It is currently uto jun 27, 2017 2:09 pm



Welcome
Welcome to svijetsapunica

You are currently viewing our boards as a guest, which gives you limited access to view most discussions and access our other features. By joining our free community, you will have access to post topics, communicate privately with other members (PM), respond to polls, upload content, and access many other special features. In addition, registered members also see less advertisements. Registration is fast, simple, and absolutely free, so please, join our community today!


Započni novu temu Odgovori  [ 31 post(ov)a ]  Go to page Previous  1, 2, 3, 4  Next
Author Message
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: uto feb 02, 2016 7:55 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
5. EPIZODA:



- Pustite me i izađite iz moje sobe! Ne znam da li je istina sve ovo što ste
mi ispričali, ali ako jeste onda sam prava srećnica što mi svinja poput Vas
nije otac.
- rekla je Violeta, otimajući se.

- Veruj mi da je tvoj otac veća svinja nego ja.

- Teško da može biti. Ko je on uopšte? Zašto on nije oženio moju majku?

- Violeta, neću da trošim vreme na gluposti. Dovoljno sam ti rekao, a sada je na
tebe red da mi se propisno zahvališ.
- Federico je krenuo da je ljubi po vratu.

- Majko! Osvaldo! Hernane! Neka neko dođe! - vikala je Violeta.

- Začepi i nemoj da ti padne na pamet da nekome kažeš šta se desilo noćas u
ovoj sobi, jer bi to po tebe moglo vrlo loše da se završi.
- zapretio joj je
Federico, stavivši joj ruku na usta.

U Violetinoj sobi se odigravalo nešto što nijedna žena ne bi volela da doživi.
Federico ju je udario i bacio na krevet, napokon se drznuo da ostvari svoje
fantazije.



*


- Dobro jutro Hernane. Kako si spavao? - Federico je pozdravio Hernana dok
su obojica išli prema trpezariji na doručak.

- O ujače, baš ste raspoloženi. Čudno mi je, s obzirom na to da se Vaši problemi sa podmetnutim
rimskim starinama nisu okončali. Štaviše, Baeza iz Seville je doneo istu odluku kao i Italijan Baldini.
To Vas ne uznemirava?
- Hernan ga je diskretno provocirao.

- Nije mi svejedno, ali paničenjem neću postići ništa. Što se tiče Baeze, sutra
uveče ću otputovati u Sevillu kako bi porazgovarao sa njim. Nadam se boljim
rezultatima nego onih koje sam ostvario razgovorom sa Baldinijem.

- Mmm, samo se nadajte. Hoću reći, nada poslednja umire, ne treba je gubiti ni
u najtežim trenucima.

- Hernane, kakvo je stanje sa Violetom? Pitam zbog onoga što si mi rekao, da je
Violeta zaljubljena u tebe. Pametan si momak, znaš da ste rođaci i da Violeta
nije za tebe.

- Nisam u poslednje vreme imao značajniju komunikaciju s njom i budite bez brige,
mene Violeta ne zanima. Sve i da nismo u srodstvu, ne bih obratio pažnju na nju,
nije moj tip žene.
- odgovorio je Hernan sa sigurnošću.

- Sviđa mi se tvoj odgovor. - Federico ga je potapšao po ramenu.

Violeta je prolazila pored Federica i Hernana, tiho im poželela dobro jutro
i spuštenog pogleda se zaputila prema trpezariji, ali ju je Federico zamolio da
sačeka.


- Violeta, stavio sam tvom ocu do znanja da me ne zanimaš kao žena, što i sama
ionako znaš. Vidimo se u trpezariji.
- rekao je Hernan.

- Šta ste rekli Hernanu?

- Ja ništa. On je meni rekao da na tebe ne bi obratio pažnju i da si za njega nevidljiva.

- Baš me briga. Prestalo je da me bude briga za bilo šta. Posle onoga od
sinoć...
- Violeta je Federica gledala sa prezirom.

- Ono od sinoć će se ponoviti Violeta, ja sam uživao. Ostavio sam ti poruku ispod
jastuka na tvom krevetu. Idi i pročitaj je.



*


Martin Cortes se još oporavljao od udarca daske koja mu je pala na glavu. Bol i
blaga vrtoglavica su mu onemogućavali vršenje svakodnevnih obaveza, te je vreme
provodio ležeći u krevetu, čekajući konačni i potpuni oporavak. Clara i Braulio su
ga negovali. Braulio je tu noć prespavao kod Cortesovih, za svaki slučaj.


- Hvala ti na pomoći Braulio, pravi si prijatelj. Sama ne bih mogla da brinem o
Martinu i o kući i o ovcama i prodaji sira...
- zahvaljivala se Clara.

- Prijatelji zato i postoje.

- Idem da spremim Martinu nešto da jede.


Clara je izašla i Braulio je ostao sam u sobi sa Martinom, koji se tek
budio. Oprezno mu se približavao, sa željom da ga dotakne. Seo je pored
njega i pomilovao ga po licu.


- Martine...Kako sam se uplašio kada sam te ugledao onesvešćenog u oboru. Kroz
glavu mi je prošlo ono najgore, mislio sam da je kraj. Ovako bar ima šanse za nas,
ma koliko male i beznačajne bile, bitno je da postoje.


Braulio nije uspeo da se suzdrži i poljubio je Martina, ali ovaj put poljubac
nije prošao bez svedoka. Clara je ušla i ugledala nepoželjni prizor.


- Braulio, samo da te pitam da li hoćeš...Šta bi ovo trebalo da znači?! Zašto
ljubiš Martina? Jesi li normalan?!
- Clara se šokirala.

- Objasniću ti... - rekao je Martin, razbudivši se.

- Ne Martine, ti odmaraj. Ja ću popričati sa Clarom. Hajde da izađemo, Martin mora da
odmara.
- Braulio je uhvatio Claru pod ruku i izveo je iz sobe.

- Zaboga Braulio, zar je objašnjenje potrebno? Ljubio si mog muža, a izgleda da je
obostrano i da Martina tvoj poljubac nije iznenadio. Vas dvojica ste...Vi ste nastrani,
izopačeni, bolesni. Martin je moj muž, ti si naš zajednički prijatelj...
- govorila
je Clara, dok su joj lile suze od besa.

- Ja osećam ljubav prema njemu. Volim ga i to nije od juče, ali između nas
dvojice nikada nije bilo ništa, jer on nije hteo. On voli samo žene, voli tebe i
ne bi bio u stanju da te prevari. Istina je da je upoznat sa mojim osećanjima
i u ime dugogodišnjeg prijateljstva koje nas veže, nije želeo nikome da ih
otkriva, pa čak ni tebi. Sada sam iskoristio trenutak i poljubio sam ga.

- Napolje iz ove kuće Braulio, izlazi i da se više nikad nisi pojavio u našoj blizini.
Martin je možda čuvao tvoju tajnu, ali ja neću. Moja dužnost je da te prijavim,
ne smem da dozvolim da bolesnici kao što si ti slobodno hodaju ulicom.

- Ne možeš mi to uraditi, nije pravedno. Koga ja ugrožavam? Koga?
- očajavao
je Braulio.

- Ugrožavaš prave vrednosti koje naša kraljevina neguje, to je nedopustivo
Braulio.
- rekla je Clara, zauzevši čvrst stav.


*


- Raduje me što smo svi tu, pošto bih htela da pitam ko će večeras ići na bal kod markiza Walronda.
Bal se, kao što vam je poznato, priređuje u čast veridbe njegove ćerke. Pozivnica je glasila na ime
svih nas kolektivno, što znači da svako ko živi u ovoj kući može da dođe. Podrazumeva se da se
to ne odnosi na poslugu.
- podsetila je Dorotea za vreme doručka.

- Odmah da ti kažem da ja neću ići. Nisam ljubitelj balova, a i imam svojih problema
na čijem rešavanju moram da radim.
- jasan je bio Federico.

- Bal bi te opustio, ali kako želiš. Pretpostavljam da se ni tebi ne ide Hernane?

- Premda ni ja nisam ljubitelj balova, priznajem da bih na taj rado otišao, ali imam
isplanirano veče sa svojim prijateljima i neću moći da Vam se pridružim.

- Tetka, ja bih išao. Prvenstveno iz razloga što ne bi bilo korektno pustiti jednu ili više
dama da same idu na tako važan događaj. Osim toga, volim balske plesove i mislim
da se neću osramotiti dok budem plesao.
- rekao je Osvaldo, ne krijući strast
prema balovima.

- Znala sam da na tebe mogu da računam.

- A ići će i Vaše pratilje?
- upitao je Osvaldo Doroteu.

- Naravno da hoće. Zašto?

- Onako pitam.

- Njega u stvari interesuje da li će jedna od Vaših pratilja biti tamo, mislim na
Betinu Larios.
- ubacio se Hernan.

- Osvaldo, Betina te zanima?

- Devojka je simpatična, ljupka, pristojna, vredna, odgovorna...Cenim je zbog svih
pozitivnih osobina koje je krase.
- odgovorio je Osvaldo brzopleto.

- Na momenat sam bila pomislila da ti se dopada neko poput Betine. Laknulo mi je
što sam pogrešila, jer ti i ona niste na istim talasnim dužinama. A ti Violeta? Ćutiš
sve vreme, ne izjašnjavaš se o odlasku na bal.
- obratila se Dorotea Violeti.

- Ne ide mi se majko. Veoma sam umorna, noćas nisam dobro spavala, pa bih da nadoknadim
izgubljen san. Izvinite se markizu u moje ime i poželite sreću njegovoj ćerki. Ona će se udati,
a ja...

- Violeta, pronaći ću ti idealnog muža, nekoga ko te zaslužuje i ko ne veruje glupim
tračevima koji okolo kruže.
- rekao je Federico, dodirnuvši Violetinu ruku.

- Hvala Vam oče. Kome da verujem, ako ne Vama?

- Da li je sve u redu?
- pitala je Dorotea primetivši Violetino ponašanje.

- Jeste majko, bolje ne može biti. Doručak je jako ukusan, ali nažalost nemam
apetit. Ostavljam vas da uživate.
- vidno neraspoložena Violeta je napustila
sto.

- Ni meni apetit nije na nivou. Zahvaljujući poslovnim problemima, nisam u stanju
da uživam u ukusnoj hrani.
- Federico je takođe ustao i otišao.

- Šteta, omlet je fantastičan. - rekao je Hernan, sipajući sebi još omleta u tanjir.

Federico je pošao za Violetom.

- Da li si pročitala moju poruku? Ostavljanje poruka ispod jastuka može da bude
uvod u zanimljivu igru.
- tiho je govorio Federico.

- Jesam. Nemam drugog izbora nego da ispunim Vaš zahtev, nije li tako?

- Tako je, ali uveravam te da večeras neću biti tako grub i obećavam ti da ću ti dati
odgovore na sva pitanja u vezi Doroteine prošlosti, tvog oca, razloga iz koga se
udala za mene, a ti ćeš mi zauzvrat pokloniti sebe...još jednom.
- dodirivao
ju je po licu.

- Ozbiljno sam shvatila Vaše pretnje i zato Vas neću odbiti. A da li možemo da
se nađemo u Sobi mačeva pola sata ranije od planiranog? Ni majka i Osvaldo, ni
Hernan se neće vratiti pre ponoći, ali što se ranije budemo videli to bolje.

- Umesto u pola 12, dođi u Sobu mačeva u 11 h.
- šapnuo je Federico Violeti
na uvo i otišao.

- Hoću, naravno da hoću. - potvrdila je Violeta, gledajući prezrivo u njegovom
pravcu.


*


Dok je išao prema ulaznim vratima, Federicu je dotrčala Silvia i brzo ga odvukla
u vrt napominjući da hitno mora da priča sa njim i da joj je potrebna njegova pomoć.


- Žurim Silvia, danas imam dosta obaveza. Sutra ćemo... - rekao je Federico nezainteresovano.

- Ne Federico, ne radi se o tome. Ponovo bih te zamolila da se rastaneš od Dorotee
i da mene oženiš. Hitno mi je da se udam za tebe i time ostvarim mogućnost da...
Otkriću ti jednu tajnu. Ne krijem da ne želim da ostanem sluškinja do kraja
života i ne krijem da volim novac i da mi je san da budem bogata. Ali nije
samo to u pitanju.

- Nego šta je? A od Dorotee se ne mogu rastati, objasnio sam ti i mislio sam da si to
prihvatila.

- Treba mi novac i odgovarajući statusni položaj kako bih oslobodila jednu osobu iz tamnice na koju je
doživotno osuđena. Jutros sam primila pismo u kome su mi javili da postoji verovatnoća da kaznu
doživotne robije preinače u smrtnu i ne smem to da dopustim. Pre nisam žurila, ali sada moram,
jer je život te osobe u igri. Ne moraš se rastajati od žene, ne moraš ni biti sa mnom, samo mi
pomozi. Očajna sam!
- govorila je Silvia plačnim glasom, hvatajući Federica za košulju.

- Ko je ta osoba Silvia? Neki muškarac koga želiš da oslobodiš koristeći moj položaj?
Zato si postala moja ljubavnica?

- Da, postala sam tvoja ljubavnica, nadajući se da neću ostati samo to i da ću se
udajom za tebe približiti ostvarenju svog najvećeg cilja, ali grešiš. Ne radi se ni
o kakvom muškarcu, već o jedinom članu porodice koga imam, o mojoj rođenoj
sestri i neću da sedim skrštenih ruku i gledam njeno pogubljenje.

- Za šta je osuđena tvoja sestra?

- Za veštičarenje. Veliki broj žena su spalili žive na lomači zbog sumnje da su se bavile veštičarenjem. Nju su
poštedeli zato što je bila jako mlada kada su je otkrili i osudili su je na doživotnu tamnicu. Pomozi mi da je
izvučem odatle.


- Nema šanse. Dovoljni su mi moji problemi i ne pada mi na pamet da rizikujem
i da srozavam sebe time što ću izvlačiti iz tamnice neku vešticu, koja je sestra
moje ljubavnice. Luda si ako si mislila da ću ti pomoći. Idite do đavola i ti i
tvoja sestra.
- Federico je decidno odbio Silvijinu molbu i napustio vrt,
ostavivši Silviu uplakanu.

Silvia je umela dobro da krije svoje slabosti, brige i strahove, čak i od njoj najbližih ljudi kakva joj je
donedavno bila Betina. Ali, došla je u situaciju kada je vešto prikrivanje činjenice da je i ona ljudsko biće
sa svojom "Ahilovom petom" postajalo sve teže i teže. Mogućnost da će joj sestra biti spaljena na
lomači od strane razularene rulje i po odobrenju zakona koji ne toleriše takozvane veštice, je
nešto što je slomilo Silviu, a dokrajčilo ju je Federicovo nedvosmisleno NE. Sela je iza
velikog žbuna u vrtu i isplakala se kako odavno nije.



*


Hernan je kraju priveo još jedan školski dan. Imao je dogovor sa Nicolasom da se vide u pivnici
tog popodneva i da razgovaraju bez žurbe o Federicu, Matiasu, planovima za ekspediciju, Rimljaninu
...O svemu što je za njih bilo važno i korisno. Međutim, Hernan nije očekivao da će ispred škole
sresti Matiasa.


- Matiase, otkud Vi ispred moje škole?

- Došao sam da ti predam poruku od mog gospodara. Izvoli.
- rekao je Matias
predavši mu smotani papirić.

- "Čekam te večeras u pola 12 u Sobi mačeva. Obavezno dođi. Federico" Zašto
ujak hoće da me vidi u to doba i to u Sobi mačeva? Da li Vam je rekao nešto
više?
- upitao je Hernan Matiasa, nakon što je pročitao ujakovu poruku.

- Ništa, samo mi je naredio da ti predam poruku i poručio je da je veoma važno
da dođeš. Ne znam zašto želi da razgovarate, ali siguran sam da nije povezano
sa našim tajnim dogovorom. On za to i ne zna.

- A čemu poruka na papiru? Zar nije bilo dovoljno da mi je usmeno prenesete?

- Znajući mog gospodara, on je hteo da ti budeš siguran da ti je poruku poslao
on. Zato ju je napisao na papir, kao dokaz da poziv za razgovor dolazi od
njega.
- objašnjavao je Matias.

- Dobro Matiase, recimo da ti verujem. Noćas treba da se vidite sa Nicolasom
i on će Vam dati instrukcije, znate na šta mislim.
- rekao mu je Hernan, na
šta je Matias potvrdno odgovorio.


*


Doroteine pratilje su prvo njoj pomogle da se spremi za bal, a onda je došao
red na njih. Betina je nameštala upadljive, bele rukave raskošne haljine, pretežno
sašivene od svile. Jedna od pratilja joj je pozajmila zlatnu ogrlicu specijalno za
tu priliku. Na vrata je pokucao Osvaldo, tražeći Doroteu.


- Da li je moja tetka unutra?

- Trenutno nije, ali Betina jeste.
- odgovorila mu je sa smeškom pratilja koja
je na osnovu Betininih reakcija primetila da Betina gaji izvesna osećanja prema
Osvaldu.

- Betina, vidim da si spremna za bal. Izgledaš predivno, blistaš. Rekao bih i da
se osećaš lepo u svojoj koži.
- Osvaldo joj je udelio iskren kompliment.

- Zahvaljujem Osvaldo. U pravu ste, osećam se lepo i zasigurno se to odrazilo
i na moj izgled.

- Da se primetiti. Dakle, jesi li nervozna? Bez loših namera, pitam te zato što
prvi put odlaziš na tako masovno okupljanje, gde će biti i pripadnici španskog
plemstva.

- Nervozna jesam, pomalo uplašena, ali takođe sam uzbuđena i nadam se da ću
se snaći među tom gospodom. Sve u svemu, idem kao pratilja i moj zadatak je
da budem uz Vašu tetku ako joj bilo šta zatreba. Provod je tu najmanje bitan.


