It is currently uto jun 27, 2017 8:53 am



Welcome
Welcome to svijetsapunica

You are currently viewing our boards as a guest, which gives you limited access to view most discussions and access our other features. By joining our free community, you will have access to post topics, communicate privately with other members (PM), respond to polls, upload content, and access many other special features. In addition, registered members also see less advertisements. Registration is fast, simple, and absolutely free, so please, join our community today!


Započni novu temu Odgovori  [ 31 post(ov)a ]  Go to page Previous  1, 2, 3, 4  Next
Author Message
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: čet jul 07, 2016 10:12 am 
Offline
Avatar

Joined: ned nov 10, 2013 11:23 am
Posts: 15907
Location: Svijet sapunica :)
Lijep i emotivan kraj prve etape uz dvije priče( ne računajući glavnog junaka) koje nisu zaokružene. Očekujem da ćemo saznati vremenom što se dešavalo sa Betinom, Silvijom i njihovim muževima. Skoro pa sam bila u pravu kad mi Osvaldo nije ulivao povjerenje, od momka koji obećava postade pa skoro izgubljeni slučaj.
Tužno sve sa Violetom i Doroteom, čak mi je Dorotee i više žao, jer je imala bar savjesti. Eto ona se nije uspjela izvući,a Silvija jeste, a obje su na neki način bile saučesnici.
Laura očekivano nije pustila da je sestra ucjenjuje, ali nije baš najslavnije prošla, iako ima "slobodu".
Jedva čekam nastavak priče i nove likove u novom svijetu. :cheer:

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: sub jul 09, 2016 10:00 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
Citat:
Očekujem da ćemo saznati vremenom što se dešavalo sa Betinom, Silvijom i njihovim muževima


Njihove priče nisu završene, biće još govora o tome ;) Druga etapa će biti dinamičnija od prve, sa fokusom na razvoju događaja u Novom svetu, osvajanjima, Hernanovom odnosu sa ljudima koji ga tamo okružuju...Meni je bila zabavna za pisanje, a verujem da će da bude i za čitanje (lično, druga etapa mi se najviše dopada, treća i četvrta su "mirnije") :-D

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: uto jul 19, 2016 8:53 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
II etapa:



Mladi Cortes napokon počinje da živi svoj najveći san i odlazi u Hispaniolu, deo Novog sveta koji želi da upozna. Ali, osvajanje Hispaniole, a potom i Kube pokazaće se nedovoljnim koliko za Cortesa, toliko i za ostale ambiciozne osvajače i predatore kojima je okružen, te osvajanje teritorije današnjeg Meksika i ostvarivanje prevlasti nad tada jakim i moćnim Astecima postaće Hernanova nova opsesija i novi cilj čije dostizanje neće biti lako i jednostavno.



Uloge:


Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Pedro Alvarado (Quim Gutierrez)
Laura Gomez (Amaia Salamanca)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Osvaldo san Llorente (Mario Casas)
Imanol Rey (Javier Bardem)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)




Diego Velasquez de Cuellar (Arturo Peniche)


slika


Imućni i uticajni političar i privrednik plemićkog porekla, koji postaje prvi guverner Kube. U Novi svet je stigao zajedno sa Kolumbom godinama ranije, a nastanio se sa porodicom u Santo Domingu.



Katerina Velasquez de Cuellar (Cecilia Gabriela)


slika


Diegova žena i majka njihovo dvoje dece, takođe poreklom iz uticajne španske familije. Ne krije interesovanje za politiku, osvajanja i sve one poslove u kojima je Diego aktivan. Mužu često daje savete i predloge, koje on ne odbija da sasluša.



Julieta Velasquez de Cuellar (Ariadne Diaz)


slika


Diegova i Katerinina ćerka. Vesele prirode, otvorena, direktna, nije ljubitelj protokola i formalnosti, iako voli da sklapa nova poznanstva i ume sa ljudima.



Cesar Velasquez de Cuellar (Eddy Vilard)


slika


Diegov i Katerinin sin. Slično kao i njegova sestra nije ljubitelj strogih pravila i grozi se predrasuda. Ima čvrst karakter, koji mu ne dozvoljava da bude mediokritet. Bavi se pesništvom i uživa u istraživanju indijanske kulture i običaja.



Anakaona (Yadhira Carillo)


slika


Poslednja kraljica Taino Indijanaca koji su živeli u Hispanioli. Važila je za inteligentnu, pronicljivu i odmerenu vladarku, veoma predanu svom narodu i borbi za njegovu dobrobit.



Alonso Quintero (Rafael Amaya)


slika


Samoljubivi i arogantni osvajač, koga Hernan upoznaje na putu za Hispaniolu. Uveren u svoje sposobnosti i veštine, a vođen glađu za ostvarivanjem lične koristi, ekspediciju shvata kao igru u kojoj on mora da pobedi.



Amali (Paola Nunez)


slika


Astečka princeza, ćerka astečkog vladara Moctezume. Za razliku od svog oca koga su mnogi smatrali naivnim i lakovernim, Amali je bila sposobna, pragmatična, oštroumna i ratoborna, sa osećajem za pravdu.



Marina "La Malinche" (Africa Zavala)


slika


Kontroverzna pripadnica astečkog naroda koja je odigrala značajnu ulogu u osvajanju Meksika, zahvaljujući svojim kapacitetima i talentima. Ona je bila Cortesov prevodilac, savetnik i posrednik u odnosima između Španaca i Asteka, ali i njegova ljubavnica.

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: ned jul 24, 2016 3:01 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
12. EPIZODA:


Brodovi su plovili danima i danima...Svih 30 i svaki od njih bio je krcat putnicima iliti doseljenicima koji su rešili da
otpočnu novi život u Novom svetu, svaki putnik sa svojom pričom. Hernan je stajao na palubi naslonjen na ogradu,
posmatrajući nepregledni okean na čijem se prostranstvu nalazio. U ruci je držao zelenu jabuku i razmišljao da li
da je zagrize odmah ili da je ostavi za kasnije.


- Zelena jabuka, a? Vuče na nezrelost. - oglasio se Alonso Quintero, prišavši Hernanu sa leđa.

- Šta?

- Zelena boja...Kažu da simbolizuje nezrelost. Imam crvenu jabuku, to zvuči ozbiljnije. Hoćeš?

- Ne, hvala.

- Jesi li čuo za Alonsa Quintera?

- Misliš za narcisoidnog i pohlepnog gada koji sam sebe precenjuje? Da, čuo sam.
- odgovorio mu je Hernan,
gledajući ga pomalo izazivački.

- Taj sam, hvala na lepim rečima.

- Znam da jesi. Samo sam hteo da iskoristim priliku da iznesem mišljenje o tvojim dosadašnjim poduhvatima.

- Možda nisam imao nekog uspeha do sada, ali kolo sreće se okreće. Sigurno si ubeđen u to da si bolji čovek nego
ja zato što druge nazivaš narcisoidnim i pohlepnim gadovima. Otkriću ti jednu malu tajnu - ti i ja smo skovani od
istog čelika.

- Nisi svestan koliko grešiš Quintero. Jedino što tebe i mene trenutno veže je ovaj brod, jedino nam je zajedničko to
što se vozimo istim brodom. Zamisli koliko smo onda ti i ja slični.

- Teši se slobodno Cortesu, niko ti ne brani, ali vreme će pokazati da sam u pravu bio ja. Sad si još zelen, biraš
zelene jabuke...Kada odrasteš, što može da se desi i preko noći, otkrićeš svoje prave porive i tek tada te niko
neće moći zaustaviti.

- O čemu pričaš, kakvi porivi? Ja sam krenuo u Novi svet...

- Da bi ga osvojio. Vidiš li sada da moje teorije imaju smisla? Ti želiš da budeš osvajač, ali da bi to postao moraš uprljati
ruke. Čiste ruke sa jedne strane i osvojene teritorije sa pokorenim starosedelačkim stanovništvom sa druge strane? Ne
ide jedno uz drugo.
- rekao je Alonso, namignuvši mu šeretski.

Hernan je pošao da odgovori Alonsu, da demantuje njegove tvrdnje i obori mu argumente, ali nije znao kako.
Alonso ga je potapšao po ramenu i udaljio se, nakon čega je Cortes zagrizao zelenu jabuku.



*


U Santo Domingu rasla je tenzija zbog očekivanog masovnog doseljavanja Španaca, odnosno zbog reakcije
Taino starosedeoca na tu činjenicu. Guverner de Ovando je odlučio da svoju zabrinutost podeli sa uticajnim i
nadasve iskusnim Diegom Velasquezom.


- Dobar dan guverneru. Da li mogu da Vam pomognem? - Nicolasu se obratio čovek koji radi za Diega.

- Da li je tu Diego Velasquez de Cuellar? Došao sam da razgovaram s njim i bojim se da je važno.

- Naravno, gospodin je tu.

- Odlično, recite mu ko ga traži.


Nicolas je ušetao u prostrani salon Diegove vile i strpljivo ga čekao, ali umesto Diega primila ga je njegova žena
Katerina.


- Guverneru, zadovoljstvo mi je što Vas ponovo vidim. - rekla mu je Katerina srdačno.

- Takođe gospođo.

- Rekoše mi da biste razgovarali sa mojim mužem i da se radi o nečemu važnom.

- Tako je. Ako on nije slobodan...

- Doći će za koji minut, budite bez brige.
- Katerina je Nicolasu pokazala da sedne.

- Hvala.

- Nicolase, o čemu god da se radi, kakav god da je problem, možete ga podeliti i sa mnom. Diego i ja nastojimo da
budemo podjednako upućeni u sve što se događa u Hispanioli. Ako uzmemo u obzir to da se za koji dan očekuje
pristizanje 30 španskih brodova sa doseljenicima, među kojima je i brod na kome se nalazi Vaš prijatelj Hernan
Cortes, pretpostavljam da ste zabrinuti zbog odgovora Indijanaca na takvu promenu u Santo Domingu i
Hispanioli generalno. Plašite li se da bi oni mogli da dignu pobunu i napadnu naše ljude?

- Zaista jeste upućeni. U pravu ste Katerina, to me brine. Zapravo, brine me što vreme prolazi, a mi nismo ni prstom
mrdnuli da osvojimo Hispaniolu i stavimo je pod špansku jurisdikciju. Nemojte me pogrešno shvatiti, ne osuđujem
Vašeg muža, ni Vas...Uostalom, ja sam sad guverner, ali ne bih voleo da dođemo u situaciju da izgubimo sve
što smo do sada stvorili i postigli na ovom području, a kralj zabranjuje da se prave nagli potezi i da se ulazi
u sukob sa starosedeocima, jer kraljica...

- Poštovanje guverneru. Izvinite što Vas nisam odmah primio, bio sam zauzet.
- stigao je Diego.

- U redu je gospodine.

- Čuo sam o čemu ste pričali i apsolutno razumem Vaše bojazni, ali moj predlog je da ostanemo smireni i sačekamo
da brodovi pristignu. Videćemo kakva će reakcija Indijanaca da bude, da li će uopšte reagovati ili će ista izostati,
pa ćemo u skladu sa tim preduzeti odgovarajuće mere. Što se tiče osvajanje Hispaniole, tu Vas podržavam i
slažem se da bismo konačno trebali da je stavimo pod našu čizmu.

- Guverneru, moje mišljenje je da ne bismo smeli da se opuštamo i da odgovarajuće mere o kojima moj muž govori
treba da preduzmemo pre nego što brodovi pristignu.
- umešala se Katerina.

- Kakve mere? - upitao je Nicolas.

- Moj predlog je da guverner zatraži sastanak sa Taino kraljicom Anakaonom, da se upozna s njom i pokuša da
zadobije njeno poverenje, da joj predoči dolazak španskih brodova i uveri je da to neće predstavljati nikakvu
opasnost za njen narod.

- Ima smisla, samo što o dotičnoj kraljici kruže priče da je veoma nepoverljiva prema nama. Guvernerova poseta će
joj sigurno biti sumnjiva.
- zaključio je Diego.

- To stoji, ali ishod guvernerove posete ne može da bude lošiji od reakcije koju bi Indijanci imali kada bi ugledali 30
naših brodova sa preko 2.500 doseljenika kako izlaze iz njih, a da prethodno nisu uopšte znali da će do toga doći.

- Katerina, delim Vaše mišljenje i verovatno ću usvojiti Vaš predlog. Isprva sam razmišljao kao i Vi Diego, hteo
sam da pričekam da naši stignu, ali ipak bi to bio preveliki rizik. Bilo kako bilo, krupan korak se mora napraviti
i Hispaniolu moramo osvojiti.

- Imate li nešto konkretno na umu?
- priupitao ga je Diego zainteresovano.


*


- Lauris, ovaj čovek, opet... - rekla je Lauri jedna od njenih koleginica, ugedavši Imanola koji je zatražio da
vidi Lauru.

- Pusti ga, neka uđe.

- Sigurna si?


Laura je radila u madridskom bordelu i živela u sklopu bordela, u skučenoj sobi zajedno sa još nekoliko
prostitutki. Spremala se za noćnu smenu, kada je broj potencijalnih mušterija bio najveći. Ali, neprijatno
iznenađenje joj je pokvarilo veče, Imanol se pojavio na vratima...i to ne prvi put.


- Lauris? Tako te ovde zovu? - upitao je Imanol podrugljivo.

- Zašto me tražiš? Šta ti treba? Podsećam te da sam pre više od godinu dana napustila tvoju kuću i prekinula
kontakt sa rođenom sestrom, tako da sa tobom nemam o čemu da pričam. A ako želiš seks...

- Trebaju mi odgovori na neka pitanja. Na primer, kakve si gadosti o meni napričala bratu moje prve žene? Znam da si
to bila ti, rekla si mu da si sigurna da sam ja ubio njegovu sestru, a potom i svoju drugu ženu!
- vikao je on.

- Aha, zato si došao znači...Za početak Imanole, brat tvoje prve pokojne supruge je redovan posetilac ovog bordela,
ali ja nisam imala pojma ko je on, za mene je bio mušterija kao i svaka druga. On zna da se ja zovem Laura Gomez i
jednom prilikom, sasvim spontano, je prokomentarisao kako se i treća žena njegovog bivšeg zeta Imanola Reya
preziva Gomez i u šali je rekao kako smo nas dve možda u srodstvu. Onda sam mu ja otkrila da smo Silvia i ja
rođene sestre i...

- I onda si me ocrnila, onda si se pobrinula da me predstaviš kao ubicu?

- Nije bilo potrebe, jer je taj gospodin sam počeo da mi priča o tebi i to baš i ne u superlativu. On ionako misli i zauvek
će misliti da si ti odgovoran za smrt njegove sestre kao i tvoje naredne žene, ja sam se samo složila sa njim i potvrdila
mu da ti nisi cvećka. Na kraju krajeva, priče o tome kako si dva puta ostao udovac kruže odavno, nisu od juče.

- Mene ne interesuje šta ko misli, ali ne dozvoljavam da mi se iko meša u privatni život, u moj brak sa Silvijom, a upravo
to je pokušao da uradi taj idiot zahvaljujući tebi. Dolazio mi je na kućni prag da bi mi pretio kako će se kad tad pobrinuti
da platim za zločine koje sam navodno počinio i to sve pred tvojom sestrom.

