život, postoje ljudi, ali i mogućnost da Novi svet padne u ruke Starog sveta, odnosno evropskih sila kakva je u to vreme bila i Španija. Međutim, mladi Cortes se razlikovao od ostalih osvajača i osvajača u pokušaju. Kažu da je bio drugačiji, prefinjeniji, uljudniji, manje okrutan i manje gramziv.

Ovo je priča o njemu, o osvajaču koji je bacio na kolena moćni indijanski narod Asteke na teritoriji današnjeg Meksika. Priča o njegovoj mladosti, počecima, dilemama, prvom odlasku u Novi svet, osvajanjima, usponima i padovima, ljubavnim vezama, o noževima zabodenim u leđa koje je primao ali i zabadao, o ljudima koji su ga na ovaj ili onaj način okruživali i o njegovoj bogatoj ličnosti. O liku i delu osvajača Meksika postoje otvorena pitanja, začinjena dozom misterije koja Cortesa čini pogodnim za predmet diskusije i dan danas.

Priča je podeljena u četiri etape, od kojih svaka simboliše određeni period osvajačevog života:

I etapa (život pre odlaska preko okeana)
II etapa (odlazak u Novi svet i osvajanja)
III etapa (period nakon osvajanja Meksika)
IV etapa (povratak u Španiju, retrospekcija prošlosti, poslednji planovi i smrt)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: uto dec 29, 2015 2:36 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
I etapa:



Hernan Cortes potiče iz sela zvanog Medellin, ali živi i školuje se u Salamanci. Krov nad glavom i finansiranje školovanja mu obezbeđuje njegov ujak, bogati trgovac Federico Pizarro sa kojim Hernan nema zadovoljavajući odnos. Hernanovi roditelji, posebno majka Clara, svim srcem žele da im sin postane obrazovan i ugledan član društva, premda znaju da njegovi planovi idu u drugom smeru. Hernan mora da se nosi sa problemima u školi i u ujakovoj kući, jer se tamo oseća kao uljez. Ali, budući osvajač ima cilj od koga ne želi da odustane i ova etapa biće posvećena onome što je prethodilo prekookeanskoj plovidbi.




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)


slika



Njegovi roditelji:



Martin Cortes (Antonio Resines)


slika


Hernanov otac. Nosilac niže plemićke titule hidalgo od koje nema nikakve koristi. Bavi se stočarstvom i prodajom ovčijeg sira za male količine novca.



Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)


slika


Hernanova majka. U skladnom je braku sa Martinom, sa kojim se zajedno bori da preživi. Želi da Hernan postane ugledan činovnik ili notar i apsolutno se protivi njegovim idejama o odlasku u Novi svet.



Porodica Pizarro:


Federico Pizarro (Jose Coronado)


slika


Hernanov ujak, Clarin rođeni brat. Po zanimanju je trgovac i to veoma uspešan i imućan. Na molbu svoje sestre odlučuje da primi Hernana kod sebe i finansira mu školovanje.



Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)


slika


Federicova žena. Potiče iz porodice na glasu i sa titulom. Hernana toleriše, ali nije srećna što mora da deli krov sa njim. Vuče za sobom patnju iz mladosti.



Violeta Pizarro (Aura Garrido)


slika


Federicova i Doroteina ćerka. Devojka puna unutrašnjih konflikata i nesigurnosti. Hernana voli, ali na specifičan način. Ima loš odnos sa roditeljima.



Ostali likovi:


Osvaldo san Llorente (Mario Casas)


slika


Dorotein bratanac. Živi takođe u kući Pizarrovih i studira na univerzitetu u Salamanci. Miran je, tih, učtiv i uvek ljubazan.



Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)


slika


Sluškinja kod Pizarrovih. Otvorena, slobodna i koketna. Ambiciozna je i ne zadovoljava se životom sluškinje.



Betina Larios (Blanca Suarez)


slika


Takođe sluškinja kod Pizarrovih i Silvijina najbolja prijateljica. Pomalo je stidljiva i čvrsto se drži principa da viši i niži slojevi društva ne smeju da se mešaju.



Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)


slika


Hernanov drug iz rodnog mesta koga Hernan ponovo sreće u Salamanci. Razbojnik, ne plaši se zakona ni kazne, avanturista, ali odan prijatelj.

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: ned jan 03, 2016 1:13 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
1. EPIZODA:



- Rat je najgore zlo, najstrašnije što može da zadesi jednu zemlju i njeno stanovništvo
i zbog toga istom treba pribegavati u onim slučajevima u kojima ne postoji alternativa i
da bi se izbeglo još veće zlo. Koji su to slučajevi? Prvi slučaj je samoodbrana i to samo
ukoliko je naša vojna moć , vojna moć kojom raspolaže naša kraljevina, dovoljno
velika da se napad odbije. Ako nije, najbolje rešenje se postiže...


Niski, zdepasti i elegantno popunjeni predavač je stajao za govornicom školskog amfiteatra
i držao učenicima predavanje o ratu i opravdanosti rata. Govorio je samouvereno, entuzijastično
i glasno, dok ga je većina učenika pažljivo slušala i hvatala beleške. U prvom redu sedeo je
mladić koji se od svojih kolega bitno razlikovao po tome što nije pokazivao interesovanje
za predavačevo izlaganje. Fizički je bio prisutan, ali mislima negde daleko, preko
okeana.


- Hernan Cortes! - uzviknuo je predavač nakon što je završio svoje današnje
predavanje, primetivši da je mladić iz prvog reda odsutan.

- Da? - oglasio se nevoljno.

- Ustanite i ponovite u kratkim crtama o čemu smo danas pričali.

- Plašim se da ne bih mogao.
- rekao je Hernan, lagano ustajući.

- A zašto?

- Zato što Vas nisam slušao.

- Dakle, niste slušali moje predavanje. Znate li šta sam objašnjavao Vama i Vašim
kolegama?Objašnjavao sam vam šta je rat i koliko je bitno da ga razumete zarad
sopstvene budućnosti i budućnosti naše zemlje!
- predavač je, vičući na
Hernana, podsećao na pomanitalog pekinezera koji lavežom pokušava da
da sebi na značaju.

- Nisam slušao, nije mi bilo interesantno, a za moju budućnost ne morate da brinete.
Imam je isplaniranu.
- izjavio je Hernan.

- Vi se to meni podsmevate mladiću? Vi imate isplaniranu budućnost? Ne govorite
koještarije, budućnost je neizvesna i zato...
- predavač je od ljutnje crveneo u
licu.

- Budućnost je neizvesna onoliko koliko se mi prepustimo neizvesnosti.

- Napustite amfiteatar i sačekajte u dvorištu. Obavestiću upravnicu o Vašoj drskosti, te
ćete biti pozvani na razgovor kod nje.


Hernan je sasvim smireno izašao iz amfiteatra, ne pokazujući ni najmanje znakove postiđenosti
ili neprijatnosti. Pojedini učenici su komentarisali Hernanov postupak, a i njega samog.


- Je li Cortes lud? - jedan od učenika je poveo diskusiju.

- Lud je, nego šta i pritom narušava ugled ove škole.

- Slažem se, ali ja bih rekao da on ugled više narušava time što dolazi sa sela.

- Dakako, slažem se sa tim. Roditelji mu gaje stoku i prave sir koji prodaju komšijama
za sitne pare.

- Grozno! A školovanje mu finansira ujak.

- Jadan njegov ujak, kakvu je budalu primio u svoju kuću.

- Jadni mi što ovde delimo prostor sa njim.
- rekao je učenik koji je prvi
prokomentarisao Cortesa, duboko uzdahnuvši.


*


Za to vreme, u malom mestu zvanom Medellin, Martin Cortes je u pratnji dva
ovčarska psa terao ovce u obor. Iako prirodno jače konstitucije, Martin je izgledao
iznureno, izmoreno i slabašno. Da li od brige, nervoze ili loše ishrane. Kuća u
kojoj je živeo sa svojom suprugom Clarom bila je mala, tesna i oronula. Iz
perspektive visokog staleža to je bila samo obična štala u kojoj, umesto
životinja, borave ljudi.

Martin je ušao u kuću i zatekao Claru kako sedi za trpezarijskim stolom, nervozno
grickajući nokte.


- Šta ti je?

- Još pitaš? Brine me Hernan. Federico mi se požalio na Hernana u poslednjem
pismu koje sam od njega dobila. Kaže da je naš sin neodgovoran, drzak i da
nikoga ne poštuje. Martine, poslali smo ga u Salamancu da se školuje i da
stekne široko obrazovanje da ne bi završio kao mi. Ne razumem zašto
zloupotrebljava pruženu šansu.
- jadikovala je Clara.

- Poštujem tvog brata, ali mislim da preteruje. Čovek voli da bude dominantan i da
nameće svoju volju, a Hernan jednostavno ne želi nikome da se pokorava.
- rekao
je Martin, ponoseći se Hernanovim karakterom.

- Ne opravdavaj ga i pokušaj da uvidiš ozbiljnost situacije. Federico mu plaća jednu
od najjačih škola u kraljevini, spreman je bio da mu plaća i studije, primio ga je u
svoj dom, a nije u obavezi da to čini. Ukoliko mu ukine finansijsku pomoć,
Hernan neće imati drugog izbora nego da se vrati.

- Hernan te puno voli, zato je i otišao u Salamancu, da bi tebi udovoljio. On ima druge
snove.

- Koje snove? Sulude snove o prekookeanskim plovidbama, o avanturama? Ako Boga znaš,
ne podržavaj ga u tome.
- rekla je Clara, stisnuvši Martinovu ruku.

- Dužnost nas kao roditelja je da mu pružimo podršku, ne da ga sputavamo.

- U redu, ti ga podrži, ja neću. Ako je tebi bolje da ti sinovljeva svakodnevica bude
ispunjena opasnostima i rizicima, svaka ti čast. Meni nije. Ja želim da mi sin bude
na sigurnom, živ i zdrav.


Clara se rasplakala i otrčala u sobu. Martin je, pogledavši za njom, hteo nešto da
joj kaže, ali nije mogao. U dubini duše je znao da je Clara u pravu.



*


Upravnica škole u Salamanci koju je pohađao Hernan bila je starija žena, sede kose uvek podignute u punđu,
strogog izraza lica, ali blage naravi. Oslovljavali su je sa "madam Cecille." Poticala je iz viših slojeva društva,
poreklom Francuskinja. Madam Cecille je sedela za stolom u svojoj prostranoj kancelariji, savršeno sređenoj
i urednoj, prepunoj originalnih rukopisa (knjiga). Sa druge strane stola, mesto je zauzeo problematični
Cortes koga je kod nje poslao zdepasti predavač.


- Don Lobato mi je ispričao šta se dogodilo maločas na njegovim predavanjima.

- Pa, zato sam i završio kod Vas madam.
- potvrdio je Hernan.

- Vaš otac je hidalgo, jesam li dobro upućena?

- Jeste, hidalgo je, ali ako ste imali nameru da me na osnovu toga omalovažite...
- Hernan je podigao ton
glasa, jer mu se isprva učinilo da ga madam provocira.

- Ne, naravno da nisam. Ne diskriminišem nikoga na osnovu njegovog statusnog
položaja, titule koju ima ili nema. Radi se o tome da oboje znamo šta znači biti
hidalgo. To jeste plemićka titula, ali titula koja svojim nosiocima ne garantuje
nikakva prava osim prava na oslobođenje od plaćanja poreza. Vaši roditelji
nemaju sredstava da Vam finansiraju školovanje, grešim li?

- Školu mi plaća ujak, imućni trgovac Federico Pizarro. Kod njega živim, kod njega se
hranim, ali ne besplatno. Inače, ja mu uglavnom svaki dan posle predavanja pomažem
u prevođenju ugovora i ostalih dokumenata sa španskog na italijanski i vice versa.
Tako izražavam zahvalnost.

- Hernane, ja Vas ne optužujem da ste nezahvalni prema svom ujaku. Međutim, slažete li se da ste nezahvalni
prema sebi? Obrazovanje je, nažalost, privilegija bogatih. Vi ste, za razliku od gotovo svih Vaših vršnjaka iz
nižih društvenih slojeva, dobili priliku da se obrazujete i proširite vidike i to u ovom gradu i u ovoj školi.
Moj savet je da dobijenu šansu iskoristite. Ne bih volela da dođem u situaciju da moram da Vas
suspendujem ili isključim iz škole.
- dobronamerna je bila madam.

- Vidim da se sa Vama se može lepo razgovarati, jer ste razumni. Ja sam već tri godine ovde i već tri godine
radim ono što ne želim. Moja majka je htela da dođem i školujem se, ona bi volela da postanem notar ili
nekakav činovnik. Ispoštovao sam je, nadajući se da će mi se stav vremenom promeniti, ali jedino što
sam shvatio jeste da ništa od ovoga nije za mene.

- A šta je za Vas, šta Vi želite?
- upitala ga je Cecille zainteresovano.

- Da odem daleko odavde, u Novi svet. Imam glad za pustolovinama, novim otkrićima, iskustvima...Šta ima loše
u tome?

- Mladi ste Hernane, premladi za donošenje tako radikalnih odluka.

- Aha...Da li je to sve? Mogu li da izađem?
- pitao je Hernan zevajući od dosade i od
pridika koje u sebi sadrže istrošene fraze poput one "ne znaš ti ništa, još si mlad."


*


Federico Pizarro posedovao je prilično veliku kuću u Salamanci u kojoj je živeo sa
ženom, ćerkom i poslugom (u posebnom delu). Osnovne karakteristike kuće slagale su
se sa Federicovom životnom filozofijom, jer ista nije izgrađena da bi se drugi divili
njenom izgledu, već da bi pohvalili praktičnost i kvalitet čvrste i stabilne gradnje.
Sivilo građevine ublažavao je raznobojni vrt, koga je Federicova žena smatrala
pravim ukrasom njihovog doma.


- Večera je poslužena. Koga ili šta čekamo oče? - pitala je Violeta.

- Tvog rođaka. Kasni, kao i obično. - odgovorio je Federico.

- Hernan nikako da se nauči kulturi. - pomirljivo je dodala Dorotea.

- Ne znam kako očekujete da bude tačan i poštuje satnicu, kada je od jutra do kasnog popodneva u
školi, a posle mora da se bavi prevođenjem Vaših poslovnih dokumenata. Zasigurno je umoran i
pospan.
- Violeta se obraćala ocu.

- Violeta, niko nije zatražio tvoje mišljenje. Molim te, zadrži ga za sebe. - zamolila
je Dorotea.

- Izvinjavam se, ali zaista mislim da Hernanu nije lako da bude opterećen tolikim obavezama.

- I treba da ima obaveze. Učenje je najprirodnija stvar za mladog čoveka koji hoće
da napreduje. Što se tiče poslova prevođenja, to je dogovor između njega i mene.
Dogovorili smo se da mi na taj način uzvrati gostoprimstvo koje sam mu pružio
i pre svega novac kojim mu plaćam školovanje.
- objasnio je Federico.

- Znam, ali...

- Violeta, još jednom te molim da svoje mišljenje zadržiš za sebe.


Dorotea i Violeta nikada se nisu razumele. Možda nisu mogle iz razloga što
imaju različit ugao gledanja ili možda nisu htele, iz straha da bi onda postalo
isuviše očigledno da su majka i ćerka.


- Izvinite što kasnim, imao sam previše posla. - rekao je Hernan sedajući za
trpezarijski sto, suptilno zamerivši ujaku što ga zatrpava poslom.

- U redu je, ne brini. - rekao je Osvaldo.

Osvaldo je bio tih, nenametljiv, odmeren. Nije voleo puno da govori, nije voleo
da priča samo da bi nešto, iz čiste kurtoazije, rekao. Znao je da li je za nešto vreme
i mesto ili nije. Uredno je ispunjavao svoje obaveze i dužnosti, u tuđe se nije mešao.


- Nedavno sam poslao pismo Clari i Martinu. Napisao sam im istinu o tvom ponašanju.

- Mogu misliti kako ste me ocrnili...Šteta što niste pričekali do večeras sa pisanjem
pisma.
- rekao je Hernan Federicu, nasmejavši se.

- Zašto do večeras?

- Zato što sam danas posetio upravnicu škole. Jedan nadobudni predavač me je poslao
u njenu kancelariju.

- Šta si uradio?
- upitala ga je Violeta.

- Dremao sam na njegovim predavanjima i posle nisam znao da ponovim o čemu se predavanje radilo.

- Hernane dušo, zašto se ne ugledaš na Osvalda? On je vredan student, nikada ne
pravi probleme i sasvim je lepo prihvaćen od strane nastavnog osoblja i ostalih
studenata.
- Dorotea je hvalila svog bratanca.

- Osvaldo je Osvaldo, ja sam ja.

- Tetka, ne morate...
- Osvaldu je bilo pomalo neprijatno.

- Što da ne? Zaslužuješ da te pohvalim.

- Gladan sam kao vuk. Ujače, nakon večere bih da popričam sa Vama nasamo.
- rekao
je Hernan zagrizavši veliko parče mesa.


*


U izolovanijem delu kuće nalazio se kompleks soba u kojima je stanovala posluga.
Iako daleko od luksuza prostor je bio pogodan za življenje, premda su sobe članovima
posluge služile više kao spavaonice, s obzirom na to da su od zore do mraka radili.
Sobe su bile omanje, predviđene tako da u njih ne može da se komotno smesti
više od dvoje ljudi. U jednoj od njih živele su dve bliske prijateljice, Silvia i
Betina, zaposlene kao sluškinje kod Pizarrovih. Spremale su se za
spavanje.


- Beti, pogledaj. - je Silvia vadeći iz svog ormarića vrećicu napunjenu zlatnicima.

- Jao, otkud ti to? Nisi valjda ukrala?! - iznenađena je bila Betina.

- Ne ludo, dobila sam.

- Od koga?

- Ah, znaš već...
- rekla je Silvia smešeći se.

- Od don Federica?

- Naravno, od koga bih drugog mogla da dobijem. Hteo je da mi se zahvali za uzbudljive trenutke
provedene u njegovoj radnoj sobi, Sobi mačeva i gardaroberu gospođe Dorotee. Zar nije divan?


- Kakva si samo...Ljubavnica si našeg gazde i još se hvališ kako ste imali odnose u gardaroberu njegove
žene.
- negodovala je Betina.

- Zasad samo ljubavnica, za kasnije ćemo videti. Nego, uzmi ovo... - Silvia je
vadila nekoliko zlatnika iz vrećice i davala ih Betini.

- Šta će mi?

- Beti, to je najmanje što mogu da učinim za tebe. Da nije bilo tebe i tvojih roditelja ja
bih odavno bila pokojna. Dugujem vam, ovih par zlatnika je ništa u odnosu na ono što
ste vi učinili za mene. Pare koje dobijamo kao naknadu za rad u posluzi su mizerne,
uzmi novac.
- rekla je Silvia, stavljajući Betini zlatnike u šaku.

- Hvala Silvia.