- Ne bih se složio Betina. Ti jesi tetkina pratilja, ona te plaća da se staraš o
njenim potrebama i željama, ali ti si pre svega jedno krasno ljudsko biće koje
zaslužuje da se provede, da uživa plesajući kao i ostale zvanice, da se opusti
i ostavi po strani strahove i ograničenja.

- Zvuči ohrabrujuće. Ipak, ne smem da zaboravim ko sam. I sami ste rekli Osvaldo,
na balu će biti pripadnici plemićkih porodica, a ja sam daleko ispod njih. Ne znam
kako da se opustim i bezbrižno plešem u takvim uslovima, pritom nisam vešta u
plesu.
- požalila se Betina.

- Možda bih ja mogao da ti pomognem? - predložio je Osvaldo.

- Vi? Kako?

- Pa, kažeš da nisi vešta u plesu, ali ja jesam. Ako želiš i ako mi dozvoliš, plesaćeš
sa mnom i ja ću te naučiti da plešeš, barem osnovne korake.

- Može, hvala. Naravno, ako Vam to ne predstavlja problem.
- Betina je, kao po
običaju, pocrvenela.

- Nipošto, biće mi zadovoljstvo.

- I meni.
- u Betininom pogledu se naziralo divljenje prema Osvaldu.

U tom momentu je ušla Dorotea, koja je sumnjičavo gledala Osvalda i Betinu.

- Osvaldo, tražio si me?

- Da, samo sam hteo da Vam javim da su kočije spremne.

- Odlično. Devojke, vi možete da siđete. Mi uskoro krećemo.
- obratila se Dorotea pratiljama.

Poslednja je izašla Betina, koja je sa Osvaldom razmenila diskretan osmeh.

- Da li sam dobro videla... - želela je da pita Dorotea.

- Niste tetka. Mislim, Betina i ja jesmo prijatno ćaskali, ja sam joj predložio da
plešemo zajedno, zato što mi se požalila da nije vešta u plesu i ona je pristala.
To je sve.
- zbunjeno je odgovorio Osvaldo.

- Dušo, ti si moj bratanac i tvoja dobrobit je i moja briga. Betina je lepa devojka,
pristojna, uredno ispunjava svoje obaveze i dužnosti, ali to ne menja činjenicu da
je Betina neko ko radi za mene, za nas. Ona jednostavno nije na tvom nivou.
Hajde da krenemo polako.


Osvaldo je prećutao Doroteine izjave o Betini i njihovoj potencijalnoj, mogućoj
vezi.



*


U pivnici na izlazu iz grada, na uobičajenom mestu, ispijajući uobičajeno pivo, sedeli
su Hernan i Nicolas. Većina tema koje su pretresali u njihovim razgovorima ticale su se
dugo željene i planirane prekookeanske ekspedicije. Delili su informacije, ideje i vizije.
Bilo je zabavno i inspirativno za obojicu, ali povrh svega bilo je višestruko korisno.


- Meni je jako čudno što ti je tvoj ujak preko Matiasa poslao tu poruku i još
manje mi je jasno zašto traži da se vidite u toj Sobi mačeva u pola 12 uveče.
Tebi nije?
- razmišljao je Nicolas.

- Dođavola Nicolase, misliš da sam idiot? Normalno da mi je čudno, ali ću se pojaviti
u dogovoreno vreme u toj sobi. Zanima me šta hoće. Matias me je uveravao da ujak
ne zna za naše zajedničke dogovore i da to definitivno nije razlog poziva.

- Veruješ mu na reč?

- Iskreno, slabo. Opet, ne postoji šansa da nas izda, a da sebe time ne ukopa. Sumnjam
da bi rizikovao.
- zaključio je Hernan.

- Hoćeš li da ja idem s tobom? Soba mačeva ne deluje kao prijatno mesto za
razgovor. Šta ako želi da te ubije?
- Nicolasu je pao na pamet najgori
scenario.

- Ne lupetaj i nema potrebe da ideš sa mnom. Umem sam da se branim ukoliko bude
bilo neophodno.

- Kako god ti kažeš. Nego, imam za tebe jednu bombastičnu vest. Znam ko je Rimljanin.

- Šta?! I ti mi to tek sad saopštavaš?
- iznenadio se Hernan.

- Sinoć posle posete Matiasu, ti si otišao kući, a ja u susedni grad kod Rimljanina. Odmah neka ti bude jasno
da nisam imao pojma ko je on, ali jesam znao iz kog je mesta. Otišao sam tamo sa njegovim čovekom koji je
zadužen da sprovodi njegova naređenja ovde u Salamanci. Objasnio sam mu da moram da vidim Rimljanina
i da se tiče trgovca Federica Pizarra. On je pristao i odveo me je kod njega...

- Ko je on? Šta si mu rekao, šta je on tebi rekao?

- Slušaj, ja zaista nisam imao hrabrosti da radim nešto Rimljaninu iza leđa. Mislim na
naše planove sa tvojim ujakom i na pakt koji smo sklopili sa kretenom od Matiasa.
Tačno je da se naši i Rimljaninovi interesi poprilično poklapaju. Ipak, morao sam
sve da mu ispričam.

- Ej Nicolase, pitam te ko je on?
- Hernan je uporno insistirao na svom pitanju.

- Žao mi je Hernane, ali još uvek ne smem da ti otkrijem njegov identitet. Zakleo sam mu se, a stvar je ozbiljna i
velika doza opreza je potrebna. U svakom slučaju, donosim ti odlične vesti. Rimljanin se složio sa našim planovima,
nema nikakve smetnje da nastavimo dalje sa njima i obećao mi je da će on finansirati ekspediciju pod uslovom da
završimo započeto sa tvojim dragim ujakom. Podrazumeva se da očekuje da dobije deo koristi koju tamo
ostvarimo, ali znatno manje nego što bi tražio kralj primera radi.

- Vesti jesu fenomenalne i drago mi je što nam za sada sve ide u prilog, ali me ljuti
što nećeš da mi kažeš ko je Rimljanin. Da li ga ja poznajem, poznajem li tu osobu?

- Ne poznaješ ga. Saznaćeš ko je kada dođe vreme, budi strpljiv.
- savetovao
ga je Nicolas.

-Potrudiću se. Ti posle ideš kod Matiasa?

- Idem, treba da mu objasnim kako on i ta dva tipa treba da se obrate vlastima, šta
tačno da kažu i ostale detalje.

- Sutra popodne će prijaviti ujaka?

- Tako je.

- Dobro, ali neka bude u dogledno vreme, pošto moj ujak putuje sutra uveče u Sevillu.

- Budi bez brige, sve je pod kontrolom.
- uveravao ga je Nicolas.

Nazdravili su i poželeli su sreću sebi samima.


*


Ogromna, prostrana i velelepna vila markiza Walronda bila je puna gostiju. Markizi, grofovi,
vojvode, baroni, ostali pripadnici visokog društva...Bili su tu, plesali su, isprobavali raznorazne
kulinarske specijalitete, ispijali kvalitetno vino uvezeno iz Francuske, smejali su se, družili.
Dorotea se srela sa svojim višegodišnjim poznanicama sa kojima se i inače viđala. Njene
pratilje su bile u blizini, sem Betine koja je sa Osvaldom otišla u deo vile u kome je bilo
manje ljudi kako bi je podučavao plesnim koracima.


- To vino Betina...mislim da si ga sasvim dovoljno popila. - rekao joj je Osvaldo,
uzevši joj čašu iz ruke koju je stavio na obližnji sto.

- Jesam li? Nisam primetila, veoma je ukusno i pitko. Razumem zašto aristokratija
najviše voli da pije crno vino.

- O da, slažem se da ima primamljiv ukus. Samo, kada se više popije...

- Šta će se desiti onda? Umire li se od vina?
- upitala je Betina smejući se glasno,
dok su plesali uz malo brži ritam.

- Ne, ali možeš da se opiješ.

- A to je loše zato što...

- Au! To je loše zato što onda možeš da mi staneš na nogu dok plešemo, što se upravo
i desilo.
- Osvaldo se nasmejao nakon što mu je Betina slučajno stala na nogu
prilikom plesa.

- Izvinite, nisam osetila. Vi ste savršen muškarac Osvaldo, stvarno to mislim.

- Pa, hvala ti...

- Nema na čemu.
- rekla je Betina i ponesena efektom alkohola poljubila je
Osvalda.

- Ovo nije bilo u redu Betina. Dopadaš mi se, ali osećam se kao da sam iskoristio to
što si pripita, osećam se odgovorno za ovaj poljubac. Tebe ne krivim i ne osuđujem.

- Eto, vidite li zašto sam rekla da ste savršen muškarac? Ne dozvoljavate ženi da oseća krivicu i stid. Ali,
ja Vam se izvinjavam, niko me nije terao da više popijem, niti da Vas poljubim. Možda bi najpametnije
bilo da potražim gospođu Doroteu i da budem ono što jesam - njena pratilja.
- Betina je pošla da
traži Doroteu.

- Sačekaj, polako. Ti se meni izvinjavaš, a ja ću tebi da se zahvalim. Hvala ti što
si uradila ono što sam se potajno nadao da će se dogoditi.
- Osvaldo ju je
zaustavio i stavio je ruke na njena ramena.

- Molim? - iznenađeno je upitala Betina.

- Nisam želeo taj poljubac ništa manje nego ti, ali isto tako nisam mislio da ćeš me
ti prva poljubiti i to posle par čaša vina. Zato sam ti rekao da se osećam kao da sam
iskoristio tvoje trenutno stanje. Međutim, sam poljubac mi je ulepšao veče.

- Da li ste ozbiljni?


Osvaldo je klimnuo glavom.


*


Približilo se pola 12, pola sata pre ponoći. Hernan je ušao u kuću Pizarrovih koja
je bila pusta. Dorotea i Osvaldo su bili na balu, Violeta je verovatno spavala, posluga
takođe. Jedino ga je ujak, prema poruci poslatoj preko Matiasa, čekao u Sobi mačeva.
Hernan se popeo do čuvene Sobe i primetio je da su vrata blago odškrinuta i da je
prostorija osvetljena. Za svaki slučaj je pokucao na vrata, znajući da njegov ujak
ne voli da se ulazi bez kucanja i najave.


- Ujače, smem li da uđem? Zatražili ste da se pojavim u ovoj sobi u pola 12.

Nije bilo odgovora ni nakon što je Hernan nekoliko puta ponovio pitanje. Ne
mogavši više da čeka, sam je ušao unutra. U središtu Sobe zatekao je beživotno
telo svog ujaka, probodenog vrata, pored koga je ležao mač kojim mu je oduzet
život. Gledao je zaprepašćeno, mahinalno trljajući oči da bi bio siguran da ga
iste ne lažu.


- Prokletstvo, šta je sad ovo?!

Čuo je nečije korake. Bile su to Violeta i Silvia, koje su ušle u sobu i videle
Hernana pored Federicovog tela.


- O Bože, šta si uradio mom ocu?! Kako si mogao Hernane? - viknula je
Violeta.

- On je već bio mrtav kad sam ušao i ja se pitam kako je došlo do ovoga i šta se
kog đavola desilo!

- Nemoj da lažeš Hernane, ti si ga ubio. Da li znaš zašto smo Silvia i ja panično
utrčale u ovu sobu? Čule smo viku, urlanje dva muška glasa. Jedan je bio očev,
a drugi očigledno tvoj i vidi kako se završilo.

- Istina je to što kaže gospođica Violeta. Zamolila me je da uđem sa njom, jer sama
nije smela.
- potvrđivala je Silvia.

- Nećeš se izvući. Iz ove sobe ćeš izaći samo u pratnji predstavnika vlasti koji će
te odvesti tamo gde ti je i mesto.
- rekla je Violeta Hernanu.


* KRAJ 5. EPIZODE *




Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)
Federico Pizarro (Jose Coronado)
Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)
Violeta Pizarro (Aura Garrido)
Osvaldo san Llorente (Mario Casas)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Matias Navarro (Jesus Bonilla)
Braulio de Ovando (Joaquin Climent)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: ned feb 07, 2016 12:10 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
6. EPIZODA:



- Kažete da ste utrčale u ovu sobu jer ste čule viku? Izvinite, ali to je nemoguće. Kad
sam ja ulazio u kuću bila je mrtva tišina, nije se čuo ni ujak, ni vi, ni niko. Ujak je već
bio pokojan kada sam ušao ovde. Neko od nas laže, a mirne savesti mogu reći da to
nisam ja.

- Sada je ispalo da Silvia i ja lažemo. Kakvo samo đubre moraš da budeš, pa da svališ
svoju krivicu na onoga ko te je uhvatio na delu.
- optuživala ga je Violeta.

- Bože Violeta, tako je providno da si ti imala neke veze sa ovim i ne bi me čudilo da si
ti ta koja je ubila svog oca. Da nisi ti poslala Matiasa da me nađe i preda mi ovu poruku
kojom me ujak poziva da dođem u Sobu mačeva u pola 12?

- Kako se usuđuješ nesretniče?!

- Nesretnik je onaj ko te bude oženio jednog dana, ako takva budala uopšte
postoji.
- uzvratio joj je Hernan.

- Zaveži Hernane! Silvia, idi potraži čuvare mira i reci im šta se dogodilo, neka hitno
dođu i uhapse ovog monstruma.


Violeta je zgrabila jedan mač i uperila ga u Hernana, a Silvia je otišla da sprovede
njeno naređenje.


- Polako, nema potrebe za nasiljem. Znam kako izgleda, ali kunem ti se da govorim
istinu. Uprkos tome što mi je odnos sa ujakom bio loš i što se nismo razumeli, ja...
Violeta, spusti mač i pusti me da izađem.


Hernan je Violetu gledao direktno u oči, ne bi li joj skrenuo pažnju sa onoga što radi
sa rukama. Uspeo je u svojoj nameri, izvukao jedan od dostupnih mačeva i usmerio ga
ka Violeti.


- Radije bih te ubila nego ti dozvolila da pobegneš.

- Onda pokušaj.
- izazvao je Hernan.

Violetin pokušaj da napadne Hernana se neslavno okončao i ona je završila sa povredom na ruci. Hernan joj je
naneo manju posekotinu mačem, a potom je pobegao trčeći brzinom za koju nije ni znao da može da dostigne. Seo
je na svog konja i odjahao, zaputivši se prema Nicolasovoj kući, ni ne gledajući da li ga neko prati. Za konjem se
dizala prašina, verovatno zato što se za dobrim konjem prašina diže.



*


Dorotea, Osvaldo i pratilje su se vraćali sa bala, usput razmenjujući utiske. Dorotea
je naizmenično bacala pogled na Osvalda, pa na Betinu, dok su se njih dvoje pravili da
ne primete Doroteinu sumnjičavost.


- Kako je bilo na balu? Jesi li uživala Betina? - pitala ju je Dorotea.

- Jesam gospođo, provela sam se bolje od očekivanog. Muzika je bila divna, hrana i
piće vrhunski, atmosfera prijatna i nimalo naporna.

- Da li si naučila da plešeš?

- Pa, znate...Ne do savršenstva, za to je potrebno dosta vežbe i rada, ali naučila sam najosnovnije, što
mogu da zahvalim Vašem bratancu.
- odgovorila je Betina, stidljivo se nasmešivši.

- Osvaldo, vidim da je Betina zadovoljna tvojim angažovanjem. - prokomentarisala
je Dorotea.

- Potrudio sam se. Betina, drago mi je što ti je večeras bilo lepo i prijatno.

- A da li si upoznala nekog simpatičnog mladića?

- Ne.

- Plesala si sa Osvaldom, sa njim si provela najviše vreme. Verujem da zato nisi ni imala
kada da upoznaješ nove mladiće.
- rekla je Dorotea, insinuirajući da postoji nešto
između Osvalda i Betine.

- Nije bilo tako tetka.

- Bilo je.
- ozbiljnim tonom je rekla Dorotea.

Jedna od pratilja je bila okrenuta ka prozoru kočije i ugledala je na desetine čuvara
mira koji se užurbano kreću, neki peške, neki na konjima.


- Pogledajte koliko čuvara mira! Šta li se dogodilo da su krenuli u akciju u ovolikom
broju?
- zapitala se ona.


*


- Nicolase, jesi li tu? Otvaraj molim te!

Hernan je prečicom kroz šumu stigao do Nicolasove kuće, koju je Nicolas nazivao skrovištem. Nervozno
i nestrpljivo mu je lupao na velika vrata izrađena od čvrstog i kvalitetnog drveta. Nicolas je na svu sreću bio
tu.


- Šta ti je Hernane? Od koga ili čega bežiš?

- Od hapšenja!
- proderao se Hernan.

- Nemoj mi reći da su otkrili ko je podmetnuo tvom ujaku... - Nicolas ga je
uvodio unutra.

- Moj ujak je mrtav, Violeta i sluškinja Silvia su me optužili za ubistvo i alarmirali
su čuvare mira. Uspeo sam da pobegnem i jedino što mi je palo na pamet jeste da
dođem kod tebe da mi pomogneš da smislimo rešenje. Sada me sigurno traže, a
meni se zaista ne ide u zatvor, još manje mi se ide na vešala.

- Polako, polako...Kako je ubijen, gde, kada?

- U pola 12 sam stigao ispred Sobe mačeva, vrata su bila malo odškrinuta što nije uobičajeno za mog ujaka.
Kucao sam, dozivao ga, ali nije bilo odgovora. Ušao sam unutra i zatekao ga mrtvog na podu, vrat mu je
bio proboden mačem. U tom su uletele Violeta i Silvia, optužile me da sam ga ja ubio, Violeta je naredila
Silviji da me prijavi čuvarima mira i pokušala je da me zaustavi preteći mi mačem, ali nije joj pošlo za
rukom.

- Eto, jesam li ti rekao da mi je ta poruka koju ti je predao Matias čudna i da nije trebalo
da ideš? Možda ti je sam Matias postavio zamku i poslao nekoga da ubije Federica da bi
ti ispao kriv.
- teoretisao je Nicolas.