- A šta sam ja tu kriva? Obrati se njemu, viči na njega, preti njemu, a ne meni. Tvoj brak je takođe tvoja stvar i tvoj
problem, ni sa tim ja nemam nikakve veze. Jedino što mogu da ti pružim je seks, ali za novac kao i svima ostalima
što posećuju bordel zarad seksualnog zadovoljstva i zabave.

- Kontroliši se, ne pričaj previše, ne širi tračeve i biće sve u redu. U suprotnom, dobićeš priliku da saznaš da li
sam sposoban na ono za šta se priča da jesam.
- zapretio joj je Imanol.

Uprkos narušenoj sestrinskoj vezi koja ih je spajala, Laura nije mogla a da se barem na trenutak ne zabrine za
Silvijinu budućnost pored Imanola, naročito nakon što je i sama stekla uvid u Imanolovu nezgodnu narav koju je po
potrebi umeo da prikrije i učini je manje zastrašujućom.



*


Naizgled mirna noć u Segoviji, Betina i Osvaldo su spavali jedno pored drugog, ali okrenutih leđa. Probudili su ih
jaki zvukovi, lupanja i glasovi. Kuća im je u kratkom roku napunjena grupom naoružanih, maskiranih razbojnika koji su
od Osvalda i Betine zahtevali da im predaju apsolutno sve što imaju, a da je iole vredno - nakit, ukrasni predmeti,
nameštaj, zlatnike...Oboje su bili u šoku, premda je Osvaldo znao da su razbojnike poslali oni koji su hteli da
naplate svoje dugove. Odneli su sve što su našli i mogli, a bračni par san Llorente ostao je nepovređen.


- Betina, jesi li dobro? - pritrčao joj je Osvaldo.

- Tvoji prokleti dugovi su prouzrokovali ovo? Je li tako Osvaldo?! - pitala ga je Betina besno, sklonivši njegove
ruke sa svojih ramena.

- Nisam želeo da brineš i zato ti nisam rekao da novac koji sam dobio prodajom kuće u Salamanci nije bio dovoljan za...

- Kuća je gotovo ispražnjena! Oduzeli su nam skoro sav nameštaj, predmete od vrednosti, moj nakit...Kako je moguće
da si sam sebe ovako upropastio, a usput i mene? Šta ćeš sad, šta ćemo sad?!

- Ne znam, smislićemo nešto, naći ćemo rešenje...
- zbunjeno je govorio Osvaldo, sipajući vino u čašu.

- Kakvo rešenje? Nema pravog rešenja, nema izlaza iz blata u koje si nas oboje gurnuo! I ostavi to vino, prestani
da piješ.

- Veruj mi da je alkohol jedino u čemu vidim utehu u ovom trenutku.

- Onda nazdravlje, ali ja više ne mogu da živim s tobom i gledam kako nam se svet ruši iz dana u dan. Nepodnošljivo
je, neizdrživo i besmisleno.
- odbrusila mu je Betina i pošla je da izađe iz sobe, ali ju je Osvaldo zaustavio.

- Gde ćeš? Ne možeš me ostaviti, mi smo u braku, obećali smo jedno drugom da ćemo se međusobno podržavati
i u dobru i u zlu.

- Ti ne želiš da budemo zajedno, ti ne želiš podršku, želiš tapšanje po ramenu, a ja sam se od toga zaista umorila.

- Umorila si se? Divno...Znači da je moja tetka Dorotea bila u pravu kada mi je govorila da će mi brak sa tobom
doneti samo nevolje. Ja je nisam poslušao, možda sam trebao.

- I meni su moji roditelji govorili da se neću usrećiti udajom za pripadnika višeg staleža, jer će mi takav pre ili kasnije
sasuti u lice šta stvarno misli o nama koji nemamo plavu krv. Ja ih nisam poslušala...Osvaldo, jadno je i kukavički da
mene optužuješ da sam kriva za glupe odluke koje si donosio i zbog kojih oboje ispaštamo.

- Oprosti draga, poslednje što želim je da te uvredim. Ali shvati me, nervozan sam, izgubljen,
uplašen...
- pravdao se Osvaldo.

- Nema opravdanja za ton kojim si mi se obratio, niti za ono što si izgovorio. Razgovaraćemo čim završiš druženje
sa vinskom čašom.



*


Hispaniola, pokrajina Jaragua, mesto Yaguana. Tamo je živela Anakaona, kraljica Taino Indijanaca. Važila je za
kraljicu koja je dobrobit svog naroda stavljala kao prioritet, nastojeći da svaki potez koji napravi bude u skladu sa
onim što će Indijancima doneti boljitak. Nije bila naivna, znala je da su prave namere Španaca diskutabilne, ali
isto tako je znala da su Španci moćniji i razvijeniji nego što će Indijanci ikada biti, te je rešila da sa njima
postupa oprezno. Sedela je u svojoj palati i čitala pismo koje joj je Nicolas poslao.


- Šta je guverner napisao? - upitao ju je njen dalji rođak kome je poverila određene funkcije.

- Želi da me upozna u dogledno vreme. - odgovorila je Anakaona smireno.

- Da li je objasnio zašto?

- 30 španskih brodova sa preko 2.500 doseljenika uskoro stiže u Hispaniolu. Pretpostavljam da će pokušati da nas
uveri kako masovno doseljavanje Španaca ne treba da nas brine. Oni su svesni našeg temperamenta, srčanosti,
ljubavi koju osećamo prema onome što je oduvek bilo naše i znaju da se našem narodu neće dopasti to što će
se za par dana dogoditi.

- A Vama?

- Ako bih rekla da se radujem doseljenicima lagala bih, ali oni su superiorni, oni su osvajači.
- rekla je Anakaona,
zamišljeno gledajući kroz prozor.

- Nije valjda da planirate da im se predate bez borbe?

- Ni predaja, ni borba. Lako je predati se, a još lakše je dozvoliti besu i revoltu da nadvladaju razumom i ući u
unapred izgubljenu bitku. Moramo ići težim i dužim putem, ali bezbednim. Moramo se susresti na pola tog puta
sa Špancima i pronaći kompromis.

- To neće biti jednostavno Anakaona, Španci nisu ljudi od poverenja.

- Vredi pokušati, zato ću primiti guvernera i saslušaću ga.



*


Na brodu Hernan i Pedro su razgovarali o Alonsu Quinteru, ambicioznom i umišljenom ali ne i tako
perspektivnom osvajaču. Komentarisali su Alonsove principe i upoređivali ih sa svojima, Hernana je
plašilo ono što mu je Quintero napomenuo - da čistih ruku ne može ostati neko kome su osvajački
pohodi životni san.


- Hoćeš iskreno? Meni se Quintero dopada, ali ozbiljno. Nije licemer, ne ulepšava stvarnost, ne krije se iza maske poštenjačine, otvoreno izražava svoje ambicije, direktan je i nadasve uporan. Zašto ti je on antipatičan?

- Zato što je kreten, zato što nema ni traga moralnih principa kod njega, zato što svet posmatra crno-belo. A ako ćemo realno, i nije neki strateg. Dozvolio je da ga pohlepa zaslepi i zbog toga i ne može da koristi ono malo mozga što ima.

- Cortesu, mi smo svi na istom brodu, odlazimo u Hispaniolu sa istim ciljem, a to su osvajanja kojima prethodi
postepeno preuzimanje i okupiranje tuđe teritorije. Koja je razlika između njega i tebe ili njega i mene?

- Razlika je u tome što meni nije svejedno što ću morati da napravim ko zna kakve svinjarije da bih uspeo u svojim
namerama, dok njemu jeste. Njemu je ovo zabava, igra, nešto u čemu uživa i od čega očekuje da izvuče neku
korist.
- objašnjavao je Hernan.

- Kako god da okreneš, rezultati njegovih i tvojih dela će praktično biti isti.

- Neće, jer Quintero uopšte ne razmišlja o posledicama na duže staze, njega će domicilno stanovništvo prezirati.

- Znaš šta? Taj tip ima pravo kad kaže da si nezreo i da romantizuješ ovu ekspediciju.

- Na tebe Alonso baš utiče, a? Mislim, pre polaska u Hispaniolu si pevao drugu pesmu, nisi bio tako
samouveren. Fascinantno...
- ironičan je bio Hernan.

- Izvinite što vas prekidam, pozvao bih vas na turu piva. - glasno je rekao Alonso, prišavši njima dvojici.

- Može, hvala. - prihvatio je Pedro, na šta je Hernan zakolutao očima.


*


- Drago mi je što ste pristali da me primite Vaša Visosti. - rekao je Nicolas, poljubivši ruku Anakaoni.

- Zovite me po imenu, mi ne praktikujemo formalnosti. - rekla mu je kraljica ozbiljnim tonom.

Nicolas je stigao u Anakaoninu palatu, potpuno drugačiju od palata koje je do tada viđao. Susreo se "licem u lice"
sa kulturom različitom od evropske, sa vladajućim slojem starosedelačkog stanovništva.


- U redu, Anakaona...U pismu sam Vam objasnio razlog iz kog sam poželeo da Vas lično upoznam. Naši brodovi će za
koji dan pristići u luku, doći će do masovnog naseljavanja španskog naroda i meni je kristalno jasno kako to u Vašim
očima izgleda. Zasigurno ste uplašeni, nalazite se u stanju neizvesnosti...Hteo sam da Vas razuverim i kažem Vam
da se ne brinete, da se ne plašite, da nam namere nisu loše.

- Nicolase, zašto mislite da sam uplašena? Zašto mislite da znate kako se osećam povodom vesti koju ste mi putem
pisma preneli?

- Oprostite, nadam se da Vas nisam uvredio...
- izvinjavao se Nicolas.

- Tvrdite da vam namere nisu loše. Šta očekujete od nove ekspedicije koju ste preduzeli?

- Očekujem da svi živimo u miru i slozi, da sarađujemo, da se međusobno poštujemo, da se vremenom naviknemo
na suživot, da jedni od drugih preuzmemo ono što valja. Neću Vas lagati Anakaona, nama su važna vaša prirodna
bogatstva, važno nam je što možemo da dobijemo boravkom u Hispanioli, ali uveravam Vas da vašem narodu
nećemo ništa raditi iza leđa i da ćemo se pobrinuti da ostvarimo saradnju u obostranom interesu.

- Lepo pričate, umete sa rečima, šarmantni ste...Ali, recite mi, da li i koliko Vi verujete u svoje reči? - upitala ga
je Anakaona.

- Ne verujem, ja znam da je to ono što želimo i čemu težimo. Prihvatite naše doseljenike, umirite Vaš narod,
predočite im pozitivne aspekte naše zajedničke budućnosti na ovoj teritoriji.

- Kada treba da pristignu brodovi?

- Sutra u zoru, očekuje se.

- Da li bih mogla da ih dočekam i poželim im dobrodošlicu?

- Naravno Anakaona, dođite i videćete da Vas nisam slagao.
- odgovorio joj je Nicolas ljubazno.

Nicolas je zadovoljan napustio kraljičinu palatu, ubeđen da je postigao ono što mu je Katerina savetovala da bi
trebalo da postigne posetom kraljici Anakaoni, ali i Anakaona je smatrala da je donela ispravnu odluku rešivši da sa
Špancima ostvari i održi prijateljsku komunikaciju, znajući da su joj druge opcije manje adekvatnei rizičnije od
odabrane.



*


- Laura, otkud ti u mojoj rezidenciji? Sećaš li se da si napravila izbor, da si izabrala da živiš život daleko od ove kuće,
mene, Imanola? Mislila sam da si sreću pronašla u bordelu. Nije ti valjda prostitucija dosadila?
- Silvia je koristila
svoj otrovni jezik.

- Nisam došla da pričam o sebi, već o Imanolu.

- O Imanolu ili možda sa Imanolom? Postoji razlika između ta dva i samo da znaš da moj muž trenutno nije tu.

- I bolje što nije. Vidi Silvia, mi smo sestre i šta god da se desi mi ćemo ostati sestre, svidelo se to nama ili ne. Istina
je da smo prekinule kontakt i u potpunosti se međusobno udaljile...

- Izvoli, reci šta si htela.
- prekinula ju je Silvia drsko.

- Imanol me je tražio u bordelu, prebacivao mi je da sam ja kriva što je brat njegove prve žene dolazio ovde
i pretio mu. Rekao je da si i ti bila prisutna...

- Dobro, i? Da, taj čovek je dolazio, prosipao nebuloze, optuživao Imanola da je ubica...Gluposti kojima ni Imanol
ni ja ne pridajemo značaj.

- Silvia, Imanol mi je pretio smrću. Shvataš li šta ti govorim? On nije bezopasan, naprotiv.

- Jedino što shvatam je da si ti dolivala ulje na vatru iz osvete zbog toga što te Imanol više nije hteo za ljubavnicu.

- Nema to nikakve veze sa mojim odnosom sa Imanolom. Nezavisno od svega, on je kriminalac i vrlo verovatno ubica
svojih prethodnih žena, a ja sam samo htela da ti predložim da razmisliš vredi li ostajati u braku s njim. Kakav je
prema tebi inače, da li te poštuje, da li je pažljiv, da li...

- Prema meni je divan.
- odgovorila je Silvia, spustivši pogled.

- Lažeš. Budi iskrena.

Nastupio je momenat u kome bi Silvia možda priznala svojoj sestri kako izgleda život koji vodi sa i pored Imanola,
da ih on nije prekinuo. Imanol je na licima sestara Gomez video da su razgovarale o nečemu važnom i potresnom,
mogao je da pretpostavi da je glavna tema bio upravo on, a mogao je da pretpostavi i zbog čega.


- Poslednje što sam očekivao jeste da te nađem u mojoj kući Laura. Kako si?

- Imala sam i boljih dana.

- Verujem da jesi.

- Laura je svakako krenula. Nije li tako?
- obratila se Silvia Lauri.

- Ne bih da budem grub, ali zaista bi trebalo da se vratiš nazad u bordel.

Čim je Laura otišla, Imanol je uhvatio Silviju za ruku i naredbodavnim tonom joj je zatražio da mu kaže zašto je
Laura bila tu, što je izazvalo novu svađu između dvoje supružnika...još jednu u dugom nizu koja se po Silviju nikada
dobro ne završi.



*


Nicolas je, opušteno se šetajući glavnom ulicom Santo Dominga, sumirao u svojoj glavi utiske pod kojima je bio
nakon posete učinjene kraljici Anakaoni. Neko ga je dozvao sa "guverneru de Ovando", bila je to Katerina koja mu
je prišla i krenula da se raspituje kako je prošao sastanak sa Taino kraljicom. Ali, Katerina nije bila sama, pored
nje je stajala njena nasmejana i vidno raspoložena ćerka Julieta sa kojom je upoznala Nicolasa.


- Vaši roditelji su pravi srećnici. Imaju simpatičnu i harizmatičnu ćerku unikatnog osmeha. - Nicolas je
izrazio oduševljenje Katerininom ćerkom.