Silvia i Betina su se čvrsto zagrlile.


*


- Slušam te. O čemu si hteo da pričaš sa mnom? Sigurno o pismu koje sam poslao
tvojima.

- Nema svrhe plakati nad prosutim mlekom.

- Pametna filozofija.
- rekao je Federico, kiselo se smešeći.

- Jel da? - Hernan je retoričkim pitanjem potvrdio da se slaže sam sa sobom,
što je Federica posebno iritiralo.

Federico i Hernan su stajali jedan naspram drugog, manje su podsećali na ujaka i
sestrića koji se međusobno poštuju, a više na dva poznanika koji su bili primorani da
guše međusobnu netrpeljivost glumeći međusobno poštovanje.


- Dobro, da pređem na stvar. Prvo, nemojte da mislite da sam od onih što guraju nos tamo gde mu nije mesto i
ovo što ću Vam sada reći nisam saznao pukim zadovoljavanjem znatiželje. Ovoga popodneva, dok ste bili odsutni,
stiglo Vam je pismo od Giordana Baldinija iz Toscane. Primio ga je Matias sa namerom da Vam ga preda, ali ja
sam bio prisutan i kako sam čuo da se radi o Italijanu Baldiniju, koji je najznačajniji kupac robe koju prodajete
u inostranstvu, ubedio sam Matiasa da pismo da meni, a ja sam mu obećao da ću Vam ga uručiti čim dođete.
Pismo sam otvorio i pročitao...

- Samo trenutak Hernane. Zbog čega misliš da imaš prava da otvaraš i čitaš pisma meni upućena, od koga god da
su i to bez moje dozvole? I još tvrdiš da nisi radoznao. A Matias je napravio neoprostivu grešku.
- Federico je
bio vidno ljut.

- Pogrešno ste shvatili. Matiasa sam slagao da ste mi Vi eksplicitno naložili da Vam
pismo personalno predam kada bude dostavljeno, iz razloga koji se tiču prevođenja
sa italijanskog na španski i tako sam ga ubedio.

- Svejedno, Matias mora da postupa po naređenjima koje mu ja lično izdajem. Italijanski ne znam kao ti, ali znam
da pročitam pismo napisano na tom jeziku i barem ga delimično razumem. Matiasu su te činjenice poznate, zato
mi je još luđa njegova naivnost i lakovernost.
- siktao je Federico.

- Nemojte da kritikujete i kažnjavate Matiasa, zaista nije njegova krivica, prevashodno
je moja i pripremite se, jer najgore tek sledi.
- rekao je Hernan, vadeći pismo iz
džepa.

- I? Šta je Baldini napisao? - Federico je bio nestrpljiv.

- Odlučio je da obustavi saradnju sa Vama, zato što je ubeđen da ste Vi umešani
u krađu, krijumčarenje i ilegalnu trgovinu našim istorijskim nasleđem. Odnosno,
Baldini veruje da i Vi učestvujete u ilegalnoj prodaji novca i ostalih predmeta
od vrednosti iz perioda kada su Rimljani vladali na teritoriji današnje
Španije.
- objašnjavao je Hernan.

- To je čist apsurd! Ja se nikada nisam bavio trgovinom starina, niti bilo kakvom
vrstom ilegalne trgovine. Trgovac sam već 30 godina, pošten trgovac! Prodajem
pozlaćene satove i ukrasne predmete koje kupujem od njihovih proizvođača,
redovno plaćam poreze, ispunjavam obaveze prema svojoj državi i nikada
nijedan problem nisam imao. Zašto i kako Baldini može da bude ubeđen
u nešto što nema veze sa istinom?!

- Ujače, stvar je u tome da su u poslednjim paketima robe isporučenim u Toscanu
otkrivena gomila rimskih novčića sa likom rimskog cara Dioklecijana. Trebali
biste da se zabrinete. Ako kažete da se nikada niste bavili trgovinom mimo
zakona, onda se postavlja pitanje otkud rimske kovanice među robom koju
inače izvozite i prodajete?
- Hernan je u ujaku probudio crv sumnje.

Federico se duboko zamislio. Hernan se namerno nakašljao ne bi li razbio
neprijatnu tišinu.


- Hernane, idi kod Matiasa i reci mu da sve bude spremno za sutrašnje putovanje. Ujutru u 6 sati krećemo u
Toscanu. Pre polaska ću okupiti svoje ljude i ispitati ih da li su primetili nekoga ili nešto sumnjivo u vezi i oko
poslednje ture robe koja je otišla u Italiju.

- Znači, nećete odgovarati Baldiniju na pismo?

- Nemam strpljenja, ni vremena. Hoću sa njim da razgovaram u četiri oka i saznam šta
se dešava. Idi kod Matiasa odmah!
- rekao je Federico odlučno i zgužvao sporno
pismo.

Hernan ga je poslušao, izašao, uzjahao svog konja i zaputio se prema Matiasovoj
kući.



*


Matias Navarro bio je Federicova desna ruka, njegov verni sluga i čovek koji je,
posredno ili neposredno, sprovodio Federicove zamisli u delo. To nije značilo da mu
je Federico verovao bez zadrške. Ne zato što ga je plašila Matiasova moguća izdaja
učinjena iz podlih namera, već zato što je svoju desnu ruku smatrao nedovoljno
snalažljivom u situacijama koje bi zahtevale brze reakcije, visprenost i instant
rešenja. Ipak, za Matiasa se nije moglo reći da nije vodio računa o interesima
gospodina Pizarra. Jeste, na svoj pomalo nespretan i trapav način.


- Otkud ti tako kasno? - upitao je Matias Hernana otvarajući mu vrata svoje kuće.

- Poslao me je ujak da Vam prenesem da ujutru u 6 sati krećete na put za Toscanu i
da sve bude spremno. Razbesnela ga je Baldinijeva odluka o prekidu saradnje.

- Nikako, nikako mi nije jasno kako su rimski novčići završili u zapakovanoj robi. Kako
li se to desilo?
- Matias se nervozno vrteo u krug.

- Otkud ja znam. Vi biste to trebali da znate bolje od mene Matiase. Ujakov ste čovek
od poverenja i starate se o svemu, uključujući i o robi koja se pakuje i izvozi.

- Ali ne znam ni ja. Neko veoma vešt je napravio tu pakost da uništi posao i ugled mog gospodara.

- Može biti. Preneo sam Vam poruku, sad idem. Izvinite na smetnji. Laku
noć.
- rekao je Hernan, krenuvši da izađe.

- Sačekaj! - uzviknuo je Matias.

- Da?

- Ja stvarno ne znam ko je to uradio.
- Matias je slegnuo ramenima.

Hernan je klimnuo glavom i otišao.


*


Mladi, crni konj mišićave građe lagano je kaskao putem do doma Pizarrovih po
naredbi njegovog vlasnika. Hernanu se nije žurilo, uprkos magli koja se spuštala.
Želeo je malo vremena za sebe. Škola, roditelji, ujak, rimske kovanice, smotani
Matias, Novi svet...imao je o čemu da razmišlja.


- Pitam se...Da li je ovo što se dogodilo sa ujakovom robom možda Božiji znak
meni upućen? Možda se situacija namestila tako da bih je ja mogao iskoristiti i
uzeti iz nje ono najbolje za sebe. Da napustim školu jednom za svagda pod
izgovorom da ne mogu da pristanem na to da mi je plaća neko ko se bavi
prljavim poslovima i napokon odem u Novi svet? Ali kako to da izvedem?
S kim da se otisnem preko okeana? Nemam novac, opremu, iskustvo...
Nemam uslova da idem sam, a nisam čuo da se u skorije vreme
planira ekspediciju kojoj bih mogao da se priključim.


U tom trenutku, svega par metara ispred Hernana, iz noćne magle izronio je neki muškarac na konju.
Celokupna pojava te osobe izgledala je krupnije, masivnije od Hernanove. Muškarac je izvukao mač i
prvo ga podigao u vis, a potom ga je uperio u Cortesa.


- Stani, da se nisi pomerio! - rekao je dotični.

- Ko si ti? Šta hoćeš od mene?! - pitao je Hernan neustrašivim glasom.

- Siđi sa konja!

- Neću, dok mi ne kažeš ko si i šta hoćeš!

- Hoću da odemo na pivo da se ispričamo.

- A?
- začudio se Hernan.

- Ne prepoznaješ me budalo? A sada? - upitao je približivši se Hernanu.

- Nicolas de Ovando? Otkud ti u Salamanci?

- Sudbina me tu dovukla.


Obojica su sišli sa konja i srdačno se ispozdravljali.

- Čime se baviš care? Šta radiš u životu? Kad si napustio Medellin? - Hernan
ga je uzbuđeno ispitivao.

- Pre oko godinu i po dana sam rešio da odem iz Medellina, onako preko noći.
Spakovao najosnovnije, popeo se na konja i pozdravio se sa dosadnim
Medellinom. Lutao sam i lutam i dalje, od grada do grada. Trenutno
sam ovde.

- A od čega živiš?

- Radim sve i svašta, pomalo zaobilazim zakone i tako...Bio sam i u zatvoru na
svega 3 sedmice i pustili su me, nisu imali dokaza protiv mene. Pričaću ti...
Hoćemo li na pivo?
- Nicolas se sa zadovoljstvom prisećao svojih
doživljaja.

- Sad je kasno, ali ako ti odgovara možemo sutra u 5 popodne ispred pivnice na
izlazu iz grada?
- predložio je Hernan.

- Odgovara, nego se bojim da je ispijanje piva u pivnici ispod tvog nivoa. Ti si učenik
ugledne škole i budući student. Pravi pravcati učenjak!
- rekao je Nicolas, glasno
se smejući.

- Ne zezaj. Pričam ti sutra sve u detalje, a jedino što mogu sada da ti kažem je da
jedva čekam da pobegnem odavde.

- Vidi ti njega! Probudio ti se avanturistički duh, duh buntovnika! I bilo je vreme.
Pomoglo ti je druženje sa mnom u klinačkim danima.
- zaključio je Nicolas.

- Vidimo se onda sutra u 5. - rekao je Hernan, penjući se na svog konja.

- Vidimo se.

Nicolas de Ovando, Hernanov nekoliko godina stariji prijatelj iz rodnog mesta, je
u neku ruku bio Hernanovo ogledalo u kome je on video sebe ili ono što bi voleo da
postane. Možda je idol prejaka reč, ali Nicolasova ličnost je inspirisala Hernana još
dok je živeo u Medellinu i postala mu zvezda vodilja za budućnost. Iako se nisu
viđali otkad se Hernan preselio u Salamancu, ponovni susret njih dvojice je
potvrdio da čvrste veze daljina i vreme teško kidaju.



*


- Majko, mogu li da uđem? - pitala je Violeta, pokucavši na vrata.

- Pričekaj par minuta, dok mi devojke srede kosu. - odgovorila je Dorotea.

- Hitno je!

- Izađite. Pozvaću vas čim završim razgovor sa ćerkom.
- Dorotea se obratila
svojim pratiljama.

Dorotea je bila žena iz visokog društva, impresivnog porekla i izuzetnih manira. Kao
i svaka dama, i ona je imala svoje dve pratilje iliti devojke čiji je zadatak bio da se
staraju o ispunjenju njenih želja i zahteva. Doroteine želje i zahtevi su se najčešće
odnosili na doterivanje, odlazak kod krojača, u kupovinu, na proslave i prijeme,
putovanja. Pratilje su, po značaju, bile bliže od sluškinja, a dalje od prijateljica.


- Kaži Violeta. Šta je u toj meri hitno da nisi mogla sačekati par minuta?

- Gde je otac?

- Jutros rano je otputovao u Italiju zbog nekih nesuglasica sa tamošnjim kupcem. Stvar
je izgleda ozbiljna, ali kako nikada nisam bila posebno upućena u njegove poslovne
aktivnosti, ni ovaj put ne znam o čemu se tačno radi.

- Divota...Htela sam da mu postavim pitanje u vezi moje nesuđene udaje, pošto je jasno
kao dan da se nikada neću udati. Malopre su me obavestili da je i poslednji neženja sa
kojim je otac pregovarao odbio da me uzme za ženu. Zašto me svi odbijaju majko?!
Objasnite mi!
- vikala je Violeta.

- Ne znam...

- Izvinjavam se. Zaboravila sam da Vi niste upućeni u očeve...poslove, pa ni u one koji
se tiču Vaše ćerke. Znate li koliko me boli što ignorišete moja osećanja i što ni ne
pokušavate da me utešite?
- Violeta je uporno hvatala Dorotein pogled.

- Violeta, smiri se. U pravu si, nisam upućena u Federicove pregovore i dogovore
sa drugima, jer mi je on sam postavio granicu do koje smem da se mešam i ja je
poštujem. Ne ulazim u pitanja koje samo on treba da rešava i sigurna sam da će
ti pronaći idealnog muža. Ne želi da preda tvoju ruku prvom koji naiđe.

- Niste u toku. Ne radi se o tome da moj otac meni traži idealnog muža, već nijedan ne
želi da mi bude muž. Razumete?! Budite iskreni, jesam li ružna, neugledna, dosadna,
glupa, nekulturna? Šta mi fali?

- Ništa Violeta, ne fali ti ništa. Imaš sve kvalitete koje jedna mlada dama treba
da poseduje. Volela bih da sam sposobna da...da ti pružim to što tražiš. Utehu,
zagrljaj, ali...
- rekla je Dorotea drhtavim glasom.

- Ali šta? Šta Vas sprečava?

- Ne mogu.
- odgovorila je Dorotea, trudeći se da deluje smireno i da iskontroliše
naboj pomešanih emocija.

- Pa dobro, tu Vam je bratanac Osvaldo san Llorente koga hvalite na sav glas i pružate
mu to što meni ne možete. Šta ću Vam ja kada imate njega tako savršenog.
- rekla
je Violeta sarkastično.

- Osvaldo je prošao je kroz veoma teške momente kada mu je otac poginuo, ali uprkos tragediji on je
došao ovde i upisao studije koje mu idu odlično, među najboljima je. Rođaci ste, bilo bi lepo kada bi se
zbližila sa njim.

- Nisam zainteresovana za nametnuto održavanje rodbinskih veza. Ako me već niko ne
bira za ženu, valjda ja mogu da imam pravo da nekoga za nešto odaberem ili ne, a
Osvaldo neće biti moj izbor.


Violeta je izašla, ljutito zalupivši vratima. Dorotea je nakratko ostala sama u sobi
i iskoristila je priliku da se sabere, udahne duboko, zaustavi suzu koja je htela da je
izda, a potom je pozvala pratilje da nastave da joj sređuju kosu.



*


Osvaldo, obučen i doteran kao svaki akademski građanin koji simboliše kulturni
procvat i intelektualni napredak Kraljevine Španije, pošao je na predavanja. Navika
mu je bila da, pre svakog izlaska iz kuće, proveri da mu se slučajno nije isflekao
prsluk satkan od baršuna koji je najčešće nosio.


- Osvaldo, da li žurite? - upitala ga je Betina prilazeći mu.

- Ne, u svakom slučaju stižem na vreme, s obzirom na to da uvek krećem dosta ranije.

- Onda možete popiti ovaj čaj od bilja za koje kažu da poboljšava...ono što Vam je
potrebno kada ste na predavanjima i kada učite. Kako se zove?
- Betina se
nespretno izražavala, nudivši Osvaldu čaj.

- Koncentracija?

- E to. Neznalica sam, ne razumem se u učenje i univerzitete...
- Betina je pocrvenela
i pognula glavu.

- Hvala Betina. - Osvaldo se zahvalio i popio gutljaj čaja, ne krijući da mu je Betinin
gest simpatičan.

- Nema na čemu. Za Vas bih uradila sve što mi zatražite...Ovaj, hoću reći, za Vas bih spremila bilo koji čaj,
koji god da mi zatražite. Idem da radim i srećno.
- Betina je nervozno i sa stidljivim smeškom pričala
šta joj je prvo padalo na pamet, udaljavajući se od Osvalda.

- Betina, Federico je otputovao jutros? - doviknuo joj je Osvaldo.

- Jeste, iznenadno je otputovao van zemlje zbog posla.

Osvaldo je razvukao usne u osmeh i nastavio da ispija čaj.


*


- Divna slika, predivan zlatni okvir...Danas prašinu brišem ja, a sutra ću zahtevati da
prašina bude obrisana.


Silvia je u širokom hodniku brisala prašinu sa prljavo zlatnog okvira koji je krasio
sliku umetnika Fernanda Gallega, zamišljajući sebe na Doroteinom mestu, na mestu
Federicove supruge.


- Od koga Silvia? - začuo se Dorotein glas.

- Šta?

- Od koga ćeš ti bilo šta zahtevati?

- Možda od Vas jednog dana.
- odgovorila joj je Silvia, izazivački je gledajući u oči.

- Ne bih rekla. Moj brak je stabilan i čvrst kao stena. Ne vidim u tebi konkurenciju, suparnicu...Ti za mene
ne predstavljaš opasnost, stoga nisam ni tražila Federicu da te otpusti i istera odavde. Žao bi mi bilo da
ostaneš bez krova nad glavom, hleba, vode i par zlatnika koje verovatno dobiješ od njega za dobro
obavljeni posao...ako me razumeš.
- govorila je Dorotea smireno.

- Dobro ste pretpostavili. Dobila sam par zlatnika od Federica i to je samo početak.
I Dorotea, nemojte da mi se hvalisate kako ste u krasnom braku, kako odolevate
svim preprekama, kako ste srećni, jer to prosto nije tačno. Da jeste, Vaš muž
me ne bi ni primetio.

- Silvia, da li ti istinski veruješ da si Federicu jedina ljubavnica? On je ljubavnice imao
otkad smo u braku i ni zbog jedne od njih se naš brak nije raspao, niti će.

- Za sve postoji prvi put gospođo draga. Znam da nisam jedina Federicova ljubavnica,
ali takođe znam da sam jedina koja ima potencijala da postane nešto više od
ljubavnice.
- rekla je Silvia besramno.

- Vrlo si naivna devojko. Osim prolaznog zadovoljstva u krevetu, šta imaš da ponudiš Federicu ili bilo kom
drugom čoveku njegovog statusa i položaja? Ko ti je otac? Koje su ti titule nosili preci? Brak je, pre svega,
ugovor, vrsta posla koji budući supružnici sklapaju vođeni obostranim interesima. Ti to očigledno nisi u
stanju da shvatiš.

- Raduje me što ste pomenuli obostrane interese u braku. Taman da Vas priupitam koji ste
Vi interes želeli da ostvarite udajom za Federica Pizarra? Pitam Vas, zato što Federico
potiče iz porodice koja Vašoj baš i ne može da parira. On se obogatio trgovinom, to
stoji, ali u poređenju sa Vama dolazi sa dna. Jasno mi je da je njemu brak sa Vama
pomogao u svakom smislu, ali Vama sa njim...

- Moja prošlost i moj brak tebe ne treba da se tiču. Ne mešaj se i radi ono što najbolje
umeš i zbog čega si tu-briši prašinu.
- rekla je Dorotea oštro.