- Šta bi bilo, kad bi bilo. Sad je kasno za te floskule Nicolase. Ovo je gadno, vrlo gadno.
Ako me uhvate, dobro mi se ne piše.
- Hernan je bio uplašen i rastrojen.

- Imam ideju, ali obećaj mi da nećeš postavljati suvišna pitanja.

- Obećaću ti šta god hoćeš da ti obećam, samo mi pomozi da se izvučem iz ovog haosa.

- U redu, odvešću te u jedno mesto koje se nalazi nedaleko od Salamance. Tamo živi jedan moj prijatelj i mislim
da ti on može pomoći. To mesto je na suprotnoj strani od našeg rodnog Medellina, tako da su manje šanse da
nas otkriju, pošto sam ubeđen da im je sledeća destinacija Medellin i kuća tvojih roditelja. Vode se logikom
da si se prvo obratio roditeljima u ovoj situaciji. Znam put kroz šumu do tog mesta, njime uglavnom
idemo mi koji se bavimo...društveno neprihvatljivim poslovima.

- Misliš prljavim poslovima?

- Kako god, bitno je da bezbedno stignemo.

- Nicolase, da li ti to mene vodiš kod Rimljanina?

- Obećao si da nećeš postavljati suvišna pitanja.
- podsetio ga je Nicolas.

- Znači, vodiš me kod njega. - Hernan je bio siguran.

- Neću ti ništa reći. I Hernane, nećeš ići na konju. Iza kuće imam kočije namenjene
prevozu robe, ući ćeš u njih i sakriti se. Što je sigurno, sigurno je.

- Misliš da će ovo uspeti?

- Mora, nema nam druge.
- rekao je Nicolas, zagrlivši Hernana.


*


Cortesovi su sedeli u trpezariji, udaljeni jedno od drugog. Ćutali su, ni reč nisu progovorili otkad je Clara
prethodnog dana otišla da prijavi Braulia vlastima. Martin je znao šta bi moglo da se desi, bio je svestan da
Braulia čeka teška kazna, ali najjače ga je pogodilo to što je Braulio slagao i Claru i vlasti kako bi njega
zaštitio. To je za Martina predstavljalo nerešivu dilemu - da li prećutati i ćutati do kraja života ili kazati
potpunu istinu i snositi odgovornost.


- Kako si jutros, boli li te glava?

- Bolje sam, hvala na pitanju.
- nevoljno je odgovorio Martin.

- Martine, dokle ćemo ovako? Dokle ćeš se ljutiti na mene što sam ispravno postupila?

- Ispravno? Ti misliš da je ispravno što si prijavila našeg najboljeg prijatelja? Braulio ne zaslužuje takvu
sudbinu, nepravedno je da bude proteran ili osuđen na smrt samo zato što ga privlače muškarci.

- On nas je prevario, pogotovo mene pošto ja nisam imala pojma ni o čemu. Em je nastran, em je krio da
mu se dopadaš i usput se družio sa nama i dolazio u našu kuću. Prijatelji se tako ne ponašaju. Trebao si
mi reći da je Braulio...Užas, grozno. Da znaš da vlastima nisam rekla da si ti znao za to, taj deo sam
preskočila.
- zgražavala se ona.

- I sad očekuješ da ti budem zahvalan na tome?

- Nije da očekujem, ali Martine ti si svojim ćutanjem i čuvanjem Brauliove tajne pokazao
da podržavaš bolesnike poput njega.

- Ja stvarno...ne znam šta da kažem. Razočarala si me.
- iskreno je rekao Martin.

Začulo se snažno kucanje na vratima, koje je zvučalo više kao agresivno lupanje.
Bili su to predstavnici vlasti, čuvari mira, preteča današnje policije ili kako god da im
zvaničan naziv glasi.


- Dobro jutro gospođo. Vi mora da ste Clara Pizarro de Cortes?

- Da, to sam ja. Ima li nekih problema, da li je nešto u vezi sa Brauliom de Ovandom
koga sam juče prijavila...

- Gospođo, mi tražimo Vašeg sina Hernana Cortesa, optuženog za ubistvo Vašeg brata
Federica Pizarra u Salamanci.
- saopštio je jedan od njih.

- O čemu Vi to pričate?! Naš sin ubica? - Martin je naglo ustao, iznenadivši se
najnovijom vešću.

- Kada se to desilo, zašto optužujete Hernana? - Clara se rasplakala.

- Sinoć, u kući pokojnog gospodina Pizarra. Vrat mu je proboden mačem, a vaš sin
je uhvaćen na delu. Ćerka ubijenog Violeta Pizarro i jedna sluškinja su ga otkrile, ali
optuženi je pobegao i još uvek mu nismo ušli u trag.

- Hernan to nikada ne bi uradio! Mi ga poznajemo, on ne bi bio u stanju da ubije
nekoga.
- tvrdio je Martin.

- Da li ste ga videli ili ne?

- Nismo, ovde nije dolazio.
- odgovorila je Clara.

- Ipak ćemo sve prekontrolisati, uključujući i kuću i okolinu i komšiluk.

- Slobodno, Hernan nije tu.


Iako su odnosi između Martina i Clare zahladneli, nevolja u koju je zapao Hernan
ih je silom prilika ujedinila.



*


Hernan i Nicolas su stigli u mesto po imenu Segovia, južno od Salamance. Mesto
nije bilo veliko ni prenaseljeno, ali se u vazduhu osećala dobrodošlica za osobe poput
njih dvojice. Nicolas je Hernana doveo do jedne manje, ali veoma dobro zaštićene i
zidinama opasane kuće, koja smeštena bliže šumi nego centru Segovie.


- Ovde živi Rimljanin? - upitao je Hernan, pominjujući Rimljanina po ko zna koji put.

- Neću ti ništa govoriti, ne insistiraj.

Nicolas je razmenio par reči sa stražarima i oni su ih pustili unutra, nakon čega je stražar uveo Nicolasa
u jednu od soba, a Hernana su zamolili da sačeka. Hernan je iskoristio vreme razgledajući okolo. Pažnju mu
je privukla unutrašnjost kuće, koja ga je asocirala na neko skladište, s obzirom na to da su skoro sve sobe
imale široka i masivna vrata zaključana katancima. Bio je stoprocentno siguran da se nalazi u
Rimljaninovoj rezidenciji.


- Dođi. - pozvao je stražar Hernana, a Nicolas je izašao dajući signal Hernanu da će
sve biti u redu.

Hernan je ostao sam sa tim čovekom u ogromnoj, hladnoj prostoriji visokog plafona. Čovek mu je bio
okrenut leđima, gledao je kroz prozor.


- Dobar dan želim. Moj prijatelj Nicolas Vam je, verujem, objasnio moju situaciju i
razlog iz koga sam došao kod Vas.
- započeo je Hernan.

- Dakle, ti si Hernan Cortes. - konstatovao je čovek, okrenuvši se prema Hernanu.

- Osvaldo?! - zaprepastio se Hernan, videvši njegovo lice.

- Osvaldo i ja ličimo, zar ne? Ali to je samo fizička sličnost, on i ja smo u suštini potpuno različiti. Ja sam
Franco san Llorente.
- predstavio se.

- Ti si Osvaldov brat blizanac ili šta?

- Očigledno jesam i zamoliću te najljubaznije da mi se ne obraćaš sa "ti." Ja tebi mogu,
ali u obrnutom pravcu ne dozvoljavam.
- rekao je Franco ozbiljnim tonom.

- Važi, poštujem.

- Nicolas mi je sve ispričao, upućen sam u tvoju nezgodnu situaciju. Federico Pizarro
je mrtav...Nisam to znao dok mi Nicolas nije rekao. A znaš li šta to dokazuje?

- Nemam pojma. Šta?

- Loše vesti brzo putuju, brzo se šire i brzo se saznaju, a ja sam saznao tek sada, što je
dokaz da vest o Pizarrovoj smrti nije loša vest.
- rekao je Franco šaljivim tonom i
zagrizao jabuku, koju je uzeo iz činije sa stola.

- Da li ste Vi Rimljanin? - ovo pitanje je izletelo Hernanu.

- Ne znam ko ti je taj, ali ako Rimljaninom nazivaš nekoga ko ti može pomoći, onda to
mogu biti ja.

- A čime se Vi bavite?

- Trgovinom tkaninama, i na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Daleko sam od
iskusnog trgovca, tek sam uplivao u posao, ali fino napredujem. Čak bih rekao da
sam sposobniji od pokojnog Federica.

- Smem li da Vas pitam odakle poznajete Nicolasa?

- Ne smeš.
- odgovorio je Franco, namignuvši mu.

- U redu...I kako mi tačno možete pomoći?

- Ako sam dobro razumeo, ti i Nicolas planirate ekspediciju u Novi svet koju biste sami organizovali?

- Tako je, ali još uvek nemamo dovoljno sredstava za realizaciju tog plana.

- Sredstva ću vam obezbediti ja, imaćete brod, oružje, ljude. Međutim, nadam se da shvataš
da ništa nije besplatno. Možeš ostati u ovoj kući jedno vreme, pod uslovom da se obavežeš
na to da noću obavljaš određene posliće za mene ovde u Segoviji i užoj okolini. Nicolas će
ti pojasniti praktični deo. Nećeš dobijati nikakvu naknadu, ali imaćeš moju zaštitu i
obezbeđena sredstva za ekspediciju.

- Dopada mi se Vaš predlog. Osim toga, u takvom sam problemu da mi ne bi bilo pametno da odbijem. Zaštita
mi je potrebna, sredstva za ekspediciju su mi potrebna, a Vi biste mi pružili oba. A šta ako Matias Navarro...

- Matias neka ti bude najmanja briga. Predveče ćemo obaviti još jedan razgovor, a sada
izađi. Moji ljudi će ti pokazati sobu u kojoj ćeš biti smešten.
- Franco se ponovo
okrenuo prema prozoru.

- Hvala.

Hernan se zahvalio i izašao. Dok ga je stražar vodio prema sobi, Hernan je razmišljao o Francu. Premda mu
ovaj nije otvoreno priznao da je Rimljanin, za Hernana je bilo evidentno da on to jeste, ali to je pokrenulo novi niz
pitanja u Hernanovoj glavi.



*


Posle Federicove sahrane, Violeta i Silvia su se izolovale od ostatka sveta kako bi razgovarale o sinoćnjem
događaju u kome su obe na svojevrstan način učestvovale.


- Šta sad sledi? - pitala je Silvia Violetu.

- Drži se dogovora Silvia, ništa više. Hernan je pobegao i traže ga, a ti i ja treba da
ponovimo isto što smo rekle sinoć ukoliko nas ponovo budu ispitivali. Čule smo viku
u Sobi mačeva, utrčale smo i ugledale Hernana sa mačem u ruci pored beživotnog
tela mog oca. Vidiš da mi je šaka zamotana? Hernan me je posekao mačem i to
nam je dodatni plus.

- Mislim da se nismo razumele Violeta. Znam da treba da vrtim dogovorenu priču, nema potrebe da mi napominjete,
nego mene nešto drugo zanima. Ja ću držati jezik za zubima dok sam živa, ali sve ima svoju cenu. Ćutanje košta,
a pogotovo ćutanje o nečemu tako ozbiljnom kao što je ubistvo. Da li Vam je sada malo jasnije?

- Naravno da jeste. Ti hoćeš novac u zamenu za ćutanje? Nema problema, dobićeš ga.
Koliko?
- Violeta je pretpostavila šta Silvia želi.

- Blizu ste tačnog odgovora, ali niste pogodili. Vidite Violeta, trenutno stanje je takvo da Vas ja najbolje poznajem, što
je za mene odlično, za Vas i ne baš. Ja mogu da zadržim ono što znam za sebe, a mogu i da podelim sa drugima, na
primer sa Vašom majkom, rođakom Osvaldom, sa Vašim prijateljima, sa vlastima...Od Vas zavisi da li će naša tajna
ostati tajna ili će se pretvoriti u opšte poznatu informaciju.

- Šta tačno hoćeš da postigneš ovim Silvia?

- Tražim dve stvari - da mi sestra izađe na slobodu i da se udam za nekog bogatog
muškarca. Ispunite mi obe želje i iz mojih usta neće izaći ništa što Vi ne želite da
se sazna.
- Silvia je jasno formulisala svoje zahteve.

- Budi preciznija i objasni mi kako misliš da ja mogu da ti nađem muža, kad sam žena
i pritom sam i sama neudata.

- Vaš rođak Osvaldo će preuzeti odgovornost prema Vama i Dorotei i on će od sad pa nadalje biti taj muškarac
koji će se starati o vama i vašim potrebama. Neka mi on pronađe muža, na Vašu inicijativu. Ja jesam sluškinja,
ali iskoristićemo to što meni nijedan muški član porodice ni familije nije živ i nema ko da me uda. Osvaldo je
plemenito momče, tako da ne verujem da će odbiti molbu svoje bolom skrhane rođake.

- Pokušaću, iako ga ne podnosim. Ionako će i meni morati da pronađe muža, kad mi ga
već otac nije...nije našao. A tvoja sestra, zašto je zatvorena?

- Nju jedino imam od srodnika. Zatvorena je godinama u tamnici zbog optužbi da se
navodno bavila veštičarenjem. Postoji opasnost da će joj doživotnu robiju zameniti
smrtnom kaznom i ja moram da je izvučem odatle što pre, želim da je proglase
nevinom i da je puste na slobodu. Žene osuđene zbog veštičarenja su uglavnom
žene iz siromašnih porodica koje nemaju nikoga ko bi stao iza njih i zaštitio ih.
Vi možete, imate novac, imate uticaj...Uradite to. Znate kao i ja da vlasti i
nadležni organi nisu oličenje poštenja.

- Videću šta mogu da uradim. Gledaću da tvoj budući muž, ko god da je on, bude neko
ko nam može pomoći u rešavanju pitanja oko tvoje sestre. Osvaldo će imati dovoljno
podataka na osnovu kojih će ti naći odgovarajućeg muža. Zadovoljna?
- Violeta
se osećala poniženo što sa sluškinjom sklapa paktove.

- Ne, biću zadovoljna kada i ako se moji zahtevi ispune.

- Silvia, ja nisam srećna što sam prinuđena da pregovaram sa jednom sluškinjom, ali nemam drugog izbora
i upravo zato što nemam alternativu tvoji zahtevi će u skorijem periodu biti ispunjeni.

- Sjajno. I još jednom, primite moje saučešće.
- rekla joj je Silvia sa smeškom.


*


- Zdravo. A ti si? - upitao je zatvorski stražar devojku koja je sedela u podzemnoj, neosvetljenoj ćeliji.

- Laura Gomez. A ti si novi stražar?

Laura je bila zatvorena u tamnici, mračnoj i bez duše i izlaza. Premda se pomirila sa
tim da odatle neće nikada izaći, barem ne u životu, nije mogla da s vremena na vreme
sebe počasti pozitivnim razmišljanjem i skromnom dozom optimizma.


- Da, zovem se Pedro Alvarado. - odgovorio je on.

- Pogledaj, pacov. Izvor zaraze. Puno pacova je prošlo mojom ćelijom, čudi me da se
još nisam zarazila.
- Laura je pokazala na pacova na drugom kraju ćelije.

- Koliko si dugo zatvorena i zbog čega?

- Tu sam godinama, izgubila sam pojam o vremenu. Ne znam ni koliko ima sati, ni da li
je dan ili noć...Uvek je isto. Optužili su me da sam veštica i zatvorili me. Prvo su hteli
da me spale živu kao što urade sa većinom žena, ali u mom slučaju su odustali, jer
kažu da sam bila previše mlada i da je doživotna tamnica idealna kazna za mene.

- Da li si se bavila veštičarenjem, jesi li kriva ili ne?

- Pedro, da li uopšte znaš šta se zapravo podrazumeva pod veštičarenjem i ko su takozvane veštice koje završe
na lomači? Znaš li šta se krije iza toga? Kakve optužbe su tu glavne?
- pitala ga je Laura, nakon čega se od
muke nasmejala.

- Ponašanje koje je u suprotnosti sa zakonima, crkvenim pravilima... - nabrajao
je Pedro nesigurno.

- Seks, uživanje u seksu sa različitim partnerima, menjanje muškaraca, odbojnost prema nametnutom načinu života
za nas žene. Mi smo za njih bludnice, drolje, veštice. Optuže nas da smo veštice i skinu nas sa dnevnog reda, ali bez
obzira na sve rizike ja sam svoju mlađu sestru Silviu učila da se ne prilagođava ničemu i nikome ako joj se to ne
dopada.

- Gde je tvoja sestra, da li te posećuje?

- Meni su posete zabranjene, sve i da je htela da me poseti ne bi je pustili. Ne znam gde je,
ne znam šta je bilo sa njom, šta radi...Nadam se da je dobro, volela bih da je vidim. Tebi
se ne sviđa posao zatvorskog čuvara?

- Zašto misliš da mi se ne sviđa?

- Vidi ti se na faci. Ne raduješ se što ćeš se družiti sa vešticom iz tamnice.
- Lauri su
se usne razvukle u osmeh.

- Moram da nastavim sa obilaskom zatvorenika. - rekao je Pedro grubo i produžio
dalje.

Pedrov pogled upućen Lauri je pokazivao razumevanje za Laurinu priču, ali Pedro je
pre svega želeo da bude cenjen kao odgovoran zatvorski stražar koji poštuje propise, a
ne neko ko opravdava postupke zatvorenika.



*


Betina i Osvaldo su šetali vrtom. Oboje su bili pod utiskom iznenadne i nasilne
Federicove smrti. Zato su i dali sebi oduška od svakodnevnih obbaveza, rutine i
strogo uobličenih pravila.


- Ne mogu da verujem da se sve odigralo dok smo mi bili na balu. Kako se samo život
može preokrenuti naglavačke za par sati. A Hernan...Nemam komentar.
- govorio
je Osvaldo u neverici.

- Istina, naježim se od same pomisli da je tako. Osvaldo, Vi ćete sada preuzeti odgovornost nad ovom
kućom, gospođom Doroteom i njenom ćerkom?