- Hvala guverneru, vidi se da umete sa ženama.

- Trudim se. Julieta, da li Vam nedostaje Španija ili ste se navikli na Hispaniolu?

- Španiju sam napustila kao dete, odrasla sam u Novom svetu i osećam da mu pripadam. Španija je predivna zemlja,
ali ujedno i zagušljiva, prenatrpana, krcata. Metaforički rečeno, teško se dolazi do vazduha. Hispaniola je sušta
suprotnost, ovde se oseti miris slobode.
- odgovorila je Julieta iskreno.

- Dakle, smem li da zaključim da ne volite balove, okupljanja, čajanke? Tamo uvek ima mnogo sveta.

- Nije da ne volim, zapravo volim da budem okružena ljudima koji mi prijaju u odgovarajućem ambijentu, ali cenim
i samoću. Uvek odvojim vremena za sebe, za druženje sa samom sobom. To je veoma korisna terapija.

- Lepo je što vodite računa o sebi.

- Julieta, imaćeš prilike da ćaskaš sa guvernerom.
- Katerina ju je opomenula da ne zadržava Nicolasa.

- Ne brinite Katerina, Vaša ćerka mi ne smeta. Naprotiv, neizmerno mi je drago što sam je upoznao. Uostalom,
ja sam odužio konverzaciju, izvinjavam se.

- Ja sam vas dvoje malopre saslušala dok ste pričali o sutrašnjem pristizanju španskih brodova i kraljici Anakaoni i
svemu što sledi, tako da nije na odmet da i vi malo saslušate mene.
- rekla je Julieta kroz smeh.

- U pravu ste Julieta, ozbiljne teme ne treba da budu jedine na repertoaru.

- Nicolase, mi bismo polako krenule. Sutra je veliki dan i sutra ćemo organizovati jedan sveobuhvatan sastanak.

- Samo sekund majko. Guverneru, u jednom od brodova stiže i Vaš prijatelj Hernan Cortes? Pitam, zato što sam o
njemu čula zanimljive priče, volela bih da ga upoznam i proverim da li je tačno što se o njemu govori.

- Da, Hernan dolazi. A šta se o njemu priča?

- Kako ne znate? Sve najbolje - da je pametan, snalažljiv, da ima potencijala, da je šarmantan, privlačan...

- A da, čuo sam da ga hvale.
- nevoljno je potvrdio Nicolas.

- I imam samo još jedno pitanje za guvernera. Da li mogu sa Vama ujutru u luku gde se dočekuju brodovi?

- Šta ćeš ti tamo Julieta? Nema potrebe da ideš, ići će tvoj brat.
- oštro je rekla Katerina.

- Neće on ići, poznajem Cesara kao dlan svoje ruke, ali mogu ja umesto njega i u ime naše porodice.

- Sa moje strane nema problema, sa zadovoljstvom bih išao sa Vama Julieta.
- rekao je Nicolas
smešeći se.


*


- Neću da idem oče, ne uvlačite me u to kad znate da me Vaši planovi i planovi Vaših saveznika, saradnika, prijatelja
ili šta god da su ne interesuju. Ja živim i funkcionišem drugačije nego i Vi i majka, a nemam ni najmanju nameru da se
menjam kako bih Vama udovoljio. Vi stvarno kao da me ne poznajete.

- Zar ti je toliko teško da odeš sa guvernerom u luku i uredno dočekaš naše ljude?

- Mislite naših 2.500 i više ljudi? Ne, ne dolazi u obzir.
- odbrusio je Cesar.

- Među tim ljudima su i oni koji će odigrati važnu ulogu u konačnom osvajanju Hispaniole, poput Hernana Cortesa
na primer i mnogih drugih.

- Meni ništa ne znači ni taj Cortes, ni ovaj seljak što je umislio da je Bog otkad je postavljen na funkciju guvernera.
Isto tako, kao što sam već rekao, ništa mi ne znače ni Vaši osvajački planovi, jer je za mene to dno dna, iskren da
budem. Komuniciram i družim se sa Taino Indijancima, od njih sam dosta naučio, imaju impresivno bogatu kulturu,
ali ne...Mi Evropljani patimo od kompleksa više vrednosti, umislili smo da nam je sve dopušteno.

- Cesare, saberi se i povedi računa o načinu na koji mi se obraćaš, pokaži malo poštovanja. A tvoja prijateljstva
sa Indijancima radije ne bih komentarisao.

- Imate pravo da mislite šta Vam je volja oče, ali ponavljam da ja svojim stavovima i onome što jesam neću zabiti
nož u leđa, neću ići sa tim Nicolasom da dočekujem brodove.
- odlučan je bio Cesar.

Cesarova netrpeljivost prema svima koji su želeli da naude indijanskom narodu je rasla, ponajviše jer je bio upućen
u lukave namere Španaca ili je barem mogao da ih predvidi, pretpostavi. Cesar se divio Taino Indijancima i na planove
koje je, između ostalog, kovao i njegov otac je gledao sa prezirom i gnušanjem.



*


Kako je bilo i očekivano, u ranu zoru uočeni su brodovi koji pristižu luci u Santo Domingu. Prizor je bio moćan i pre
svega ohrabrujući za Špance. Pristigli su jedan po jedan, iz svakog je izlazilo na desetine i desetine putnika. Hernan je
po izlasku iz broda potrčao Nicolasu u zagrljaj, koji je stajao sa Julietom. I Pedro se srdačno pozdravio sa guvernerom.


- Julieta, ovo Vam je moj prijatelj Hernan Cortes koga ste želeli da upoznate. Hernane, ovo je Julieta, ćerka
Diega Velasqueza de Cuellara.
- Nicolas je upoznao Hernana sa Julietom.

- Vi ste imali želju da me upoznate? Polaskan sam. - rekao je Hernan, ljubeći joj ruku.

- Jesam i sada mi se ta želja ispunila, zato sam se i ponudila da dođem sa guvernerom i dočekam vas. Kako ste
putovali Hernane, da li su vremenske prilike bile na vašoj strani?

- Bogu hvala, putovanje je proteklo kako treba, ali jedva sam čekao da stignem.

- I ja sam jedva čekala da stignete. Moji roditelji su spominjali večernju zabavu koju bismo organizovali u subotu u
čast Vašeg dolaska i dolaska još nekih Španaca značajnih za Hispaniolu. Doći ćete?

- Zašto da ne?

- Evo je.
- prokomentarisao je Nicolas.

- Koga? - upitao je Hernan.

- Taino kraljica. Rekla je da će doći i došla je.

Anakaona je stala ispred Hernana. Gledala ga je sumnjičavo, ali i sa divljenjem koje se suptilno naziralo iza
njenog strogo ozbiljnog lica.


- Za one koji ne znaju, ja sam Anakaona, kraljica Taino Indijanaca, starosedelačkog stanovništva. Doputovala sam
iz Yaguane da bih vam lično ponudila ruku prijateljstva sa nadom da ćete je i prihvatiti. Dočekali smo vas sa cvećem,
a ne sa strelama, te bismo voleli da nam gostoprimstvo bude uzvraćeno na isti način. Dobrodošli.




* KRAJ 12. EPIZODE *



Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Pedro Alvarado (Quim Gutierrez)
Laura Gomez (Amaia Salamanca)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Osvaldo san Llorente san Llorente (Mario Casas)
Imanol Rey (Javier Bardem)
Diego Velasquez de Cuellar (Arturo Peniche)
Katerina Velasquez de Cuellar (Cecilia Gabriela)
Julieta Velasquez de Cuellar (Ariadne Diaz)
Cesar Velasquez de Cuellar (Eddy Vilard)
Anakaona (Yadhira Carillo)
Alonso Quintero (Rafael Amaya)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: pon nov 21, 2016 10:58 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
13. EPIZODA:



- Lep doček, hvala kraljice. Ja sam Hernan Cortes. - ljubazno se predstavio Hernan, poljubivši ruku Anakaoni.

- Znači Vi ste čuveni Cortes? Načula sam ponešto o Vašim...aspiracijama. - izjavila je Anakaona, pomalo zbunivši
Hernana svojim insinuacijama.

- Pa, u svakoj laži ima istine i u svakoj istini se može pronaći po koja laž. Ništa nije crno-belo, zar ne?

- Ponekad bismo mi voleli da su stvari raznobojnije i šarenije nego što zapravo jesu. Nego, ovde se stvara gužva, na stotine
i stotine doseljenika se iskrcava sa ovih brodova. Guverneru, gde će svi oni biti smešteni, gde će živeti, čime će se baviti?

- Ima mesta za sve. Većinom su to ljudi iz srednjih ili viših slojeva, manje ili više obrazovani, sa zanimanjem od kojeg
mogu da žive i prehrane i sebe i svoju porodicu. Njihovo naseljavanje je, kako sam Vam već objašnjavao, unapred
planirano i organizovano. Neki će ostati u Santo Domingu, neki će otići u druge gradove Hispaniole, a neki će
naseliti nenaseljene teritorije gde im je obezbeđen smeštaj. I ne brinite Anakaona, niko od njih neće otići u
Vašu pokrajinu Jaraguu.
- odgovarao je Nicolas Anakaoni.

- Smatram Vas časnim čovekom guverneru i verujem da ćete ispoštovati naš pakt. Ni našem, a ni vašem narodu ne bi odgovaralo suprotno.

- U subotu organizujemo večernju zabavu na kojoj će prisustvovati svi značajniji doseljenici, uključujući i Hernana, pa
bih ovom prilikom pozvala i Vas Anakaona.
- ubacila se Julieta.

- Hvala na pozivu, ali neću biti u mogućnosti da dođem. U svakom slučaju, drago mi je što smo se upoznali Cortesu
i nadam se da ćemo nekom drugom prilikom imati više vremena za razgovor.
- rekla je Taino kraljica, uredno se
pozdravivši sa svima prisutnima.

-Naravno kraljice, kad god poželite.

- Vreme je da vas sve smestimo. Hernane, ti, Pedro, Alonso i još nekoliko budućih konkvistadora ćete poći sa
mnom.
- rekao je Nicolas.

- Alonso? Zašto njega pozivaš? - upitao je Hernan Nicolasa, odvukavši ga u stranu.

- Zašto ne?

- Pričaćemo kada stignemo kod tebe u rezidenciju.


Luka u koju su brodovi uplovili bila je živa, čulo se na stotine i stotine glasova, smeh, vika...Kao nikad do tada
u Hispanioli. Čuvenih 30 španskih brodova je došlo do cilja. Hernan i družina su se sastali sa Nicolasom, rešeni da
bilo kako bilo sprovedu svoje planove čiji rezultati možda ne bi bili međusobno podudarni, te su sukobi interesa
bili neizbežni, iako se o tome nije otvoreno govorilo. Za javnost i za kralja svi osvajači bili su u službi kraljevine
sa nedvosmislenim namerama da Španiji donesu još slave.



*


- Izgleda da će biti nevremena, pogledaj nebo.

Martin i Clara su zatvarali stoku u obor, videvši da se sprema oluja. Trudili su se da za što manje vremena urade
što više, efikasno i brzo, baš kao i u dobrim starim vremenima dok Martinova seksualna orijentacija bila nepoznanica
za Claru. Nakon što su završili posao, ušli su u kuću i seli za sto da se odmore.


- Iščekujem Hernanovo pismo. Nervozna sam, uplašena, jer ne znamo da li je živ i zdrav stigao u
Hispaniolu.
- rekla je Clara zabrinuto.

- Loše vesti brzo putuju. Da se nešto desilo pročulo bi se, pogotovo jer je u pitanju 30 brodova koji zajedno plove.

- U pravu si, i ja ponekada preterujem...U svemu.

- Hajde da ne pričamo više o tome.
- predložio je Martin.

- O Hernanu?

- Ne, ne mislim na Hernana, već na tvoje odluke zbog kojih se kaješ.

- Nisam trebala da prijavim Braulia, ali srećna sam što nisam prijavila tebe. To bi bila ogromna greška.
- iskrena je
bila Clara.

- Krivica nije u potpunosti tvoja. Takvo smo društvo, takvo je vreme...Ono što je drukčije nailazi na osude i zgražavanja,
pa i smrt. Nadajmo se da će se to jednog dana promeniti.

- Kada se vraćaš u Madrid?

- Za koji dan.

- Pa, drago mi je što si sada ovde i što provodimo vreme zajedno, barem kao prijatelji.
- rekla je Clara, stavivši svoju
ruku na Martinovu.


*


- Bila si u pravu kada si mi rekla da ne zaslužuješ muškarca poput mene, muškarca koji se kukavički odnosi prema
životu. Muškarac sam odavno prestao da budem, sad sam samo senka onoga što sam bio. Mrzim jutra, popodneva,
večeri i noći. Mrzim što sam slabić, što nemam snage da se izborim, što mi je postalo svejedno da li ću se probuditi
mrtav ili živ. Ali te i dalje volim i zato ću te osloboditi ove agonije. Bićemo oslobođeni oboje. Svako na svoj način.

Osvaldo


Ispio je do kraja punu čašu vina, poslednju čašu vina. Ustao je od radnog stola i sigurnim koracima, sa upravo napisanim oproštajnim pismom, zaputio se ka njegovoj i Betininoj spavaćoj sobi. Koraci su bili nikad sigurniji, a ni sam Osvaldo nikada nije bio toliko siguran u ispravnost neke svoje odluke. Pismo je ostavio na bračnom krevetu, a potom se bacio kroz prozor. Bez oklevanja.


*


U Santo Domingu, u Velikoj sali guvernerove rezidencije, održan je prvi sastanak kome su prisustvovali bračni
par Velasquez, guverner Nicolas, Hernan, Pedro, Alonso i još nekoliko ključnih figura za budućnost Hispaniole.
Glavno pitanje na koje su trebali zajednički da dođu do odgovora jeste kada i na koji način će Hispaniola
konačno pasti pod špansku krunu i kako odnosi sa Taino Indijancima i njihovom kraljicom treba da budu
rešeni.


- Veoma je važno da razgovaramo o našem sledećem koraku. Formalno gledano, Hispaniolom vlada kraljica
Anakaona, ali suštinski smo mi ti koji upravljamo ovim ostrvom, koji donosimo odluke, koji smo preneli deo
evropske civilizacije i trudimo se da unapredimo Hispaniolu na svim poljima i mi smo ti koji smo, zahvaljujući
masovnom doseljavanju iz Španije, postali brojčano nadmoćniji. Međutim, kao što maločas rekoh, formalno
smo mi na ovoj teritoriji samo gosti sa određenim privilegijama, što ne želimo zauvek da ostanemo. Imajte
na umu da je neophodno da imamo utvrđenu strategiju za dalje, iako je trenutna situacija stabilna. Kakvi
su vaši stavovi gospodo?
- Nicolas je održao uvodnu reč.