- Slažem se, Vaš život i brak se mene ne tiču. Samo, nemojte to meni da napominjete.
Bolje posavetujte muža da ubuduće bude diskretniji i da prestane da se poverava jednoj
običnoj sluškinji i nebitnoj ljubavnici kao što sam ja. Izvinite me.
- Silvia je
namignula i povukla se.

Dorotea je bila svesna da u dimu ima vatre, a u bezbroj laži i po koja istina.


*


Dok je prolazio školskim holom, Hernana su provokacijama i prozivkama zaustavili
isti oni momci koji su ga prethodnog dana ogovarali i komentarisali njegovo ponašanje
i...poreklo.


- Cortesu, kako je prošao jučerašnji razgovor sa madam Cecille? Izrazito smo bili
zabrinuti za tebe, uplašili smo se da će te isključiti iz škole.
- doviknuo je
jedan od mladića sa dozom ironije.

- Zahvaljujem na brizi, ali kako i sami vidite i dalje sam tu. Treba li vam maramica
da obrišete suze? Čini mi se da ste na pragu da se rasplačete od sreće što nisam
izbačen.
- Hernan je uzvratio u istom maniru.

- Ne treba nam maramica. Ali, da li bi mogao da nam učiniš jednu uslugu? Mislili smo
da nam prodaš ovčiji sir po nižoj ceni? Kolege smo, te bi bilo lepo sa tvoje strane da
nam spustiš cenu.
- rekao je drugi.

- Sviđa mi se predlog. Hernane, zamoli svoje roditelje da pripreme sir specijalno
za nas.
- dodao je treći.

- Drugari, vi mučite Cortesa time što ga podsećate ko je i odakle je došao. Nemojte to
da radite. Jadničak sigurno proživi pakao čim se seti da mu je otac hidalgo koji trčkara
za stokom, da mu je majka seljanka, a da mu kuća smrdi na životinjski izmet.

- Dirnulo me je što se saosećaš sa mnom i razumeš moje muke vojvodin sine. Da,
ti si sin jednog vojvode. Imao si tu sreću da se rodiš u familiji na glasu, zvučnog
prezimena i statusa. Nisi ti zaslužan za svoje vrhunsko poreklo. A postaćeš ko?
Šta ćeš biti? Ja bih rekao niko i ništa, uzimajući u obzir tvoje kapacitete. Da li
vam je uopšte jasna razlika između mene i vas? Velika je. Vi ste tu gde jeste
zahvaljujući sreći koju ste imali, a sreća lako može da vam okrene leđa. Za
razliku od vas, ja ću svojim mozgom i svojom snagom doći do odavno
zacrtanih ciljeva. Kada osvane taj dan, videćemo čije će prezime biti
priznatije i vrednije.
- govorio je Hernan samouvereno i prkosno.

- Ti nemaš prava da nas vređaš Cortesu. Da je tvoj ujak razuman, ti bi se vratio
u Medellin, u tu jazbinu iz koje si pobegao.

- I da slučajno ne zaboravim...Pošto sam velikodušan, ovčiji sir ću vam pokloniti. Volim
da pomažem...unesrećenima.


Hernan je hteo da napusti i ne tako prijatno društvo svojih kolega. Jedan od momaka ga je uhvatio za ruku
i pokušao da ga udari, ali je Hernan blokirao udarac i nokautirao dotičnog. Kao za inat naišla je madam Cecille
koja nije prisustvovala svađi od početka, ali je stigla u trenutku u kome je Cortes izgledao kao jedini krivac.


- Šta se ovde događa? Kakvo je to uličarsko ponašanje?! - madam Cecille se zaprepastila.

- Madam, molim Vas pogledajte šta je Hernan uradio našem prijatelju. Mi smo ga upitali,
iz najbolje namere, kako mu je juče prošao razgovor sa Vama, a on je odreagovao tako
što je nasrnuo na nas.

- Morate nešto preduzeti. Do sada je Hernan Cortes narušavao ugled ove ustanove, ali od
sada ugrožava i našu bezbednost.

- Dopustite mi da objasnim kako se cela drama odigrala madam. Moje ovde prisutne
kolege lažu kao psi!
- branio se Hernan.

- Cortesu...Bog mi je svedok da sam Vam izašla u susret i dala Vam šansu, uprkos konstantnim žalbama
na Vaše vladanje i ophođenje. Međutim, više ne mogu. Bićete trajno isključeni iz škole. Zaista mi je
žao.
- saopštila je madam Cecille, sa iskrenim žaljenjem.


* KRAJ 1. EPIZODE *




Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)
Federico Pizarro (Jose Coronado)
Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)
Violeta Pizarro (Aura Garrido)
Osvaldo san Llorente (Mario Casas)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)




Madam Cecille (Concha Velasco)



slika




Matias Navarro (Jesus Bonilla)



slika

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: uto jan 05, 2016 5:16 pm 
Offline
Avatar

Joined: ned nov 10, 2013 11:23 am
Posts: 15907
Location: Svijet sapunica :)
Konačno sam pročitala prvu epizodu. Mogu ti reći sa uživanjem. ;) Sviđa mi se odabir glavnog "glumca", Hernanov karakter nekako odgovara ulogama u kojima sam do sada gledala Yona.

Citat:
podsećao na pomanitalog pekinezera koji lavežom pokušava da da sebi na značaju.


Ovo me je baš nasmijalo. :lol: Ali momenat koji mi se najviše svidio jeste razgovor Hernana i ekipe iz škole, tj dostajnstven način na koji im je odbrusio. Nekako imam osjećaj da ga neće naročito pogoditi izbacivanje iz škole.
Drugi meni zanimljiv momenat je razgovor Silvie i Dorotee koja je svjesna pustolovina svog muža. Razlog Doroteine udaje za nekog iz nižeg staleža je sigurno zanimljiv, kao i način na koji se Federico obogatio kada se uzme u obzir situacija u kojoj živi njegova sestra. :-D
Čini mi se da ćemo imati ljubavnu priču Betine i Osvalda, baš simpatičan momenat sa čajem. :sponge:
Prvi put čitam web novelu iz tako daleke prošlosti, i jako mi se sviđa kako si je zamislila. :bravo: Samo naprijed sa epizodama. ;)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: uto jan 05, 2016 10:45 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
Citat:
Sviđa mi se odabir glavnog "glumca"


Pošto se I etapa odvija u Španiji nikako nisam mogla da zamislim latino glumce u ulogama Španaca,
pa sam "birala" španske glumce :mrgreen:

Citat:
Razlog Doroteine udaje za nekog iz nižeg staleža je sigurno zanimljiv, kao i način na koji se Federico obogatio kada se uzme u obzir situacija u kojoj živi njegova sestra.


Biće reči o njima, njihovom braku, prošlosti i budućnosti. I da, ima zanimljivih momenata u vezi njihovog odnosa ;)

Citat:
Prvi put čitam web novelu iz tako daleke prošlosti, i jako mi se sviđa kako si je zamislila.


Hvala :) Volim istoriju, volim da čitam o tome, da posećujem mesta na kojima mogu videti tragove prošlosti...
Interesantno mi je :love: Tako da se trudim da to što sam čula, pročitala i eventualno videla prenesem u
priču. Otkriću da sam u novelu ubacila neke elemente koji su danas aktuelni, samo što sam ih prilagodila
tom vremenu :-D

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: čet jan 07, 2016 11:21 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
2. EPIZODA:



- Madam, preklinjem Vas, dajte mi priliku da objasnim šta se dogodilo. Stigli
ste u pogrešnom trenutku i niste videli šta je prethodilo udarcu koji sam zadao
kolegi.
- ubeđivao ju je Hernan.

- Ne prihvatam nikakve pokušaje pravdanja postupaka za koje nema opravdanja.
Na Vašu veliku žalost mladiću Vi ste u ovoj školi poznati kao problematičan učenik
nezgodne naravi i zato mi je teško da verujem Vašim rečima.

- Teško Vam je da mi verujete zato što sam problematičan ili možda zato što
nisam sin nekog vojvode ili grofa?
- Hernan je stavio akcenat na svoje
skromno poreklo.

- Poslednje što želim jesu skandali na školskom hodniku i da ne biste pomislili
da Vas diskriminišem na osnovu pripadnosti određenom društvenom staležu
dopustiću Vam da mi ispričate svoju verziju događaja. Pođite sa mnom u
kancelariju.
- rekla je madam krenuvši prema kancelariji.

Momenat kada se madam Cecille pojavila i ugledala epilog svađe između Hernana i njegovih kolega za
mladog Cortesa bio je odlučujući, iz razloga što je morao brzo da izabere svoj put - da li će mirno prihvatiti
napuštanje škole i samim tim i Salamance (što u biti i jeste želeo) ili će se pobuniti i boriti za o(p)stanak.
Pobunio se i rešio da se bori, ali ne zato što je voleo školu, već ga je na tu odluku navela realnost, a
realnost je da tada još uvek uslova i sredstava za realizaciju planova o prekookeanskoj plovidbi nije
imao. Hteo je samo da dobije na vremenu i da ne dozvoli da elitnu školu kakva je ona u Salamanci
napusti kao probisvet.


- Cortes će se ponovo izvući, pazite šta vam kažem. - prokomentarisao je
jedan od učesnika silom okončane svađe.


*


Vrt koji je svojim izgledom ulepšavao kuću Pizarrovih redovno su, po Doroteinim upuststvima,
održavale sluškinje. Dorotea nije volela haotičnost i asimetriju. Naprotiv, cenila je sklad i jasno
definisanu formu. Vrt je imao kružni oblik i činilo ga je raznovrsno cveće, druge biljke, veći
i manji žbunovi. U njegovim blagodetima uživala je i Betina.


- Rekoše mi da si u vrtu. Kako napreduje posao? Da li je gospođa imala neke
specijalne želje?
- upitala je Silvia ironično.

- Ne, obično održavanje kao i uvek. Šta ti je Silvia? Zašto si besna?

- Nisam besna, samo sam pod utiskom razgovora sa Doroteom. Malopre me je zatekla
kako pričam sama sa sobom dok radim i...Otprilike sam joj rekla da bih ja vrlo lako
mogla da zauzmem njeno mesto i da Federicu nisam prolazna priča poput drugih
ljubavnica sa kojima je bio. To joj se nije dopalo i krenula je sa uvredama, ali
poslednju reč sam na kraju dala ja.

- Silvia, najdobronamernije ti savetujem da prekineš sa don Federicom. Ne trebaju ti
problemi sa njegovom ženom, ni sa njim. Mi smo sluškinje, oni su gazde. Nikada se
to neće promeniti.

- Ne smeš biti tako pomirljiva i pasivna Beti. Ja razumem šta hoćeš da kažeš i u pravu
si - oni su gazde, mi njihove sluge. Ali, to je sada, ne znači da treba zauvek tako da
ostane. Osim što su bogati i što nose zvučno prezime, reci mi po čemu su bolji od
nas dve? Po čemu je isfrustrirana Dorotea bolja od tebe ili od mene? Po čemu
ona zaslužuje više od nas? Ama baš ni po čemu. Život nam je nametnuo da
budemo nečije sluškinje, što ne znači da kao takve moramo i da umremo,
zar ne?
- Silvia je uzbuđeno iznosila svoje stavove, fanatično verujući
u iste.

- Ne bih dalje o tome, držaću se svog mišljenja. Ne bih da se ponadam da
između mene i Osval...
- Betina se ugrizla za jezik.

- Između tebe i Osvalda san Llorentea, Doroteinog bratanca?! Ima nešto između
vas?

- Naravno da nema. Osvaldo mi se sviđa, ali mi nismo sa iste planete. Dovoljno mi
je što mogu da s vremena na vreme razmenim sa njim po koju reč, što vidim da
sam mu simpatična...

- Bolje da razmenite po koji poljubac. I nemoj da me nerviraš Beti. Ako ti se opasno sviđa
onda se bori da ga osvojiš i udaš se za njega. Imaš i čime da ga osvojiš, prelepa si i
poseduješ osobine koje u muškarcima izazivaju nagon da te zaštite i daju ti šta god
poželiš. Iskoristi svoje čari najbolje što možeš. Osim toga, ti si u prednosti u
odnosu na mene, jer je Osvaldo slobodan.
- savetovala je Silvia.

- Prestani Silvia, samo mi još više otežavaš. Nisam ti uopšte trebala reći da mi
se dopada Osvaldo. Molim te, nećemo o tome.
- rekla je Betina uznemireno.

- Kako hoćeš, ali znaj da propuštaš odličnu priliku. - uverena je bila Silvia.

- U subotu idem kod svojih, uzela sam tri slobodna dana. Šteta što ne možeš sa
mnom, pošto ne mogu dva ili više članova posluge da imaju slobodne dane u isto
vreme.

- Da je Federico tu možda bih uspela da ih dobijem. I meni je žao što ne mogu s tobom,
nisi svesna koliko su mi dragi tvoji roditelji. Prihvatiti u svoju kuću klinku sa ulice koja
nema dom...Ne bi to svako uradio, pogotovo ne neko ko se i sam jedva prehranjuje.
Tvoji jesu i hvala im do neba na tome. Da te ne zadržavam...Nastavi sa poslom,
vidimo se kasnije.
- Silvia je žurno otišla kako se ne bi rasplakala pred
Betinom.

- Važi. - rekla je Betina, pogledavši tužno za njom.


*


Martin je vredno čistio obor u kome su boravile njegove ovce. Uživao je u tome,
jer za bolje nije znao. Navikao je i na teže fizičke poslove od čišćenja obora i nije
bio siguran da li bi, da mu se pojavi šansa za početak od nule, bio spreman da
se odrekne seoskog načina života.


- Martine! - uzviknuo je neki čovek prilazeći Martinu.

- Zdravo Braulio. Dešava li se nešto? Vidim da si uzrujan.

- Kako da ne budem Martine, kako da ne budem! Videli su nas sinoć.

- Šta?! Ko nas je video?
- Martin je od šoka ispustio lopatu kojom je čistio
prostor u oboru.

- Majka moje pokojne žene. Trudio sam se da je ubedim da nije dobro videla, ali
bezuspešno.

- Nije moguće! Nastavi da je ubeđuješ, ubedi je da nas ne prijavi vlastima. Ako
dođe do toga, ako nas prijavi, sudbina će nam biti smrtna kazna. Moramo to
da izbegnemo po svaku cenu. Zaustavi je kako god znaš i umeš!
- govorio
je Martin nervozno.

- Previše sam uplašen, ne znam šta da radim. Hajde da pobegnemo
odavde!
- predložio je uzrujani Braulio.

- Ne bih voleo da bežim, ali ako se stvar otkrije neću imati drugog izbora. Ti sada
idi kod nje i pokušaj da je umiriš, a ja ću smisliti plan B.


Martinu je zastala knedla u grlu, dok se njegov poznanik Braulio de Ovando
preznojavao od straha i mogućeg epiloga priče.



*


- Mladiću, veoma sam zabrinuta za Vas. Inteligentni ste, dokazali ste da možete
brzo da učite kada i ako želite, ali uporni ste u svom buntovništvu. Neprijatni ste
prema predavačima, ne slažete se sa svojim kolegama, nemate radne navike i
povrh svega ste postali agresivni. Jedini izbor koji imam jeste da Vas trajno
isključim iz škole. Međutim, dajem Vam priliku da mi ispričate šta se
dogodilo pre nego što sam ja naišla.
- madam je govorila tihim
glasom.

- Prolazio sam hodnikom, oni su me provocirali, ja sam im uzvratio pošto su bili naporni sa
provokacijama, vređali su me i ni tu im nisam ostao dužan. Naposletku, hteo sam da krenem
i jedan od njih me jeuhvatio za ruku i pokušao je da me udari, ali ja sam se odbranio i
udario njega. Onda ste Vi došli i ostatak znate...
- objašnjavao je Hernan.

- Ne znam šta da mislim, zaista ne znam. - rekla je madam, odmahujći glavom.

- Madam, ja Vas ne mogu da nateram da mi verujete. Vaš je izbor da li ćete prihvatiti moju verziju kao istinitu.
Ipak, pokušajte da se stavite u moju poziciju bar na tren. Ovde sam kako bih ispunio majčine želje, dolazim sa
sela i nalazim se među gomilom plemićkih sinova i aristokrata. Tu sam ja uljez, crna ovca, odudaram od
većine i zato mi nije lako da se uklopim. I uprkos negativnim iskustvima koje sam u ovoj školi stekao,
obaveštavam Vas da sam odlučio da se potrudim i završim školovanje, a za kasnije ćemo videti.
Dopustite mi da ostanem, a ja Vam obećavam da neću više napraviti ni jedan jedini problem.

- U redu Hernane, Vaše reči mi ovoga puta ulivaju poverenje. Dobićete šansu koju
tražite, ali imajte na umu da je ovo poslednji put da Vam je dajem i da ne smete
napraviti ni najmanji prekršaj ukoliko želite da ostanete kod nas.

- Hvala madam, hvala od srca.
- rekao je Hernan, ustavši sa stolice i lagano
se poklonivši upravnici.

Hernan je iz kancelarije madam Cecille izašao prilično zadovoljan. Dobio je šansu i sada treba da je iskoristi
najbolje što može. Koračajući krupnim koracima dugačkim hodnikom, Hernana je zapljusnuo talas svojevrsne
pobede, kao da je iz rata izašao kao pobednik. Hod koji odaje samouverenost i ogromnu snagu za Cortesa
je bio hod osvajača kakav je sanjao da jednog dana postane.



*


Federico je, zajedno sa Matiasom i nekoliko bliskih saradnika, putovao u Toscanu. Kočije su bile luksuzno
kopneno prevozno sredstvo koje su samo imućni mogli sebi da priušte, a obični smrtnici su stizali do odredišta
jahanjem konja ili u krajnjem slučaju...peške. Federico je mogao da ih priušti, imao je onoliko novca koliko
ima svaki uspešan trgovac. Da se stigne do Toscane bilo je potrebno putovati danima i danima, ali moralo
se. Put je bio dalek, a Federicovo strpljenje slabo. Morao je da vidi svojim očima da su rimski novčići
završili u robi koju prodaje, da su prevezeni u Toscanu i da Baldini istinski ima razloga da osnovano
sumnja u njegovo poštenje.


- Gospodaru, nisam smeo da Vas pitam jutros s obzirom na to da ste bili
uznemireniji nego sada...Šta mislite, odakle novčići upakovani sa
standardnom robom?
- bojažljivo je upitao Matias.

- Neko želi da mi podmetne nogu. Nekome sam jaka konkurencija i planira da me
eliminiše. To je jedino objašnjenje koje nalazim. Momci su jutros rekli da nisu videli
niti čuli ništa sumnjivo i da ni njima nije jasno kako je došlo do toga. Ne verujem
im u potpunosti, ubeđen sam da zaobilaze istinu i da je taj neko potplatio moje
radnike da ubace novčiće u pakete. A Baldini...on će tek morati da me sasluša.
Vređa me što me optužuje za takva nedela, iako sarađujemo dugi niz godina
i uvek je sve bilo u redu.