- Da, obavezao sam se na to još pre izvesnog vremena. Dorotea mi je tetka, Violeta rođaka
i nemaju nikoga ko bi vodio računa o njihovoj dobrobiti.

- Sinoć sam popila dosta vina, ali svega se sećam. Rekla sam Vam da ste savršen muškarac i stojim iza toga,
poljubila sam Vas što...Pa, što nisam smela da uradim, ali Vi ste me uverili da ste se tome i nadali.

- Betina, ja znam da nije ni vreme ni mesto za razgovor o onome što se na balu desilo
između nas. Ali, mislio sam ozbiljno i mislim ozbiljno kada ti kažem da bih voleo da
budem s tobom.
- Osvaldo ju je nežno dodirivao.

- Mi nismo jednaki. Vi ste svesni da su želje jedno, a realnost drugo. Kada dođe
vreme, oženićete devojku koja može da Vam parira i zaboravićete i bal i poljubac
i ples...
- smatrala je Betina.

- Neću Betina, ne želim to za sebe. Želim da budem sa nekim koga polako upoznajem
iz dana u dan, sa nekim prema kome gajim simpatije i ko uspeva da me nasmeje. Ne
želim da moj brak bude posao, obični ugovor, kao većina brakova.
- uveravao
ju je Osvaldo.

- Osvaldo, Betina! - začula se Dorotea.

- Tetka...

- Molim te, idi unutra. Ti i ja ćemo morati da porazgovaramo.
- rekla je Dorotea Osvaldu.

- Poslušaj je.

- Pretpostavljala sam da Osvaldo nije ravnodušan na tebe, ali me je šokiralo to što ste
otišli toliko daleko da ste spominjali i brak.

- Do takvog braka neće doći gospođo, Osvaldo i ja nismo na istom nivou.

- Drago mi je da to priznaješ i prihvataš. Bila sam prezadovoljna tobom kao pratiljom, brzo učiš, vredna si. A
potom otkrijem da si zaljubljena u mog bratanca. Žao mi je Betina, nikako ne mogu da pređem preko tvog
postupka. Spakuj se i idi, ali ne brini se, pošto će i tvoja prijateljica Silvia da napusti moju kuću zajedno
sa tobom. Federico više nije tu i ona više nema protekciju.
- Dorotea je bila jasna i nedvosmislena.

Betina nije ni stigla da ponudi izvinjenje Dorotei, ova se već okrenula i otišla. Izgubila je posao i jedino što joj
je preostalo jeste da se vrati kod svojih, znajući da ne može finansijski da im pomaže, bar ne dok ne pronađe novi
dom u kome će biti sluškinja ili...novi izvor zarade druge vrste.


- A...Tu si. Tražila sam te da se pozdravimo. Odlazim odavde, Dorotea me je oterala.
Konačno je dobila to zadovoljstvo.
- rekla je Silvia Betini, noseći svoje stvari u
staroj torbi.

- I ja odlazim. I mene je oterala. Upravo sam krenula po svoje lične stvari u kuću u
kojoj sam stanovala sa ostalim pratiljama.

- Znam da si izgubila status Doroteine pratilje, znala sam da će se to dogoditi. Kada mi je naredila da spakujem svoje
prnje i da se gubim iz ove kuće, ja sam pomislila kako bi bilo nepravedno da se ti izvučeš i ostaneš da radiš kao njen
verni psić koji je svuda prati.

- Ne razumem šta hoćeš da kažeš?

- Ja sam rekla tvojoj "gospođi Dorotei" istinu o tvom odnosu sa Osvaldom. Rekla sam joj
da si zaljubljena u njega otkad se doselio u Salamancu, da si pokušavala da ga zavedeš
još dok si bila samo sluškinja i da planiraš da iskoristiš to što si postala pratilja kako bi
ga osvojila. Kunem ti se da sam mislila da mi neće verovati, ali čudo se desilo. Sve mi
je poverovala, verovatno zato što je svakako sumnjala da Osvaldo i ti nešto zajedno
mutite.

- Dorotei si ti rekla da smo nas dvoje u vrtu? Ti si nas videla?

- Videla sam vas kako se šetkate po vrtu. Bili ste tako slatki, ma pravi
golupčići.
- cinično je rekla Silvia.

- Zašto si mi to uradila Silvia?! Zašto si pričala Dorotei o mojim osećanjima prema
Osvaldu?
- Betina je bila povređena.

- Rekoh ti maločas da mrzim nepravdu. Mene je oterala zato što sam bila ljubavnica
njenog sveže pokojnog muža i ne bi bilo pravedno da je tebe zadržala, iako si ti luda
za njenim ljubljenim bratancem Osvaldom.

- Ne, ne mrziš ti nepravdu. Ti mrziš kada je neko uspešniji od tebe u bilo čemu, da li u ljubavi ili u visini naknade
koju dobija ili haljinama koje nosi, nebitno je. Mogla sam nekako da shvatim tvoju ljutnju kada si saznala da sam
postala pratilja gospođe Dorotee, ali ne mogu da verujem da si bila spremna da uradiš nešto što bi dovelo do
toga da ja taj posao izgubim i ostanem bez naknade. Odlično znaš za šta mi je novac potreban, odnosno ne
meni već mom ocu kome je teško narušeno zdravlje i treba mu pomoć.

- Tvojim roditeljima ću zauvek biti zahvalna do neba što su me primili u svoj dom, ali
to je druga priča koju mi je mrsko da sada pričam. Jedino što ću ti reći jeste da me u
stvari vrlo slabo poznaješ, jer nemaš pojma za šta je meni novac potreban, osim za
uživanje u istom.
- Silvia je bila na pragu da ispriča Betini momente iz svoje
prošlosti, ali se suzdržala.

- Tačno, nemam pojma i ne zanima me. Zanimalo bi me da si se ponela kao
prava prijateljica što sam naivno verovala da jesi.

- Optužila si me da sam zavidna i da mrzim kada je neko u nečemu uspešniji od mene,
pritom sigurno misleći da si ti predmet moje zavisti i ljubomore. Sad te ja pitam, zar
stvarno veruješ da si uspešnija od mene? Biti Dorotein potrčko nije uspeh, čisto da
te obavestim.

- I ti si bila Federicov potrčko, doslovno rečeno. Trčala si za njim i molila ga da se rastane
od svoje žene i da se oženi sa tobom. A sada ja tebe pitam, zar stvarno veruješ da si se
manje ponižavala od mene? Čisto da te obavestim Silvia da je posao pratilje časan i
cenjen posao, dok je biti nečija ljubavnica...

- Beti, svim silama se trudiš da me uvrediš, ali ti ne uspeva. Federicu sam ja pružala što
mu nije pružila ni Dorotea, niti ijedna druga ljubavnica sa kojom je ranije bio. Ja jesam
učinila nešto za muškarca koga sam želela za sebe. Ako je otišao u raj, ni tamo mu
neće biti lepše nego što mu je bilo sa mnom u krevetu. A šta si ti pružila svom
Osvaldu, osim crvenih obraščića i stidljivih smešaka?
- upitala ju je Silvia
podrugljivo.

- Baš hoćeš da znaš? Paaa, sinoć na balu smo plesali i ja sam ga poljubila. Da Silvia, poljubila sam ga i svidelo
mu se. Štaviše, toliko mu se svidelo da je poželeo da me oženi. Meni je bilo sasvim dovoljno da poljubim onoga
u koga sam zaljubljena pa da mi zatraži ruku, a tebi ni svi strastveni susreti po garderoberima nisu pomogli da
te tvoj ljubavnik shvati ozbiljno.
- odgovarala je Betina jezikom koji Silvia najbolje razume.

- Federico je za mene prošlo vreme, uskoro će biti davno prošlo vreme. Odlazim sa poseda prekrasne
porodice Pizarro, ali već sam ti rekla da me slabo poznaješ. Nisi ti jedina koja ima razloge i objašnjenja,
imam ih i ja, samo što nemam potrebu da ih delim sa svakim. I ne boj se, neću te moliti da mi dozvoliš
da pođem sa tobom i ostanem kod tvojih roditelja. Imam gde da odem, a tvojima ću se odužiti za sve
što su uradili za mene, dok sa patetičnom bivšom pratiljom ne moram više nikada prozboriti ni reč.
Srećno Beti.


Šta i kako dalje? Betina je ostala u lavirintu iz koga je morala sama da smisli izlaz.


*


Hernan i Nicolas su se spremali za noćnu akciju u koju ih je poslao Franco. Za Nicolasa su to bile redovne
aktivnosti, dok je Hernan prvi put trebao da oseti adrenalin koji skače prilikom obavljanja poslova kojima se
zaobilazi zakon. Zadatak im je bio da prenesu deo robe do drugog kraja Segovie u šumu odakle treba da
bude preuzeta i dalje prenesena i dostavljena zainteresovanim licima koji će je kupiti.


- Jesi li spreman?

- Svakako da jesam. Imam li drugog izbora? Ne bi se reklo, jer mi je Rimlja...hoću reći
Franco jasno postavio uslove koje moram da ispunim da bi se bezbedno iščupao iz ovog
haosa. Nervira me samo to što nije rekao koliko ćemo vremenski morati da čekamo do
odlaska preko okeana. Mislim, može se reći da sam se izvukao tek kada se otisnem
morem. Do tada je sve kocka.

- Nisi sam Hernane, tu sam ja, a Franco će ispuniti svoja obećanja. On je čovek od reči, ali podrazumeva se da uvek
traži nešto zauzvrat. Mišljenja sam da prvo želi da testira tvoju odanost i proveri da li ti se može verovati. Čim uvidi
da si odan i lojalan, sredstva za ekspediciju biće u našim rukama.

- Interesuje me da li Dorotea, Osvaldo i ostali u Salamanci znaju za Franca kao...kao nekoga ko se ne bavi samo
trgovinom tkanina. Ako znaju, to bi značilo da su oni njegovi saučesnici i da su najverovatnije sve vreme znali
šta se događalo sa ujakovom robom. Ali koji bi mogao biti Francov motiv? Zašto bi on mrzeo muža svoje
tetke?
- pitao se Hernan.

- Izgleda da moram da ponovim savet koji sam ti jednom prilikom dao, a to je da ne ispituješ previše, da
se ne mešaš u ono što te se ne tiče i da ukapiraš da ćeš odgovore koje treba i smeš da znaš dobiti i bez da
postaviš pitanje. Podsećam te da je Francu jako važno da pokažeš lojalnost. U suprotnom, ovog momenta
te može izručiti vlastima, s tim da on neće trpiti nikakve posledice, jer mu iza leđa stoje ljudi koji u istoj
toj vlasti imaju uticaja. Pamet u glavu prijatelju!

- Primljeno k znanju.
- rekao je Hernan stavljajući šešir na glavu.


*


Ako je Hernan bio u problemu, bila je i Violeta. Iako je osoba zvanično
optužena za ubistvo Federica Pizarra bio Hernan, Violeta je bila ta koja je
znala šta se zaista dogodilo u Sobi mačeva, kako i zašto. Znala je i Silvia,
što je za Violetu bilo dodatno uznemiravajuće s obzirom na to da Silvijini
zahtevi kao zamena za ćutanje nisu bili nimalo jednostavni za ispuniti.

Violeta je neurotično trljala dlanove prisećajući se prethodne noći...


- Ja sam, smem li da uđem?

- Uđi Violeta, očekivao sam te. 11 sati je, volim što si tačna.
- odgovorio je
Federico.

- Da zaključam?

- Ne. Posluga je otišla na spavanje, ostali nisu tu, a osim toga želim da ti ostavim
mogućnost da lakše pobegneš iz ove sobe ako bude bilo potrebe.
- rekao je
Federico kroz smeh.

- U redu. Obećali ste mi da ćete mi ispričati zašto se moja majka udala za Vas, ko je
moj otac i zašto on nije sa mojom majkom umesto Vas. Tražim potpunu iskrenost i ako
mi je pružite, biću Vaša i to ovaj put dobrovoljno.

- Tako smo se i dogovorili. Ja ne znam tačno ko je tvoj otac, ne zna ni Dorotea, ali znam da si ti plod silovanja.
Dorotea je silovana u svojoj porodičnoj kući od strane maskiranih razbojnika koji su upali da ih opljačkaju.
Zanimljivo je da je tvoja majka na neki način birala da bude silovana, jer su razbojnici hteli da ubiju
njenog oca i ona je molila za njegov život. Bili su prisutni samo njih dvoje, Dorotea i njen otac i
naravno razbojnici. U zamenu za očev život, Dorotea je pristala da je jedan od njih siluje. Oni
su pobegli, iste noći su uhvaćeni na delu prilikom vršenja razbojništava na drugom mestu
i osuđeni na smrt.

- To objašnjava majčinu hladnoću prema meni, tu odsutnost, nedostatak topline...Ali
čekajte, kako ste Vi saznali za to? Da li Vam je majka ispričala ili moj deda? Obično
se u ovakvim slučajevima ne diskutuje o tome kako je došlo do trudnoće.

- Dorotea mi je ispričala tek nakon nekoliko godina braka. Ja sam bio sitni trgovac, besan i isfrustriran što
ne mogu da napredujem, što nemam nikoga ko bi me pogurao i obezbedio mi barem najosnovnije uslove
za ozbiljnije bavljenje trgovinom. Upoznao sam jednog trgovca koji je za nijansu bio u boljem položaju od
mene i za svoje redovne kupce je imao porodicu san Llorente. Tako su mi odlasci kod njih postali gotovo
svakodnevni. Dopala mi se Dorotea i gledao sam da je zavedem, što je njen otac primetio i rekao mi je
da je Dorotea trudna, ali nije otkrivao detalje. Znaš šta je bilo dalje? Ja sam tvom dedi ispričao svoju
tužnu priču i voila! Brak je ugovoren, interesi su se poklopili, ja sam bio na dobitku, ali i tvoja majka.
Sve je ispalo kako valja.

- Zašto bi moj deda ugovorio brak svoje ćerke sa običnim sitnim trgovcem? Zar nije bilo
drugih kandidata?

- Nije bilo drugih slobodnih muškaraca koji bi hteli da ožene trudnu ženu, a ni vremena. Meni je to savršeno
odgovaralo, jer ja sopstvenu decu ne mogu da imam, pritom sam postao neko i nešto zahvaljujući tom braku.
I znaj da je tvoj deda bio veće đubre prema tvojoj majci nego iko, maltretirao je, vređao, preferirao je njenog
brata u odnosu na nju...A ona glupača se žrtvovala i dopustila da je siluju da bi njega spasila. Kraj priče. Sada
je vreme da mi se zahvališ, slažeš li se?
- Federico je, jedva dočekavši, podsetio Violetu na njihov dogovor.

- Svakako da se slažem. - Violeta je klimnula glavom i iznenadno izvukla jedan
mač, te ga primakla Federicovom grkljanu.

- Šta to radiš Violeta?

- Dajem Vam ono što zaslužujete...Oče. Izražavam Vam zahvalnost na sinoćnjoj poseti
koju ste učinili mojoj sobi i postelji.
- odgovorila je Violeta snažno stežući mač i
sve jače ga pritiskajući uz Federicov grkljan.

- Smiri se, mač je opasno oružje, ti ne umeš da barataš njime. Ostavi ga.

- O da, mač jeste opasno oružje i ja vrlo dobro umem da baratam njime. Razbojnici koji
su upali u kuću moje majke su mrtvi, uključujući i tog koji ju je silovao. Vi ste mene
silovali, tako da nećete ni Vi imati lepši kraj.

- Spusti mač Violeta, preklinjem te.

- Vaša želja je za mene zapovest.


Violeta je ubila Federica, a mač je spustila pored njegovog tela. Bilo je 11:20,
za 10 minuta je trebao da stigne Hernan. Sve je išlo planiranim tokom, ali u tom
trenutku je u sobu uletela Silvia koja je tražila Federica ne bi li pokušala da ga
ubedi da promeni donesenu odluku i pomogne joj.


- Violeta, šta... - Silvia je bledo gledala prizor ispred sebe.

- Hajde sa mnom, izlazi i ućuti. - rekla joj je Violeta, uhvativši je za ruku i
povukavši je sa sobom da izađu iz sobe.

Violeta je dovukla Silviu u jedan ćošak odakle se Soba mačeva dobro vidi.

- Šta sam ja sad videla?

- Videla si mog oca mrtvog, ubijenog i videla si mene kako spuštam mač. Ali, niko,
apsolutno niko ne sme to da zna.
- odgovorila joj je Violeta, stavljajući joj do
znanja da treba tiše da priča.

- Znači ubili ste svog oca? A zašto se krijemo?

- Pažljivo me slušaj Silvia. Hernan za koji minut treba da stigne i da se popne do
Sobe mačeva i uđe u nju. Vrata sam namerno ostavila malo odškrinuta, jer da
sam ih zatvorila moguće je da bi Hernan ostao ispred da čeka ili bi čak otišao.
Ovako će ga zaintrigirati zašto su vrata odškrinuta, Soba osvetljena, a moj
otac se ne odaziva. Kada se to desi, kada on uđe, zajedno ćemo ući i ti i ja
i pretvaraćemo se da smo iznenađene i zgrožene onim što vidimo, kao da
smo prvi put ugledale mog oca mrtvog. Reći ćemo da smo ušle u Sobu jer
smo čule viku, dva muška glasa i da smo morale da proverimo šta se
događa unutra. Ja ću zadržati Hernana, a ti ćeš otići kod čuvara mira
da prijaviš ubistvo i Hernana kao krivca.

- Zbog čega ovo radite Violeta?

- Zašto si ti bila ljubavnica mog oca?
- Violeta je odgovorila pitanjem.

- Izvinite, ali biti ljubavnica i biti ubica nije isto.

- Poenta je da niko od nas nije savršen. Sada ućuti, eno ga Hernan.