- Moj stav je da treba da ostavimo filozofiju i nekakva dugoročna planiranja po strani. Masovno doseljavanje naših
ljudi u Hispaniolu, širenje naše kulture, tradicije, religije, napretka i ostalog je u redu, ja taj potez podržavam, ali sam
savršeno svestan činjenice da bi takav proces mogao da potraje jako, jako dugo. Takođe sam savršeno svestan da
naš kralj želi da osvoji Hispaniolu mirnim putem, pomoću postepenog širenja španskog uticaja među Indijancima, sa
nadom da će oni rešiti da napuste svoju kulturu i običaje i prihvate naše. Opet ponavljam, to bi moglo da potraje
godinama, a mi toliko vremena za gubljenje nemamo.
- Alonso je nadmeno izneo svoje mišljenje.

- A šta ti predlažeš Quintero? Krvavi obračun sa Anakaonom?

- Cortesu, jabuko zelena...Ja predlažem akciju, osvajački pohod, te konačno stavljanje Hispaniole pod našu vlast.

- Znači krvavi obračun. Od tebe manje nisam ni očekivao, svaka čast.
- sarkastičan je bio Hernan.

- Cortesu, interesuje me Vaš stav. Da li biste mogli da ga iznesete? - upitala ga je Katerina.

- Sa zadovoljstvom gospođo. Suvišno bi bilo da napomnjem da se sa Quinterovim metodama uopšte ne slažem.
Dopada mi se kraljeva odluka da do prevlasti nad Hispaniolom dođe dužim, ali bezbolnijim i višestruko korisnijim
putem, ali čisto da se zna da se on opredelio za to zahvaljujući njegovoj ženi, kraljici Isabelli, koja prezire nasilje
i ugnjetavanje nemoćnih. Mišljenja sam da je od velike važnosti uspostaviti dobar odnos sa Taino Indijancima i
njihovom kraljicom. Širiti španski uticaj među njima treba svakako, ali im treba ostaviti izbor - da li žele da ga
prihvate ili da zadrže svoje, nikako uništavati tragove indijanske kulture i gušiti svaku mogućnost očuvanja iste.

- Ali Cortesu, kako će onda prihvatiti našu civilizaciju kao dominantnu ako im se ostavlja izbor?
- pitao je Diego.

- Pomoći im da shvate da smo im potrebni, ako žele da opstanu kao narod, što je uostalom i istina. Mi dolazimo iz
razvijene Evrope, dok oni ovde umiru od bolesti koje kod nas više nisu smrtonosne. Potrebni smo im i to je ono na
šta moramo da ciljamo.

- Oduševili ste me Hernane. Iskreno, nisam očekivala takav rezon od strane jednog mladog momka. U pravu ste za
kraljicu Isabellu, ona prezire nasilje i bila bi u stanju da kazni onoga ko bi prekršio načela kojih se drži. Zato nipošto
nisam za represivne mere, agresiju i prolivanje krvi. Prema Anakaoni i njenom narodu treba da se odnosimo za
poštovanjem i da sa njima komuniciramo kao sa sebi ravnima, ma šta god u sebi mislili o Taino Indijancima
i njihovoj kulturi.
- pojašnjavala je Katerina.

- Zar se to ne zove licemerje gospođo Velasquez? - ubacio se Alonso.

- Ne Quintero, to se zove diplomatija kojoj ti evidentno nisi dorastao. - uzvratio je Hernan.

- Smirite se, molim vas. I meni se, kao i mojoj suprugi, dopada Cortesov način razmišljanja. Da će potrajati to je sigurno, preko noći se na ovaj način rezultati ne mogu dobiti, ali verujem da kada se jednom dobiju ostaće definitivni. Osim toga, sačuvaćemo živote naših ljudi, i vojnika i doseljenika, naš mir, stabilnost na ovom ostrvu...Zaista, pozitivni aspekti su mnogobrojni.

- Alvarado, Vi ništa ne govorite?
- Nicolas se obratio Pedru.

- Izvinjavam se guverneru, osećam se kao da sam zalutao na ovaj sastanak. Vi svi imate nekog iskustva, imate ideje, taktike, ciljeve...

- Nije istina da ih Vi nemate. Recite nam, kakvo je Vaše mišljenje o temi o kojoj diskutujemo?

- Ja mislim da bismo...Slažem se sa Hernanom, on najbolje zna i ume. Verujem u njegove kriterijume.


Diskusija o Hispanioli i njenoj pripadnosti španskoj kruni se vodila celo popodne. Svako je imao ponešto da kaže,
da doda, da ispravi...Guverner de Ovando je pažljivo slušao argumente prisutnih i zapisivao ih, nastojeći da ostavi
utisak neutralne strane.


- Hvala svima što ste imali ovoliko strpljenja i što ste se potrudili da iznesete svoje viđenje o problematici koja je bila
glavni razlog za održavanje ovog sastanka. Ipak, zamolio bih vas da sačekate još malo, pošto želim da iskoristim priliku
i saopštim jednu odluku koju sam doneo.

- Izvolite guverneru. O kakvoj odluci se radi?
- zainteresovano je upitao Diego.

- Odlučio sam da mog prijatelja Hernana Cortesa postavim za notara grada Santo Domingo. Uz to Hernane, dobićeš
svoje parče zemlje i kuću.

- Santo Domingo već ima notara...

-...koji će biti premešten u drugi grad, Hernan će ostati tu.

- Nicolase, hvala ti zaista na prilici koju si mi pružio. Prihvatam je.

- Ali čekaj Cortesu, jesi li ti uopšte išao na Univerzitet ili gde se već ide za notara?
- ponovo je provocirao Alonso.

- Nisam Quintero, ali sam pohađao elitnu školu u Salamanci, a nakon toga sam sam provodio dosta vremena pripremajući
se za ekspediciju u svakom smislu, što uključuje i proučavanje propisa.

- Eto, Cortes preko reda postade i notar.

- Da li biste Vi voleli da zauzmete njegovo mesto Alonso?
- obratio mu se Nicolas.

- Ne bih guverneru, ja ne bih bio notar ni da mi plate. Čista dosada i gubljenje vremena.

- Pa sve i da želiš, nisi sposoban za taj vid odgovornosti.
- Hernan je dodao.

- Pedro, da li bismo ti i ja posle mogli malo da popričamo? - zamolio je Alonso Pedra tihim glasom, primakavši mu
se, na šta je Pedro klimnuo glavom.


*


- Cesare veruj mi, Hernan Cortes deluje kao časna osoba, sa integritetom, stavom, karakterom...Nije nikakav
bandit, probisvet ili šta već misliš da jeste. Ima manire, ume da se ponaša, kulturan je, simpatičan.
- branila
je Julieta Hernana.

- Ti si se zaljubila u njega, pa ga zato idealizuješ. Ali razmisli malo, taj Cortes je najbolji prijatelj ovog umišljenog guvernera
i došao je u Hispaniolu sa doseljenicima i namerom da porobi domicilno stanovništvo. Zar neko takav može da bude častan?

- Prvo, nisam se zaljubila u njega, samo mi se dopada kao ličnost. A drugo, ja ne bih rekla da u svojim planovima
ima porobljavanje Indijanaca. On, kao i ostali, pa i naš otac, žele saradnju i boljitak za obe strane. Možda se ti
previše družiš sa Taino narodom i počeo si nesvesno da usvajaš njihovu bezrazložnu paranoju, ali slobodno im
reci da nemaju razloga za strah. Čuo si šta je naš otac rekao? Sastanak kod guvernera je protekao u najboljem
redu i neće biti ugnjetavanja Indijanaca, naprotiv.

- Oni nisu paranoični Julieta, oni su uplašeni sa razlogom, jer je jutros rano pristiglo 30 španskih brodova na teritoriju koja
je zvanično njihova. Kako misliš da treba da se osećaju? Opušteno, spokojno, srećno što im je teritorija okupirana?

- Znali su da će španski doseljenici pristići, kraljica Anakaona je na to pristala. Ako ona nije dizala paniku, zašto
je dižeš ti? Kažeš da si se jako zbližio sa njima, da ih ceniš i poštuješ? Onda umesto što im seješ strah svojim
iskrivljenim viđenjem realnosti, bolje ih umiri i uveri da su bezbedni i da se iza masovnog doseljavanja Španaca
ne kriju nikakve namere sa kojima već nisu upoznati.

- Ne vredi sa tobom razgovarati, jer si slepa pored očiju. Protrljaj ih, otvori ih, pa mi se onda obrati.
- iznervirano
je rekao Cesar i napustio prostoriju.

Julieta i Cesar su često imali manje obračune, svađe, diskusije oko Taino Indijanaca i doseljenika. Cesar je
zastupao pesimistično stanovnište, dok je njegova sestra sebe smatrala realistom, premda ju je Cesar video kao
optimistu sa ružičastim naočarima.



*


Nazad u Španiji, u Madridu, Silvia i njen muž Imanol Rey su radili na rešavanju svojih bračnih problema, ali
rešavanje bračnih nesuglasica u stilu Reyevih se uglavnom svodilo na sex i još sexa. Ipak, Silviju su iznenadili
Imanolovi ničim izazvani izlivi nežnosti i pažnje. Ležali su u krevetu, prigrljeni jedno uz drugo, kada joj je Imanol
nešto predložio.


- Da li bi volela da napravimo reprizu našeg bračnog putovanja, odemo negde na plažu, uživamo sami zajedno bar
nekoliko dana?

- Reprizu medenog meseca?
- Silvia je bila sumnjičava.

- Da. Naš sin će ostati ovde sa dadiljom, a ti i ja ćemo uspeti da u potpunosti oporavimo naš brak tim putovanjem.

- Ne znam, Augusto je još mali da bismo ga ostavljali na više dana. Mislim da nije pametno.

- Neće biti sam. Osim toga, nama dvoma je preko potreban odmor. Ili ti je Augusto možda samo izgovor?
- upitao ju
je Imanol, vešto joj hvatajući pogled koji je uporno skrivala.

- Kako to misliš?

- Ti nemaš poverenja u mene, ne veruješ mi. Ko zna kakve ideje o meni su ti usadili u glavu. U tome je stvar, jel da?

- Pa, nije lako konstantno slušati glasine o misterioznim pogibijama tvojih prethodnih žena i ostati ravnodušan. Tvoja
prva žena je poginula na vašem medenom mesecu.

- To je bio nesrećan slučaj, okliznula se i pala sa litice u more. Nesreće se dešavaju, a ja nisam imao veze s tim Silvia.

- Da, nesreće se dešavaju...U redu Imanole, možda bismo mogli da repriziramo naš medeni mesec.
- rekla je Silvia, pomalo zamišljeno, nasmešivši se.


*


- Kako si Pedro? - obratio mu se Alonso.

- Dobro, ne žalim se. Hteo si da pričaš sa mnom?

- Aha.


Alonso je iskoristio priliku kada je Pedro bio sam da porazgovara sa njim, prišavši mu nekako energično,
naglo, iznenadno...Poput predatora koji je dugo vrebao svoj plen.


- O čemu je reč?

- O tebi. Pedro druže, ja znam da se ti zapravo slažeš sa mnom, a ne sa Hernanom, ali nisi smeo to javno da izraziš
iz zahvalnosti prema njemu. On te je dovukao u Hispaniolu, motivisao te da se usudiš na ovu avanturu i zato si rešio
da klimaš glavom na svaku glupost koju on izjavi.

- Nije baš tako.


- Jeste, baš je tako. Kada te je guverner upitao za mišljenje ti si pošao da kažeš nešto drugo, ali si se odmah predomislio
i složio se sa Cortesovim stavovima. Posmatrao sam te, ti si moj čovek.

- Šta želiš da čuješ Quintero?

- Ono što si hteo da kažeš na sastanku. Reci meni slobodno.

- Ako ti kažem, šta ćeš uraditi?

- Imam osećaj da ću te podržati.
- odgovorio je Alonso, namignuvši mu.

- Indijancima treba čvrsta ruka, treba da se zna ko kosi, a ko vodu nosi. Sa njima se ne može kulturno i civilizovano,
jer su oni divljaci. Hernan Cortes je pametan, načitan i harizmatičan momak, ali ne razume osnovne životne zakone, ne
razume hijerarhiju.
- govorio je Pedro, fiksiranog pogleda u daljinu, kao da priča sam sa sobom.

- Osećaj me nije prevario, podržavam te Alvarado.

- Guverner neće dozvoliti upotrebu sile, nema šanse. A ako je neko od nas upotrebi, biće vraćen nazad u Španiju
i surovo kažnjen.

- Neka bude, taj ko naredi primenu nasilja nad Indijancima i treba da bude surovo kažnjen.

- Ne razumem?

- Taj neko će biti guverner Nicolas de Ovando.

- I dalje mi nije najjasnije na šta ciljaš Alonso?

- Ti, ja i još nekolicina naših istomišljenika možemo da osmislimo i sprovedemo plan za koji će na kraju odgovarati
guverner, ni kriv ni dužan.

- Plan za nasilno pokoravanje Indijanaca?

- Naravno. Pedro, biću iskren. Mene ne interesuje Hispaniola kao Hispaniola, niti me interesuje moć naše kraljevine.
Ja imam svoje lične interese, želim da prigrabim što više prirodnih bogatstava za sebe, da budem što imućniji. Čekanjem
da se Taino divljaci smiluju i prihvate tekovine naše civilizacije to u skorije vreme sigurno neću ostvariti. I, jesi li za partnerstvo?
- Alonso mu je pružio ruku.

- Tajno partnerstvo?

- Apsolutno.

- Možeš da računaš na mene. Ali Alonso, imam jedan uslov.

- Koji?

- Šta god da se desi, obećaj mi da Hernan neće biti oštećen. Za Nicolasa i ostale me nije briga, ali za Cortesa jeste.
On mi je prijatelj.
- strogim glasom je rekao Pedro.

- Nema problema, Cortesa nećemo dirati.

- Onda pristajem da budem dvostruki igrač.
- Pedro i Alonso su se konačno rukovali u ime novoformiranog partnerstva.


*


- Mogu li da uđem? - pokucao je Hernan na vrata Diegove radne sobe.

- Uđite Cortesu, sedite.

- Hvala.


Diego je pozvao Hernana na razgovor u svoju rezidenciju. Želeo je da zna više o tom entuzijastičnom momku koji
je zadivio mnoge svojim idejama, pa čak i njega samog. Želeo je bliskost sa njim, želeo je saradnju. Želeo je da mu
Hernan veruje.


- Priznajem da Vam se divim Cortesu. Tako mladi, a tako razumni.

- Divljenje je obostrano gospodine. Budimo realni, malo ko bi se usudio da poput Vas sa porodicom napusti rodnu zemlju
i među prvima pređe okean, nastani se na slabo istraženo ostrvo i tu i ostane, a i opstane.
- pohvalio ga je Hernan.

- Malo avanturističkog duha, malo radoznalosti, malo interesa i to je sve. Kada počinjete sa vršenjem dužnosti kao
novi notar Santo Dominga?

- Uskoro. Prvo treba da se smestim u kuću koju mi je Nicolas dodelio i da sačekam da se aktuelni notar preseli u drugi
grad. Naučio sam da budem strpljiv, ne žuri mi se.

- Bez namere da Vas uvredim, pretpostavljam da Vas je i višemesečni boravak u zatvoru naučio strpljenju?