- Ako mi dozvolite, moje mišljenje je da su momci nevini. Oni su pošteni radnici
i mislim da Vas ne bi izdali ni za kakve pare. Možda je upao neko sa strane i
odradio prljavi posao.

- A ti Matiase? Siguran si da nisi ništa sumnjivo primetio?
- pitao ga je Federico,
oštro ga pogledavši.

- Ne, ne, taman posla. Da jesam, ja bih Vam to odmah saopštio, ne bih čekao da
roba bude izvezena u Italiju.
- odgovorio je Matias mlatarajući rukama kao
znak dokazivanja da ne zna ništa o problemu.

- Taj neko Matiase ima pristup predmetima iz rimskog perioda i to je očigledno
neko ko se i sam bavi krađom i ilegalnom prodajom istih. Moguće je i da se taj
neko zvanično bavi trgovinom u skladu sa zakonom, ali samo kao paravan za
ilegalnu trgovinu starinama.

- Naravno, slažem se. Taj neko je veoma vešt i odlično se prikriva da ne bude otkriven
i uhvaćen.

- Sve ima svoj početak i kraj, pa tako ni ta osoba neće moći doveka da deluje i da
mi narušava reputaciju.

- Uz Vas sam gospodaru. Samo još da Vas priupitam nešto nevezano za trenutni
problem...Da li ste konačno pronašli savršenog muža za Vašu ćerku Violetu?

- Nisam, i dalje tražim. Izgleda da nijedan nije zainteresovan za brak sa
njom.
- rekao je Federico nezainteresovano.

- Ali zašto? Ona je...

- Matiase, Violetina udaja me sada najmanje interesuje.
- Federico je ozbiljnim
tonom stavio tačku na njihov razgovor.

- Izvinite gospodaru.

Obojica zaćutaše. Federico je okrenuo glavu od Matiasa i nekako depresivno
posmatrao predele kroz koje su prolazili. Valjda iz razloga što su ga jednolični
predeli bacali u kandže monotonije.



*


Silvia je ugrabila malo vremena za pauzu, te je u kuhinji sebi spremila sendvič
od starog hleba sa sirom i maslinama. Kuhinja se nalazila u podrumu, odnosno do
nje je vodilo par stepenika na dole. Bila je prostrana, praktično uređena kao i
ostatak kuće, dobro opremljena. Tamo su sluškinje jele, pošto nisu imale na
raspolaganju svoj trpezarijski sto.


- Prijatno. - rekla je Dorotea silazeći u kuhinju.

- Hvala gospođo. Čini mi se da Vam postaje navika da se spuštate na nivo neke
tamo sluškinje. Nije valjda da ponovo želite svađu?
- Silvia je smireno jela
sendvič.

- Ne Silvia. Naprotiv, želim da ti predložim nešto što bi tebi višestruko koristilo.

- A jel? Šta bi to moglo da bude?

- Čisto da se uveriš da nisam veštica kakvom me smatraš, razmišljala sam o jednoj mogućnosti. Predlažem ti
da napustiš radno mesto sluškinje i postaneš moja pratilja. Imam ih dve, ali dve pratilje su mi nedovoljne.
Kako ti se dopada moja ideja?
- predložila je Dorotea.

- I pored toliko devojaka u Salamanci koje imaju iskustva kao nečije pratilje i koje
nisu ljubavnice Vašeg muža, Vi ste se baš odlučili za mene? Polaskana sam.
-
rekla je Silvia, glasno se nasmejavši.

- Mhm, i treba da budeš polaskana. Dobijaćeš nekoliko puta veću naknadu nego
što sada dobijaš, moći ćeš da kupuješ haljine, šešire, cipele, nakit, upoznaćeš
važne ljude, posetićeš mesta koja kao sluškinja nećeš nikada...Ko zna,
možda upoznaš čoveka svojih snova i zaboraviš na smešne planove
sa Federicom.

- Ah gospođo Dorotea...Pa Vi zaista mislite da sam ja glupa. Prilikom nabrajanja svih
tih fantastičnih pogodnosti u kojima bih uživala, zaboravili ste da napomenete nešto
vrlo važno, a to je da su Vaše pratilje Vaša stvar i da se Federico u odluke koje Vi
donosite povodom izbora ili otpuštanja pratilja ne meša. Ono što Vi hoćete jeste
da me primite kao pratilju i potom me oterate odavde. Sa ostalom poslugom je
drugačije, tu je najvažnije šta Vaš muž kaže.
- zaključivala je Silvia.

- Kakve ti se budalaštine vrzmaju po glavi devojko. Ne primoravam te da potvrdno
odgovoriš na moju ponudu, ali se trudim da te navedem na pravi put. Sudeći po
onome što vidim, nisi imala nikoga ko bi te naučio pravim vrednostima.

- Pametnije bi Vam bilo da svoju ćerku navedete na pravi put i objasnite joj da je malo odvratno da jurca
za sopstvenim rođakom u nadi da će je primetiti.
- posavetovala je Silvia Doroteu namignuvši joj.

- O čemu pričaš?

- Mladog gospodina Hernana Cortesa gospođica Violeta smatra izuzetno privlačnim
mladićem. Ja je razumem. Da je mladi Cortes zgodan, zgodan je.

- Kako te nije sramota da izmišljaš takve grozote?!
- viknula je Dorotea.

- Ne izmišljam ih, samo Vam ih prenosim. Imam dva zdrava oka i njima sam videla
da je Vaša ćerka htela da poljubi Hernana, ali ju je on odbio.


Dorotea se besno okrenula i napustila kuhinju. Vatra je zapaljena. Da li Silvia
izmišlja ili govori istinu...Pitanje je otvoreno, ali Hernan je privlačan, a Violeta
mnogo usamljena i neshvaćena.



*


Hernan i Nicolas su ispoštovali sinoćnji dogovor i našli su se u 5 sati popodne u
pivnici na izlazu iz grada. U pitanju je bila dosta skučena kafana, sa par stolova i ne
tako širokim izborom piva. U nju su uglavnom svraćali otpadnici društva, gubitnici,
marginalci ili pak oni koji su stekli popularnost među nepopularnim življem. Njih
dvojica su seli za jedini slobodan sto u ćošku, što im je i odgovaralo jer su mogli
nesmetano da razgovaraju.


- Danas je malo falilo da me izbace iz škole zbog tuče, ali sam se izvukao.

- Ali zar nisi rekao da bi najradije napustio tu školu?
- pitao je Nicolas.

- Sada mi ne odgovara da je napustim, još manje mi odgovara da me isključe iz
nje zbog nedoličnog ponašanja. Ako ću već napustiti školu onda neka je napustim
kao žrtva ili kao heroj, ne kao krivac.

- Objasni se.
- rekao je Nicolas, ispijajući pivo.

- Školi i Salamanci ću reći zbogom ili tako što ću iskoristiti situaciju u kojoj bi
mogao da zaigram ulogu nečije žrtve ili još bolje...Tako što ću, u službi španske
krune, otploviti u Novi svet. U tom slučaju niko neće imati pravo da me proglasi
probisvetom i gubitnikom, jer ću školovanje napustiti zarad ostvarenja viših
ciljeva i to za svoju domovinu.

- Pucaš na visoko mali. Nije tako lako doći do kralja i staviti se u njegovu službu. To
obično polazi za rukom ljudima iz aristokratskih familija, ostalima ili zapadne malo
i neukusno parče mesa ili ostanu gladni. Razumeo si me?

- Nicolase, ja se divim tvojoj energiji i hrabrosti i drskosti koju se ne plašiš da pokažeš i izvinjavam se ako će te
ovo uvrediti, ali ja ne želim da lutam po zemlji i bavim se razbojništvima.
- Hernan je zvučao uvređeno
Nicolasovom izjavom.

- Izgleda da se nismo razumeli. Nisam rekao da ja ne želim da idem u Novi svet, niti
sam rekao da ti treba da se zadovoljiš mrvicama. Problem je u tome što ti misliš da to
možeš da postigneš preko kralja, u ime države i razmišljanje ti je naivno zato što se
nadaš da ćeš profitirati od ekspedicije koju bi potencijalno organizovao kralj. Od
takve ekspedicije koristi imaju kralj i državni budžet, a ne ti lično. Ti bi tu bio
jedan od mnogih koji moraju da slušaju kraljeve naredbe.

- Šta predlažeš?

- Ekspediciju u našoj režiji. Naši brodovi, naše oružje, naši ljudi...I na kraju, naša dobit.

- Nemamo sredstava za to Nicolase.

- Znam da nemamo, ali imaćemo. Ja ću se pobrinuti da obezbedim sve što je neophodno.

- Kako? Nicolase, čime se ti tačno baviš, za koga radiš ili za koga kradeš?
- upitao
je Hernan blago povisivši ton.

- Tiše pričaj. Od nedavno sam u službi jednog misterioznog čoveka. On je na čelu organizovane mreže koja se
bavi krađom, krijumčarenjem i ilegalnom prodajom predmeta iz rimskog perioda. Moj zadatak je da ukradene
stvari prenosim sa jednog mesta na drugo, za sada mi pozicija u organizaciji nije značajna...

- Čekaj, ti se time baviš?! Reci mi, kako se zove čovek za koga
radiš?
- iznenađen je bio Hernan.

- Kunem ti se da mu ne znam ime. Zovu ga Rimljanin i to je sve što znam o
njemu. Nije Italijan, nego ga tako zovu zbog predmeta iz perioda Rimljana
kojima nezakonito trguje.

- (Nicolas bi mogao da zna nešto o incidentu sa ujakovom robom. Da li da ga pitam ili da prećutim...Sada ću
prećutati. Kada se ujak vrati iz Toscane pratiću situaciju i ukoliko ne otkrije ko mu je podmetnuo novčiće,
gledaću da ga predstavim kao kriminalca uz Nicolasovu pomoć. Ujak će izgubiti kredibilitet, moguće je
i da će završiti u zatvoru, a ja ću teatralno napustiti školovanje pod izgovorom da ne pristajem da mi
ga finansira takav čovek. Slobodno vreme ću iskoristiti da se pripremim i fizički i mentalno za
ekspediciju. Daj Bože da se poslože kockice u moju korist.)
- razmišljao je Hernan, sa
pogledom u daljinu.

- Zamislio si se prijatelju? - obratio mu se Nicolas.

Živeli! - Hernan je podigao masivnu kriglu piva sa puno pene na vrhu i
nazdravio.


*


Podstaknuta Silvijinim rečima, Dorotea se uputila ka Violetinoj sobi ne bi li
otkrila da li ju je Silvia slagala ili pak rekla surovu istinu. Ušla je kod Violete,
ni ne pokucavši. Zatekla je Violetu kako se, pod svetlom i toplinom sveća,
ogleda i zagleda svaki milimetar svog lica.


- Violeta, iskreno mi odgovori na jedno pitanje. U kakvom si odnosu sa
Hernanom?

- U dobrom. Drag mi je, volim ga i nemam ništa ružno o njemu da kažem. Zašto me
to pitate majko?
- odgovorila je Violeta, lagano se okrenuvši od ogledala.

- On te interesuje kao muškarac? - Dorotea je bila nestrpljiva.

- Možda. Hernan poseduje zanimljiv karakter, veoma je lepe spoljašnjosti i ne poričem
da mi se dopada. Da li Vas brine to što smo u krvnom srodstvu? Neka Vas ne brine, jer
čak i veliki broj članova plemićkih porodica ulazi u brak sa bliskim srodnicima radi
očuvanja i produžetka loze.
- Violeta je nastavila da se ogleda.

- Pričaš gluposti Violeta. Ne zanima me s kim u brak ulaze prinčevi i princeze,
meni je mešanje krvi krajnje odbojno i neprihvatljivo. Uostalom, nije u tome
stvar. Hernan i ti niste...Hernan je propalitet u najavi, od njega se ne može
ništa pametno očekivati. Svoju ćerku ne želim da vidim sa nekim poput
njega.

- A s kim želite da me vidite? Sa 60-ogodišnjim grofom kako biste se hvalili da Vam
je ćerka postala grofica? Majko, Vama su titule i statusni položaj najvažniji i to obe
znamo. Nažalost, nijedan muškarac sa kojim je otac pregovarao o mojoj udaji ne
želi da me uzme za ženu iz meni nepoznatih razloga.
- rekla je Violeta,
udaljavajući se sporim koracima od ogledala.

- Violeta, samo ću te opomenuti da na Hernana zaboraviš...

Čulo se kucanje na vratima Violetine sobe.

- Ja sam, Osvaldo. Da li mogu da uđem?

- Da Osvaldo, naravno da možeš.
- rekla je Dorotea.

- Majko, ovo je moja soba i ja treba da odlučim koga ću pustiti unutra. - pobunila
se Violeta.

- Izaćiću, nije problem...

- Nemoj da te pogađaju Violetini ispadi. Kaži?

- Voleo bih da porazgovaram sa tobom Violeta, a i sa Vama tetka. Bio sam u nedoumici
da li da načinjem temu ili ne. Rešio sam, posle dugotrajnog vaganja, da vam se obema
obratim povodom jedne donesene odluke. Ima veze sa vama dvema i u neku ruku sa
don Federicom.

- I? Čekamo. Šta je toliko važno da moraš da dolaziš u moju sobu?
- pitala je
Violeta drsko, sa prekrštenim rukama.

- Načuo sam da don Federico ima zabrinjavajuće ozbiljnih problema u poslu i da je zato hitno otputovao u
Italiju. Nezgodna situacija koja ga je zadesila me je navela da razmišljam o vašoj budućnosti. Daleko od
toga da izigravam pticu zlosutnicu, ali vas dve, osim don Federica, nemate nijednog muškarca u svom
okruženju koji bi vas zaštitio, vodio računa o vašim potrebama, brinuo o interesima ove porodice. U
slučaju da don Federico prestane da bude u mogućnosti da se stara o vama, želim da znate da
imate mene i da sam spreman da postanem glava porodice, ukoliko to bude potrebno.
Možete da računate na mene u svako doba i u svakoj prilici.

- Hvala Osvaldo, nisam manje ni očekivala od tebe. Oduvek sam znala da si mladić
sa zavidnim brojem kvaliteta, ali sada si me oduševio.
- rekla mu je Dorotea
i zagrlila ga.

- Nema na čemu tetka. Radim ono što bi svaki pošteni i časni muškarac uradio.

- Kakva ti je ovo predstava Osvaldo? Pre svega, kakve veze imaju očevi poslovni
problemi i njegov odlazak u Toscanu sa našom budućnošću? Priznajem da nisam
upućena u detalje oko očevog poslovanja, ali reklo bi se da ti jesi. Mom ocu nije
prvi put da hitno otputuje zbog posla i nije mu prvi put da mu trgovina ne ide
glatko. Zbog čega misliš da je sada nešto ozbiljnije?
- Violeta nije bila
impresionirana Osvaldovom odlukom.

- Violeta, ne budi drska. Umesto da se zahvališ Osvaldu na bezuslovnoj podršci
koju nam nudi, ti otvoreno preispituješ njegove motive i namere.

- U redu je tetka, ja poštujem Violetine stavove. Vremenom će uvideti da su moje
namere iskrene.
- smireno je rekao Osvaldo.

- Nadam se da će biti tako. Idem da pogledam da li je spremna večera. - rekla
je Dorotea i izašla iz sobe.

U sobi su ostali Violeta i Osvaldo. Gledali su se oči u oči. Violetin pogled je
odavao njenu sumnjičavost i nepoverenje prema prisutnom rođaku.


- Osvaldo, sigurno se pitaš zašto si mi daleko od omiljenog rođaka.

- Da, često se zapitam u čemu grešim u ophođenju prema tebi. Da li sam te ikada
ičim uvredio, povredio tvoja osećanja...

- Tvoje ponašanje nije prirodno. Nikada te nisam videla ljutog, besnog, uvek si smiren
i sa tim glupim osmehom na licu, uvek si prijatan i prema onima koji su prema tebi
neprijatni kao na primer ja, večito svima nudiš pomoć, utehu, podršku...Ne ulivaš
mi poverenje. Osvaldo...Ti ili si mnogo dobar ili mnogo licemeran, a ja mislim
da si ipak ovo drugo.
- Violeta je bila iskrena i direktna.

- Takav sam Violeta, ma koliko to tebi nestvarno delovalo. Mirne sam naravi,
rešavam konflikte civilizovano, ne potresam se lako ni oko čega i u svakome
se trudim da pronađem ponešto pozitivno. Izvini me, ne želim da te
uznemiravam.
- rekao je Osvaldo, krenuvši ka vratima.

- Čuvaj masku, pazi da ti ne spadne kada najmanje budeš očekivao. - dobacila
mu je Violeta.


*


Hernan se kasnije vratio iz pivnice, blago pripit. Pošao je u svoju sobu, kada se
sudario sa Violetom na stepenicama.


- Jesi li gladan? Propustio si večeru, pa ako jesi ja ću reći nekoj od sluškinja da ti
posluži da jedeš.

- Ne, hvala. Jeo sam.
- odgovorio je Hernan mrzovoljno.

- Hernane, nema potrebe da budeš tako hladan. Zameraš mi što sam htela da te
poljubim?

- Još pitaš? Itekako ti zameram. Rođaci smo, a sve i da nismo ti mi se ne dopadaš
kao žena. Naporna si i gušiš me, traži drugu žrtvu. Nije ni čudo što ujak ne može
da te uda. Niko ko je pri iole zdravoj pameti te ne bi oženio.

- Ćuti idiote!
- Violeta mu je udarila šamar iz sve snage.

- (Au, , koji šamar. I mene je zabolelo). - u sebi je pomislila Silvia koja je
videla scenu.

- Da nisi više digla ruku na mene Violeta, nemaš prava.

- Hernane, gospođice Violeta, izvinite što vas prekidam. Ja bih da se izvinim Vama
Hernane, jer nisam stigla da očistim pod u Vašoj sobi, tako da bih sada završila to
što imam. Nije mi puno ostalo, svega 10-ak minuta rada. Mogu i ujutru ako ste
sada preumorni.
- obratila se Silvia Hernanu.

Violeta je zakolutala očima i otišla.

- Možeš sada Silvia.

- Odlično. Kažem, svega 10-ak minuta posla.
- Silvia je Hernanu očima dala
znak da krene za njom.

- Biće dovoljno. - uzvratio je Hernan i pošao u sobu sa Silvijom.


*


Dorotea je sedela na krevetu u svojoj sobi. Igrala se sa burmom na ruci, koju je
nežno skidala i stavljala i tako u krug. Gledala je u taj prsten sa strahopoštovanjem,
burma je simbol bračne zajednice. Brak je za Doroteu, kao i za skoro sve žene iz
tog vremena, označavao nešto veliko i bitno, što se ne sme i ne može uništiti.
Prisetila se Silvijinog pitanja u vezi njene udaje za Federica.