* KRAJ 6. EPIZODE *




Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)
Federico Pizarro (Jose Coronado)
Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)
Violeta Pizarro (Aura Garrido)
Osvaldo san Llorente/Franco san Llorente (Mario Casas)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)




Laura Gomez (Amaia Salamanca)



slika



Pedro Alvarado (Quim Gutierrez)



slika

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: pon feb 08, 2016 6:47 pm 
Offline
Avatar

Joined: ned nov 10, 2013 11:23 am
Posts: 15907
Location: Svijet sapunica :)
Ana, čitam redovno i jako mi se sviđa priča. Samo nemam vremena da opširnije prokomentarišem. To ću uraditi ovih dana. ;)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: uto feb 16, 2016 2:54 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
7. EPIZODA:



Violetin tok misli prekinula je Dorotea, želeći da sa svojom ćerkom porazgovara o iznenadnoj i drastičnoj promeni
koja im se dogodila i o onome što ih od sad pa nadalje čeka. Dorotea je, ulazeći u sobu, zatekla nervoznu i duboko
zabrinutu Violetu, ali je pretpostavila da je takvo stanje izazvano Federicovom smrću.


- Da li si dobro? - pitala je Dorotea Violetu.

- S obzirom na okolnosti, moglo bi se reći da jesam. - odgovorila je Violeta umornim glasom.

- Kao što i sama znaš Osvaldo će preuzeti Federicove dužnosti i obaveze prema kući, kućnom budžetu i prema
nama. Iz tog razloga bih te zamolila da sa Osvaldom budeš u korektnim odnosima i da se ne protiviš novoj ulozi
koju dobija u našoj porodici.

- Ne, ne, u redu je. Ispoštovaću ga.

- Drago mi je. Violeta, nadam se da ti je ovo što se dogodilo tvom ocu poslužilo da uvidiš kakav je Hernan.

- Ne brinite majko, Hernan za mene nije ništa više od ubice mog oca i očekujem da će biti uhvaćen i propisno
kažnjen. Ima li ikakvih novosti?

- Nema, na teritoriji Salamance ga nisu našli, nije ni u Medellinu. Rekli su da će obići sve okolne gradove i mesta,
smatraju da daleko nije mogao da ode. Znaš li da sam otpustila i Silviu i Betinu? Danas su otišle, ali Osvaldo će
se pobrinuti da Silviji nađe zamenu, a ja ću razmisliti kome bih mogla da ponudim Betinino mesto.

- Upoznata sam sa tim. Silvia je bila očeva ljubavnica, dok je Betina pokušavala da zavede Osvalda. Bilo bi
ponižavajuće da ste im dopustili da ostanu. Majko, kad ste već ovde, priupitala bih Vas nešto.
- rekla je
Violeta, približivši se Dorotei.

- Izvoli.

- Da li biste bili voljni da mi ispričate kakav je bio Vaš život pre nego što ste se udali?

- Zašto te to interesuje Violeta?

- Zato što sam se ponadala da bi ovaj tragičan događaj mogao da nas zbliži, te ne bi bilo loše da jedna drugoj
pružimo priliku da se bolje upoznamo. Slažete li se?

- Da, naravno...Ali, ne vidim šta dobro može da nam donese kopanje po prošlosti.
- rekla je Dorotea uznemireno.

- Govorite o prošlosti kao da ona obavezno mora da predstavlja period koji bi valjalo zaboraviti, jer nije
doneo ništa pozitivno. Zbog čega ne volite svoju prošlost?

- Violeta, ne znam šta želiš da ti kažem. Jednostavno ne vidim smisao vraćanja unazad i priče o nečemu što je
nekada bilo. Moj stav nije povezan sa ličnim iskustvima iz prošlosti.

- Tužno, baš tužno...
- uzdahnula je Violeta.

- Šta je tužno?

- To što ste sebe ubeđujete u neistine. Mene ne možete ubediti, ja znam šta je istina. Istina je da ste patili i da
se trudite da izbrišete svu tu patnju iz sećanja, ali ne uspevate. Prošlost koju toliko prezirete je na Vas ostavila
traga.

- Ne znam o čemu je reč, ne razumem te.
- Dorotea se unervozila podjednako koliko je i Violeta bila nervozna
iz svojih razloga.

- Znate bolje od mene.

Violeta nije otkrila majci da je celu istinu saznala od Federica, ali malo je falilo da joj to prizna. Njena osećanja
prema Dorotei su bila nedefinisana, nije bila sigurna da li joj zamera na neiskrenosti ili oseća sažaljenje zbog onoga
kroz šta je Dorotea prošla. Jedino u šta je bila sigurna jeste da bi pominjanje njenog razgovora sa Federicom kod
Dorotee probudilo sumnje o njenom učešću u zločinu koji se dogodio u Sobi mačeva.



*


Hernan i Nicolas su obavili dobijeni zadatak i time je Hernan preživeo vatreno krštenje. Bez žurbe su se vraćali
ka "sigurnoj kući" iliti kući Franca san Llorentea. Svakako, iz predostrožnosti, odabrali su da se vrate putem koji vodi
kroz gustu šumu.


- I reci mi, je li bilo strašno? - pitao je Nicolas Hernana, okrenuvši se prema Hernanu.

- Taman posla. Strašno bi bilo da me, recimo, uhvate zbog ubistva mog ujaka, bace me u tamnicu, osude
na smrt i obese u centru Salamance za primer drugima.

- Nemoj misliti o tim stvarima. Na odličnom si putu da izbegneš takav razvoj situacije.

- Pojma nemam Nicolase...Ponekad pomislim da je sve ovo uzaludno gubljenje vremena i da ishod neće biti onakav
kakav bismo mi voleli da bude, pre svega zato što smo prinuđeni da se oslanjamo na Rimljan...hoću reći na Franca
ili sam bar ja prinuđen, ti ionako radiš za njega.
- nesiguran je bio Hernan.

- Ne veruješ mu?

- Sve i da je tako, šta? I da mu ne verujem, moram mu verovati jer drugog izlaza nemam.
- zaključio je.

Hernanu se učinilo da je čuo neko šuštanje, a potom je video svetlost od upaljene baklje negde u šumi kroz
koju su prolazili na svojim konjima. Međutim, drugi put kada je bacio pogled na tu stranu, nije video a ni čuo
ništa.


- Nicolase, jesi li čuo i video ono malopre? Bojim se da nismo sami. - Hernan je
bio usplahiren.

- Pa i nismo. Ima divljih životinja, one su stalni stanovnici ovde. - smireno je odgovorio Nicolas.

- Životinje nose baklje?

- O kakvim bakljama ti pričaš?!

- Video sam upaljenu baklju tamo, sada je nema. Neko nas posmatra i prati, možda su čuvari mira.

- U strahu su oči velike. Paranoičan si, pa vidiš svašta. Opusti se, nema nikoga, a i skoro smo
stigli.
- umirivao ga je Nicolas.

- A da mi pobegnemo, da se ne vraćamo odmah kod Franca? - predložio je Hernan,
pod utiskom onoga što tvrdi da je video.

- Izbij sebi iz glave takve ideje. Kažem, blizu smo, a ti ako zaista želiš da naletiš na
čuvare mira onda radi po svom.



*


Matias Navarro je živeo sam u svom omanjem kutku, kućici na periferiji Salamance. Finansijske mogućnosti su
mu dopuštale i bolji smeštaj, ipak navika je čudo. Voleo je tu izolovanost i prilagodio se uslovima koje mu je rad za
Federica Pizarra postavljao, ali i obavljanje poslova za čuvenog Rimljanina. Matias je sam živeo do tog dana, do
dana kada je sahranjen njegov gospodar, kako ga je on nazivao. Bivša sluškinja Silvia se privremeno doselila
kod njega, zahvaljujući Violetinom posredovanju.


- Matiase, sladak Vam je ovaj prostor. Malo skučen doduše, ali neću zauvek tu ostati.
Želite li da Vam spremim sendvič?
- doviknula je Silvia Matiasu iz kuhinje.

- Ne, hvala. Kasno je, ne volim kasno da jedem.

- Kada sam gladna, ja ne gledam koliko je sati. Nego, kažite mi koliko ste upućeni u celu
ovu zbrku oko Federicovog ubistva, Hernana...?
- pitala ga je Silvia, sedajući pored
njega sa sendvičom u rukama.

- Iznenađen sam Hernanovim postupkom. Mislio sam da...Mislio sam da je pošten
mladić, ne neko ko bi bio u stanju da ubije rođenog ujaka. Gospođica Violeta me je
zamolila da Hernanu predam poruku koju mu je ostavio moj gospodar i ja sam to
učinio, ali nisam očekivao da će Hernan povrediti mog gospodara.

- Matiase, Matiase...Mene ne morate da lažete, nema potrebe. Ta poruka koju ste predali Hernanu nije uopšte
bila njemu namenjena. Nije valjda da je za Vas to novost?

- Ovaj...
- zbunio se Matias.

- Violeta mi je sve objasnila, zajedno smo u ovome. Ona Vas je zamolila da predate
Hernanu Federicovu poruku koja nije njemu bila upućena, već njoj i zatražila Vam da
budete diskretni i da Federicu ništa ne govorite. Zašto ste pristali Matiase, zašto ste
Violeti učinili tu uslugu?

- Obećala mi je da će se postarati da mi naknada bude znatno veća nego što je trenutno,
čak mi je predala nekoliko komada svog nakita kao dokaz da će ispuniti obećanje, ali ja
stvarno nisam znao da...

- Da će Federico biti ubijen? Verujem Vam, svi smo šokirani njegovom smrću. Dobro,
čast izuzecima.
- rekla je Silvia, aludirajući na nekoga kao na izuzetka.

- Ali Hernan ga je ubio, je li tako?

- Naravno da je Hernan ubica. Niste valjda pomislili da bi Violeta ubila sopstvenog oca?
Sram da Vas bude.
- Silvia je bila sarkastična sa dozom opreza.

- Ne, nipošto nisam to pomislio. Devojka poput gospođice Violete nije sposobna da
izvrši zločin.

- Pretpostavljam da nije.
- nasmejala se Silvia.


*


- Užas Clara, proživljavamo užas. Hernan je optužen za ubistvo tvog brata i traže ga da
bi ga uhapsili, Braulio će najverovatnije biti pogubljen...
- očajavao je Martin.

- Martine molim te nemoj da izjednačavaš Hernanov i Brauliov problem. Braulio zaslužuje pogubljenje zato
što je nastran, a naš sin je nepravedno optužen za ubistvo svog ujaka i sada mora da se skriva ko zna gde.

- Ja tebe molim Clara da prestaneš da nazivaš Braulia nastranim, ne podnosim to. Šta radiš?

- Pakujem se, putujem u ranu zoru u Salamancu. Ideš i ti sa mnom ili ti je bitnije da
ostaneš zbog Braulia?
- upitala ga je Clara, žurno se pakujući.

- Šta ćeš postići odlaskom u Salamancu? Federico je već sahranjen, za Doroteu i Violetu nisam siguran da
bi bile raspoložene da te prime, Hernan mislim da je odavno pobegao odatle...

- Lakše će mi biti ako budem tamo, gde god da ga uhapse dovešće ga u Salamancu. To je ipak veći grad, sve
se brže dozna.

- Važi, ti idi. Ja moram da ostanem, neko mora da radi i brine o kući.

- I o Brauliu. S obzirom na to sa kojim ga žarom braniš, svako bi pomislio da si i ti
nastran kao i on.
- prokomentarisala je Clara usputno.

- Što se mene tiče, neka misli šta god ko hoće. Ostajem, jer sam u svakom smislu
korisniji ovde u Medellinu nego u Salamanci. Kako ćeš stići do tamo?

- Već sam dogovorila prevoz sa Pablom Valdesom, našim komšijom za čiji si nestanak
ovaca ti bio okrivljen. On će prevoziti neku robu do jednog mesta u blizini Salamance,
tako da mi odgovara da pođem sa njim. Polazimo u pola 5 ujutru.

- Srećan vam put.
- rekao je Martin, izlazeći iz sobe, ostavivši Claru da završi sa pakovanjem.

Kod Cortesovih se tenzija nikako nije smirivala. Ne zbog Hernana, jer je Hernanova situacija jedino i održavala jedva održivi mir, već zbog Braulia i njegove sudbine. Clara se tvrdoglavo držala opšteprihvaćene ideje o nastranosti osoba
koje ne privlači suprotan pol, dok je Martinov unutrašnji konflikt postajao sve teži sa podnošenje, pogotovo nakon
što je porasla verovatnoća da će Braulio biti pogubljen.



*


Betina je napokon stigla do svog porodičnog doma, koji se nalazio u selu nedaleko od Salamance, s tim
da je putovanje zbog loših puteva, a bez jakih kočija kao prevoznog sredstva znalo duže da potraje. Bilo je
jutro, Sunce je tek stidljivo izvirilo i nikoga nije bilo napolju od seljana, ali Betina je znala da će uskoro
svi biti na nogama, spremni za seoske poslove od kojih žive. Pokucala je bojažljivo na vrata svoje
kuće, njena majka ih je otvorila.


- Betina dete, otkud ti?! - iznenađena je bila Betinina majka.

- Morala sam da se vratim majko. Gospođa Dorotea me je otpustila i
oterala.
- odgovorila je Betina, polako ulazeći unutra.

- Ali zbog čega? U poslednjem pismu koje si nam poslala, rekla si da si prezadovoljna
jer si dobila posao Doroteine pratilje i da ćeš dobijati veću naknadu, koju ćeš slati kao
pomoć za tvog oca. Šta se dogodilo?

- Nisam sigurna kako ćete prihvatiti ovo što ću Vam reći...Još dok sam bila samo sluškinja kod Pizarrovih zaljubila
sam se u Osvalda, bratanca gospođe Dorotee koji je došao u Salamancu na studije. Kada sam postala pratilja, nas
dvoje smo se približili jedno drugom i on mi je otkrio da oseća nešto prema meni i da želi sa mnom ozbiljno, da
su mu namere ozbiljne. Gospođa Dorotea je saznala za to i oterala me.

- Betina, kako si smela sebi da dopustiš takvo što, da se zaljubiš u momka sa kojim nisi
na istom nivou? Razumem mladost, razumem leptiriće u stomaku, ali oni se razlikuju
od nas i mi od njih.
- kritikovala ju je.

- Mislite da to nisam imala na umu sve vreme? Iako sam uložila napor da se udaljim
od Osvalda, nije vredelo. Poklekla sam i prepustila se osećanjima, toliko da sam ga i
poljubila na jednom balu na kome smo bili.

- Zaboga!

- Budite bez brige, sada sam daleko od Osvalda. On će morati da me zaboravi, a i ja
njega. Inače, te noći kada smo bili na balu, ubijen je don Federico. Ubio ga je njegov
sestrić Hernan Cortes koji je još uvek u bekstvu.

- Strašno. Možda je i dobro što si otišla iz te kuće. A Silvia? Šta je sa njom?

- Silvia je takođe otpuštena iz nekih drugih razloga, ne znam gde je otišla, pošto smo se značajno udaljile. Majko, sad
Vas sigurno brine novac, s obzirom na to da sam izgubila posao, ali nema odustajanja. Gledaću, tražiću, raspitivaću
se kome treba sluškinja ili kuvarica. Nešto će se naći.
- Betina je bila optimistična.

- Polako, prvo se odmori. Vidi se da si nenaspavana i umorna.

- U pravu ste, jesam. Idem da odmorim.
- rekla je Betina i otišla u svoju sobu.


*


Osvaldovu odluku da krene za Betinom i da šansu njihovom odnosu nisu poljuljale
ni okolnosti, ni Doroteine kritike i negodovanja. Premda je od malena vaspitavan da je
mešanje staleža nepoželjno i pogrešno, Osvaldova osećanja prema Betini su izmenila
ono što mu je godinama usađivano kao ispravno.


- Tetka, nisam stigao juče da Vas pitam da li je Betina otišla kod svojih
roditelja?
- pitao je Osvaldo Doroteu.

- Mislim da jeste. Zašto? Osvaldo, već smo pričali o Betini, ja sam se potrudila da
ti pomognem da shvatiš koliko bi emocionalno vezivanje za devojku poput nje bilo
pogubno za tebe, tvoju budućnost, ugled...Ona je, na moj zahtev, napustila našu
kuću i neće se vraćati. Isto kao i Silvia, koja je bila ljubavnica mog pokojnog
muža.

- Izvinite što se usuđujem da Vam protivrečim, ali Betina i Silvia nisu iste. Betina se zaljubila u mene i nastojala
je da izbegne bilo kakvo zbližavanje sa mnom, svesna da bi to moglo da oboma izazove sukobe sa okolinom. Ja
sam se njoj približio i ohrabrio je da se oslobodi, da se otvori, da se ne plaši. Podsećam Vas da stojim iza onoga
što sam Vam rekao-želim brak sa Betinom.
- odlučno je rekao Osvaldo.

- Urazumi se Osvaldo, pametan si mladić. Razočaraćeš i mene i svoju majku ako
napraviš tu grešku. Bila bi to životna greška, koja se lako ne ispravlja.

- Da li je greška ili ne, vreme će pokazati. U svakom slučaju, ja verujem da će i vreme
stati na moju stranu. Tetka, ja sam Betinu upoznao dovoljno da znam šta ona može da
pruži, a i ja sam spreman da njoj pružim mnogo.

- Odlučio si da je potražiš?
- upitala ga je Dorotea nevoljno.

- Da, ali ne bojte se, svoje novostečene dužnosti ću uredno ispunjavati. Nego, hteo bih da Vam ispričam
nešto nevezano za Betinu. Violeta me je zamolila da Silviji nađem muža što je pre moguće sa napomenom
da bude imućan. Kada sam je priupitao zašto je njoj stalo da bivšoj sluškinji i ujedno ljubavnici njenog oca
pronađe muža, ona mi je odgovorila da je sa Silviom imala duži razgovor i da joj je Silvia rekla da je
njena sestra nepravedno osuđena za veštičarenje na doživotnu tamnicu, kao i da joj preti smrtna
kazna. Navodno, Violeta se saoseća sa njom, jer je ta sestra jedini član porodice koga Silvia ima
i da nema nijednog muškog srodnika koji bi joj pružao zaštitu i pronašao joj muža.