- Poprilično.

- Znam da ste bili nevini i da je pravi krivac bila Vaša rođaka.

- Tačno, ali platila je glavom za ono što je uradila. Gospodine, mislim da nema svrhe pričati o prošlosti. Ne možemo je
ni vratiti, ni popraviti.
- Hernan je vešto prekinuo priču o prošlim danima.

- Slažem se. Moja ćerka Julieta je fascinirana Vama, bila je i pre nego što Vas je upoznala.

- Julieta je veoma simpatična i dopadljiva devojka, zadovoljstvo mi je bilo upoznati je i drago mi je što ćemo imati prilike
da se viđamo.

- Jedna od tih prilika je i bal koji će se ovde u našoj rezidenciji održati u subotu. Nadam se da dolazite?
- pitao ga je Diego, očekujući pozitivan odgovor.

- Ne bih ga propustio. Šteta što je kraljica Anakaona odbila poziv.

- Ona je Taino, trebaće joj vremena da stekne poverenje u novonastalu situaciju. Ali uz Vaš angažman Cortesu, ja
sam siguran da će tenzija između našeg i njihovog naroda oslabiti.

- Ja ću se potruditi, u to ne sumnjajte.
- uveravao ga je Hernan.


*


Betina je sahranila Osvalda. Njegovu smrt nije očekivala, bez obzira na teško stanje u kome su oboje bili, bez
obzira na Osvaldove dugove i promašene poteze. Smrti se nije nadala i teško ju je podnela. Kada se vratila kući sa
sahrane, zatekla je sablasnu prazninu. Nije samo nameštaj falio, falio je Osvaldo, falila je sreća u kojoj su nekada
uživali, falila je ljubav. Praznina i pustoš su bili oko nje i u njoj samoj.

Neko je snažno pokucao na vrata, a goste nije očekivala. Otvorila ih je.


- Ti si Betina Larios de san Llorente, Osvaldova udovica? - upitao ju je jedan od muškaraca koji su se pojavili
ispred njenih vrata.

- Jesam. Ko ste vi?

- Mi smo jedni od mnogih kojima je tvoj muž bio dužan. Sad kada njega više nema...

- Šta hoćete?

- Njegovi dugovi prelaze na tebe lutko i hoćemo da ih isplatiš.

- Ne mogu, nemam odakle. Ostala sam bez ičega, u ime naplate Osvaldovih dugova su nam odneli sav nameštaj,
nakit...
- objašnjavala je Betina bojažljivo.

- Ne zanima nas, mi želimo naš novac.

- Rekla sam vam da...

- Bićemo milosrdni, pa ćemo ti dati rok od mesec dana da nabaviš ovoliko zlatnika i predaš nam ih. I ni ne pokušavaj da
nas izigraš, osim ako ne želiš da se pridružiš svom mužu na onom svetu. Razumela si lutko?
- jedan od njih ju je
snažno uhvatio i stavio joj nož pod grlo.

Betina je potvrdno odgovorila. Grupa očigledno opasnih tipova je otišla, a ona je shvatila da mora da odluči da
li želi da živi ili da umre.



*


Subota, bal u rezidenciji porodice Velasquez de Cuellar. Broj zvanica je bio izrazito veliki, ali Hernan se nije nadao
da će ogromna sala za balove biti skroz krcata. Pozvani su bili i doseljenici, a i oni koji su Hispaniolu naselili otprilike
kada je i Diego. Bal je organizovan u čast do sada najvećoj seobi Španaca na to ostrvo. Nije se štedelo ni na jelu
ni na vinu, ni na muzici.


- Hernane, milo mi je što Vas ponovo vidim! - Julieta se obradovala ugledavši ga.

- Takođe Julieta. Sve pohvale za organizaciju bala, stvarno je kao u raju.

- Drago mi je da Vam se dopada. Jeste li probali specijalitet od hobotnice?

- Ni...

- Ja jesam, fenomenalnog je ukusa.
- pojavio se Nicolas.

- Guverneru, nadam se da je i Vama lepo kao i Vašem prijatelju.

- Dakako. Julieta, hteo sam da Vas zamolim za ples.
- učtivo je zamolio Nicolas.

- Malo bih da proćaskam sa Hernanom, pa može kasnije ako nije problem.

- Ne, zašto bi bio...Izvinite me. Vidimo se Hernane.


Nicolas je bio uvređen Julietinim odbijanjem, ali nije želeo to da pokaže pred Hernanom, niti je sebi mogao da prizna
da je u pojedinim slučajevima ljubomoran na svog najboljeg prijatelja.


- Hernane, eno ga moj brat Cesar. Pođite sa mnom da vas upoznam.

- Dobro veče Cesare, moje ime je Hernan Cortes.

- A da, Hernan Cortes...Cesar Velasquez de Cuellar.
- Cesar se nevoljno rukovao s njim.

- Cesare, Vaša sestra mi je pričala samo najbolje o Vama.

- I meni je pričala sve u superlativu o Vama.

- Dakle, Vi se družite sa Taino Indijancima?

- Družim se sa njima i moram reći da su kao ljudi iznad nas civilizovanih Evropljana, pogotovo iznad onih koji planiraju okupacije, osvajačke pohode i uništavanje jedne kulture na tuđoj teritoriji.

- Cesare, molim te...
- umešala se Julieta da smiri strasti.

- U redu je Julieta, svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ja nemam nikakvih skrivenih namera. A Vi Cesare možete
da nam pomognete u uspostavljanju što bolje komunikacije sa Taino narodom. Ništa Vas ne košta da budete posrednik
između nas i njih.

- Ni ne pomišljajte na to Cortesu. Ja neću da budem ničiji potrčko, niti ću da učestvujem u realizaciji tuđih ambicija, ponajmanje ne na štetu naroda koji je ovde domicilan.

- Vaš brat je tvrd orah, moram da primetim.
- prokomentarisao je Hernan, sa čime se Julieta složila.

Julieta je odbila ples sa Nicolasom, ali njena majka Katerina nije. Raspoložena, vesela i pripita plesala je
sa atraktivnim guvernerom Hispaniole.


- Kako lepo plešete guverneru.

- Zahvaljujući Vama gospođo, Vi me vodite.

- Haha, sad sam polaskana.

- Ja sam polaskan što plešem sa damom poput Vas.
- uzvratio je Nicolas.

- Hvala na komplimentu dragi guverneru. - Katerina je neobuzdano dodirivala Nicolasa po telu.

- Lagala bih kad bih rekla da nemam.

- Nije ni vreme ni mesto, ali dogovorićemo se kada bi moglo da bude.
- rekao je Nicolas, ostavivši Katerinu
željnu zabranjenog voća.

Alonso i Pedro su ponovo našli momenat da nasamo porazgovaraju, bar u svrhu neformalne potvrde njihovog
savezništva i partnerstva.


- Alonso, saznao sam za jedan praznik Taino Indijanaca kada se svi okupljaju na jednom mestu, a i kraljica bude
prisutna. U pitanju je njihov Dan zahvalnosti. Čisto da znaš, možda nam ta informacija bude od koristi u budućnosti.

- Zahvaljujem Pedro. Smislićemo nešto što će taj dan učiniti nezaboravnim.




* KRAJ 13. EPIZODE *



Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Pedro Alvarado (Quim Gutierrez)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Osvaldo san Llorente (Mario Casas)
Imanol Rey (Javier Bardem)
Diego Velasquez de Cuellar (Arturo Peniche)
Katerina Velasquez de Cuellar (Cecilia Gabriela)
Julieta Velasquez de Cuellar (Ariadne Diaz)
Cesar Velasquez de Cuellar (Eddy Vilard)
Anakaona (Yadhira Carillo)
Alonso Quintero (Rafael Amaya)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: čet nov 24, 2016 11:34 am 
Offline
Avatar

Joined: ned nov 10, 2013 11:23 am
Posts: 15907
Location: Svijet sapunica :)
Šokantno mi je što se Osvaldo ubio. Nisam očekivala takav ishod Betinine i njegove priče. Od svih novih likova koji su se pojavili najinteresentnije su mi Anakaona i Julieta. :-D

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: čet nov 24, 2016 3:09 pm 
Ana, bolju web-novelu od ove nikada nisam čitala. Zaista sa oduševljena tematikom, tvojim stilom pisanja, kao i dužinom epizoda. Zaista su retkost tako duge epizode, ako ih i ima poneki segmenti su dosadni, što kod tebe nije slučaj, svaka scena je na svoj način interesantna, u svakoj saznajemo ponešto novo i drugačije o likovima. :)
Što se tiče glumaca, svi mi se relativno dopadaju, pogotovo Španci. Prva etapa je bila savršena, bez ikakvih zamerki, ali kao što si i sama rekla u nekoj od prethodnih poruka, čini se da će ova druga biti još zanimljivija od prethodne. Ne mogu da dočekam da objaviš novu epizodu, sad mi je krivo što sam proćitala sve. Nadam se da ćeš objavljivati redovno. :D


Prijavi post
Top
  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: čet nov 24, 2016 9:11 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
Citat:
Ana, bolju web-novelu od ove nikada nisam čitala. Zaista sa oduševljena tematikom, tvojim stilom pisanja, kao i dužinom epizoda


A hvala puno :-D Što se tiče dužine epizoda, moguće je da deluju duže nego što jesu zbog razmaka koje pravim, ali volim da bude što preglednije i lakše za čitanje :)

Citat:
ali kao što si i sama rekla u nekoj od prethodnih poruka, čini se da će ova druga biti još zanimljivija od prethodne.


Da, jer u ovoj etapi najviše dolazi do izražaja čitav smisao ove wn, a to su manipulacije, izdaje i ostala i ne baš tako pozitivna i pohvalna ponašanja na kojima se zasnivaju odnosi između likova koji se bore za moć i dominantan položaj u Novom svetu. Takođe, u ovoj etapi će se videti da li, koliko i kako ta borba za moć utiče na same likove i u kojoj meri menja njih kao ličnosti. Sve je to jedna igra u toku koje svako može ponešto da dobije, ali i da izgubi :-D

Trudiću se da sa izbacivanjem epizoda budem što redovnija, sledeću postavljam sutra uveče ;)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: ned nov 27, 2016 12:26 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
14. EPIZODA:



Dok su Pedro i Alonso kovali "paklene planove", nisu ni primetili da im se Hernan približio. Cortesu je bilo sumnjivo
što se njegov prijatelj Pedro često krišom viđa i sastaje sa omraženim mu Quinterom.


- Prekidam li vas u nečemu važnom? - upitao ih je Hernan.

- Ne prekidaš Cortesu, samo smo neobavezno ćaskali. - odgovorio je Alonso.

- O čemu, ako smem da znam?

- O balu i prelepim ženama ovde prisutnim.

- Zato se povlačite u stranu, da biste ćaskali o prelepim ženama?

- Ja ću se povući Pedro, Cortesova negativna energija me preplavljuje, a to mi se ne sviđa. Vidimo
se.
- obratio se Alonso Pedru, prezrivo pogledavši Cortesa.

Alonso je otišao, a Hernan je optuŚ]q#Z[HYH[[YKN]ZLV؎]ZLBN]ZLKHHYޘ[1#Y[]HHq#X[O‚HZ[HH[ۜHZZݙHZ\\ZKqh]YHZYqhO‚Hq#Y\H\ZqhH[[HHHH[\]q#X[[HqhHݛZˋH\[KۈH1#[ݙZښHH1h]H1o[K[oHHYݚH]ݚHHHښ[XH[HX\ݚ[XK[H\Hܙ[H\Z[HH[HHHY\KH]HHHZZ][ˈ^H1h]HH[HYqhHHZ\HݛڛH]KH]Z[\ݛKHH[ڈ]]YˈN]ZLH HZ[]HH\[\1hX]hZHH[Y[K؎]ZLVN]ZLR[Y]HH\\H^Y[][H]\H[X[XHH[K]\[[X[XH[XHښ[XHH\\[X[]\ZK[Y]HHZHY[q#Z[HښHH[]^ݘ\[H\[KN]ZLV؎]ZLBN]ZLKH\H[ܘ[HYqhHۘZZH^ZZݛݛKHYK][H[Hh]ZqhHZ[\HHZ[qhHݘZH[K[HHq#ZHH[ܘqhHHYqhH\\ژ[[XHY[XHښHH[XHXHHqhYHYX^KN]ZLH Hܚ]Zݘ[HH[Y]H\\KN]ZLKHZ\qhHH\[Hܝ\O‚HKZ\[HHYHH[[ڈHqoqhH][HHݛڝH Hڈܝ\ZHHqo[Hq#Y\Z[HH\[K\YHܛ؛][H[Z[XK[ݛY][[][ON]ZLH H^\]\[H\[\\N]ZLKHۈHZHqfV ZFRFRRƖFFZ7fF&2RW77FfƦRfƗFWFRV斶6R6榖ࠢF6\HƒW&g,Hv\Z H֖V6S6W6&RF6FF&FF6FWFWF&ƧVFRfF\Hv6RvW&VGV&\IV榖VƖWFFƒ&7FR6Fƒg&VVW3WfV%&ZR62ࠥWfV%&f66RWfV%&7FRVƖWFࠥ#WfV%նWfV%ԶFW&FVv7RG&fƦƒfF&7[V6V&VB榖R7F67F\HvF&g\HRYԁٽٕɹɄ!ٔene.

- Prekrasna organizacija. Kome treba da čestitam? - laskao je Alonso.

- Mojoj ćerki Julieti, ona je birala orkestar koji će svirati, hranu i vino koje će se sluŚ]K\][؜h[XHHHۛݚH[HYZKژHHHq#Z[[Hq#[KN]ZLH Hݛܚ[HH]\[KN]ZLKHKHYZHHX[^XZH\HHHݘZH[KYY[q!qhYH1!\KYZHZqo]HH\HH]\\HHݘ[K]HHZqh[[K[HZ\[HHHZڙH[H][\HHZHo[HH[XH[ۜˈX\ZH]qhZ\XHKHHHZ[X[qh]H]][X[HX]HHZH^Yq$]H[Y]HHX\KۈH^[[[XHYZ\[]\\HHYHH[Y]K[HۘH[]KHYY[[HKqhXH1!\H\qgVRVvVrG'VvrࠢƒwWfW&W"VR'FW&RƒR6&fR֗6Ɩ'FW&R6W ZF&R&Wf[RF'VFRVFF [VWfV%6HR&VF&66vVF\Hv&fRFW&Rࠠ#WfV%նWfV%ҥWfV%ղ#WfV%Р#WfV%նWfV%RG&GR6fFBVFR7F&R Yѧ5хمԁɽѽ԰ɕ)չɥѹɥͥ酝ٽQɽѽȁ5ɤфԁM٥)ٹٕM鄁ɅѤѼ̈́EՉمԁ5Ʌ)l١ᩕul١ᩕt()m١ᩕt-ɕ͔ɽٕ?????l١ᩕtɥхԁM٥()m١ᩕt̴Ё٧ѽ((TɅԁٕ(( ?????թ͔ͥԁ((-((єԁYԁ鱅ѹԁխ٥ԁ̈́խ((%ٽє%͕ѥх٥ɗ4ّͅY͔)鹅l١ᩕtM٥ͭձխ٥ԁ̈́խѹɕ()m١ᩕtYͅÝ酉Ʌ٥l١ᩕt(()m١ᩕum١ᩕtl١ᩕul١ᩕt(()m١ᩕum١ᩕu$ԁ5ɥԸ ѥͅѕɅԃɕͥٹѕɥه5՝لԁɽ͕Ѥ+Ѽ=م՝مiԁM٥ѽ͔Eٍ ѥɗթԁ5ɥ)̈́хɗ鄁ٽɽ5?????M٥da od trećih lica, ali s obzirom da je u igri bio
njen život nije birala stranu kojoj će se obratiti.