- Udala sam se za Federica, zato što nisam imala drugog izbora. Federico je bio
jedini muškarac koji mi je odgovarao, uzimajući u obzir moju tadašnju situaciju.
Oboje smo bili na dobitku, on pogotovo. Postao je uspešan trgovac i usput je
sakrio svoju sramotu. On svoju, ja svoju.
- rekla je Dorotea drhtavim
glasom, a potom je čvrsto stisnula burmu koju je napokon stavila na
prstenjak.


*


- Je li prošlo 10 minuta?

- Mislim da jeste, ali rekla sam 10-ak, ne tačno 10. Možemo još koji
minut.
- odgovorila je Silvia, strasno ga ljubeći.

- Ne možemo, umoran sam.

- Kako hoćeš...Ja sam htela da te oraspoložim i ublažim ti posledice Violetine
šamarčine.
- rekla je Silvia kroz smeh.

- Ne rugaj mi se i idi! - viknuo je Hernan.

- Dobro, dobro...Ne moraš se derati na mene.

Hernan je ostao sam u krevetu nakon što je Silvia izašla. Stavio je ruku na
čelo i sa nevericom odmahivao glavom.


- Šta ja to radim? Spavam sa sluškinjom svog ujaka, sklapam dogovore sa Nicolasom
koji je zakleti razbojnik, planiram ekspediciju nezavisno od odluke kralja i vlasti, u
Novom svetu želim da ugrabim što više za sebe...U šta se ja to pretvaram? Imam
18 godina...Moja majka...da zna šta sve radim nikada mi ne bi oprostila. Ali ne,
ne smem da odustanem. Kukavice i slabići odustaju, osvajači osvajaju.



*


Clara je primetila Martinovu napetost, primetila je da je pod tenzijom i da ga nešto
muči. Nije hteo da joj kaže šta, ali Clari je bilo jasno da stvar nije bezazlena, pošto
Martin nije imao ni apetita, ni sna, ni živaca da priča sa njom o bilo čemu. Ćutao
je i hodao po kući sa rukama iza leđa i spuštenim pogledom.


- Martine, reci mi šta ti je? Šta te muči?

- Teško je za objasniti.

- Probaj da mi objasniš. Valjda verujemo jedno drugom?

- Da...

- Brine te Hernan?

- Nije on...


Neko je snažno pokucao na ulazna vrata.

- Ko je?

- Predstavnici vlasti gospodine Cortes. Otvorite vrata.


Predstavnici vlasti jesu zapravo policija, ako se koristi moderna terminologija.
Martina je oblio hladan znoj, ruke su počele da mu se tresu, a glas mu je
promenio boju. Clara ga je zabezeknuto gledala. Martin je otvorio vrata.


- Vi ste, dakle, Martin Cortes?


* KRAJ 2. EPIZODE *




Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)
Federico Pizarro (Jose Coronado)
Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)
Violeta Pizarro (Aura Garrido)
Osvaldo san Llorente (Mario Casas)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Madam Cecille (Concha Velasco)
Matias Navarro (Jesus Bonilla)




Braulio de Ovando (Joaquin Climent )



slika

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: sub jan 16, 2016 1:28 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
3. EPIZODA:



- Da, da...Ja sam Martin Cortes...Kako mogu da vam pomognem? - Martin je
nervozno trljao znojave dlanove.

- Ne znate zašto smo ovde? - upitao je jedan od predstavnika one grane
vlasti koja ima pravo da upotrebi silu.

- Ne...Vidite, šta god da su vam preneli, znajte da nije istina. Pogrešno je protumačeno
i došlo je do nesporazuma...
- mucao je Martin.

- Ipak znate zašto smo pokucali na Vaša vrata. Biće neophodno da pođete sa nama.

- Molim vas, ne odvodite me. Nesporazum je u pitanju...

- Za šta te optužuju? Ne razumem, objasni mi!
- Clara je bila očajna.

- Objasniću Vam ja. Vašem susedu Pablu Valdesu je ukradeno 15 ovaca sa najfinijom vunom
i postoji osnovana sumnja da je hidalgo Cortes to uradio.

- Martine, jesi li? Jesi li ukrao Valdesove ovce?
- pitala je Clara.

Najednom, Martin se smirio, opustio i glas mu je poprimio onakav ton kakav ima
onaj ko je nevin i ko nema razloga za bojazan.


- Vi ste ovde zbog ukradenih ovaca, znači zato ste došli?! Važi, mogu da pođem sa vama i da
odgovorim na sva vaša pitanja. Napominjem da nemam veze sa tim, nisam ukrao ovce, nego
sam se bio uplašio da vam je neko napričao laži o meni.

- Krenimo.

- Clara, biće sve u redu. Brzo ću se vratiti.
- rekao joj je Martin, siguran da će
tako i biti.

U pratnji uniformisanih predstavnika vlasti Martin je izašao iz svoje kuće i pošao
sa njima da da izjavu povodom krađe komšijinih ovaca. Ali, bio je spokojan i srećan
što je pogrešio. Nisu došli "zbog onoga sa Brauliom."



*


Par nedelja kasnije...

Federico se vratio iz Toscane, namrgođen, zabrinut i pod tenzijom. Bespotrebno je bilo
i pitati kako je protekao razgovor u četiri oka sa Baldinijem, više od reči govorila je
Federicova pojava. Nadao se da će se vratiti u Salamancu zadovoljan ishodom
susreta sa Italijanom, a on je, umesto toga, sa sobom poneo desetine novih
sumnji i novih pitanja bez pravog odgovora.


- Jesi li rešio probleme radi kojih si morao hitno da otputuješ? - pitala je
Dorotea Federica, prilazeći mu.

- Nisam. Naprotiv, ništa nije rešeno. Giordano Baldini je definitivno prekinuo
saradnju sa mnom, ne veruje mi i ne želi više da kupuje moju robu. Ali, neće
se ovo ovako završiti, neću dozvoliti da me unište.
- rekao je Federico
besno.

- Imam na umu naš dogovor, odnosno tvoj zahtev da ti se ne mešam u posao, tako
da ti neću tražiti da ulaziš u detalje oko poteškoća sa kojima se suočavaš. Želim ti
sreću da što pre dođeš do rešenja, o čemu god da se radi. Ipak, postoji nešto o
čemu moramo da razgovaramo - o Violeti i o sluškinji Silviji Gomez.


- Šta je sa njima? - upitao je Federico nezainteresovano.

- Violetu muči to što ti nikako ne uspevaš da joj nađeš odgovarajućeg muža, a san joj
je da se napokon uda, ali neću te lagati Federico. Ni meni se ne dopada njena situacija.
Vreme je da uđe u brak sa čovekom koji će umeti da bude dobar muž. Ona tvrdi da
nijedan od onih koji su bili u opticaju nije zainteresovan za brak sa njom. Da li je
to istina i ako jeste, zašto je odbijaju?

- Istina je. Svi muškarci sa kojima sam pregovarao o braku sa Violetom su mi na
kraju dali negativan odgovor. Kada sam ih pitao zašto su odustali od Violete oni
su mi odgovorili da su pronašli bolje prilike za ženidbu. Sve i da sam nastavio
da ih ispitujem, sumnjam da bi mi dali potpuno iskren odgovor.

- Veoma čudno...Bilo kako bilo, nemoj da se predaješ. Nastavi da joj tražiš muža, neko
će se sigurno zainteresovati za našu ćerku.

- Violeta nije moja ćerka.
- odbrusio je Federico.

- Možda nemate istu krv, ali ona nosi tvoje prezime i pred svetom jeste tvoja ćerka.
To je jedino važno.

- Grešiš Dorotea, jer ja ne mogu da zaboravim da je Violeta...

- Prestani da me podsećaš na ono što se toliko trudim da potisnem!
- rekla je
Dorotea povišenim tonom i plačnim glasom.

- Trudiš se, ali ne možeš. Ta devojka ti je podsetnik na te patetične žrtve koje
si podnela za nekoga ko ih nije ni zaslužio. Uveren sam da bi najviše volela da
vratiš vreme unazad i postupiš drugačije.

- Federico, ti nemaš prava da se žališ. Brak sa mnom ti je doneo ugled, poštovanje
od strane okoline, razvijen posao u oblasti trgovine, novac i naravno...Prikrio si
svoju mušku sramotu. A Silvia Gomez, jedna od tvojih ljubavnica...Koliko te
ona poznaje, koliko zna o tebi?

- Silvia nije jedna od mojih ljubavnica, ona mi je sada jedina i poznaje me sasvim dovoljno.
Priznaću ti da je Silvia u meni probudila intenzivna osećanja, kao nijedna druga do sada,
ali ne brini. Naš brak će opstati, ni ti ni ja nismo spremni da se odreknemo svega što
imamo.
- Federico je želeo da se strasti smire i da stavi do znanja Dorotei da
niko nije iznad njihovog braka.

- Ta sluškinja je sebi dala previše slobode.

- Ta sluškinja je samo sluškinja, bez obzira na to što mi je ljubavnica. Dorotea, ne
unosi bezrazložno nemir u naš dom.
- rekao je Federico, poljubivši Doroteu u
čelo.


*


U istoj pivnici, na istom mestu, u otprilike isto vreme Hernan se video sa Nicolasom. Tamo su se
inače viđali, čak je i sto za koji su seli kada su se prvi put našli u pomenutoj pivnici postao poznat kao
"njihov sto", koji je igrom slučaja bio slobodan kad god bi njih dvojica navratili.


- Imate li slučajno dimljeni lager? - upitao je Hernan vlasnika pivnice koji ih je
služio.

- Ne. Mi ovde samo pivo služimo.

- To i jeste vrsta piva, zovu ga još i Martovsko pivo. Od nedavno se proizvodi u Bavarskoj,
jako je popularno i kažu da je odličnog ukusa.

- Da li ti ovo liči na Bavarsku, a ja na Nemca? Imamo i služimo samo domaće sine. Uzmi
ili ostavi.
- rekao je flegmatični vlasnik.

- Dva velika kao i obično. - naručio je Nicolas.

- Stiže. Dobićete činiju krekera uz pivo, kuća časti...ako je išta ostalo, a mislim
da nije.


Hernan i Nicolas su se istovremeno pogledali i nasmejali na izjavu glavnog
čoveka pivnice.


- Otkud ti ideja da ovde služe bilo šta sem strogo domaćeg? Tebi je ta elitna škola
popila mozak. Kad već spomenuh školu, šta ima novo na tom planu?
- pitao je
Nicolas.

- Značajno sam se popravio, škola mi ide odlično. Znaš, došao sam do zaključka da mi se ne isplati
da budem ono što jesam dok se nalazim pod školskim krovom, među nepodnošljivim pripadnicima
aristokratije. Moram da se kontrolišem i gušim svoju prirodu, jer ću u suprotnom ja ispasti jedini
negativac u priči. Odlučio sam da postanem uzoran učenik, koji ne pravi probleme ni sebi ni
drugima.

- A to će trajati...

- To će trajati sve dok ne obezbedimo dovoljno sredstava za ekspediciju i ne otisnemo
se okeanom ili...Nicolase, nešto ću ti ispričati u poverenju i unapred te molim da mi
oprostiš što ti ranije nisam ispričao.

- Ne mogu ti oprostiti pre nego što čujem u čemu je stvar. Pričaj.
- Nicolas je bio
ozbiljan.

- Vidi... - započeo je Hernan.

- Evo vam pivo. Imali ste sreće momci, ostala su još tri krekera. Nije neka pljačka,
ali bolje išta nego ništa. Uživajte.


Vlasnik pivnice je prekinuo Hernana, donevši pivo i krekere.

- Nicolase, ti si meni otkrio da si deo organizovane grupe koja se bavi krađom, krijumčarenjem
i ilegalnom trgovinom starina iz rimskog perioda i obećao si da ćeš tim putem pribaviti sredstva
koja su nam potrebna za putovanje.

- A ovo je uvod u šta Hernane? Nisi me valjda izdao, nisi me prijavio vlastima?!
- Nicolas
je lupio šakom o sto, besno pogledavši Hernana.

- Naravno da nisam, smiri se. Stvar je u tome da je moj ujak Federico Pizarro pre nekoliko nedelja
morao hitno da otputuje u Toscanu, zato što je primio pismo od njegovog dugogodišnjeg saradnika
koji mu je saopštio da želi da prekinu saradnju. Razlog je bio taj što su u poslednjoj isporuci
ujakove robe u Toscanu pronađeni rimski novčići, baš oni koji spadaju u predmete kojima
se nezakonito trguje, odnosno kojima trguje organizacija čiji si ti deo. Moj ujak tvrdi da
mu je podmetnuto i da on nema nikakve veze s tim, misli da neko ima za cilj da mu
uništi reputaciju i posao. Moje pitanje je da li ti znaš nešto o tome, da li znaš ko je
to mogao da uradi i zašto? I da li je kojim slučajem moj ujak zaista u toj mreži?
Da li si saznao ko je famozni Rimljanin za koga radiš? Previše pitam, svestan
sam toga, ali imam još pitanja i veoma mi je bitno da mi svojim odgovorima
pomogneš. - Hernan je brzo pričao, nastojeći da se suzdrži od postavljanja
suvišnih pitanja.

- Zanimljivo...Koliko znam, Federico Pizarro nije povezan sa organizacijom, niti je u
njoj i vrlo je verovatno da govori istinu kada kaže da mu je podmetnuto. Ja o tome
ne znam ništa, prvi put čujem sad od tebe da se to desilo.

- Baš ništa ne znaš?
- Hernan je bio sumnjičav.

- Dobro, čuo sam da je Pizarro otputovao i znao sam da ima veze sa rimskim starinama,
ali nisam bio upućen u detalje i nisam tome pridavao nikakav značaj.

- Potrudi se da saznaš ko je mom ujaku ubacio te kovanice u pakete robe koju izvozi.
Obrni-okreni, ta osoba je ili deo organizacije ili neko od poverenja onome ko je na
njenom čelu.

- Ništa ne obećavam, ali potrudiću se. Što se tiče Rimljanina, nisam otkrio njegov identitet
i iskreno ni ne pokušavam. Bitno je da dobijam novac koji zaslužujem i da mi je zarada
sve veća i veća, što nam je svakako u interesu zbog buduće ekspedicije.

- Meni je interesantno to što vlasti jure, hvataju i osuđuju one pripadnike koji su obični izvršioci prljavih
poslova organizacije, a tog Rimljanina i ne traže. Moja teorija je da je taj Rimljanin zapravo neko ko se
nalazi na visokoj poziciji, možda je blizak i samom kralju i ima protekciju. Takođe postoji mogućnost
da Rimljanin nije glavni, već ga štiti onaj ko to jeste.
- zaključivao je Hernan, prilično se
udubivši u misteriju oko Rimljanina.

- Pusti Rimljanina, šanse da saznamo ko se krije iza tog pseudonima su minimalne. Nego, zašto
želiš da otkriješ ko je tvom ujaku podmetnuo kovanice? Ako me pamćenje dobro služi, ti nikada
nisi imao reči hvale za njega.

- Nemam ih ni sada, ali zato imam jedan plan. Želim da otkrijem ko je odgovoran za to što mu se dogodilo,
jer mi je neophodno da raspolažem sa što većim brojem informacija u vezi sa tim događajem kako bih
mogao da optužim ujaka za bavljenje prljavim poslovima. Delimično iz osvete...Njemu je kašika upala
u med kada je oženio Doroteu san Llorente, a mojoj majci koja mu je rođena sestra nikada nije hteo
da pomogne i da joj olakša život. Jedino što je eto mene primio u kuću i što mi plaća školovanje,
ali veruj mi da ni to nije besplatno i bez očekivanja nečega zauzvrat.

- Kažeš delimično iz osvete, a delimično iz... - Nicolas je pretpostavljao da postoji jači
razlog od osvete.

- Da, delimično mi je motiv osveta, ali pravi i primarni razlog su pripreme za ekspediciju. Sećaš se kada sam
ti spomenuo da ću iz Salamance otići kao heroj ili kao žrtva? E pa...Ako ne napustim školu zbog odlaska u
Novi svet, napustiću je zbog priprema za isti i to tako što ću optužiti ujaka da je kriminalac i izigravati
dostojanstvenu poštenjačinu koja ne želi da primi od takvog čoveka ni jedan jedini zlatnik, a kamoli
da dopustim da mi plaća školovanje. Imaću slobodnog vremena da se u svakom smislu pripremim
za ekspediciju, možemo zajedno da napravimo detaljan i precizan plan, vidimo kako ćemo i šta
ćemo, odakle ćemo krenuti, koja će nam tačno biti prva destinacija...Ali polako, ima vremena,
nećemo žuriti.

- Plan zvuči primamljivo, ali nije mi jasno zašto bi se uvaljivao u celu tu priču oko
podmetačine novčića? Hoću da kažem da već sada možeš izigravati uvređenost i
odbiti ujakovu finansijsku pomoć, nema potrebe da tražiš prave krivce.

- Ima potrebe. Jeste da mogu i sada uraditi to što planiram za kasnije, ali hoću da
ujakova krivica bude što...očiglednija, da padne u tuđim očima i da od uspešnog
trgovca ponovo postane niko i ništa.
- oštro je rekao Hernan.

- Život je surov Hernane, ljudi još više. Pazi da se ne upleteš u mrežu iz koje
je gotovo nemoguće izvući se.
- savetovao ga je Nicolas, blago se nagevši
preko stola.

- Šta ti to znači Nicolase? Da nisi ti Rimljanin?

- Ja?
- pitao je Nicolas, podigavši jednu obrvu.

- To je bila šala. Da si ti stvarno Rimljanin pio bi dimljeni lager negde u Bavarskoj,
ne bi ovde sa mnom ispijao domaći proizvod i grickao besplatne krekere koji su pri
tom tvrdi kao kamen.
- rekao je Hernan, smejući se i ispijajući lagano ono
piva što mu je ostalo u čaši.


*


- Dobro veče komšinice. Kako si? - upitao je Braulio ulazeći kod Cortesovih.

- Radno Braulio, radno. Znaš i sam da uvek ima posla u kući, ako nema izvan
kuće. A ti? Kako je kod tebe? Posećuješ nas ređe nego ranije.
- odgovorila
je Clara, dok je brisala sto.

- Preživljava se nekako, pa nemam ni vremena za druženje. Doneo sam vam ovo parče
teleće plećke, sam je nisam mogao pojesti, a i loše bih se osećao da je nisam podelio sa
vama.

- Hvala. Kada si već došao, sedi i raskomoti se. Sigurno ti teško pada taština smrt,
vidim da se nisi oporavio od toga.

- Vreme bi trebalo da izleči sve rane. Da li je Martin tu?

- Nije, ali svakog trenutka će stići.

- Prodao sam sav sir...Braulio, otkud ti?
- veselo je rekao Martin ušavši u kuću,
ali mu je raspoloženje splasnulo kada je ugledao Braulia.

- Navratio sam da vam donesem parče teletine i da vas vidim. Dugo nismo seli i
pričali kako treba.