- Kako ja nisam bila upoznata sa besmislenim i iznenadno nastalim prijateljstvom između
moje ćerke i te besramnice?!
- zapitala se Dorotea ljutito.

- Sve se odigralo veoma brzo. Tačnije, zbližile su se nakon Federicove smrti i iskreno,
ja ne znam šta da mislim o tome. Zar nije čudno?

- Violeta će morati da mi kaže istinu i objasni čemu zainteresovanost za Silvijinu udaju.
A ti Osvaldo, nemoj se angažovati oko toga, nemoj tražiti muža Silviji. Zaboravi na tu
apsurdnu Violetinu molbu.

- Betina mi je prioritet, a nisam ni planirao da išta preduzimam pre konsultacije sa Vama.
Sada me izvinite, moram da se spremim za put.
- rekao je on.


*


Hernana je Franco pozvao u svoju hladnu i prostranu sobu na razgovor. Sudeći
po Francovom izrazu lica, Hernan je zaključio da je započeo da pridobija njegovo
poverenje, a samim tim su mu rasle šanse da u što skorije vreme konačno
napusti Španiju i ode u Novi svet.


- Cortesu, sedi. Da li želiš čašu vina? - pitao je Franco Hernana, sipajući vino sebi.

- Može, hvala.

- Pozvao sam te da dođeš, zato što me zanima kako si preživeo prošlu noć i da li će
ti obavljanje poslića za mene dok si ovde predstavljati poteškoću?

- Preživeo sam nekako. Nastaviću da postupam po Vašim nalozima, u to nemojte
sumnjati.
- odgovorio je Hernan, uzimajući čašu vina od Franca.

- Dobro. Nicolas mi je rekao da si se uspaničio kada ti se učinilo da si video upaljene
baklje, pa si pomislio da vas čuvari mira prate.

- Složićete se da imam razloga za paniku. Osumnjičen sam za ujakovo ubistvo i traže me, tražiće me dok
me ne pronađu.

- Preteran strah i panika su loši saveznici Hernane. Reci mi, da li si ti stvarno ubio
Federica?
- upitao ga je Franco, čudno ga gledajući.

- Nisam, kunem se. Franco, znam da Vam je Violeta rođaka, ali najiskrenije mislim
da je ona imala veze sa njegovom smrću. Koji su joj bili motivi nemam pojma, ali sve
mi ukazuje na to da su ona i sluškinja Silvia u nekom dogovoru.

- Moguće. Violetu sam video svega par puta u životu. Ne poznajem je u toj meri da bi mogao sa sigurnošću da
tvrdim da ne bi bila sposobna da ubije sopstvenog oca. Tebi verujem na reč iz prostog razloga što Federicovo
ubistvo nije bilo deo našeg plana. Plan je bio da završi u zatvoru zbog bavljenja nedozvoljenom trgovinom.
Federico je bio kreten, gad...Lagao bih kad bih rekao da me je njegova smrt rastužila.
- prezrivo je
rekao Franco.

- Učinio Vam je nešto nažao?

- Otprilike Cortesu, otprilike.

- A šta će biti sa Matiasom, odnosno postoji li opasnost da progovori? Okolnosti su se promenile, ujak je
ubijen, ja sam u očima sveta krivac. Matias će...

- Matias neće uraditi ništa što bi moglo da nam naškodi. Moji ljudi su se pobrinuli da mu
stave do znanja šta sme, a šta ne sme kazati ili uraditi.
- uveravao ga je Franco.

- Raduje me što je tako, pribojavao sam se da bi nas Matias mogao izdati.

- Hernane, ja ću ujutru otputovati u Salamancu na dva dana. Red bi bio da posetim tetku i njenu ćerku, ali i da
vidim Osvalda. Iskoristiću to što sam tamo da i lično popričam sa Matiasom, kao i da pokušam da saznam da
li su tvoje sumnje u vezi Violete opravdane. Nemoj tako da me gledaš, nikome neću reći gde se nalaziš.

- U redu, hvala. Imate li večeras za mene neke zadatke?

- Isto što i sinoć, samo što ćeš večeras ići bez Nicolasa. I Nicolas ima svoje zadatke, ali nećete ići na istu
stranu. Problem?

- Nipošto.
- Hernan je odgovorio blago zamuckujući.

- To je sve. - Franco je Hernanu dao znak da je razgovor završen i da treba da
napusti sobu.

Hernan je izašao iz Francove sobe, pomalo uznemiren idejom da će ove noći dati
posao morati da obavi samostalno.



*


- Gospođice Violeta, uđite. Silvia je tu. - rekao je Matias, otvorivši Violeti vrata svoje
kuće.

- Matiase, možete li izaći na par minuta i ostaviti me nasamo sa Silviom? Vi i ja ćemo
posle razgovarati, sećate se da sam Vam dala obećanje koje ću do kraja ispuniti.

- Naravno, naravno. Biću u blizini.
- ponizno je pristao Matias.

Violeta je bila svesna u kakvu se avanturu upustila i znala je kako bi ta avantura mogla da se okonča,
ali je morala da rizikuje, da obećanja sa obavezom da će biti ispunjena i pametno odigra sa kartama koje
je imala na raspolaganju.


- Silvia, sviđa li ti se smeštaj?

- Grozan je, ali pošto je samo privremenog karaktera ne bunim se. Jeste li zatražili od
Osvalda da se baci na potragu za mojim budućim mužem?
- direktna je bila Silvia.

- Jesam i odmah ću ti reći da moju molbu nije prihvatio sa osmehom. Tražio
mi je objašnjenja i ja sam mu ih dala, samo i dalje je pitanje kakva će njegova
krajnja odluka biti.

- Violeta, da li je Vašu molbu prihvatio sa osmehom na licu ili suzama u očima meni zaista
nije važno. Meni je važno da dobijem ono što želim, ali imajte u vidu da nisam jedina koja
bi bila oštećena Osvaldovim negativnim odgovorom. Vi biste prošli znatno gore nego ja,
jer smatram da je bespotrebno da Vas podsećam šta će se desiti ako moji zahtevi
uskoro ne budu ispunjeni.

- Nemoj da vršiš pritisak na mene, time ništa ne rešavamo Silvia. Osim toga, Osvaldo je danas otišao kod
Betine u selo i moraću da sačekam da se vrati.
- rekla je Violeta, iziritirana Silvijinim podbadanjima.

- Kod Betine? Opa, on je onda ozbiljno zainteresovan za moju dragu prijateljicu.

- Izgleda i više nego što je moj otac bio zainteresovan za tebe.

- Vaš otac je mrtav, Vi ste se lično postarali da tako bude. Otkrijte mi jednu malu
tajnu-kako ste ubedili Matiasa da Hernanu preda poruku koju je Federico napisao,
ali koja nije bila namenjena njemu? Matias reče da ste mu obećali veću naknadu,
dali mu nakit...

- Upravo, obećala sam mu povećanu naknadu koju će i dobijati radeći za nas.

- Hajde neka bude da Vam verujem.
- Silvia je prevrnula očima.

- Silvia, znaš onoliko koliko treba da znaš, ni manje ni više. Zadovolji se time. Konačno bih prešla na stvar,
reći ću ti zašto sam htela da pričam sa tobom. Naime, radi se o tome da sam ti omogućila da danas posetiš
tvoju sestru Lauru u tamnici. Uzmi ovu vrećicu zlatnika i prosledi je upravniku zatvora i napomeni da ih
šalje Violeta Pizarro.

- Hvala Vam Violeta. Da nisam videla na šta ste spremni, pomislila bih da ste duša od žene. Kada mogu da odem?

- Već sada. Idi kod svoje sestre i slobodno joj reci da može da se raduje slobodi.

- Sviđa mi se što ste ozbiljno shvatili naš pakt.
- zadovoljno je rekla Silvia.

- Imam li izbora?

- Imate i ovaj je najbolji i po Vas i po mene.



*


Clara je doputovala u Salamancu. Komšija Valdes ju je ostavio na ulazu u grad i odatle je morala da produži
dalje peške. Jednom u životu je bila kod Federica, ali posedovala je impresivnu memoriju, te je upamtila u kom
delu Salamance se nalazi kuća Pizarrovih, a oko pronalaženja tačne lokacije pomogli su joj slučajni prolaznici.
Svi su znali gde je živeo tragično nastradali Federico Pizarro. Jedna od sluškinja koja je sređivala vrt ju je
pustila unutra nakon što joj se Clara predstavila.


- Clara? - začula se Dorotea, silazeći niz stepenice.

- Ja sam. Nisam stigla na Federicovu sahranu, ali imala sam potrebu da dođem. Svima
nam je žao, moj brat je bio...

- Poštedi me Clara, molim te. Federico ti je bio brat i sa te strane ne sumnjam
da ti je žao. Ipak, uverena sam da tvoj dolazak u Salamancu više ima veze sa
Hernanom, tvojim sinom koji je Federicov ubica. Znaj da je pobegao, ne mogu
da ga nađu, ali iskreno se nadam da će Hernan ubrzo biti uhvaćen.


- Dorotea, ne slažem se sa tobom. Moj sin nije takav, nije hladnokrvni ubica
kakvim ga sada svi smatraju. Nepravda je ovo što mu se radi, gone ga iako je
nevin.
- branila ga je Clara.

- Violeta i jedna sluškinja Silvia su ga zatekle na mestu zločina, pored
Federicovog beživotnog tela. Uspeo je da pobegne, a pre toga je Violeti
napravio posekotinu mačem na ruci. Znam da je teško pomiriti se sa
tim da ti je sin ubica, ali moraćeš da prihvatiš realnost. A dok se to
ne desi, ja te ne mogu primiti u svoju kuću. Bilo bi degutantno.

- Pretpostavimo da si u pravu i da Hernan jeste ubio Federica, zašto bi to moralo da utiče na tvoje
gostoprimstvo? Ja nisam samo Hernanova majka, već i Federicova sestra. Prevalila sam toliki put
da bi...

- Da bi šta? Naišla na mene ovako neljubaznu? Clara, na moje gostoprimstvo utiče to što
ti braniš Hernana, ne što si mu majka. Misliš da je u redu da Violeta sluša u svojoj kući
kako neko brani ubicu njenog oca?
- Dorotea je zauzela napadački stav.

- Hernan mi se često putem pisama žalio na tebe, pisao je da ga ne simpatišeš, da se
vidi da ga na silu trpiš. Jedva si čekala da ode, makar i ovako.

- Neću da te lažem. Da, jedva sam čekala da ode i potpuno je istina da mi se tvoj
sin nikada nije dopadao. Nije mi se dopadao zato što je bio neodgovoran, drzak,
bez poštovanja prema bilo kome, mada nisam slutila da bi mogao da oduzme
život svom ujaku.

- Znaš šta Dorotea? Ti si rekla da ne možeš da primiš u svoju kuću nekoga ko brani Federicovog ubicu, a ni ja
ne mogu da ostanem u kući u kojoj se blati čast mog sina. Mogu ga i uhapsiti i osuditi, ali ja ga poznajem i
odgovorno tvrdim da je za ubistvo kriv neko drugi.
- odbrusila je Clara.

Clara se okrenula i otišla. Dorotea nije ni pokušala da je zaustavi, niti se predomislila
oko svoje odluke da Clari uskrati pravo na boravak u njenom domu.



*


Silvia je ušla u objekat koji je bio nešto poput današnjeg koncepta zatvora, samo
na mnogo nižem nivou i sa mnogo lošijim uslovima. Dočekala su je dva stražara, koji
su joj postavljali gomilu pitanja. Prisetivši se onoga što joj je Violeta rekla, Silvia je
objasnila zatvorskim čuvarima zašto je tu, koga želi da vidi, ko je šalje, a na kraju
je predala vrećicu zlatnika uz napomenu da je ista namenjena upravniku nakon
čega su je odveli do tamnice u kojoj je bila Laura.


- Izgledaš mi poznato. - rekla je Laura Silviji, zagledajući je.

- To sam ja, Silvia.

- Silvia Gomez, moja sestra?!
- Laura je ustala sa poda i pritrčala rešetkama sa
čije je druge strane bila Silvia.

- I glavom i bradom. Htela bih da te zagrlim... - Silviji su zasuzile oči.

- I ja tebe, ali ove proklete rešetke mi ne daju. Kako su ti dozvolili da me posetiš?

- Uh, komplikovano je za objasniti, a zatvor nije baš najidealnije mesto za davanje
takvih objašnjenja. Neću te ispitivati kako si, kako se osećaš, da li ti se smučio
boravak u tamnici i ostalo, pošto bi to bila izrazito glupa pitanja.

- Slažem se. Ali zato ja tebe mogu da pitam kako si i kako živiš?

- Pa...nakon što su te uhapsili i strpali ovde i nakon što su nam spalili kuću do temelja, ja sam ostala na ulici.
Lutala sam nedeljama, jela ostatke nečijih ručkova zajedno sa uličnim psima, iščekivala da se razbolim i
umrem, ali naletela sam na jedan siromašan bračni par sa ćerkom mojih godina koji mi je pomogao. Ti
ljudi su me primili u svoju kuću i delili sa mnom ono malo što su imali, a njihova ćerka Betina i ja smo
postale najbolje prijateljice. Kasnije, kada sam porasla, nas dve smo otišle u Salamancu i zaposlile se
kao sluškinje u kući, sad već pokojnog, trgovca Federica Pizarra. Ja sam se raspitivala o tebi i imala
sam plan da te izvučem odavde, postala sam Federicova ljubavnica sa ciljem da se on razvede i
oženi me i da mi pomogne svojim uticajem da te oslobodim, ali njega su ubili i...Ostalo ti
pričam kada jednom za svagda napustiš ovo odvratno mesto.

- Preživela si, obe smo preživele. Pored svih sličnosti koje imamo, sposobnost
preživljavanja u najgorim uslovima nam je dodatna zajednička osobina. Samo,
nije mi jasno zašto sa sigurnošću govoriš da ću biti oslobođena? Ne znam da
li si upućena, ali preti mi smrtna kazna.

- Upućena sam u sve, ne brini, ali neće doći do smrtne kazne, niti ćeš još dugo
vremena morati da ostaneš ovde. To je nešto što ti sada ne mogu objašnjavati,
jedino ću te zamoliti da mi veruješ da ćeš ponovo biti slobodna.
- rekla joj
je Silvia samouvereno.

- Važi, uzdam se u tebe. - nasmešila se Laura.


*


Hernan je bio sam, baš kao što mu je Franco i rekao da će te noći biti. Samostalno
je išao da obavi dobijeni zadatak i u povratku je išao kroz onu šumu kojom je prethodnu
noć prolazio sa Nicolasom. Turobna atmosfera mu je smanjivala koncentraciju, dok je
Mesec bio škrt sa davanjem svoje svetlosti, jer su ga oblaci zaklanjali. Ćaskao je sa
konjem, mislio je da će tako smanjiti sebi napetost. U jednom trenutku, video je
upaljene baklje, samo što su za razliku od prošle noći ovaj put baklje bile bliže i
bilo ih je više. Čuo je glasove, video je da mu se baklje približavaju, video je
konje, ljude na konjima...Naposletku, video je sve kristalno jasno kada su ga
sa svih strana opkolili čuvari mira, nišaneći u njega svojim musketama,
pretečama današnje puške.


- Hernan Cortes, uhapšen si zbog ubistva gospodina Federica Pizarra. Silazi sa
konja!
- viknuo je iz sveg glasa jedan od čuvara mira.

- Gospodo, ja ne znam o čemu vi meni pričate. Ko vam je taj Hernan Cortes? Očigledno
ste me pomešali sa nekim.
- odreagovao je Hernan na neobičan način u ovom kriznom
momentu.



* KRAJ 7. EPIZODE *




Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)
Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)
Violeta Pizarro (Aura Garrido)
Osvaldo san Llorente/Franco san Llorente (Mario Casas)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Matias Navarro (Jesus Bonilla)
Laura Gomez (Amaia Salamanca)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: ned mar 06, 2016 10:11 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
8. EPIZODA:



- Ne pravi se lud Cortesu. Mi smo iz Salamance, znamo ko si i kako izgledaš. Silazi
sa konja!

- Mogu li da...
- Hernan je pokušao da započne prijateljsku konverzaciju.

- Odmah! - prekinuo ga je jedan od čuvara i podsetio ga šta treba da uradi.

- U redu, u redu.

Hernan je poslušao naređenje čuvara mira i sišao je sa konja, nakon čega su mu ruke svezali lancima, te ga
pripremili za transport u Salamancu. Nije se opirao, svestan da time ne bi ništa povoljno za sebe postigao. Jedino
u šta je bio siguran jeste da nipošto neće priznavati nepostojeću krivicu za delo koje je neko drugi počinio.



*


- Hernan je uhapšen! - vikao je Nicolas, idući prema Francu.

- Znam. Uhapsili su ga zbog Federicovog ubistva i odveli u Salamancu. - smireno
je rekao Franco.

- Ubistva koje nije izvršio. Jeste li Vi znali da će doći do ovoga? Da mu niste Vi
smestili hapšenje?!
- Nicolas se u naletu besa uneo Francu u lice.

- Zašto bih? Nema logike. Hernan je pod mojom zaštitom, zna ko sam i šta sam,
počeo je i da radi za mene...Nisam lud da svog čoveka šaljem u zatvor. Da bismo
uopšte nastavili razgovor ja bih te zamolio da mi se izviniš za optužbu da sam ja
imao veze sa Hernanovim hapšenjem. Ni meni najdražim ljudima ne dozvoljavam
da mi se tako obraćaju, a kamoli jednom od mnogih mojih radnika.

- Izvinjavam se, ali vest o Hernanu me je zatekla nespremnog i odreagovao sam burno,
jer mi je on prijatelj i brine me njegova sudbina.