- Izvinite gospodine, da li mi moř]Hq!HHH[^HZqoH[!qh]ON]ZLH H]\][HH][HZ^ZKN]ZLKH\[H]K[HY]H۝H[[q!H؛ڙ[HHܝ[H[[HYH[[ HH[KYq!K[H[HHݘZHq#XZKN]ZLB؎]ZLVN]ZLP][HHXqo[Hܝ[HؚZKXZ]]hZHHZHZZ][[ q!ܙ[ N]ZLV؎]ZLBN]ZLKHݛHܙ[ HHZN]ZLH HY]H؜][H]ژHژHHZ[H\Y N]ZLKHKY[HHZHܙ[ۛ1h]qoqhKHZKHHH]\HY^N]ZLH Hq#][H1fV6v2&&FVࠥWfV%GR6&H6VFFWfF''ࠢW&vW&&FVF6F6f6W7G&WfV%VIVR&&WFࠥWfV%6fvWF'&6BR6f&WR6W7G&F6&WF&2FR6&VFR6f&lZ&FVƦ66wW&FR&HVࠢW7FR&H֒RFR7RGf&FFVƦvƒ ZF6g,ZRGf'R7FRf2GfRBFF&RW&GfRƒfFFF斦RG&ࠢRƒ7fWBFVfFfFƒRFV&7&H\ZFVR&ZFV&6fZR6\ZG'Vvf&RB6fRƜHࠢH֒FR&VGR&WFfR&&ƜH HVF7W7&WBHv\ZƒF\I\ZVWG&\Z H7&HZ֒ ZFFRRFfVRG&C [VƜZG&VWf6RfR&&FVF6fFWfWfV%W&RRfF\IRR&W&FࠥWfV%Y5ԁ=ͥѽɅхͅ鹅ѥ)ձl١ᩕtɥх ѥ͗ɥѹѤ̈́1ɽ(()m١ᩕum١ᩕtl١ᩕul١ᩕt(()m١ᩕum١ᩕuTeՅԁԁɅ)ɅՄٽͅɅ̈́ɽ)ͅѤٽ͕ԁխԁԁٕ餁͕̈́̈́M٤ԁټͱٕթԁɅٹЁ)ٿE͵ɅمQ%5ɽ5ЁЁɕl١ᩕul١ᩕt()m١ᩕtAه͕ɽͱԁ酡مѤ=ԁѥ؁鄁ͅѧ)ѽ͵Ʌ՝թ؁鄁хهɅ鹥Ʌ͔ͅѽ饩ɇԀ)لٗɥԁemo da iskoristimo za unapređenje odnosa sa njima.

- Uz dužno poštovanje Anakaona, ali Špancima nije mesto na proslavi rezervisanoj za naš narod. To nije bal, to je
za nas najsvetiji dan u godini.
- javio se Bohechio, jedan od njenih bliskih saradnika.

- Upravo, to je zato i najidealniji dan da im pokař[[H\[[؝^[H]XHZݚ[H\q![HYKh]qhYK^ݘ\q!HH\[Hܝ\Hq#[\ZHۈ[ZH[ZHZqhYH^[Y][HH[HݚZ[[ZH[K[YK[H\\HH[H]1o[ZHKH[XqhH]HYqhKYq$]][K[XZH[]HHZݚ[H]ݚ[XH]\1h]]qhHqhY[H\KN]ZLB؎]ZLVN]ZLJN]ZLV؎]ZLB؎]ZLVN]ZLR]\[HHX\Hqo[HHܙ]]HHYݛڈ^Y[ZK\\[HHHX[[ڈ][\KH؜q!Zq!HqfR&W&VRR&&VFfvRFf&R\[FVW2'&VrfHvWfV%ղ#WfV%РWfV%F6R7fFVWfV%62RWFFW&RࠥWfV%fVVƒRƖ&WF&F7Ff6fࠢWFRFƖW'VFƦf7fࠢF6B HfVwWfW&W'RFV&7RG&VƖW'\IVRvf7Gf"6&ƖRBFV&R Yԁ)̈́٧ٽѹͭل(Uɭ́ͭԁ-ѕɥѤͤɅلٱ5ԁѕѼ̈́ɍѤ. Znači da
te traganje za uzbuđenjem nije napustilo.

- Ne tragam ja za promenama, ja ih prihvatam ako naiđu. Nego Nicolase, zašto si plesao sa mojom ćerkom na balu?

- A zašto ne bih plesao sa Julietom?

- Sviđa ti se?

- Nisi valjda ljubomorna?
- podsmevao se Nicolas.

- Odgovori mi na pitanje. - oštro je rekla Katerina.

- Sviđa mi se kao osoba, ne kao devojka. Lepo mi je u društvu sa njom i na tome se sve završava.

- Sigurno? Jer ako samo pokušaš da je povrediš...

- Neću je povrediti, ni nju, ni tebe...Ne brini, opusti se i veruj mi.

- Pazi se Alonsa Quintera, mislim da oboje treba da ga se pazimo.
- Katerina je iznenada spomenula Alonsa.

- Što? Hernan ti je nešto pričao ili...?

- Nije. Nema potrebe da mi iko objašnjava kakav je Quintero. U očima mu se vidi da nije osoba od poverenja.

- Pa, Quintero je malo na svoju ruku.

- A na tuđu štetu.
- dodala je Katerina zamišljeno.


*


- Zašto si ovo dopustila? Reci mi zašto! - urlala je Betina na Lauru.

- Šta sam mogla? Ti si bila tu, Imanol je poželeo da sa tobom provede noć.

- Mogla si da kažeš da ja nisam prostitutka i da se nalazim u bordelu na šolji čaja! Divota, upravo sam imala
odnose sa Silvijinim mužem nekoliko dana nakon što sam ostala udovica.

- Jel ti platio?

- Ostavio je vrećicu zlatnika, ali neću je uzeti.

- Uzmi je, treba ti novac da platiš pristojno prenoćište i ostaneš u Madridu što duže kako bi prikupila iznos kojim
ćeš isplatiti dugove. Palo mi je na pamet i to da iskoristiš Imanolovu dobru volju i...
- insinuirala je Laura.

- Ni ne pomišljaj. Na stranu što je on Silvijin muž, ali ja nisam prostitutka. Sticajem okolnosti sam ušetala u ovaj bordel
i sasvim slučajno sam završila u krevetu sa Imanolom koji je insistirao da me ima, što ne znači da ću ponoviti tu sramotu.

- Betina, ako ne otplatiš dugove umireš, tako su ti rekli ti idioti koji su ti zapretili. Ukoliko je to ono što želiš, onda
slobodno nastavi da gledaš na *** sa Imanolom kao na sramotu umesto kao na slamku spasa.

- Naravno da ne želim da umrem, ali nešto mi se mota po glavi...Šta ako pobegnem preko okeana, u Novi svet?

- I za to ti trebaju pare. Jedno je masovna seoba Španaca kojoj se i Hernan Cortes priključio kao bitna figura, jer su
u pitanju ljudi sa porodicama, korisnim profesijama i novcem, a potpuno druga priča je kada bi neko poput tebe ili
mene rešio da uskoči u brod i otputuje.

- Nabavim dovoljno novca za prevoz...

- I stigneš u Hispaniolu i onda šta? Gde ćeš, s kim ćeš, kako ćeš? Pritom, idioti kojima je Osvaldo bio dužan će
te zasigurno svuda traŚ]K!HHHH1!Hݙ\]]H[XHH[Y[HH\H]ZHښHHH\۝[HX[K[Z\Hۘq$]HڙH[YHHܙ[HH؛H[HOH^q!Hqo[YHH^[YHH[Y\‚HHY[\Z]HYݙHH\]HH1o]qhHܛX[HHHqfZ6&fZ6RWfV%Р#WfV%նWfV%W&R&&fVF&VFVfGW&7FHֶrF[F&v ZFRf\HvFV7frYٽфɽٕԁٽ԰ٕ͹Ʌթͱ5͡=аԁ͕х5ԁٗ)ȁɕ͵Ѽɥ鹄 ѥԁ9ٽٕԁ٥ɗٕթ)хɕձl١ᩕul١ᩕt(()m١ᩕum١ᩕtl١ᩕul١ᩕt(()m١ᩕum١ᩕu!ɹٽ͕مԁԁم5ɕ饵չхɄɅMѼ)9́ԁ͔͵Ѥ酼ԁɕ饑ԁѽɕѭѤ!ɹلAɽɅ)ͅلɅфٕٽɧє ѕ́酑ٽAͅхɄٱѤٽ)ɕ饑!ɹٽ͔ͅɅ5لٗ5Ѽїio da se popne bar na
stepenicu više.


- Prezadovoljan sam Nicolase, zamišljao sam manji prostor. - Hernan je razgledao kuću.

- Drago mi je da ti se dopada. Imaćeš sve udobnosti, uključujući i poslugu iz reda afričkih robova koji su dovezeni
nedavno u Hispaniolu.

- Dobro...Nego, rešio sam da vodim još jedan posao, pored glavnog notarskog.

- Koji?

- Hoću da napravim svoju farmu domaćih životinja i bavim se proizvodnjom i prodajom namirnica životinjskog porekla.
Vidim da mesta napolju ima, zaposlio bih radnike, kupio stoku...Iskustva sam poneo iz našeg rodnog mesta Medellina.
Šta kařqhHH‚HH[KZZZHHH[]HHYHZYˈZ\[K\h]ݘq!HݘZHڝH1o[K[H\ZHX[YܘY\Zq!HKHKZHYܘY\Zq!HHۚqff\HvR'f Yѹٽȁɥȁ͔鹄фͤф)՝ɝه5ͤ̈́QɽхՑԁхٱani.

- U redu, rešićemo to.

- Jesam li ti rekao da mi je kraljica Anakaona zatražila sastanak? Pristao sam, doći će sutra ovde u popodnevnim časovima.

- A o čemu hoće da priča s tobom?

- Nije navela tačan razlog, samo je rekla da joj je jako bitno da porazgovara sa mnom, napominjujući da dolazi u miru.

- Zatražila je da razgovarate nasamo ili...
- upitao je Nicolas, pokazujući zainteresovanost za predstojeći sastanak.

- Indirektno da, ali ne verujem da bi joj primera radi tvoje prisustvo zasmetalo.


*


- Da li je gospođica Julieta tu? Možete li je pozvati? - obratio se Alonso sluškinji.

- Naravno. Ko je traŚO‚H[ۜ]Z[\q!H[KN]ZLB؎]ZLVN]ZLP[ۜHژ][H^Y[ZH[\]Y^HY[\HZ]HqoHH[Y]HH[[[H][[H1h]H ][\Y[ɜ][H^ޚ]H$YHH[KN]ZLV؎]ZLBN]ZLKH[Y]KݛHH\ˈN]ZLH H[ۜڈHY[ݙq!KN]ZLKH[K[HYHݙO[ښH][HH\ޝ[O‚H\KhX[[Hݛڙ]ZHq#X[H[XKYHH]\\HX\HHݘ[KHqh]H\[HX\O‚HKHZHq#Z[q#[ZKH[H[[[H\\ޛܚ[HH1#[ݙZK]HH\ܙ[K[HqhZ[HHHH]\\X[HH\HHqh]HXZKHHH^HHܚZHZHqhZH[]KH1hH\H][Hۙ\]HZ]Zq#XZX\HH[H؜[HK[ښH][HHۈHYq$]\؛h]ZKۈH]\\\[[HHښ[H[H\H\HH1#Y\H۝ZKH\[HH[XHH[KHHH\[Hqh[HXZHHZHZH[ݘ[[ؚq#X[\\[HHHYݙH[KHZ\[HH]\Z]H[ۜ[H[H[HH^K\H]HHZHq#][H[ڛڈܛXHHZHqoKN]ZLH H]q$Y[HZH[Y]KHޛH\^XKN]ZLKH\[HH\]Y[Z\[KHHq$X[HHHqhHZZˈ\HYH]Y[K[[HYH\Z]^[Y[H[YH1h]Hh[HH[ڝHq!K\[q!HH]\\[XHZH[ݙHH1#ZZHX[^XZH[ܘHH]YHY[HH[ڝHXZKH]Z[\YON]ZLH Hq#][HYY݈\˂N]ZLKH\[HHHH][KhX[HHq#XHH\\K\HښHHH[ڈ]ݛڛH][]hq!H[XH[[X[XH[[HܚH[ZHYq$]HZ[[Z[[XKHK][HݙH[H[\]Y^N]ZLH HZ[H[ۜ˂N]ZLKH\[HHK\\ݘH]H[HH\h]H\[ۚZHH[Z[ۚ[[H\KYq!Y[Z[Z[۝Kq#[H]H^HH\[Zܝ\KHؙq![[HH^HHZ\KN]ZLH Hؘ]\[ZHYY˂N]ZLKHݛH1#YYON]ZLH H[ۜHHYq!H\[ZZ[Y\[˂N]ZLKHHHH[Hܝ\q#[[H\ݘ]ڈH\HH\H\ޛKHݛܙHښHHؙ[XH[[XHqh[HH[Hq#[˂H1!H\\ݘ]H\[Kܝ\O‚H[[hH]\\]][Kܘ[XHHZqhYH[HHHܝ\H^ݘ\H\[[ˈHY[HK[Y]K[H1h]HYH\qhX[K1oY[[H[HZ][]Z[KN]ZLH H[ۜHX[[Y]HZHHqhX[˂؎]ZLVN]ZLJN]ZLV؎]ZLBN]ZLKHH[HݙHZݘ[KYH1#YZ[HHݘ[HHHܙ[[[H\^HqhYYq#[]ݘ[KN]ZLH HZHH\q![[XKX]hZH[X[KN]ZLKH[HHHY[Hܙq!۝K[H[ܘ[Hqh]HH^[K^[XZq!HH؞\HXHHY]H1h]Hq!Z[Hܙ[H[X[HHH]][XKH]H]\HZ][O‚HݘZ]HHYH]\Kq!][K[X[[H^H][HHܙ[KH[[K1h]OHZH][KY][HHܙ[O1hHHHݘ[OHݘ[[ܙ[HH^hZ[[[X\ˈ][HHYYݚXK]ݘ[HHHXYY \[[HHHYH!Hܙ[HH[HHH]Z[Ho[[HH\ؘ[HHܙ]]KHۘHH[H]]H[H1h]OH\Yݘ[O1hHH\[H][H\]‚H[HH]]H[[HYq#YK\ZHH]\HZHHHYHqh[KHHHۘHKYHHqhYHZHY[K[XHZZݛ\YKݘ[HݙH^X[\[HHHܛ[HYݙHښHHHYݙH\H[HH[\]HYYHZHZ]KHHHH[ܘ[HH]qhHO‚H[XKH[H[[YH!ˈHXHHYHKZHYH[[HHYHH][KqhYHZ][H]۱#X[ˈX]q!HZڈ[Y[HH[hHYH^HYݛ][HXHHhHYH]]HH^KN]ZLH H]\][HHH[XK؎]ZLVN]ZLR\[HHHH[ZH[Y\[][[1o]H]ښ[HHq#Z[H[H[ܘ[HHYHYHZH\[HHYHZ][XK[HZH[HH[X[[Y]K[[X[HHHH][HHZ1!HqhZ]H][HYݘKY][XHH\H[HYޛ[KH][[HY[HZH^^]Z˖N]ZLV؎]ZLB؎]ZLVN]ZLJN]ZLV؎]ZLBN]ZLKHh]ݘ[H[Z[ۘKN]ZLH H\[ڈHۚ[˂N]ZLKH^q![Hh]ݘ[Hܝ\KH؜h[HH[ڝH^Y[ZKHH1fVƗFRFfZƧVF\IR6fࠢR HvR6HVF7&VBfW'VVFBf26Rf67Fࠢ&fF7FRfƗFRWfV%Р#WfV%նWfV%ԆW&R&&V֖FHVbFƖVRVF&Ʀ6\HFfƧV&RR&֖VwV\Hv&FVƧ6RF6fW'Rƒ6f6fZFfVWG&7R&ƒ62VG& H֖R&7W7Gf斦R&HVWfV%ղ#WfV%РWfV%F7FRG&Yͅͅх̈́ɽٕɹȁAɼمɅ)ɥթԁԁɅ靽ٽɄ((%ͭɕѽɤѽ̈́Y!ɹ?????ɧ5ͅAɕYɥѕ)ͅɅ=ممɅԁͅɗєمɽͱԀ)酡مѤ5єхɕѤٗѕ((iمթԁ ٕ5ЁՑمѽյl١ᩕtɕ9̸()m١ᩕt95ԁ9͔9ͥɹͅمх٥5єٕ锁͔Eͽ)هavamo.