Martin je želeo da razgovara nasamo sa Brauliom, te je smislio izgovor kojim
bi na par minuta udaljio Claru.


- Clara, molim te proveri da li su stražnja vrata od obora dobro zatvorena. Ja sa
tim vratima stalno imam poteškoće, tako da bi bilo najbolje da ti to proveriš.

- Izvini Braulio, dolazim za čas.
- rekla je Clara i izašla napolje.

- Dogovorili smo se da se nećemo viđati jedno vreme, barem dok ne budemo sigurni
da niko osim tvoje tašte nije znao i ne zna za...Za ono naše.
- Martin se unervozio.

- Moja tašta je mrtva, ona je jedina znala. Daleko od toga da me je njena smrt
obradovala, ali da je srčane tegobe nisu dokrajčile one noći ti i ja bismo imali
gadan kraj.

- Svejedno, neću i ne mogu da se viđam više sa tobom. Bojim se da ne pokleknem
i prepustim se grehu. Ne smem to sebi dopustiti, nemoj ni ti. Pogrešno je i povrh
svega rizično.
- rekao je Martin, spuštajući pogled.

- Misliš da ja to ne znam? Svestan sam koje bi posledice mogli da snosimo,
ali...
- Braulio ga je nežno dodirnuo.

- Nema "ali", ono što smo imali ne sme da se ponovi.

- Važi, samo ću te zamoliti jednu stvar. Daj mi poslednji poljubac i da zatvorimo
životno poglavlje koje nas je moglo odvesti u propast.


Martin i Braulio su se poljubili, a odmah zatim je ušla Clara.

- Vrata obora su zatvorena Martine, možeš mirno spavati. Braulio, da li ti se
javlja Nicolas, da li je svraćao?
- pitala je Clara.

- Svraćao nije, a pošalje pismo s vremena na vreme. Otišao je kako bi sebi
obezbedio bolju budućnost i ja sam ga podržao u tome, ali voleo bih da ga
vidim i zagrlim. Nedostaje mi.

- Razumemo te, isto proživljavamo zbog Hernana. Poslali smo ga u Salamancu da
se školuje, ali on se nije uklopio u novu sredinu. Ipak se nadam da će shvatiti da
obrazovanje treba da mu bude prioritet.

- Daće Bog.
- ponadao se Braulio.

Martin je, gledajući setno u Braulia, vraćao film unazad i prisećao se njihovih
tajnih susreta, ljubavnih izleta i opasne avanture. Radio je ono što ga je zamalo
koštalo života, jer je smrtna kazna čekala svakoga ko se usudi na greh kakvim
su se smatrali istopolni odnosi.



*


Federicova najdraža soba bila je Soba mačeva. Sam naziv govori o predmetima koji su dominantni
u toj prostoriji. Uski, slabo osvetljeni hodnik opasan tamno sivim ledenim zidovima vodio je do središta
sobe u kojoj se nalazila bogata kolekcija mačeva, različitog izgleda, veličina, porekla i perioda iz koga
potiču. Federico je bio kolekcionar ovog tipa oružja, inače veoma rasprostranjenog i cenjenog. U Sobi
mačeva Federico je tražio svoju privatnost, svoj mir i svoju tišinu, ali ponekad mu je poslužila i za
intimne susrete sa Silviom.


- Silvia, ti si najbolja ljubavnica od svih sa kojima sam u životu bio. Hvala ti što
mi ulepšavaš dane i noći.
- rekao je Federico, strasno je ljubeći.

- Znala sam, nisi ni morao da mi kažeš, ali nemoj da misliš da ćeš me
komplimentima ubediti da ti ostanem ljubavnica i zadovoljim se time.

- Šta bi ti htela? Da podnesem zahtev da se poništi moj brak sa Doroteom?
- pitao
je Silviju sa dozom podsmeha.

- Tačno. Zašto se smeješ? Ozbiljna sam Federico. Biću ti bolja žena od nje, pružaću
ti više, trudiću se oko tebe.

- O tome smo razgovarali milion puta do sada. Shvati da je brak između nas nemoguć, sve
i da ostanem udovac, jer je strast jedino što nas spaja. Priznajem da nisam ravnodušan
prema tebi, ali da li si ti svesna da si sluškinja u mojoj kući?

- A da li si ti svestan da si nekada bio sitni trgovac koji je radio za druge dok nisi stupio u brak sa
Doroteom? Oženio si se iz interesa, osnovao porodicu sa ženom čijoj familiji nisi ni do kolena i
sada si našao da meni držiš predavanje o klasnim razlikama. A da, naravno...Ti si muškarac,
tebi je sve dozvoljeno.
- prebacivala je Silvia Federicu.

- Odavno sam prestao da budem sitni trgovac. Govorimo o davno prošlim vremenima,
a računa se samo sadašnjost. Ljubavnici možemo ostati dok nas smrt ne rastavi, ali
više od toga ne mogu da ti ponudim Silvia.

- Razumem. Oprosti što insistiram, što sam dosadna, sebična...Ne mogu da te teram
na nešto što bi naškodilo tvom ugledu.
- rekla je Silvia umiljatim glasom.

- Drago mi je što shvataš da mi brak sa Doroteom nije važan zato što je neizmerno
volim, već zato što mi status koji sam stekao zavisi od tog braka.

- (Misli Silvia, misli...Od prljavog i gladnog deteta bez doma si stigla do omiljene i
trenutno jedine ljubavnice bogatog trgovca u gradu kao što je Salamanca. Sigurno
možeš i bolje, misli kako da zauzmeš Doroteino mesto. Novac je najvažniji i to
velike količine novca, jer ako ga se ne budem dokopala nikada neću uspeti da
izvučem iz tamnice jedinog člana porodice koji mi je ostao).
- Silvia je
vodila unutrašnji monolog.

Začulo se kucanje na zaključanim vratima sobe.

- Ujače, jeste li tu? - pitao je Hernan glasno.

- Jesam, odmah ću ti otvoriti. - odgovorio je Federico i krenuo prema vratima.

- Da uđem ili ćete Vi izaći? Pitam pošto sam upoznat sa time koliko Vam znači mir
i izolacija u Sobi mačeva.

- Uđi, Silvia i ja smo završili šta smo imali da završimo.

- Silvia? Sluškinja?
- upitao je Hernan dok je sa Federicom iz uskog hodnika
ulazio u središte sobe.

- Da, ja. Lepo se odmorite Federico i želim Vam laku noć. - rekla je Silvia
prolazeći pored Hernana.

- Takođe Silvia.

- Bez namere da se mešam u Vašu intimu, ali Silvia i Vi...

- Ako nemaš nameru da mi se mešaš u intimu, onda nemoj. Da vidimo, želiš da me
ispituješ o situaciji sa Baldinijem i robom pomešanom sa nečim čija je trgovina
nedozvoljena?
- drzak je bio Federico.

- Između ostalog. U stvari, ne želim da Vas ispitujem nego sam čisto hteo da Vas
priupitam da li se nazire rešenje problema? Vaše loše raspoloženje mi govori da
poseta Toscani nije dala pozitivne rezultate.

- Nije, ali otkriću ko mi je podmetnuo te kovanice, a u međuvremenu ću nastojati da
bar u zemlji održim sliku poštenog i časnog trgovca kakvim me svi smatraju i neću
priznati da sam kriv za nešto što je neko drugi uradio. Još nešto?

- Hmm da...Moram da Vam se pohvalim, škola mi je dobro krenula, vodim računa
o svom ponašanju i postupcima.

- Nije ti to za pohvalu Hernane. To je normalno shvatanje škole i obrazovanja.

- Jeste, u pravu ste, slažem se. Ali, sada me muči druga stvar. Moja rođaka Violeta...
Kako bih rekao...Proganja me.
- otkrio je Hernan.

- Šta?! - Federico se iznenadio.

- Bojim se da se zaljubljuje u mene, čak je pokušala i da me poljubi. Ne odustaje,
ma koliko god joj ja objašnjavao da ne mogu da joj uzvratim iz očiglednih razloga.
Mada, ipak mislim da je očajna zato što se još nije udala i da sam joj ja zato
postao opsesija.

- Izađi.
- rekao je Federico, trudeći se da zadrži bes.

- A Violeta...

- Izlazi odavde!
- proderao se Federico.


*


Draga majko,

Znam da Vam je ujak pre nekoliko nedelja poslao pismo kojim je izrazio zabrinutost za mene i moje vladanje,
učenje i ophođenje prema ljudima. Znam i da ste ga Vi tragično shvatili, znam da ste se nervirali i znam da
se plašite za moju budućnost. Ja Vas uveravam da nemate razloga za strah, ne više. U Salamancu sam
otišao sa nadom da ću sa lakoćom ostvariti Vaše želje i poći stazom kojom biste Vi želeli da ja idem,
ali naišao sam na prepreke, na prvi pogled nesavladive. Nisam se bio snašao ni posle tri godine
provedene u novom okruženju. Međutim, odlučio sam da pružim sebi poslednju šansu. Ta
odluka se pokazala kao ispravna, menjam se na bolje, ne ignorišem važne lekcije, ni
školske ni životne. Ali, ne mogu Vas lagati da sam odustao od svog sna. Nisam, niti
ću ikada odustati. Ovim pismom Vas molim da mi verujete, da ne sumnjate u
ispravnost koraka koje sam načinio i koje ću tek načiniti. Verujte mi, onako
kako ja verujem da Vi za mene želite samo najbolje, iako "samo najbolje"
za nas nema isto značenje. Pozdravite oca i recite mu da mi nedostaje,
kao i Vi.

Hernan


Clara je naglas čitala poslednje pismo primljeno od Hernana. Sreća zbog dobijenog
pisma nije nadjačala konstantnu Clarinu zabrinutost zbog Hernanovih ideja i planova.
Uplašilo ju je to što se urazumio u vezi škole i života u Salamanci, ali nije napustio
svoje snove. Nametao se zaključak da joj se sin opametio i uozbiljio, tako da više
nema smisla čekati da se urazumi i zaboravi na Novi svet. Jedino što joj je
preostalo jeste da prihvati da se Hernan neće odreći nečega o čemu je,
otkad zna za sebe, sanjao. A to prihvatiti, za Claru je bilo izrazito
teško.



*


- Gde li je Betina? Poslednji put sam je videla rano jutros kada je ustala pre mene.

Silvia je tražila Betinu po hodnicima. Bilo joj je čudno što je nigde nema i što je ostale sluškinje
nisu srele. Nije bila ni u vrtu. Ali, neverica ju je preplavila kada je ugledala Betinu kako silazi niz
stepenice u pratnji Dorotee i njenih pratilja, obučenu u pristojnoj haljini kao i Doroteine pratilje.


- Šta bi ovo trebalo da znači? Betina, zašto si tako obučena?

- Zato što sam od danas treća pratilja gospođe Dorotee.
- odgovorila je Betina stidljivo.

- Šališ se, jel da?

- Ne šali se Silvia. Tvoja prijateljica Betina je, za razliku od tebe, prihvatila ponudu koju
si ti odbila. Ja sam ti rekla da mi je treća pratilja potrebna i ponudila sam ti da se sa
nivoa sluškinje popneš na malo viši nivo, ali ti nisi htela. Dala sam sebi vremena da
razmislim kome bih mogla da ponudim mesto nove pratilje i zaključila sam da je
Betina savršen izbor.
- objasnila je Dorotea.

- Naravno da sam odbila, jer nisam glupa i jer je bilo očigledno šta ste Vi želeli da postignete. A ti
Betina...Kako je moguće da si me izdala na ovaj način?

- Gospođo Dorotea, da li mogu da porazgovaram sa Silviom? Obećavam da se neću
zadržavati.
- zamolila je Betina.

- Možeš. Sačekaćemo te u vrtu, pa onda idemo na čajanku kod moje prijateljice.

Dorotea i pratilje su izašle, a ostale su dve prijateljice-Betina i Silvia.

- Od tebe nisam očekivala izdaju.

- Nisam te izdala. Bila sam prinuđena da prihvatim datu ponudu, zbog veće naknade.

- Znači tako stoje stvari...Ti, koja si izigravala sveticu, govorila da Osvaldo i ti niste sa iste planete,
da ćemo mi sluškinje zauvek ostati sluškinje i da drukčije ne može biti, da su gazde izvan našeg
dometa...Ti si zbog veće naknade pogazila sve što si umela da ponoviš i po 10 puta u toku dana.
Zbog par zlatnika više, po koje haljine i odlaska na čajanke sa Doroteom pogazila si i naše
prijateljstvo, priklonila si se toj ženi. Da li ti uopšte znaš šta si uradila?
- Silvia je
bila uvređena.

- Silvia, ja se nisam promenila. I dalje mislim da smo mi i oni dva različita sveta i ne očekujem da ću se
uz pomoć statusa pratilje udati za Osvalda ili nekoga njemu sličnom. Biti nečija pratilja je takođe posao, za
koji se dobija naknada. Nisam se pretvorila u damu iz visokog društva. Veća naknada mi treba zbog mog
oca, koji je skoro nepokretan. Bolest mu je uznapredovala i nije u stanju da se kreće normalno. Od
zarađenog novca ću plaćati nekoga ko će raditi poslove koje on ne može.
- Betini je drhtao
glas.

- A maniri, izražavanje, poznavanje mode i umetnosti, kretanje među aristokratijom?
Kada i kako ćeš sve to naučiti? Mada, vidim da si već počela lepše da se izražavaš i
imaš držanje koje nisi imala.

- Prethodnih dana su me stare pratilje podučavale...

- Prethodnih dana? Onda, tebi Dorotea nije učinila ponudu jutros, već ranije?
- Silvia
je prekinula Betinu.

- Od danas sam zvanično njena treća pratilja, ali o tome sam sa njom razgovarala pre otprilike
10 dana. Prihvatila sam i ona me je uputila na svoje dve stare pratilje koje su me podučavale i
još će me podučavati oko svega što kao pratilja moram da znam.

- Pa daaa, sada razumem zašto si u poslednje vreme bila često odsutna i zašto si se
udaljila od mene. Zašto mi nisi rekla za Doroteinu ponudu tog dana, zašto si čekala
da te ja vidim kako ideš doterana za njom?

- Nastojala sam da izbegnem svađu sa tobom i zato sam ti prećutala. Plašila sam se
tvoje reakcije.
- tiho je rekla Betina.

- Dakle, sem što si izdajica ti si i kukavica?

- Prestani da me nazivaš izdajicom. Ja sam ti prijateljica, naše prijateljstvo mi mnogo
znači i ne želim da se ono izgubi.

- Znači ti toliko da si počela da radiš za ženu koja me mrzi? Veću naknadu si mogla
ostvariti i na druge načine, mogla si tražiti porodicu koja bolje plaća svoju poslugu
i otići odavde, mogla si osvojiti Osvalda na kraju krajeva i udati se za njega. Ali
ne, ti si postala Doroteino verno pseto.
- besnela je Silvia.

- Gospođa Dorotea te ne mrzi, ali ne možeš očekivati od nje da te voli i poštuje.
Ljubavnica si njenog muža.

- Zadrži za sebe savete o mom odnosu sa Federicom, izgubila si svako pravo da ih daješ
i da donosiš sud o mojim odlukama. Ja tebi nisam zabila nož u leđa, ti meni jesi. Tu se
priča završava.
- Silvia je okončala diskusiju.

Betina se okrenula i žurno otišla. Uvek je bila odgovorna i ponašala se u skladu sasituacijom i
položajem u kome se nalazi. Dok je bila sluškinja, bila je sluškinja. Kada je postala pratilja, morala
je da se ponaša kao takva i nije smela da dozvoli sebi luksuz da moli Silviju dok je Dorotea čeka
u vrtu. Međutim, osetila se povređeno, nepravedno napadnuto i odbačeno. Nije se mirila sa tim
da je njeno prijateljstvo sa Silviom prestalo da postoji.



*


- Violeta, da li si zauzeta? Možeš li mi posvetiti par minuta pažnje? Prilično je osetljiva
tema. Radi se o tvojoj udaji i...
- Osvaldo je prilazio Violeti.

- Šta ti znaš o tome? Da nećeš možda da me tešiš što ću po svoj prilici ostati
usedelica?

- Želim da te utešim, zaista želim, ponajviše jer sad znam šta je to što ti predstavlja
prepreku da se udaš. Hajmo u vrt, da na miru pričamo.
- Osvaldo ju je uhvatio
pod ruku.

- Osvaldo, neću da pričam sa tobom, nemam o čemu. Ne ulivaš mi poverenje, vidiš
i sam da te ne simpatišem.
- rekla je iziritirana Violeta, ali je ipak krenula
napolje sa njim.

- Saslušaj me, molim te. Meni je jasan tvoj odbrambeni stav i narav koju pokazuješ, jasno mi je odakle
to potiče, upoznat sam sa uzrokom i iskreno mi je žao. Nesumnjivo, izrazito je komplikovano boriti se sa
bolešću...

- Molim?! Kakva bolest, ko je bolestan?
- viknula je Violeta.

- Od mene ne moraš da kriješ da imaš probleme...u glavi. Ne kažem ovo kao
uvredu, svakome se može dogoditi da se razboli.

- Ko ti je to rekao? Odakle ti te besmislice?

- Moj kolega sa studija je mlađi brat jednog od neženja koji su pregovarali sa Federicom o tvojoj udaji. On nije
hteo da te uzme za ženu, nakon što mu je predočeno da...da nisi mentalno zdrava. Moje skromno mišljenje je
da ne treba ženi uskratiti priliku da se uda samo zato što nije savršena i što se ne uklapa u većinu, ali
pretpostavljam da je tvoj otac smatrao da bi bilo krajnje nepošteno da sakrije tako bitnu informaciju.

- Osvaldo, ja nemam šta da krijem, ja nisam luda! Nisam bolesna, zdrava sam i
fizički i mentalno! Moj otac nije mogao da predočava nikome ništa suprotno od
toga, jer prosto nije istina da imam ikakvih poteškoća sa zdravljem. Ili taj tvoj
kolega izmišlja ili ti izmišljaš ili moj otac...Ne, ne, zašto bi moj otac lagao?
Kakav god da je, lagati o zdravlju bližnjeg je užasno i ne verujem da je on
spreman da ode tako daleko, a ne vidim ni zašto bi.
- Violeta je bila
u šoku i vrtela se nervozno oko svoje ose.

- Zbunjen sam, nisam siguran šta da mislim. Mudrije bi bilo da sam ćutao i
zadržao za sebe što sam čuo.
- zaključio je Osvaldo.

- Da li si video moje roditelje?

- Nisu tu. Tetka je izašla sa pratiljama, a Federico se još nije vratio. Otišao je da se
sastane sa proizvođačima robe koju prodaje.

- Zahtevaću objašnjenja od oca, ali i od majke čim ih vidim.

- Gde ćeš?

- Da prošetam ulicama Salamance, duge šetnje mi pomažu da sredim misli i ohladim
glavu.
- rekla je Violeta, udaljavajući se od Osvalda.