- Svakako sam planirao da ujutru otputujem u Salamancu, ali ovo što se desilo mi je
promenilo plan, tako da krećem odmah, neću čekati jutro. Opusti se Nicolase, tvoj
prijatelj će izaći iz zatvora čim se stvore uslovi za to.
- rekao je Franco,
stavivši Nicolasu ruku na rame.

- Mogu li i ja sa Vama?

- Ne, ti ostani dok se ja ne vratim.

- Franco, da li Vam je Hernan slučajno predao neki papir?
- upitao je Nicolas.

- Koji papir?

- Onaj na kome je sastavio plan ekspedicije detaljno razrađen. Osmislio je
kako bi ekspedicija trebalo da izgleda i onda je to preneo na hartiju. Nije
Vam to spominjao?

- Nije, pitaću ga kada ga budem video. Bilo bi dobro da imamo razrađen plan i
organizaciju na nivou za našu buduću ekspediciju. Ja sada idem Nicolase, a ti
se opusti i smiri. Hernana neće osuditi. Momak je nevin, zar ne?
- Franco
se osmehnuo krajičkom usana.

Nicolasa je obuzimao osećaj krivice što je Hernana spojio sa Rimljaninom, znajući da
bi takav potez Hernanu mogao da napravi još veće probleme nego što su oni koje ionako
ima. Ali, to je bio jedini način da pomogne svom prijatelju u bezizlaznoj situaciji. Od dva
zla je birao ono koje je smatrao manje štetnim po Hernana, ne mogavši da predvidi
dalji razvoj događaja.



*


- Matiase, još jednom hvala što ste mi ponudili da prenoćim kod Vas. Dorotea me
nije htela primiti, kaže da majka Federicovog ubice nije dobrodošla u njenu kuću...
Uglavnom, morala bih čekati da naiđe neko ko bi me odvezao nazad u Medellin ili
bih krenula peške da nisam srela Vas.
- Clara se zahvaljivala Matiasu.

- Ne morate da mi se zahvaljujete Clara. Ne bi bilo u redu pustiti Vas da sami
lutate Salamancom. Nadam se da Vam Silvia nije smetala.

- Ne, sve je u redu.

- To me raduje. Sada ću otići do grada da nešto obavim i da Vam sredim prevoz za
Medellin. Nastojaću da se brzo vratim.
- obećao je Matias i otišao.

Clara je shvatila da joj je nedostatak Doroteine dobre volje obesmišljavao boravak u Salamanci i da je
Martin bio u pravu kada je rekao da ništa neće dobiti time što će tamo otići. Hernan je bio begunac koga su
aktivno tražili predstavnici vlasti, a njena bol bila je ista gde god da se nalazila, u Salamanci ili Medellinu.


- Dobro jutro Clara. Naspavali ste se? - upitala ju je tek razbuđena Silvia blago raščupane kose, dok
je sipala sebi šolju mleka.

- Jesam. A ti?

- Takođe. Nikada nisam mislila da ću u ovako nezgodnim okolnostima upoznati majku
Hernana Cortesa. Neverovatno kako majka i sin mogu biti različiti. Vidi se da ste Vi
fina ženica, a on...Kakav mu je otac? Možda je na njega povukao.
- Silvia je
krenula sa svojim klasičnim provokacijama.

- Silvia, Federico je bio moj brat, ali Hernan mi je sin i poznajem ga. Sigurna sam
da on nije ubio svog ujaka i zato ću te zamoliti da zadržiš za sebe ružne komentare
o njemu.
- uvređeno je rekla Clara.

- Ja Vas ne osuđujem, normalno je da majka brani svoje dete, ma kakvo god da je. Ali da je Hernan ubio
Federica, ubio ga je. Nevezano za to, priznaću Vam da se ne kajem što sam spavala sa njim nekoliko puta.
Momak je imao potencijala...Ima ga i dalje, samo što neće moći da ga koristi kada ga budu uhapsili.

- Hernan je imao odnose sa tobom?!

- Ah gospođo...Kažem Vam ja da Vaš sin nije cvećka. Bio je sa mnom, i on i
Federico. Federico mi je bio pravi pravcati ljubavnik, a sa Hernanom je bila
prolazna stvar. Kratka, ali slatka.
- rekla je Silvia smešeći se.

- Hernan je mlad, svi momci njegovih godina žure da što pre uđu u muški svet i
prilagode mu se i ne krivim ga zbog toga. Za Federica ne želim ništa da kažem,
on više nije među nama. A ti Silvia, poletela si jako visoko i u zabludi si ako
veruješ da više vrediš zato što si bila i sa ujakom i sa sestrićem.

- U zabludi? Ne bih se složila...Ne rekoste mi kakav Vam je muž? Opišite ga malo.
Ko zna...Možda bude treća sreća, s obzirom na to da privlačim muškarce iz Vaše
porodice.


Ponesena stresom i Silvijinim neukusnim provokacijama, Clara joj je udarila šamar.

- Treba da te bude sramota devojko.

- Mene da bude sramota? A čiji je ono sin ubio rođenog ujaka? Čini mi se Vaš.
- Silvia
je verbalnim udarcem odgovorila na Clarin fizički.


*


Osvaldo je posetio Betinu sa namerom da je ubedi da pođe sa njim u Salamancu i da joj dokaže koliko mu
je važna. Iako se njegov pokušaj neuspešno okončao, Osvaldo nije hteo da odustane, te je prenoćio u svojoj
kočiji i rešio da narednog jutra ponovo pokuša da postigne ono zbog čega je došao u Betinino selo.


- Vi ste još uvek tu? Niste se vratili? - pitala je Betina Osvalda, izlazeći iz kuće.

- Vratiću se, ali sa tobom. Proveo sam noć u kočiji, valjda je vredelo.

- Ne insistirajte. Juče sam Vam objasnila zašto ne mogu da pođem sa Vama u Salamancu. Tek sam stigla kod svojih,
treba mi vremena da odlučim šta ću i kako ću dalje. Ponavljam ovo po stoti put, ali Vi i ja nismo stvoreni jedno za
drugo. Razlike između nas...
- Betina je bila neubedljiva, postupajući protivno svojoj volji.

- Betina, prestani. Prestani da razgovaraš sa mnom kao sa nekim ko je superioran u odnosu na tebe i prestani
da mi persiraš. Uporno se trudiš da održiš pogrešnu sliku o nama. Razlike između nas su nametnute razlike i
nema razloga da im se potčinimo.
- govorio je Osvaldo, milujući je po licu.

- Osvaldo, Vaša...Tvoja tetka me neće ponovo prihvatiti, to je izvesno. Šta ću da radim
u Salamanci? Gde ću da živim?

- Ako te moja tetka ne prihvati, preporučiću te nekim damama kao pratilju i imaćeš posao
i obezbeđen smeštaj dok se ne venčamo.

- Venčanje?

- Naravno, venčanje. Zar si mislila da sa tobom želim išta manje od braka? S tim da
moramo da pričekamo da završim studije, znači oko 6 meseci. Kada dođe vreme,
zatražiću tvoju ruku od tvog oca.

- Ovo je ludost Osvaldo, ali ludost na koju pristajem.
- rekla je Betina, grleći Osvalda.

- Zaista Betina?

- Časna reč.

- Jesu li ti roditelji unutra?
- pitao ju je Osvaldo dok su stajali ispred njene kuće.

- Nisu. Majka je malopre odvela oca kod jednog čoveka koji uzgaja neke trave koje
navodno mogu da umanje bolove mom ocu. Kreće se sve teže i teže...

- Sačekaćemo da dođu, kako bismo im saopštili šta smo odlučili.

- Ne. Napisaću im i ostaviti kratko pismo u kome ću objasniti svoju odluku i onda
idemo, nećemo ih čekati.

- Zašto?

- Kukavica sam Osvaldo. Ne bih podnela njihove reakcije.
- priznala je Betina.

- Pre ili kasnije ćeš morati da se suočiš sa tim.

- Znam, ali sada ne mogu.

- Važi, biće kako ti kažeš.


Betina je presekla i odlučila da se prepusti ljubavi, a da sve prepreke pomeri u
stranu. Zapravo, ona je izbor odavno napravila, ali nije imala hrabrosti da počne da
živi u skladu sa istim. I sama je rekla da je kukavica i da joj je potreban vetar u
leđa.



*


Matias je utrčao u svoju kuću u kojoj su bile Clara i Silvia. Zadihan i vidno uzbuđen
Matias je svojim gošćama doneo najnovije vesti.


- Šta se desilo? Uleteli ste unutra kao da Vas neko juri. - rekla je Silvia Matiasu.

- Imam nove vesti, u pitanju je nešto veoma bitno, posebno za Vas Clara.

- Recite.

- Hernan je uhapšen i odveden u zatvor gde će biti ispitan i zadržan. Ne znam detalje, ali izgleda da se krio u šumi
u blizini nekog manjeg mesta.

- Moram da ga vidim, odvedite me do zatvora Matiase!
- viknula je Clara, rasplakavši se.

- Posete nisu dozvoljene jedno vreme, uzalud biste išli. Ja sam Vam ugovorio prevoz za Medellin. Bolje se vratite
kući, jer minimum 15 dana posete neće biti dozvoljene. Tako je uvek.

- Kako da odem sada kad mi je sin uhapšen i znam da je ovde.

- Poslušajte Matiasa Clarita i vratite se u Medellin. Kasnije, kada i ako posete budu
dozvoljene, možete ponovo doći. Na kraju krajeva, Hernan neće nigde pobeći. Od
danas se nalazi iza rešetaka, gde će i ostati.
- Silvia je maliciozno dobacila.

- Ja ću Vas lično putem pisama obaveštavati o Hernanovoj situaciji i bićete u
toku.
- smirivao je Matias Claru.

- Hvala Matiase, a ti Silvia...Skrati jezik.

Clara je poslušala Matiasa i rešila da se vrati u Medellin. Preplavilo ju je
neobično osećanje spokoja, zato što je saznala gde je Hernan i umirilo ju je to
što joj sin više nije bio podložan opasnostima koje vrebaju iz divlje prirode.
Hernan je bio na sigurnom, ali se njegova budućnost nalazila na klizavom
terenu.



*


Dorotea i Violeta su takođe saznale da je konačno došlo do Hernanovog hapšenja. Dorotea se naivno
radovala zadovoljenoj pravdi, isto tako naivno verujući da je Hernan ubio Federica. Violeta je, razume se,
imala bojazni i strahove. Želela je i planirala da odgovornost za ubistvo padne na Hernana i da on za to
plati, ali nije ispalo onako jednostavno kako je ona zamišljala da će ispasti. Silvia je upala nepozvana
"u kadar", Osvaldo je ispričao Dorotei da su se ona i Silvia zbližile, a Dorotea ju je uporno zapitkivala
o njenom neobičnom i novonastalom odnosu sa nekim poput Silvie.


- Hernan je u zatvoru, sada možemo da odahnemo i zahvalimo se Bogu što Federicova
smrt neće ostati nekažnjena.
- rekla je Dorotea.

- Bio je i red da ga uhapse. - dodala je Violeta.

- A red je i da mi napokon objasniš kada, kako i zbog čega si se zbližila sa Silviom Gomez? Zbog čega si od
Osvalda tražila da Silviji nađe muža i pomogne joj da oslobodi svoju sestru iz doživotne tamnice na koju je
osuđena?

- Majko, rekla sam Vam svoje razloge. Bilo mi je žao Silvie, pa sam poželela da joj
pružim pomoć, kad već za to imam mogućnosti.

- Ne verujem ti Violeta, jer te poznajem. Ti nikada ne bi pomagala jednoj sluškinji, koja
je bila i ljubavnica tvog oca.
- Dorotea je bila uverena da Violeta nešto krije.

- Onda me ne poznajete dovoljno dobro.

- Reci mi istinu. Šta se dešava?
- uporna je bila Dorotea.

- Zašto bih ja Vama rekla istinu, kada ni Vi prema meni niste bili iskreni?

- Na šta ciljaš?

- Na Vašu prošlost, na Federica, na mog pravog oca...Da, znam da mi Federico Pizarro nije bio biološki otac i da
Vas je silovao jedan od razbojnika koji su Vam upali u kuću i tako ste ostali u drugom stanju. I Vama i Federicu
je odgovaralo da sklopite brak, njemu iz interesa ekonomske prirode kao i zato što on nije mogao da ima decu,
a Vama da prikrijete poreklo trudnoće. Federico mi je sve priznao majko, apsolutno sve.
- Violeta više nije
mogla da se suzdržava.

- Federico...Obećao mi je, dogovorili smo se da ti nikada nećemo reći... - Doroteu
je oblio hladan znoj.

- E pa on je prekršio dato obećanje. I znate li šta je još uradio? U sred noći mi je ušao
u sobu, probudio me i primorao me na seksualni odnos. Tom prilikom mi je sve priznao
i otkrio mi je da je on izmislio priču o mojoj mentalnoj bolesti kako bih ostala što duže
u njegovoj blizini.

- Nemoguće...Trebala si mi to ranije reći!
- rekla je Dorotea plačući.

- Šta bi bilo da sam Vam ranije rekla? Vi biste pričali sa njim, on bi Vas ubedio da ja
lažem i tako bi se stvar okončala.

- Grešiš Violeta, ja bih se borila za tebe. Sada ti je jasno zašto nisam uspevala da ti pružim
svu pažnju koja ti je bila potrebna i koju zaslužuješ, ali kroz silovanje sam i ja prošla i ne
bih dozvolila da se Federico izvuče.

- Umem da se borim sama za sebe, ne trebate mi Vi.
- oštro je rekla Violeta.

- Violeta, da nisi ti ubila Federica? - upitala ju je Dorotea, gledajući je direktno u oči.

- Nisam, naravno da nisam! Kakve su Vam to ideje?

- Mislim da moje pitanje nije neosnovano. Imala si jak motiv.

- Hernan ga je ubio, Silvia i ja smo ga uhvatile na delu. Neka ostane na tome
majko.
- rekla je Violeta pomalo drhtavim glasom.

Prekinula ih je sluškinja, koja im je javila da imaju gosta-Franca san Llorentea.

- Tetka, Violeta, sećate li me se? - začuo se Franco.

- Franco...Iskreno, nisam očekivala da ćeš doći. Oduvek si bio dosta distanciran od
nas, za razliku od Osvalda. Ali podrazumeva se da si u svako doba dobrodošao u naš
dom.
- Dorotea je bila zbunjena Francovim dolaskom.

- Verujem da Vas je iznenadila moja poseta, ali u pitanju su vanredne okolnosti. Federico
je ubijen, a vi ste mi familija, tako da sam osetio potrebu da dođem i ponudim vam utehu
i podršku.

- Hvala Franco. Federicov ubica, njegov sestrić Hernan Cortes, je srećom uhapšen. Violeta i
ja smo za novost maločas saznale.

- A je li? Koji je motiv taj mladić imao za ubistvo?
- upitao je Franco Violetu, značajno je pogledavši.

- Hernan je bio drzak i nije pokazivao nimalo poštovanja prema mom ocu, često su se prepirali i svađali.
Nažalost, ova svađa se kobno završila.
- odgovorila je Violeta.

- Najblaže rečeno, ti motivi mi zvuče...neubedljivo. - iskreno je rekao Franco.

- Uz dužno poštovanje Franco, ali nije korektno da vređaš mog pokojnog oca time
što preispituješ motive njegovog ubice. Ja bih volela da nisam morala da vidim tu
scenu. Videla sam Hernana na mestu zločina. I meni je mačem posekao ruku kada
sam pokušala da ga sprečim da pobegne.

- Izvini Violeta, samo sam hteo da sagledam situaciju iz više od jednog ugla. Nego, gde
mi je brat? Nije tu?

- To je posebna priča. Otišao je u selo u kome živi moja bivša pratilja, jer se zaljubio u nju
i ne želi da od nje odustane.
- rekla je Dorotea.

- Romantično, nema šta. Dakle, da li i koliko dugo smem da ostanem u vašoj
rezidenciji?
- pitao je Franco Doroteu i Violetu, razgledajući okolo.

- Koliko god ti hoćeš. Reći ću sluškinji da ti spremi sobu i odnese stvari. - odgovorila
mu je Dorotea i otišla.

- Odlično. Violeta, ti i ja se vrlo slabo poznajemo, a rođaci smo. Možda bismo mogli
da promenimo tu činjenicu.

- Trenutno nisam raspoložena za to dragi rođače.
- Violeta se kiselo nasmešila.

- U redu, nema problema. Kasnije ćemo razmeniti po koju pametnu reč, draga
rođako.
- uzvratio je Franco, podjednako cinično.


*


Hernanu su ruke doslovno bile vezane, sedeo je okružen predstavnicima
vlasti i odgovarao im na pitanja u vezi zločina za koji ga terete. Odgovarao
je smireno, staloženo, strpljivo i donekle iskreno, gledajući da ne izjavi
nešto što bi Franca ili Nicolasa moglo da inkriminiše.


- Tvrdite da niste ubili gospodina Federica Pizarra i da ste ga zatekli mrtvog u Sobi mačeva?

- Tako je bilo. Ušao sam u Sobu mačeva da razgovaram sa njim, po pozivu koji mi je on
uputio preko njegovog bliskog saradnika Matiasa Navarra. U toj poruci mi je naglasio
gde i u koje vreme želi da se vidimo.

- Gospođica Violeta Pizarro i sluškinja Silvia Gomez su čule viku, dva muška glasa u Sobi i zato su ušle
unutra, zatekavši Vas kako držite mač u ruci i stojite pored tela Vašeg ujaka. Kako to objašnjavate?

- Jedino tačno jeste da su njih dve ušle i da su me videle kako stojim pored ujakovog tela,
a niti sam držao mač u ruci, niti se čula bilo kakva vika u trenutku kada su one došle. To
su laži.
- odgovorio je Hernan samouvereno.

- Pobegli ste Cortesu, čak ste i gospođici Violeti posekli ruku drugim mačem koji ste
uzeli.
- konstatovao je predstavnik vlasti koji ga je ispitivao.