Pedro je ćutao, diskretno se smeškajući i razmišljajući o Alonsovoj reakciji kada čuje da će biti poželjni na
proslavi Dana zahvalnosti.


- (Tad ili nikad.) - u sebi je mislio Pedro.



* KRAJ 14. EPIZODE *



Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Pedro Alvarado (Quim Gutierrez)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Imanol Rey (Javier Bardem)
Diego Velasquez de Cuellar (Arturo Peniche)
Katerina Velasquez de Cuellar (Cecilia Gabriela)
Julieta Velasquez de Cuellar (Ariadne Diaz)
Cesar Velasquez de Cuellar (Eddy Vilard)
Anakaona (Yadhira Carillo)
Alonso Quintero (Rafael Amaya)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: ned dec 25, 2016 11:25 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
15. EPIZODA:



Prva zvanična poseta koju je Hernan primio u svojoj rezidenciji i svojoj kancelariji bila je Anakaonina. Ni manje ni
više, kraljica Taino Indijanaca, nekadašnjeg većinskog (i jedinog) stanovništva u Hispanioli, zatražila je da nasamo
razgovara sa Hernanom Cortesom - mladim momkom koji je od malena ulagao i što ima i što nema kako bi stigao
do pozicije na kojoj se kasnije i našao.


- Anakaona, ja bih da Vam se još jednom zahvalim na pozivu za proslavu Dana zahvalnosti. Cenim Vašu dobru volju
i napore da od Hispaniole napravimo sigurno mesto za život, koliko za Vaš toliko i za naš narod. Ali, pretpostavljam da
to nije glavni razlog zbog koga ste odlučili da me posetite?

- U pravu ste Hernane, nije. To je samo jedan od razloga. Želim da razgovaramo o Vašim ljudima, saradnicima, onima
kojima ste okruženi, o njihovim stavovima. Kome od njih najviše verujete, a kome najmanje i zašto? Da li su osobe sa
kojima radite pouzdane, da li ste sigurni da neće izdati Vas i izneveriti vrednosti koje Vi negujete, a samim tim i moj
Taino narod, mene i moje poverenje?
- ispitivala ga je Anakaona.

- A da li Vi apsolutno verujete svojim saradnicima i da li ste apsolutno sigurni da neće izneveriti vrednosti koje
Vi Anakaona negujete?
- upitao ju je Hernan blago povišenim tonom.

- Ne želim da zvučim grubo, ali ne volim da mi se na pitanje odgovara pitanjem. Hernane, ja sam sa razlogom
rešila da pričam sa Vama, a ne sa guvernerom ili gospodinom Velasquezom de Cuellarom. Odabrala sam Vas, jer
Vas smatram najiskrenijim, najpromućurnijim i najhrabrijim u borbi za istinu i poštenje. Mi smo sada manjina na
ovom ostrvu i trebaju nam garancije, treba nam sigurnost.

- Oprostite, na trenutak mi se učinilo da sumnjate u naše savezništvo i u moju datu reč, ali kada zamislim sebe
u koži jednog pripadnika Taino Indijanaca shvatim bolje Vašu opreznost. Ja verujem Nicolasu, verujem i porodici
Velasquez de Cuellar...Verujem da nemaju loše namere. A verujem i u mračne strane moći, novca i ugleda,
verujem da ljudi mogu da se promene pod uticajem sopstvene superiornosti, časno ili nečasno stečene.
Ali, evo u šta još verujem Anakaona. Verujem u svoje sposobnosti da sprečim bilo šta što bi moglo da
naudi Vama i Vašem narodu. Patnju Vaše ili naše strane bih shvatio kao svoj poraz.

- Hvala na iskrenosti, znala sam da na nju mogu da računam kada ste Vi u pitanju. Da li je istina da ćete ovde imati farmu
i da ćete pokrenuti proizvodnju namirnica životinjskog porekla? Ako jeste, ja Vam čestitam. Ta Vaša odluka mi govori da
će Vas politička moć teško iskvariti.

- Istina je, ne bih da se uzdam u moć bez koje u svakom momentu mogu da ostanem. I dobro je što ste to spomenuli,
jer bismo mogli da unapredimo trgovačke odnose između pokrajine Jaragua u kojoj pretežno živi indijansko stanovništvo
i ostatka ostrva gde smo smešteni mi Španci. Ja bih Jaraguu snabdevao proizvodima sa moje farme, ili u zamenu za
novac ili u zamenu za proizvode koje vi možete da nam ponudite. Šta kažete na to?

- Ideja je odlična i prihvatam je, ali o detaljima ćete morati da porazgovarate sa mojim saradnicima koji se u trgovinu
bolje razumeju nego ja. I da Vam odgovorim na pitanje - da, ja verujem svojim saradnicima, svom okruženju i svom
narodu. A znate li zašto im verujem? Zato što ne bismo danas postojali kao zajednica da nije međusobnog poverenja
i jake solidarnosti. Vi uvek možete da se vratite u Španiju ili se odselite u neku drugu evropsku, civilizovanu zemlju,
dok mi nemamo gde da odemo. Jaragua je sve što imamo.

- Imaćemo celu Hispaniolu Anakaona, zajedno ćemo je imati zahvaljujući obostranom trudu i radu na obostranom
razumevanju i prihvatanju. Suživot će biti moguć u, nadam se, bliskoj budućnosti.
- zaključio je Cortes, obraćajući
se Anakaoni sa poštovanjem.


*


- Majko, moram nešto da Vas pitam, ima veze sa nečim što je Alonso Quintero insinuirao. - rekla je tiho Julieta.

- Diego mi je rekao da je Quintero juče dolazio i da je razgovarao sa vama o Cesarovoj preteranoj privrženosti
Indijancima. Eto, tvoj brat je ponovo otišao kod Indijanaca na druženje. A o kakvim insinuacijama je reč?


Katerina nije podnosila Alonsa Quintera, pogotovo zato što je dotični bio vrlo siguran u njen, i ne baš poželjni,
vid bliskosti sa Nicolasom. Glumila je hladnokrvnost pred mužem, pred Julietom i Cesarom...pred ljudima uopšteno.
Pretvarala se da je Quintero ne plaši, da je ravnodušna prema njegovim rečima i delima, što joj nije uvek polazilo
za rukom.


- To za Cesara sam ja izmislila kako bih pred ocem opravdala Alonsov dolazak. Alonso nije navratio zbog toga,
već zbog guvernera. Navodno je hteo da me upozori na Nicolasa, tvrdeći da on možda ima neke tajne planove
koji uključuju...Alonso iz nekog razloga misli da guverner želi da zavede i mene i Vas.

- To su besmislice Julieta! Nicolas de Ovando je guverner, čovek sa kojim sarađujemo i koga poštujemo i cenimo. On
nikada nije pokušao ništa sa mnom, a ne verujem ni da je s tobom.
- panično je govorila Katerina, užurbano se
kretajući po salonu.

- Isprva sam i pomislila da su to besmislice, laži koje Quintero izmišlja iz ljubomore, zavisti, zabave, čega god...Ali
zašto ste se onda unervozili majko? Zašto, ako u ovom slučaju nema ni vatre, ni dima?

- Nisam se unervozila, samo mi se ne dopadaju tračevi, jeftine glasine koje mogu da nam naruše ugled. Quintero se
trudi da prikrije svoj bes i povređen ego, besan je što smo se svi složili sa Cortesovim diplomatskim pristupom, a ne
njegovim agresorskim. Zato ovo i radi.

- Ništa ocu nisam spominjala oko ovoga, niti ću. Ali, postoji velika mogućnost da Alonsove izmišljotine dođu i do njega.
Šta ako se to desi?

- Ako se to desi, ja sam sigurna da Diego neće staviti jednog Alonsa Quintera iznad svoje porodice.



*


Cesar je s vremena na vreme odlazio među Taino narod, u pokrajinu Jaragua. Tamo su ga poznavali i voleli, barem
većina stanovnika, uključujući i one bliske Anakaoni, a i on je poznavao i voleo njih. Poznavao je njihovu bogatu i od
evropske drugačije kulturu, njihov jezik i njihovu kuhinju. Štaviše, Cesar je pisao i poeme na arawakan jeziku kojim
su Taino Indijanci govorili.

Od jedne imućnije indijanske familije na poklon je dobio manji bohio iliti zgradu izgrađenu od drveta i palminog
lišća. Takve zgrade su obično bile velike i u njima je, slično kao i u modernim stambenim zgradama, bilo više
domaćinstava. Ali pošto je Cesar bio samac i nije bio stalni stanovnik grada Yaguane, mali bohio mu je bio
dovoljan.


- Cesare, drago mi je što Vas ponovo vidim. - pozdravio ga je Anakaonin saradnik, ulazeći u bohio.

- Bohechio, kako ste?

- Imao sam i boljih dana, ali dobro sam. Znate da je naša kraljica jutros otputovala u Santo Domingo na sastanak
sa Hernanom Cortesom?

- Da, upućen sam u to, ali me je začudilo što je zatražila da razgovara isključivo sa Cortesom, a ne sa guvernerom na primer.

- Cortesu više veruje, smatra ga osobom od integriteta.

- Niko od njih nije osoba od integriteta. Svi žele isto, samo im se strategije razlikuju.

- Uključujući i Vašeg oca?

- Jeste mi otac, ali da. I na njega se ovo odnosi.

- Anakaona mi je saopštila da će uputiti poziv Cortesu i ostalima za proslavu našeg Dana zahvalnosti ovde u Yaguani.

- Ne znam šta očekujete da kažem Bohechio. Lepo od kraljice, samo nisam siguran da će doseljenici taj poziv shvatiti
kao lep kraljičin gest ili kao priliku da ostvare ono što još uvek nisu, a žarko žele.
- rekao je Cesar, ironično se
nasmejavši.

- Da povedu rat, porobe nas i proglase celu Hispaniolu delom španske kraljevine?

- Otprilike.

- Cesare, šta biste Vi učinili da Vam neko ponudi ogromnu sumu novca i razne privilegije, a da u zamenu za sve to
morate da pogazite svoje principe?
- oprezno ga je priupitao Bohechio.

- Odbio bih, jer moji principi nemaju cenu. Zašto?

- Dakle, Vi mislite da nije sve na prodaju?

- Uveren sam da nije.



*


- Potvrđeno je, pozvani smo na proslavu Dana zahvalnosti. Anakaona nam je to lično rekla. - obavestio je Pedro
Alonsa.

- Haha, da li je moguće da tako glatko ide sve u našu korist? Fino, fino. - zadovoljno je rekao Alonso.

- Da, ali šta ćemo sad? Pojaviti se na proslavi i napraviti masakr?

- Na dobrom si tragu Alvarado. Međutim, ako dođe do masakra doći će po naređenju guvernera de Ovanda i to
radi samoodbrane.

- Sećam se da si mi spominjao tu mogućnost da Nicolas bude odgovoran za prisilno pokoravanje Indijanaca, ali ako to
učini u samoodbrani onda neće odgovarati ni za šta. Samoodbrana je samoodbrana. Uostalom, nije mi najjasnije na
šta ciljaš? Kakve konkretno planove imaš za Dan zahvalnosti?

- Jedan od Anakaoninih najlojalnijih saradnika je spreman da je izda, zajedno sa delom armije kojom komanduje.
Sve za obećan novac i bolji položaj, naravno. Njegovi ljudi će, pod njegovom naredbom, na proslavi ubiti Cesara
Velasqueza de Cuellara, poznatog po tome što je večito na strani Indijanaca. Nastaće haos, a guverner neće
imati drugog izbora nego da uzvrati napad, iako nećemo biti u prednosti na njihovoj teritoriji, jer dolazimo u
miru, verovatno slabo ili nikako naoružani, ne očekujući da bi nas miroljubivi Tainosi mogli napasti.

- A ne, sve mi to deluje kao preveliki rizik Alonso. Svi ćemo izginuti - ti, ja, Hernan, Nicolas...I sam kažeš da nećemo
biti u prednosti na njihovoj teritoriji, pa sve i da dođe do pokoravanja Indijanaca mi to nećemo doživeti. Jesi li ti
uopšte pričao sa tim Anakaoninim saradnikom ili...

- Preživećemo mi koji treba da preživimo i da, jesam pričao sa njim. Nisam gubio vreme, učinio sam mu ponudu koju
očigledno nije mogao da odbije. Njegovi ljudi će izvršiti divljački napad, ubiće Cesara, ali reći će da je to naredila
Anakaona koju ćemo mi "nažalost" morati da zarobimo zbog toga i da uzvratimo napad, što će zvanično učiniti
Nicolas de Ovando. Biće žrtava i na našoj strani, ali što se mora nije teško.

- Ali Alonso, kako misliš da svrgneš Nicolasa sa pozicije guvernera i deportuješ ga nazad u Španiju?