- Da pođem sa tobom? - upitao je on.

- Ne. Volim da šetam sama.

Violeta se udaljavala od kuće brzim koracima, te bi ono što ona naziva šetnjom bilo pogodnije nazvati
laganim trčanjem. Nije obarala pogled, koji joj je bio upravljen u jednu tačku. Disala je plitko, preznojavala
se od brzog hoda u teškoj, maslinasto zelenoj haljini ukrašenoj zlatnim nitima. Idući, lutajući zamišljena i
zarobljena u svom svetu briga, spotakla se na kamen i pala, a pre nego li je uspela da ustane pored nje
su prošle kočije i isprskale je blatom ostalim od jutarnje kiše. Blato na njenoj haljini i licu simbolizovalo
je blato u koje joj se činilo da je upala sa svim brigama i lošim ishodima koji su je sputavali.



*


Uveče, ispred Matiasove kuće, stigao je na konju neki mlađi muškarac. Ličio je na
bandita i bio je bandit. Sišavši sa konja, izvukao je jedno pismo iz džepa i pokucao na
ulazna vrata. Matias mu je otvorio.


- Pismo od Rimljanina. - rekao je bandit pruživši Matiasu pismo.

- Hvala. Da li gospodin Rimljanin ima nekih zamerki? - bojažljivo je upitao Matias.


* KRAJ 3. EPIZODE *




Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)
Federico Pizarro (Jose Coronado)
Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)
Violeta Pizarro (Aura Garrido)
Osvaldo san Llorente (Mario Casas)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Matias Navarro (Jesus Bonilla)
Braulio de Ovando (Joaquin Climent)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: uto jan 19, 2016 6:08 pm 
Offline
Avatar

Joined: ned nov 10, 2013 11:23 am
Posts: 15907
Location: Svijet sapunica :)
Ja sam mislila da su Braulio i Martin upetljani u neko krivično djelo druge vrste. :lol: :lol: :lol:
Još sam u prošloj epizodi pomislila da Violeta nije Federicova kćerka, na osnovu njenog razgovora sa majkom.
Otkrio se povod za njihov brak, ali mi nije jasno koju je to sramotu trebao Federico da prikrije brakom.
Impotentan nije. :lol: Ne bi me čudilo da Silvia uspije u svojim namjerama sa Federicom, takve obično uspiju,
čak i u tadašnjim vjekovima. Smješan mi je momenat kada razmišlja o svom napretku do jedine ljubavnice bogataša. :mrgreen:
Nije mi šok što je Matias iza nelegalne trgovine, ali mi je šok što neko Federicu pokušava naškoditi i na druge načine, pričom
da je Violeta mentalno bolesna. :o Nije u pitanju samo nelegalno bogaćenje, već i neka osveta, pretpostavljam.
Hernan nije uopšte nevinašce, spreman je iskoristiti ujakovu situaciju za svoju korist, iako misli da je čovjek nevin.


Citat:
- Šta ti to znači Nicolase? Da nisi ti Rimljanin?

- Ja? - pitao je Nicolas, podigavši jednu obrvu.

- To je bila šala. Da si ti stvarno Rimljanin pio bi dimljeni lager negde u Bavarskoj,
ne bi ovde sa mnom ispijao domaći proizvod i grickao besplatne krekere koji su pri
tom tvrdi kao kamen. - rekao je Hernan, smejući se i ispijajući lagano ono
piva što mu je ostalo u čaši.


Zanimljiv momenat. :-D

Nije mi jasno što je htjela Dorotea sa uzimanjem Betine za pratilju, ne vjerujem da joj trebaju tri, a očigledno je
zašto je htjela Silviju. Vjerujem da se nešto krije iza toga.

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: čet jan 21, 2016 11:31 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
Citat:
Ja sam mislila da su Braulio i Martin upetljani u neko krivično djelo druge vrste.


Iz današnje perspektive je smešno :-D Ali ako se vratiš par stotina godina unazad, za to krivično
delo (koje je više smatrano velikim grehom) si mogao u najmanju ruku da budeš proteran iz
domovine, ali i da "popiješ" smrtnu kaznu. Štaviše, postojali su specijalni sudovi koji su
izricali presude za takva "zlodela" :mrgreen:

Citat:
Otkrio se povod za njihov brak


Delimično. Ima tu još nešto i sa njene i sa njegove strane.

Citat:
Ne bi me čudilo da Silvia uspije u svojim namjerama sa Federicom


Otkriven je jedan mali detalj u vezi Silvijinih namera ;)

Citat:
ali mi je šok što neko Federicu pokušava naškoditi i na druge načine, pričom
da je Violeta mentalno bolesna


Što se tiče priča da je Violeta cray cray, e tu postoji jedno iznenađenje. Biće
razjašnjeno uskoro ;)

Citat:
Hernan nije uopšte nevinašce


Pa, teško da može da bude nevinašce neko ko planira osvajačke pohode :-D Ipak, istorija
kaže da je bio drugačiji od ostalih osvajača, da nije bio toliko okrutan i pohlepan i da je imao
dobrih osobina.

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: sri jan 27, 2016 12:00 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
4. EPIZODA:



- Mislim da ne. U svakom slučaju, u pismu ti je uputstvo za sledeći zadatak
koji moraš da izvršiš i da ne zaboravim...Ovo.
- rekao je bandit, pruživši
Matiasu kesu zlatnika kao nagradu za dobro obavljeni zadatak.

- Ovde ima dosta zlatnika, a? - prokomentarisao je Matias, uzevši kesu
sa zlatnicima.

- Ima. To bi za sada bilo to.

- U redu, doviđenja.


Matias je pročitao pismo koje mu je poslao famozni Rimljanin, čiji pravi identitet nije ni on znao. Matias je
bio Federicov blizak saradnik, a izdao ga je, što ga nije činilo srećnim i ponosnim, već nesigurnim, nervoznim
i uznemirenim kada bi bio u Federicovoj blizini. Ali, na čudan način mu je prijalo to što radi nešto što je
zabranjeno i nečasno i pritom za to dobija novčanu nagradu.


- Žao mi je gospodaru, ali Rimljanin me više ceni i više me plaća. - rekao je Matias, pročitavši
naredni zadatak.


*


- Pobogu Violeta, izgledaš kao da si se valjala u blatu! - rekla je Dorotea Violeti
prateći je pogledom, dok je ova ulazila u kuću.

- I jesam majko. Valjam se u blatu otkad znam za sebe. A blato na haljini sam
zaradila tako što sam pala i kočije koje su prolazile su me isprskale njime, ali
to je sada najmanje važno.
- govorila je Violeta nervozno, nehotice
gledajući u isprljanu haljinu.

- Idi i presvuci se.

- Posle ću. Prvo hoću da postavim jedno pitanje Vama i ocu čim dođe.


U tom momentu je došao i Federico.

- Violeta, zašto ti je haljina... - Federico je hteo da pita.

- Blatnjava? Malopre rekoh majci da je to najmanje važno u ovom trenutku.
Oboje ste tu, tako da...A, tu je i Osvaldo.


Osvaldo nije nameravao da se zadrži na malom porodičnom sastanku, ali ga
je Violeta zaustavila i zadržala.


- Šta se događa? - upitao je Osvaldo zbunjeno.

- Osvaldo, tvoje prisustvo je nužno. Reci mojim roditeljima ono što si danas rekao
meni, a tiče se moje udaje do koje nikako da dođe.
- rekla je Violeta, čvrsto
držeći Osvalda za ruku da ne bi slučajno otišao.

- Opet ti sa svojom udajom.

- Saslušajte Osvalda oče, molim Vas. I Vi majko. Osvaldo, reci im.

- Moj kolega sa fakulteta, sa kojim sam u veoma dobrim odnosima, je sin barona
Medine. Njegov stariji brat Juan Alonso je bio jedan od potencijalnih Violetinih
muževa sa kojim ste pregovarali o braku i on je odustao, kao i svi ostali.
Kolega me je, bez ikakvih zlih namera, priupitao za Violetu i pomenuo
je...Rekao je da je njegov brat dao negativan odgovor, zato što...


- Zato što mu je predočeno da je moje psihičko zdravlje narušeno. Želim da znam
odakle je potekla ta nebuloza, ko je to izmislio i sa kakvim ciljem? Ja nisam luda,
nisam bolesna. Dugo sam mislila da je problem u meni i samu sam sebe krivila
za sve što mi pođe po zlu, ali ova situacija je primer da moja eventualna
krivica nije usamljena.

- Prvi put čujem za te apsurdne priče Violeta. Za mene su to neprijatne novosti za
koje ranije nisam znala. Federico, kakvo je tvoje mišljenje?
- iznenadila se
Dorotea.

- Gluposti. Ne treba ih shvatati ozbiljno. Naći će se čovek za Violetu koga neće
biti briga za glasine.
- Federicova izjava je zazvučala kao naređenje.

- Kada, kada će naići? Nikad, koliko vidim. Oče, niste se čak ni zainteresovali da
otkrijete pozadinu neistina koje kruže o mom mentalnom zdravlju.

- Violeta, idi i presvuci se. Razumem da si besna, ali pokušaj da ne misliš o tome. Možda
tvoj otac ima ispravan pristup, možda glasine treba ignorisati.
- savetovala je
Dorotea.

- Naravno, ićićete proverenim putem, jer kada sam ja u pitanju najlakše vam je
da jednostavno...ignorišete.
- rekla je Violeta ljutito i otrčala uz stepenice.

- Idi za njom i umiri je. A ti ostani Osvaldo. - naložio je Federico Dorotei,
kako bi nasamo pričao sa Osvaldom.

- Federico, svestan sam da sam napravio veliku grešku. Nisam smeo da se mešam u
ono što me se ne tiče i time prouzrokujem bol Violeti, ali i tetki i Vama. Primite moje
izvinjenje.
- izvinjavao se Osvaldo.

- Osvaldo, nemoj da zaboraviš da se nalaziš u mojoj kući gde vladaju moja pravila.
Ti si se ovde doselio zbog studija i to je privremenog karaktera, a ja nisam mogao
da odbijem Dorotein zahtev, jer si joj ti bratanac i jer i moj sestrić takođe tu živi.
Ali to ne znači da ne možeš leteti odavde i pre vremena. Da li će se Violeta
udati ili neće ili će postati časna sestra nije tvoja stvar. Drži se podalje od
Violetinih problema. U suprotnom, možeš da se pakuješ.


Osvaldo je ponudio izvinjenje Federicu, koje on nije eksplicitno prihvatio, iako se jeste suzdržao od
radikalnih poteza kakav je izbacivanje ženinog bratanca iz kuće. Na Osvaldu je bilo da odluči do koje
granice će se ponašati kao istinski zabrinuti rođak. Razlika između Federica i Osvalda je bila tolika
da je besmisleno uopšte napominjati da razlika postoji, isuviše je očigledna. Ali jedna od
najupečatljivijih jeste to što Osvaldo ima savršenu samokontrolu.



*


- Ti si dakle ljubavnica mog ujaka ili sam ja pogrešno razumeo? - dobacio je
Hernan Silviji na hodniku dok je išao u svoju sobu.

- Ljubomoran si Hernane?

Premda Hernan po prirodi nije bio naivan i nije bio sklon ulepšavanju stvarnosti da
bi se bolje osećao, svet prepun laži, obmana, spletki i izdaja je za njega bio svet u koji
je ulazio korak po korak, jer nije vaspitavan u tom duhu. Svakim danom je otkrivao
ponešto novo, što bi ga uverilo u ispravnost sopstvenih odluka i izbora. Ako hoćeš
da preživiš u moru nečasti, nepravde i nepoštenja moraš biti ajkula, ali ne možeš
biti ajkula ako nemaš zube.


- Zašto bih bio ljubomoran? Svakako nisam planirao da te ženim.

- Verovatno nisi, ali lažeš da te nije pogodilo. Znam kako muškarci razmišljaju. Njima je dozvoljeno da
imaju i da budu sa stotinama žena ako požele, a sa druge strane smatraju da žena sme da bude samo
njihova. To nije u redu, slažeš li se?

- Silvia, ti meni služiš isključivo za zabavu, neću s tobom voditi dubokoumne razgovore.
Nisi materijal za te stvari. Zapravo, nisi više materijal ni za zabavu. Dosadila si mi.

- I ponovo lažeš. Zanimljivo je da sam ti naprasno dosadila kada si video da sam i
Federicova ljubavnica. Hernane, mene baš briga šta ti misliš i ne zanima me ko si
sada, ni ko želiš da postaneš jednog dana. Mene dotiče samo ono od čega ja
imam neke koristi.

- Moj ujak te solidno nagradi, jel da?
- pitao je Hernan, ni ne očekujući ionako
izvestan odgovor.

- Da, ali može on to i bolje.

- Odvratna si Silvia.

- Hvala na komplimentu. Jasno je da iz tebe progovara povređena muška
sujeta.
- rekla je Silvia nasmejavši se.


*


Doroteu je Osvaldovo prisustvo sinoćnjem neplaniranom porodičnom okupljanju
podsetilo na to da familijarni odnosi nisu uvek manje bitni od strogo porodičnih i da
postoje teme koje se ne smeju zaobilaziti, ni bacati u zaborav. Dorotea se prisetila
smrti svog brata (Osvaldovog oca) i na sve što je nakon toga usledilo.


- Osvaldo, pre nego što pođeš na fakultet, volela bih da porazgovaramo.

- Nema problema tetka. Samo da pitam...Da li ste ljuti na mene što sam Violeti preneo...

- Ne, ne brini. Nećemo se vraćati na to. Sedi.
- odgovorila mu je Dorotea,
ponudivši ga da sedne kako bi im razgovor protekao što komotnije.

- Dogodilo se nešto?

- Volela bih da pričamo o tvom ocu, tvojim osećanjima povodom njegove pogibije,
o dugovima sa kojima ste morali da se nosite... Nikada nismo otvoreno pričali o
tome, a želela bih da mi otkriješ kako si se izborio sa svim nedaćima.

- I dalje se borim. Nisam očekivao da ću ga tako rano izgubiti, da jedan pad sa konja znači kraj, ali pravi
pakao je počeo posle očeve smrti. Doznali smo da smo zapali u velike dugove. Franco je trošio mnogo
novca, previše. Rasipao se, zaduživao se, a otac mu je iza naših leđa pomagao i ceo teret je preneo
na sebe. Franco nam je sve priznao. Izmirenje dugova je postala naša zajednička obaveza koju smo
morali da ispunimo. Od onoga što smo nekada imali, ostale su mrvice.
- govorio je Osvaldo sa
dozom sete i tuge u glasu.

- Kako ste Franco i ti različiti. Ti si vredan, odgovoran, poslušan, ozbiljan...A on sušta suprotnost. Ali Osvaldo,
iako se finansijska situacija promenila, ti nikada nećeš izgubiti svoje poreklo, svoj status, ono što ti je u krvi.
Novac je tu manje bitan. Osim toga, značajno ste se oporavili od finansijskog kraha. Franco je razvio svoj
posao i dobro mu ide, a ti si uspešan student i ispunjavaš sve preduslove za uspeh.

- San mi je bio da studiram u Engleskoj, ali bio sam prinuđen da se zadovoljim studijama ovde u Salamanci, jer
za engleske univerzitete nisam imao novca. Znate tetka, ne mogu da kažem da sam blizak sa Hernanom, ali
se u potpunosti slažem sa njim kada kaže da su titule i poreklo irelevantni i da najveću vrednost ima ono što
čovek sam stvori i čime sam može da upravlja. Istina je da ću zauvek biti jedan san Llorente, ali je takođe
istina da mi to ništa ne vredi ako mi to ostane jedini kvalitet. Najveći deo izgubljenih dobara mi nismo
zaradili, već nasledili. Tako stečena dobra se najlakše i gube.

- Osvaldo, to što si san Llorente nije tvoj jedini kvalitet, ne podcenjuj se. Kaži mi, da
li Federicu zameraš na načinu na koji se poneo kada je dolazio kod vas da zahteva
da mu se dugovi odmah isplate? Ja da, ja mu zameram i sumnjam da ću biti u
stanju da mu oprostim.
- Dorotea je imala osećaj da pred Osvaldom može
otvoriti dušu i reći šta zaista misli.

- Šta da Vam kažem tetka...Nije bilo ugodno. Nekoliko dana posle sahrane, kojoj nije ni prisustvovao,
je došao i tražio da mu se što pre vrati novac koji je pozajmljivao mom ocu i to sa kamatom. Rekao je
da ne može i ne želi da čeka, sa sve pretećim tonom. Nama nije bilo ni do čega, ponajmanje ne do
prepirke i svađe. Međutim, ne zameram mu sa ove tačke gledišta. Imao je pravo da zahteva da
mu se vrati ono što je pozajmio.

- Ali moja familija mu je pomogla da postane to što je danas. Mi njemu nismo pozajmili,
nego poklonili sredstva koja je uložio u razvijanje svoje delatnosti, spojili smo ga sa
iskusnim trgovcima, obezbedili mu sve uslove. Krajnje je nezahvalno i bahato sa
njegove strane što se usudio na taj korak.
- rekla je Dorotea ljutito, na šta
je Osvaldo lagano klimnuo glavom.


*


Matias je došao kod Pizarrovih i odmah je potražio Federica, koji se nalazio u svojoj
radnoj sobi. Pokucao je nekoliko puta na vrata i dobio potvrdan odgovor da može da uđe.
Glumeći paniku i uznemirenost, Matias je Federicu saopštio nove loše vesti u vezi sa
robom.


- Gospodaru, nemam dobre vesti. Ponovo su pronađene rimske kovanice u robi
koja je izvezena u Sevillu. Lično je došao zastupnik gospodina Baeze i saopštio
da Baeza traži da se saradnja sa Vama prekine, isto kao što je uradio i Baldini
iz Toscane. Problem je, razume se, značajniji sada, jer je roba izvezena u
jedan od najrazvijenijih gradova naše kraljevine kao što je Sevilla i bojim
se da na Vas neće gledati sa poverenjem i da biste mogli da doživite
razne neprijatnosti, čak i sa vlastima.

- Nemoguće, ovo je jednostavno nemoguće! Naredio sam i tebi i onim idiotima da sve držite pod strogom
kontrolom, pod budnim okom i vi to niste uradili! Matiase, počeću da verujem da ti ili neko od njih imate
neke veze sa ovim podmetačinama. Objasni mi kako je moguće da se situacija ponovi? Kako je moguće
da ste to dozvolili?!
- Federico je bio besan i nemoćan u isto vreme.

- Apsolutno razumem Vašu ljutnju, potpuno ste u pravu što tako reagujete, i ja bih da
sam na Vašem mestu. Verujte mi da ja nikakve veze sa tim nisam imao, a nadam se
da nije ni niko od momaka.

- Nadaš se? Nema ti šta da se nadaš, na tebi je da radiš, da izvršavaš moja naređenja,
da mi pomažeš da rešim ovo, a ne da mlatiš praznu slamu. Da li je Baezin zastupnik
otišao?