- Jednostavno. Nicolas objektivno neće uspeti da obuzda gnev i bes naših koji će uslediti nakon Cesarove smrti. On odgovara za sve što se desi, a neće moći da spreči anarhiju koja će se stvoriti u Hispanioli. Samim tim, biće proglašen za nesposobnog guvernera, nekoga ko ne drži konce u rukama iako mora i biće vraćen u Španiju.

- A na mesto novog guvernera stupiće...

- Stupiću ja. Pazi šta ti kažem, ja ću da postanem novi guverner koji će napokon imati osnov i opravdanje da porobi Taino Indijance i Hispaniolu učini delom naše kraljevine, ali nije to najinteresantnije. Meni se najviše dopada to što ću konačno
imati stvarnu moć, uticaj, prirodna bogatstva Hispaniole na raspolaganju...I ne brini Pedro, tebe ću postaviti za svoju
desnu ruku, uživaćeš u svemu u čemu ću uživati i ja.
- Alonsov nastup je bio arogantan i pun toksičnog
samopouzdanja.

- Šta će se desiti sa Hernanom? Obećao si mi da...

- Biće bezbedan, nećemo ga dirati.
- nezainteresovano je odgovorio Alonso.

Alonsovi ozbiljni planovi za pokoravanje Taino naroda imali su Pedrovu podršku. Alonsova ambicija nije imala granica. Nije ga interesovala ni kraljevina, ni Španci, ni Indijanci...Samo su ga interesovali moć i bogaćenje, a Pedro je to i znao premda se pravio da je neobavešteniji, neupućeniji i smotaniji nego što zapravo jeste. Znao je i da od Alonsovih obećanja nema ništa, da ih neće ispuniti. Znao je i ćutao, klimao glavom i učio od Quintera kako se igra igra beskrupuloznog konkvistadora.


*


- Dobar dan. Da li je Laura Gomez tu? Ja sam Betina, poznajemo se već. - pokucala je Betina na vrata bordela, koja
joj je otvorila neka starija prostitutka.

- Znam, bila si u bordelu nedavno. Imanol Rey ti je bio mušterija, jel tako?

- On mi nije bio...Samo javite Lauri da sam došla, važi?
- uvređeno je odbrusila Betina.

Betina je potražila Lauru u bordelu, noseći sa sobom dobre vesti. Bila je rešena da pobegne iz Španije u Novi svet
po svaku cenu, da pobegne od mračne današnjice u kojoj je nasledila dugove koje nije mogla da isplati. Nikada nije ni
pomislila da će jednog dana postati neko ko se i zubima i kandžama bori za nešto, ponajmanje ne za život.


- Betina, nisi se valjda vratila u bordel kako bi...

- Ne, nije to što misliš. Htela sam da ti javim da sam pronašla način na koji bismo mogle da odemo preko okeana.

- Još te drži ideja da pobegneš od uterivača dugova?
- Laura je zakolutala očima.

- Da, moram da odem, po mogućnosti zauvek, a i ti treba da pođeš sa mnom. Nećeš ceo život provesti radeći
u bordelu?

- Putovanje prekookeanskim brodom košta, tamo nemam nikoga...

- Nemaš ni ovde Laura. Imaš samo sestru od koje si otuđena. Kao što sam ti rekla, raspitala sam se kako bi nam
vožnja brodom izašla jeftinije. Objasnili su mi da mora da se plati 50% cene, a ostatak može da se otplati radom
na brodu - da kuvamo, služimo piće, čistimo...Za te poslove i traže mlade i okretne žene.

- I da tamo pružamo seksualne usluge, ako zatreba.

- Ne, to se ne nalazi u opisu dužnosti.

- Možda, ali se prećutno podrazumeva. Ali nema veze, navikla sam na to. Dobro, i šta kad stignemo u Santo Domingo?
Gde ćemo, s kim ćemo, kod koga ćemo, kako ćemo?

- Palo mi je na pamet da potražimo Hernana Cortesa i pozovemo se na njega. On bi nam pomogao da se snađemo,
sigurna sam. I sigurna sam da će me zaštititi u slučaju da oni idioti otkriju da sam se ukrcala na brod i krenu da
me traže.

- Šališ se? Taj tip je nekada bio kao mi, a danas više nije. Danas je on ipak neko i nešto, izdigao se iz blata. Sve mislim da
će raširenih ruku dočekati dve propalice, od kojih jedna beži od dugova, a druga od učmalog bordela. Žao mi je Betina, ali
ja ostajem.

- Znači rešena si da u bordelu ostaneš...

- Do kraja života? Ne znam, moguće da jesam. Tebi želim srećan put i lep provod na drugoj strani sveta. Ja znam da
ti insistiraš na tome da pođem sa tobom iz čisto sebičnih razloga, zato što se plašiš da ideš sama, a ne zato što te
brine moja budućnosti. Ali ne krivim te, čak te i razumem.

- U redu, poštujem tvoju odluku. Ja idem, makar i sama, ali odlazim. A kada stignem, smestim se i snađem se, poslaću
ti pismo i pokušaću još jednom da te ubedim da napustiš ovo grozno mesto u kome te tretiraju kao krpu.

- Kad krećeš?
- upitala ju je Laura, oborivši pogled.

- Za dva dana.


*


Silvia i Imanol su otputovali u Malagu, u ime reprize medenog meseca i popravke narušenih odnosa u njihovom braku. Boravili su u omanjoj, ali luksuznoj kući na primorju. Večerali su specijalitete od morskih plodova i ispijali jedno od najfinijih vrsta vina sa tog područja, dok su im umesto muzike društvo pravili zvuci morskih talasa.

- Divno veče, divna ti. - rekao je Imanol, dodirujući Silviju po licu.

- Divno je što smo zajedno u ovom raju Imanole. Bio si u pravu, stvari između nas mogu da se promene jedino
ako promenimo sredinu, bar na nekoliko dana i ako se podsetimo perioda kada smo bili srećni i zadovoljni, kada
smo uživali u našem braku.


Nazdravili su i ispili gutljaj vina nakon čega je Imanol osetio jak bol u stomaku, grudima, u celom telu.

- Ne znam šta mi se dešava. Osetim nepodnošljiv, oštar bol u grudima ili stomaku, nisam siguran...

- Ja znam šta ti se dešava ljubavi. Nije poželjno piti vino sa otrovom.
- otkrila mu je Silvia hladnokrvno.

- Molim?!

- Dok si još živ, budi ljubazan i reci mi kako su tvoje prve dve žene umrle?

- Otrovala si me kučko?
- upitao ju je Imanol, koristeći poslednje atome snage.

- Naravno. A sad mi odgovori kako si dva puta ostao udovac?

- Nesrećni slučajevi, pričao sam ti. Prva žena mi se okliznula sa litice i pala u more na medenom mesecu, a druga se
skotrljala niz stepenice u našoj kući u Madridu. Obe su bile bogate, bogatije nego ja, pa su mi ti nesrećni slučajevi
savršeno legli. Jesi li to želela da čuješ?

- Jesam i hvala što si mi priznao istinu. Ovoga puta, uloge su se obrnule. Ti si bogatiji nego ja, pa će mi tvoj infarkt
sa smrtnim ishodom savršeno da legne. Svi će misliti da si umro od srčanog udara.

- Ovo si mi uradila da bi nasledila moje bogatstvo?

- I zato, a i zato što ne želim da budem tvoja "treća sreća" iliti tvoja treća, tragično nastradala
supruga.
- odgovorila je Silvia, podigavši svoju čašu vina, nazdravljajući samoj sebi.

- Kučko... - izustio je Imanol, pre nego što je pao na pod i preminuo.


*


Hernan je uveliko bio u procesu pripremanja terena za otvaranje farme na svojoj zemlji. Istinski je uživao
u opremanju prostora, nabavljanju stoke, zapošljavanju radnika...Uporedo sa tim, uredno je obavljao notarske
poslove, što mu je tada i bila primarna funkcija. Pored toga, radovao se saradnji sa Taino narodom i njihovom
kraljicom, ni ne sumnjajući da bi na Dan zahvalnosti nešto moglo da pođe naopako po obe strane.


- Jesi li zauzet Hernane? - upitao ga je Nicolas sa vrata.

- Trenutno ne, uđi. Šta ima?

- Ništa loše. Naprotiv, dobre vesti redovno pristižu. Potvrđeno mi je da je jedan deo bogatijih Indijanaca pristao na to
da nabavlja proizvode sa tvoje farme, a da će nam zauzvrat slati žitarice koje uspevaju najviše u Jaragui i koje ćemo
ovde moći da prodajemo našima.

- Osim što ćemo moći da ih prodajemo ovde, možda bismo mogli da ih izvozimo u Španiju, uz sve ostalo čega u Evropi
nema. Ali o tom po tom, prvo da ja završim opremanje farme i započnem njen rad.

- E Hernane, ti si mi najbolji prijatelj i već duže vremena ti prećutkujem da sam...

- Da si šta?

- Da smo Katerina i ja ljubavnici. Povremeno se viđamo u mojoj rezidenciji, trudimo se da ne bude često, ali ona
je strastvena žena i ja...
- nervozno je objašnjavao Nicolas.

- Ona je pre svega udata žena i to udata za Diega Velasqueza de Cuellara. Zaboga Nicolase, jesi li ti svestan koliko
je to što radiš opasno?! Znaš li da možeš da izgubiš guvernersku funkciju i sve što si do sada postigao zbog jedne
tako glupe greške? A može se desiti da i ja propadnem zajedno sa tobom.

- Svestan sam ja svega, ne brini. Upravo sam ti otkrio tu svoju tajnu kako bih mogao da računam na tebe da mi pomogneš
u tome da ta tajna ostane tajna za javnost, pogotovo za Katerininu porodicu. Ne želim da se Katerina razvede i uda za
mene, nisam tolika naivčina. Lepo mi je sa njom u krevetu i na tome se stvar završava. A ako bih nekoga eventualno
oženio, to bi bila Julieta.

- Julieta? Nicolase, nadam se da nećeš biti toliko besraman da zavedeš Julietu dok greješ postelju njenoj rođenoj majci.

- Ovo za Julietu je bilo samo hipotetički, jer ta devojka je bacila oko na tebe.


Hernana i Nicolasa prekinula je sluškinja koja je javila Hernanu da je upravo Julieta došla da ga vidi.

- Poštovanje guverneru. Hernane, jesam li navratila u pogrešno vreme? Imate li obaveza? Ako ste zauzeti, doći ću
kasnije.

- Ne, ne, slobodno uđite i raskomotite se.

- Hvala. Donela sam Vam ovaj poklon kao znak pažnje. Možda je monoton i glup, ali od srca je.
- rekla je Julieta,
predajući mu sliku radnog stola sa knjigom na njemu, koju je ona naslikala.

- Nasmejali ste me. Zašto bi bio monoton i glup? Slika je odlična.

- Zahvaljujem na komplimentu, pošto sam je ja naslikala.

- Talentovani ste, to je sigurno.

- Ja bih morao polako da krenem, posao ne može da čeka. Julieta, drago mi je što sam Vas sreo.
- ustao je Nicolas.

- Nicolase, sa Vama sam htela da razgovaram o nečemu prilično bitnom za mene, ali to ćemo drugom prilikom.
Prijatan dan.

- Dakle, verujem da će Vaša porodica prisustvovati proslavi Dana zahvalnosti u Yaguani?

- Hoćemo, svi ćemo doći. Uzbuđena sam, s obzirom na to da nikada nisam prisustvovala nekoj tradicionalnoj
indijanskoj proslavi.

- Kraljica Anakaona mi je objasnila da je to veoma važan dan za njihov narod i recimo da predstavlja simboliku razvoja
odnosa između nas i njih. Julieta, da li biste voleli da budete moj par tog dana?

- Nije da ne bih, samo ne želim da moj otac pogrešno protumači...

- Neće, ne vidim zašto bi? Vi zaslužujete takav gest sa moje strane, a i nema potrebe da se jedno prema drugom
ophodimo kao stranci. Malo zdrave prisnosti i bliskosti nije na odmet, zar ne?

- Slažem se, nije loše opustiti se. Hernane, koliko i da li Vi verujete Alonsu Quinteru? Ako se ne varam, dotični Vam
nije simpatičan.

- Ne verujem mu uopšte i ne simpatišem ga od prvog momenta kad sam ga ugledao na brodu, ali on je sa svojim
stavovima manjina i teško da može išta da učini kako bi poremetio planove većine. Može ili da nam se pridruži ili
da laje u prazno.

- Ipak ga držite na oku, ne deluje mi bezopasno i mislim da je u stanju da ide protiv većine. Agresivan je, ambiciozan, nasilan...Ni moja majka mu ne veruje.

- Veruje li Vaša majka Nicolasu?
- Cortesu je izletelo ovo pitanje.

- Kako to mislite? Hernane, postoji li nešto što Vi znate, a ja ne?

Hernan je zaćutao.


*


Pokraj šume na putu između Santo Dominga i indijanske pokrajine Jarague, našli su se Alonso i Anakaonin bliski
saradnik Bohechio. Premda je bio kraljičin bliski saradnik i čovek od poverenja, Bohechio se izgleda opredelio za lične
interese materijalne prirode, koje je (sudeći po Quinterovom obećanju) izdajom Anakaone i dobrobiti sopstvenog
naroda mogao da realizuje.


- I dalje stojite pri tome da postanete i ostanete deo mog tima?

- Svakako Quintero, odluka je već donesena. Detaljno mi objasnite kada i šta treba da uradim i ja ću to ispoštovati,
ali zahtevam bar neke garancije da ću ostati živ posle toga i da ću na strani vas Španaca moći da izvučem korist
za sebe.

- Prva i jedina garancija koju sada mogu da Vam dam je ovo.
- rekao je Alonso, pruživši Bohechio vreću zlatnika.

- Vi Evropljani umete da budete tako arogantni i odvratni, a u isto vreme tako darežljivi. Na kraju krajeva, posao je
posao.
- prokomentarisao je Bohechio zadivljeno, zahvativši punu šaku zlatnika iz vrećice.

- Tako je Bohechio, isto razmišljamo. Posao je posao, a najbolje je kad je profitabilan.

- Ko od Vaših još učestvuje u ovome?

- Oni kojima sam ja nadređen i Pedro Alvarado - suva snaga i sirovost, a malo mozga. Mada, koristan je na više načina.
A sad ću Vam objasniti ceo plan...




* KRAJ 15. EPIZODE *



Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Pedro Alvarado (Quim Gutierrez)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Imanol Rey (Javier Bardem)
Katerina Velasquez de Cuellar (Cecilia Gabriela)
Julieta Velasquez de Cuellar (Ariadne Diaz)
Cesar Velasquez de Cuellar (Eddy Vilard)
Anakaona (Yadhira Carillo)
Alonso Quintero (Rafael Amaya)



Bohechio (Alberto Estrella)



slika

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Započni novu temu Odgovori  [ 31 post(ov)a ]  Go to page Previous  1, 2, 3, 4  Next


Who is online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati attachmente.

Search for:
Jump to:  
cron
suspicion-preferred