- Nije, zato sam sada i došao. On Vas čeka na mestu na kome se uvek
sastajete.
- odgovorio je Matias.

- Odmah krećem. Sačekaj me ispred. - naredio je Federico.

- U redu gospodaru.


*


- Betina, izgledaš...drugačije. - rekao je Hernan zadivljeno, ugledavši Betinu.

- Dobro jutro Hernane. Nova sam pratilja gospođe Dorotee i moram da budem
propisno obučena.

- Promena ti u svakom slučaju prija. Izgledaš prelepo. Da me pogrešno ne shvatiš,
lepa si i bez te haljine, frizure i ukrasa, ali ovako dolazi do izražaja tvoja lepota
koju nesumnjivo poseduješ.

- Ne znam šta bih rekla. Hvala Vam, ali pomalo mi je neprijatno kada mi neko
udeljuje komplimente.
- Betini je rumenilo prekrilo obraze.

- Nema potrebe da ti bude. Dovoljno je da prihvatiš pohvale i zahvališ se.

- Imaću to na umu.
- prihvatila je Betina, stidljivo se nasmešivši.

Osvaldo je krenuo na fakultet kada je naišao pored Hernana i Betine. Kao i
sam Hernan, Osvaldo nije mogao a da ne primeti Betininu pojavu na koju nije
ostao ravnodušan.


- Kako si Betina? Tetka mi je rekla da je uzela treću pratilju i da si to ti, što me raduje.
Vredna si i dokazala si da se u tebe može imati poverenja. Zaslužuješ bolje od rada u
posluzi.
- rekao je Osvaldo iskreno.

- Hvala Osvaldo. Čuti tako nešto od Vas je velika stvar za mene, iz razloga što Vas cenim. Oduvek ste bili
korektni prema meni, ljubazni, nisam doživela od Vas nikakve neprijatnosti. Sada bih trebala da krenem,
čeka me gospođa Dorotea i ne bih volela da se na samom početku razočara u mene i pomisli da sam
sklona kašnjenju. Prijatan dan želim obojici.


Betina je bila simpatično nespretna kakva je i inače, ali je laganim tempom učila
kako da svoje držanje i ponašanje prilagodi situaciji, a ne onome što zaista oseća i
kako se zaista oseća. Hernan i Osvaldo su pošli da izađu, svaki svojim putem i
obavezama. Na trenutak su zastali i stvorila se neprijatna tišina.


- Betina divno izgleda. - rekao je Osvaldo.

- Predivno, rekao bih ja. Sviđa ti se? - upitao ga je Hernan.

- Betina?

- Ko drugi? O njoj pričamo.

- Sviđa i sviđala bi se svakome ko zna da ceni prave vrednosti.

- Vidiš, i meni se dopala. Ranije je nisam toliko primećivao, ali sada...
- nadovezao
se Hernan.

- Meni se dopadala i dok je bila sluškinja. Nije sve u odeći. - naglasio je Osvaldo.

- Nisam to ni mislio.

- Znam, samo komentarišem nevezano za Betinu.

- A, onda dobro.
- rekao je Hernan, ni ne trudeći se da prikrije da misli da je
Osvaldov komentar bio kritika na njegov račun.

Dodatnih par sekundi tišine je nastupilo.

- Idemo? - pitao je Hernan otvarajući vrata.

- Idemo.

Tenzija osrednje jakog intenziteta se stvorila između Hernana i Osvalda,
uzrokovana tek nadolazećim rivalitetom zbog Betine, mada ni jedan ni drugi
još nisu preuzeli inicijativu.



*


Nicolas je stigao ispred Hernanove škole u vreme kada je bila pauza. Hernan
je potrčao prema njemu čim ga je ugledao, uplašivši se da bi neko od nastavnog
osoblja ili čak sama upravnica madam Cecille mogla da ga vidi i poveže ga sa
lošim društvom i uticajem koje ono pruža.


- Nicolase, šta radiš ti ovde? Jesi li normalan?! - viknuo je Hernan.

- E izvini što sam se dovukao do tvoje elitne škole da ti prenesem najnovije
informacije do kojih sam došao, a odnose se na tvog ujaka i njegove probleme
sa podmetnutim starinama.

- Šta god da je, nemoj više da dolaziš tu.

- Aha, znači ne zanima te.
- Nicolas je krenuo da se popne na konja.

- Normalno da me zanima, ali ne mogu da ćaskam sa tobom na ovoj teritoriji.

- Biću kratak, pa se vidimo kasnije. Uglavnom, u pravu si što smatraš da je tvoj ujak nevin. Neko hoće da mu
uništi posao i reputaciju, moguće da je to i Rimljanin lično čiji identitet jelte ne znamo. Sledi najzanimljiviji
deo - neki Matias Navarro što radi za Pizarra se, zajedno sa dvojicom radnika, pobrinuo da se novčići
nađu među robom i tako budu izvezeni. To je jedino što sam uspeo da saznam.

- Nesrećni Matias...Ne znam zašto me to ne čudi. Nalazimo se ispred pivnice kao
i obično, u uobičajeno vreme, a onda ćemo posetiti Matiasa i razmeniti po koju
reč sa njim.

- Šta imaš u planu?
- upitao je Nicolas.

- Videćeš. - Hernan je odgovorio, žureći prema ulazu u školu.


*


Betina više nije spavala u delu kuće koji je služio za boravak posluge. Tačnije, nije više živela u toj
kući uopšte. Pratilje su imale poseban smeštaj u blizini doma Pizarrovih, daleko udobniji, prostraniji i
uređeniji od onoga za običnu poslugu. Imala je slobodnog vremena koje je iskoristila da prošeta po
vrtu kome se divila i tu se srela sa Silviom.


- Beti, pogledaj one dve kako sređuju vrt. Sećaš se da si ga do nedavno i ti
sređivala?
- Silvia je provocirala Betinu, aludirajući na to kako je i ona do
skora mogla da uživa u lepotama vrta samo kada je zadužena za njegovo
sređivanje.

- Sećam se, to sam radila sa zadovoljstvom.

- Nažalost, sređivanje vrta je za tebe prošlost. Uz status Doroteine pratilje ne idu
ruke prepune ožiljaka od trnja. Čekaj, pa ti još uvek imaš te ožiljke, ali barem
nećeš zaraditi nove.

- Silvia, ako su ti svađe i provokacije jedini cilj onda je bolje da nikako ne komuniciramo.
Ne vidim svrhu takvog ophođenja prema meni, ponašaš se nezrelo. Upoznata si sa
mojom situacijom, znaš da mi je veća zarada preko potrebna, znaš da nisam
prihvatila Doroteinu ponudu zato što hoću da se popnem na njen nivo i
slično.
- ozbiljna je bila Betina.

- Jesam upoznata sa tvojom situacijom, ali sam upoznata i sa tim da si imala alternativu
i mogla si da odabereš drugo rešenje. Nije istina da je Dorotea jedini put do veće zarade.

- Ti imaš problem sa gospođom Doroteom, jer si ti sama htela da ga imaš. Ona nije
kriva što si se ti spetljala sa njenim mužem i nije dužna da te toleriše, ali to ipak
radi.

- Ne moraš mi ništa govoriti, jasno je na čijoj si strani i koga podržavaš. A Osvaldo? Da
li te je video u novom izdanju?

- Jeste i ne samo on, već i Hernan. Obojica su mi uputili komplimente i bili su vrlo
pristojni.
- odgovorila je Betina.

- Svaka čast Betina. Znala sam ja da imaš potencijala. Pored Osvalda, bacila si
oko i na Hernana.
- rekla je Silvia cinično.

- Za razliku od tebe Sivlia, ja ne vidim ljubavnika u svakom muškarcu koga sretnem,
niti pokušavam da zavedem svakog muškarca na koga naletim. I žao mi je što smo od
iskrenog i čistog prijateljstva spale na ovo. Odluka nije bila moja, ali moram da se
prilagodim tebi i tvojoj odluci.

- Malo sutra ti je žao. Da ti je stvarno žao, ti bi odbila Doroteu. Drugo su sve priče za
malu decu i budale.
- odbrusila je Silvia i otišla.


*


Martin je obavljao poslove u oboru, čisteći ga i obezbeđujući ovcama prijatan
ambijent. Kako je materijalno stanje Cortesovih bilo nezadovoljavajuće, nisu ni
imali dovoljno sredstava da obnove ono što se obnoviti može, pa tako ni obor
za ovce. Jedna manja daska sa krova se odlomila i udarila Martina u glavu,
nakon čega je on izgubio svest. Srećom, ubrzo je naišao Braulio.


- Martine, jesi li tu? Imaš li minut da popričamo? Hteo bih da...

Braulio je dozivao Martina, a potom je ušao u obor i video ga kako leži bez
svesti.


- Bože Martine, šta ti se desilo? Dođi sebi!

- Šta se desilo Martinu?! - utrčala je Clara.

- Izgleda da mu je ova daska pala na glavu i izgubio je svest.

- Gde sam? Zašto ležim?
- pitao je Martin, polako dolazeći sebi.

- Daska ti je pala na glavu. Hajde da uđemo u kuću. Možeš li da
hodaš?
- Clara je pokušala da ga podigne uz Brauliovu pomoć.

- Mogu, ali za svaki slučaj me držite. - odgovorio je Martin, oprezno ustajući.

Martin se, uz Clarinu pratnju sa jedne strane i Brauliovu sa druge strane, uputio
ka kući.



*


Hernan i Nicolas su pokucali na vrata Matiasove kuće. Matias im je otvorio,
ne očekujući razlog iz koga su odlučili da ga posete.


- Hernane, da li te je ujak poslao kod mene i ko je ovaj čovek? - upitao je
Matias, misleći na Nicolasa.

- Moj prijatelj Nicolas i ne, nije me ujak poslao kod Vas Matiase. Ovde sam
samoinicijativno i iz razloga koje ne možete ni da zamislite.
- odgovorio
je Hernan ušavši zajedno sa Nicolasom i uhvatio Matiasa za košulju.

- Šta je s tobom momče?! - viknuo je Matias.

- Nicolas je otkrio da ste Vi odgovorni za podmetnute rimske kovanice u ujakovu
robu i da su Vam dvojica radnika pomogla.

- To je smešno, ja nikada ne bih izdao svog gospodara!
- Matias se branio.

- Slušajte me pažljivo Matiase. Ja, odnosno Nicolas i ja imamo svoje interese koji se možda poklapaju
sa Vašima, a u suprotnosti su sa interesima mog ujaka. Ne pada mi na pamet da se borim za njega i da
dokazujem njegovu nevinost u svemu ovome, jer mi to nije cilj. Naprotiv, cilj mi je da dokažem njegovu
krivicu i Vi možete dati svoj doprinos. Nemojte gubiti vreme na poricanje nečega što je istina. Radite za
takozvanog Rimljanina i po njegovim nalozima ste podmetali sporne predmete. Ali pre svega hoću da
mi odgovorite na dva pitanja. Zašto ste se okrenuli protiv mog ujaka i ko je Rimljanin, kako glasi
njegovo pravo ime?

- U redu, u redu, odgovoriću ti. Istina je, postupao sam po nalozima Rimljanina u zamenu za pristojnu
sumu novca, pristojniju od one koju dobijam od svog gospodara. Izdao sam ga isključivo iz koristi,
zato što Rimljanin bolje plaća. Naloge mi je davao preko pisama koje sam primao, nikada tog
čoveka nisam video i ne znam ko je, ne znam kako se zove, a ne znam ni šta Rimljanin ima
protiv mog gospodara. Nepoznati su mi njegovi motivi, ali može biti da je zbog eliminisanja
konkurencije.

- Ma kakva crna konkurencija, kao da je Pizarro jedini trgovac u zemlji. Rimljanin ima
nešto lično protiv njega i zato mu ovo radi.
- zaključio je Nicolas.

- Slažem se sa tobom Nicolase, u pitanju je stvar lične prirode. Matiase, ta dvojica
radnika što su sa Vama podmetali kovanice...Da li su od poverenja, u smislu da li
postoji rizik da progovore?

- Ne, siguran sam da neće progovoriti, jer oni jako male naknade dobijaju od gospodara,
a od Rimljanina su dobili istu količinu zlatnika koliko sam i ja dobio. Momci, ja sam
izdao gospodara i nisam ponosan na svoje postupke, ali novac je novac, nikad ga
nije dosta.

- Ne pravdajte se, ja Vas ne osuđujem. Ali, recite mi da li ste spremni da sarađujete
sa nama?

- Pa...Zavisi.
- odgovorio je Matias nesigurno.

- Jeste li spremni ili ne? - pitao ga je Nicolas, stavivši mu nož pod grlo.

- Ej, polako Nicolase. Tako ništa nećemo postići. - rekao je Hernan, nakon
čega je Nicolas pustio Matiasa.

- U zamenu za šta? Šta mi nudite?

- U suštini, vi već radite za nas ako radite za Rimljanina i za to dobijate novac. A mi...Mi Vam
možemo ponuditi odlazak u Novi svet kada prikupimo sredstva za samostalnu ekspediciju i
dobićete svoje parče kolača.

- Zvuči primamljivo, ali šta ja treba da radim?

- Vi i ta dva radnika treba da prijavite vlastima mog ujaka i kažete da ste rođenim očima videli kako
stavlja rimske kovanice u robu spremnu za transport i da niste smeli ništa da kažete jer ste ga se
plašili. Međutim, uvideli ste da je podržavanje nezakonitih aktivnosti, makar i ćutanjem, izuzetno
pogrešno i da ne želite da budete saučesnik u takvim nedelima koja šalju ružnu sliku o našoj
domovini.
- Hernan je izneo svoj plan.

- I ja radim za Rimljanina Matiase, s tim da sam ja deo te organizacije, ne
spoljni, povremeni i trenutni saradnik poput Vas, tako da sa te strane ne
brinite.
- dodao je Nicolas.

- A šta ako nas uhapse, šta ako me strpaju u tamnicu kada odem tamo i ispričam
im to što ste mi rekli?

- Niste smeli da ga prijavite iz straha, pretio vam je, plašili ste se za ličnu sigurnost...Odlično glumite uplašenost,
pa iskoristite taj talenat. Takođe možete iskoristiti to što je moj ujak imućan za razliku od njegovih radnika i
niste imali hrabrosti da mu se suprotstavite, s obzirom na to da je superiorniji u odnosu na vas. I neće vas
strpati u tamnicu. Mog ujaka možda hoće, ali vas neće.

- Hernane, a šta ti imaš protiv mog gospodara? On ti je ujak.
- zainteresovan je
bio Matias.

- Imam svašta i nemam ništa. Određeni interesi su u igri, koji uključuju planiranu
ekspediciju preko okeana.

- Dakle Matiase, računamo ili ne na Vas?
- pitao je Nicolas oštrim tonom.


*


Prošla je ponoć, u domu Pizarrovih su svi zaspali ili skoro svi. Federico je bio budan, mučili su ga
problemi sa poslom i misli o Violeti. Skupilo se ono najgore u njemu, nije mogao da izdrži. Sa svećom
u ruci, otišao je do Violetine sobe i polako otvorio vrata koja Violeta nema naviku da zaključava i
koja je on zaključao čim je ušao. Posmatrao ju je intenzivno dok je spavala čvrstim snom, a onda
joj je prišao i probudio je.


- Violeta, probudi se. - prišao joj je Federico.

- Oče, koliko je sati? Već je jutro?

- Ne, jutro nije ni blizu.

- Šta radite u mojoj sobi?

- Želim, moram...da razgovaram sa tobom.

- Zar mora sada?
- Violeta se razbudila.

- Mora, noć je idealna za razgovore, pitanja i odgovore, istinu. - Federico ju
je gledao direktno u oči.

- Čudni ste, čudno se ponašate. - rekla je Violeta ustajući iz kreveta.

- Violeta, za te priče o tvojoj mentalnoj bolesti...ja sam znao za njih. A znaš li kako sam znao?
Tako što sam ih ja plasirao, ja sam svakom tvom potencijalnom mužu napominjao da ti pored
mnogih kvaliteta imaš i ozbiljno narušeno mentalno zdravlje i da dobro razmisle da li su
spremni na brak sa bolesnom osobom. A znaš li zašto sam to uradio?

- Šta je sa Vama?! Zašto ne želite da se udam pobogu? Ne razumem
ništa!
- zaprepastila se Violeta.

- Zato što Violeta...Zato što ćeš otići odavde, otići ćeš od mene ako se udaš, postaćeš
tuđa. Nisam spreman da te izgubim a da te nisam ni imao. - Federico joj je dodirivao
struk.

- O čemu Vi pričate Oče?! Ne dodirujte me! Jeste li poludeli?!
- Violeta se otimala.

- Ja ti nisam otac Violeta, ne...Ja ti nisam biološki otac i moraš znati da sam te
oduvek mrzeo zbog toga, osećao sam animozitet, odbojnost prema tebi i nikada
nisam uspevao da te gledam kao ćerku. Ali znaš li koji je najveći problem?
Problem je što se ta odbojnost udružila sa požudom kako si odrastala,
počeo sam da te gledam kao ženu i nastojao sam da potisnem tu
prokletu požudu.

- Kako mi niste otac? Jeste li pijani? Ne mogu da prihvatim ovo što mi govorite!

- Samo sam iskren, napokon sam iskren. Ja ne mogu imati decu i tvoja majka je već bila trudna kada se udala
za mene. Ona je imala svoje razloge za udaju, a ja sam stupio u brak sa njom jer mi je njena porodica obećala
pomoć u bavljenju trgovinom i napretku na tom planu i zato što nisam hteo da ostarim sam. Ostario bih sam
da nisam naleteo na trudnu i pritom imućnu Doroteu, jer ne mogu imati svoju decu i nijedna žena ne bi
ostala u braku sa mnom, baš kao što je moja prva žena u rodnom Medellinu ostala trudna sa drugim
čovekom nakon tri godine braka sa mnom bez dece. Znali smo da nije problem u njoj, već u meni...
Bio sam sa mnogo žena do sada...Hoću da budem i sa tobom, daj mi tu priliku Violeta.
-
Federico je gubio kontrolu.

- Pustite me! Vi ste bolesni!

- Nisi moja ćerka, a to znači dve stvari. Prva, možemo imati odnose. Druga,
s tobom mogu da radim šta mi je volja bez osećaja stida ili krivice, jer mi
ionako nisi ništa.
- rekao je Federico, privijajući je skroz uz sebe.


* KRAJ 4. EPIZODE *




Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)
Federico Pizarro (Jose Coronado)
Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)
Violeta Pizarro (Aura Garrido)
Osvaldo san Llorente (Mario Casas)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Matias Navarro (Jesus Bonilla)
Braulio de Ovando (Joaquin Climent)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Započni novu temu Odgovori  [ 31 post(ov)a ]  Go to page 1, 2, 3, 4  Next


Who is online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati attachmente.

Search for:
Jump to:  
suspicion-preferred