- Da, jesam. Morao sam, nisam imao drugog izbora. Bežao sam, ali ne zato što sam kriv, već zato što znam
da me ne biste lepše tretirali i da sam se sam predao. U vašim očima i očima svih ostalih krivac sam ja, moja
dobrovoljna saradnja ne bi imala uticaja na mišljenje koje je o meni u početku formirano.

- Gde ste se krili?

- U šumi, u okolini Segovie. Tamo je šuma najgušća, a Segovia je na suprotnoj strani od
mog rodnog mesta Medellina. Iz tog razloga sam pobegao u tom pravcu.

- Ko Vam je pomagao?

- Niko, sve vreme sam bio sam.

- Sigurni ste?
- upitao je ovaj sumnjičavo.

- Naravno. Mogu li da pitam kada će mi posete biti dopuštene i kada će mi se izreći
presuda?

- Bićete obavešteni. Videćemo da li ćete dobiti kaznu doživotne robije ili smrtnu.

- Kako ću se iščupati iz ovoga, kako?
- Hernan je tiho pričao sam sa sobom.

- Vodite ga u ćeliju. - naređeno je.

Hernana su doveli u malu, zagušljivu ćeliju prepunu vlage i neprijatnih mirisa. Zatvorili
su ga, zaključali i otišli. Posle nekoliko sati prišao mu je novi stražar Pedro Alvarado, isti
onaj koga je upoznala i Silvijina sestra Laura.


- Ti si Hernan Cortes, novi zatvorenik optužen za ubistvo Federica Pizarra? - upitao ga
je Pedro, približivši se njegovoj ćeliji.

- Taj sam.

- Ja sam Pedro Alvarado, novi stražar.

- Nisam znao da su zatvorski stražari tako ljubazni i uljudni prema zatvorenicima ili si ti
neki izuzetak?
- prokomentarisao je Hernan smešeći se.

- Ne znam, može biti da sam izuzetak. Ubijeni Pizarro ti je bio ujak...Zašto si ga ubio?

- Stvar je u tome da ga ja nisam ubio, izjasnio sam se kao nevin i kao nevin ću se
izjašnjavati do samog kraja. Ubeđen sam da mi je ubistvo smešteno i imam ideju
ko bi mogao da bude pravi krivac.

- Alvarado, ako si završio obilazak ćelija dolazi ovamo!
- začuo se glas jednog od predstavnika vlasti.

- Zainteresovala me je tvoja priča, ali sada moram da idem. - rekao je Pedro,
krenuvši ka izlazu iz prostora u kome su se ćelije nalazile.

- Čekaj Pedro, da li znaš kada će mi otprilike posete biti dozvoljene? Ništa konkretno mi
nisu rekli u vezi toga.

- Posle 15-20 dana.

- Hvala ti.
- zahvalio se Hernan.

Bio je to početak Hernanovog boravka u zatvoru, čija je dužina trajanja bila
neizvesna, kao i sama Hernanova sudbina nakon hapšenja. Nije izdao Rimljanina,
te je u to ime očekivao izraz zahvalnosti, što je opet bila još jedna kap u moru
neizvesnosti. Da li će Rimljanin doći ili ne? Da li će ga izvući iz zatvora ili
neće? Da li će mu okrenuti leđa ili će mu leđa čuvati? Mogao je samo da
čeka...



*


Dva meseca kasnije...

Hernan je i dalje u zatvoru, bez konačne presude i bez saznanja o bilo kakvim promenama koje bi mu išle u prilog.
Iskaze koje je dao kada je uhapšen nije menjao, držao se prvobitne priče znajući da je modifikovana istina najbolji
izbor. U međuvremenu je dobio dozvolu za posete, ali značajnijih poseta nije imao, sve do jednog dana...


- Franco? Napokon ste se setili da me posetite. - diskretno je Hernan zamerio Francu.

- Držiš li se?

- Moram. Da li ćete me i kada ćete me izvući odavde? Zaslužio sam Vašu ruku spasa, zar
ne? Nisam Vas izdao, nisam Vas uopšte spominjao, dokazao sam svoju lojalnost.

- Budi strpljiv i znaj da te neću ostaviti na cedilu. Odanost sam spreman bogato da nagradim,
a ti si je pokazao, ali još nije pogodan trenutak za krupne korake.

- Stvarno? A kada će biti? Kada me osude na smrt i obese u centru Salamance? Meni je sada vreme najveći neprijatelj
i kako vreme prolazi, tako se i moje šanse da živ izađem iz ove ćelije smanjuju. Šta čekate Franco?
- Hernan je
gubio strpljenje.

- Čekam bolje uslove i odgovarajuću atmosferu. - odgovorio je Franco zagonetno.

- Nemam ništa od Vaših filozofskih odgovora. Zašto ste mi onda došli u posetu?

- Da ti kažem da je Violeta ubila Federica, a da je Silvia Gomez lagala u Violetinu korist i zauzvrat je od Violete
tražila da joj ispuni dva zahteva-da joj pomogne da oslobodi stariju sestru iz tamnice i da joj pronađe bogatog
muža.

- Čekajte, kako ste Vi to otkrili? Violeta je priznala?

- Ne, Violeta pojma nema kakvim informacijama raspolažem. Osvaldo mi je rekao da ga je Violeta zamolila
da nađe Silviji bogatog muškarca za brak i ja sam tu umešao svoje prste, pretpostavljajući da Violeta ne bi
pomagala bivšoj sluškinji iz pobuda altruistične prirode. Ja sam bio taj koji joj je našao muža na taj način
što sam dotičnog predložio Osvaldu i spojio ga s njim. Ona se udala i odselila u Madrid, zajedno sa
sestrom Laurom, tako da su Silvijini zahtevi ispunjeni. Ali, nisam mogao tek tako da zaboravim
na Silviju Gomez, te sam poslao svoje ljude da je istraže, ispitaju i izvuku iz nje suvu istinu o
Federicovom ubistvu. I...

- I? Šta je rekla?

- Violeta je planirala da ubije svog oca i da tebe optuži za zločin. Uz pomoć glupog
Matiasa, uspela je da ti postavi zamku. Federicova poruka koju ti je predao Matias
nije bila namenjena tebi, već Violeti, ali to je priznao Matias, a ne Silvia s tim da
ni Matias nije znao šta će se desiti i koje su tačno bile Violetine namere. On je
samo postupio po njenoj molbi, zamolila ga je da Federicu ništa ne govori i da
tebi preda poruku, a kako je Matias potajno zaljubljen u Violetu poslušao ju je
bez pogovora. Silvia se našla kao slučajni saučesnik i pokvarila je Violetine
prvobitne planove, jer je moju rođaku skupo koštalo Silvijino ćutanje.

- Divota...I šta ćemo sad? Sedeti skrštenih ruku pored Silvijinog, a i Matiasovog
priznanja?
- iznervirano je pitao Hernan.

- Matias je u Segoviji, radi za mene i potpuno je pod mojom kontrolom. Nisam mu ostavio izbora, dao sam mu
da bira između mene i Pizarrovih. A Silvia...Pa, ona je srećno udata za državnog činovnika Imanola Reya i živi u
Madridu kao što maločas spomenuh. Imanol Rey me poznaje, zna ko sam i šta sam, jedan je od onih što mi
čuvaju leđa, ali Silvia ne. Ona ne zna praktično ništa o meni.

- Kakve ovo veze ima sa mojim pitanjem Franco? Moje pitanje je zašto ne bi Silvia i Matias mogli da dođu i kažu
vlastima istinu, pogotovo Silvia koja zna da ja nisam kriv? Ja bih u tom slučaju nesumnjivo izašao na slobodu.

- Kako ne shvataš? Pokušavam da ti objasnim koliko je situacija zamršena i komplikovana, koliko je ljudi upleteno
i kakvi sve sukobi interesa mogu da se jave. Smešno zvuči, ali priznaću ti da se Matiasovog slabog karaktera i
labilnosti plašim više nego ičega, zato ga držim pod svojom kontrolom. Ako nije bio veran Federicu za koga je
radio dugi niz godina, kako onda da budem siguran da će biti veran meni i da neće vlastima ispričati više
nego što treba, ako ga i samo malo pritisnu? Visokim novčanim naknadama i pretnjama ga držim uz
sebe i sada vidim da sam napravio grešku kada sam ga uključio u svoje planove protiv Federicovog
posla. Tog gada sam hteo da udarim gde ga najviše boli-u njegov uspešni posao i zaradu do koje je
došao zahvaljujući mojoj familiji.
- objašnjavao je Franco.

- Ja i dalje ne razumem, ali nema veze. A šta je sa Silviom? Plašite li se i njenog karaktera?

- Silvijin muž Imanol Rey je postao opsednut njome, iako sam ja zaslužan za sklapanje tog braka. Sa
Imanolom sam ugovorio jednu vrstu posla i on je pristao da oženi devojku poput Silvie, koja dolazi
sa dna društvene lestvice i pojasnio sam mu o čemu se radi. Na kraju krajeva, nas dvojica
sarađujemo otkad sam ja postao...

- Rimlja...
- prekinuo ga je Hernan.

- Tačno tako. Imanol mi je učinio tu uslugu, upoznao je Silviu preko Osvalda i oženio je, ali nisam očekivao
da će poludeti za njom. Ako bi Silvia priznala da je lagala i da je iz interesa bila na Violetinoj strani, i ona bi
bila kažnjena. Imanol ne bi dozvolio da Silvia doživi bilo kakvu neprijatnost i bio bi u stanju da se okrene i
protiv mene i da mi uskrati svoju podršku ukoliko nešto pokušam protiv njegove žene, a znaće da ja
stojim iza toga. Preveliki rizik sam napravio kada sam poslao svoje ljude da je ispitaju, premda oni
normalno nisu rekli ko ih šalje i za koga rade. Ipak, rizik je rizik i ja se nadam da ću ovaj put proći
bez posledica, ali se ne usuđujem da napravim sledeći korak dok ne razmislim na koji način bismo
ja i moja organizacija ostali netaknuti. Da li ti je sada malo jasnije?

- Hajde da kažem da jeste...
- neuverljiv je bio Hernan.

- Ali uveravam te da ću smisliti kako da te izvučem odavde, a da niko od nas ne bude oštećen.

- Čuvate li plan ekspedicije koji sam Vam predao? Možete li mi ga doneti da zabeležim
neke promene koje su mi pale na pamet?

- Doneću ti ga sledeći put.

- Franco, obećajte mi da nećete krenuti u Novi svet bez mene. Iskren da budem, plaši me
sama pomisao na to da možda hoćete da se otisnete okeanom bez mene.

- Bezrazložno se bojiš. Ti si osmislio ekspediciju i bez tebe ne idemo nigde, veruj mi.

- Pokušaću da Vam verujem.
- obećao je Hernan, iako mu nije bilo lako da svoje
poverenje pokloni Francu.


*


Clara je Hernana, otkad su mu posete dozvoljene, posećivala dosta redovno. Ipak, za Medellin je
bila vezana seoskim i kućnim poslovima, proizvodnjom i prodajom sira. Odnos između nje i Martina
je iz dana u dan zahladnjivao, uprkos Hernanovim mukama koje su ih na mišiće održavale zajedno.
Nad Brauliom je izvršena smrtna kazna, a to je dokrajčilo Martinov optimizam koga je ionako
imao premalo. Sa Clarom je komunicirao koliko je morao, jer se Clara nije ni potrudila da
razume njegovu tugu za Brauliom.


- Martine, tu si? Zašto nisi odneo sir? - Clara je dozivala Martina ulazeći u kuću, ali
se on nije odazvao.

Na kuhinjskom stolu je ugledala pismo koje joj je Martin ostavio. Zgrabila ga je, otvorila
i pročitala.


- Martin je otišao...Kako je mogao da ode tek tako? Gde? Šta će sada biti sa mnom, kako ću sama?! - zakukala
je Clara, nakon što je pročitala Martinovo pismo u kome joj je saopštio da zauvek napušta Medellin.


*


Dorotea i Violeta su ispijale čaj u vrtu. Topao, sunčan i prijatan dan im je upotpunio
ugođaj. Dotakle su se uobičajenih tema, ali nije izostalo ni spominjanje Hernana od čijeg
hapšenja su njih dve postale bliže nego ikad. Majka i ćerka, obe sa svojim tajnama koje
su jedna drugoj otkrile, uspele su da se sporazumeju i njihovu po prirodi čvrstu vezu
učine još čvršćom.


- Kad li će ga osuditi na smrt? - pitala se Violeta.

- Koga, Hernana?

- Da.

- Violeta, ti i ja znamo šta se desilo u Sobi mačeva. Rekla si mi, poverila si se...A
nisi ni morala. Zaključila sam da nešto nije u redu čim si se naizgled sprijateljila
sa Silviom. Ne osuđujem te, imam razumevanja za tvoj postupak, ali Hernan je
nevin.

- Hernan je kriv majko, vlasti ga vide kao krivca i to je jedino važno. Nećete valjda stati
na njegovu stranu?

- Tog mladića ja nikada nisam simpatisala i stojim iza toga, ali osudiće ga za ubistvo
koje nije...
- rekla je Dorotea, znajući da se radi o nepravdi.

- Majko, ili on ili ja. Koga biste više voleli da vidite na vešalima? - upitala ju je
Violeta direktno.

- Violeta pobogu...

Prišla im je sluškinja i rekla da su se Osvaldo i Betina vratili iz Engleske. Dorotea i
Violeta su se okrenule i videle Osvalda sa njegovom voljenom kako im se približavaju.
Betina je na sebi imala haljinu koju Violeta nije našla da kupi u Salamanci i okolini,
što joj je probudilo prigušenu zavist.


- Vratili smo se, šteta što boravak u Engleskoj nije duže trajao. Moje obaveze na
fakultetu su nas ograničile. Doneli smo vam poklone i jednu odličnu vest za Violetu.

- Dobar dan gospođo Dorotea. Violeta...
- Betina se pozdravila sa njima.

- Osvaldo, drago mi je što si se lepo odmorio. - rekla mu je Dorotea.

- Kakvu odličnu vest imaš za mene? - nestrpljivo je priupitala Violeta.

- S obzirom na to da je udaja tvoj najveći san, ja sam ti pronašao budućeg muža. Reč
je o Walteru Devereux, vikontu od Hereforda. Mlađi muškarac, sa titulom, aristokratske
krvi, izuzetnih manira, imovnog stanja i prijatne naravi. Izrazio je želju da te upozna,
došao bi u Salamancu kroz par nedelja.

- Vikont od Hereforda? Osvaldo, izbor je savršen! Violeta?
- oduševila se Dorotea.

- Ostala sam bez teksta. Naravno da sam prezadovoljna Osvaldovim izborom. Udaću se,
ni više ni manje, za engleskog vikonta!
- uzbuđeno je uzviknula Violeta.

- Otkriću vam da sam pre odlaska u Englesku već imao dogovor sa njim, ali nisam hteo
ništa da govorim zato što sam želeo da to bude iznenađenje.

- Samo, kako je moguće da si meni pronašao idealnog muža, a da sebi nisi uspeo da
pronađeš ženu koja bi ti po svemu odgovarala?
- Violeta je aludirala na Betinu.

- Ne počinji sa provokacijama, molim te. Betina jeste idealna žena za mene i zatražiću njenu ruku čim završim studije.
I tebi Violeta i Vama tetka bi bilo bolje da prihvatite Betinu kao deo mog života i da se više ne prepiremo oko iste problematike.

- Ne Osvaldo, ne moraju da me prihvate. Zadovoljiću se time da mi ne upućuju otrovne
strelice svaki put kada me vide. Ja vas poštujem i smatram da ne činim ništa loše ako
vam zatražim da i vi mene ispoštujete.
- umešala se Betina.

- Kako vidim, bivša sluškinja i bivša pratilja je postala dama koja zahteva poštovanje.
Da nije smešno, bilo bi žalosno.
- uzvratila je Violeta.

- Tačno, bivša sam sluškinja i bivša sam pratilja gospođe Dorotee, ali sam sadašnja
pratilja druge gospođe za koju radim i Osvaldova sam buduća žena. Ne znam šta je tu
smešno ili žalosno.

- Violeta, nećemo sada diskutovati o tome. Zašto ne bismo ušli unutra da pogledamo
poklone koje nam je Osvaldo doneo?
- predložila je Dorotea.

- Gospođo Dorotea, poklone nije doneo sam Osvaldo, doneli smo ih zajedno, jer smo
zajedno bili u Engleskoj i zajedno smo ih birali za Vas i Vašu ćerku.

- A ta haljina na tebi Betina, gde si je kupila? Ja sam je intenzivno tražila, ali nisam je našla.

- U Londonu. Želela sam i Vama da je kupim Violeta. Međutim, mislim da Vam ovakav
model ne bi lepo pristajao, pa sam odustala.
- odgovorila je Betina sa umerenom
dozom drskosti.

Betinino samopouzdanje je, na štetu onih koji je nisu voleli i prihvatali, raslo i
postalo osetno, vidljivo, očigledno. Bila je ponosna na sebe.



*


- Ko mi je i zašto bez mog dopuštenja premestio ukrase za kosu iz kutije u kojoj su bili u drugu?! - vikala je
Silvia, videvši da joj ukrasi za kosu stoje u drugoj kutiji.

- Ja sam to uradila gospođo. Htela sam da očistim kutijicu i zaboravila sam da Vas
pitam...
- pravdala joj se sluškinja.

- Zaboravila si da me pitaš? Ti si ovde sluškinja, ti ne smeš da zaboravljaš. Tražiću
od muža da ti smanji iznos naknade i ne trudi se da me ubediš u suprotno. Ukoliko
opet uradiš nešto bez mog izričitog odobrenja, letećeš iz moje kuće. Jasno?


Ovako se prema posluzi (kojoj je nekad pripadala) ponašala Silvia Gomez de Rey, žena državnog činovnika
Imanola Reya. Silvia je dobila šta je htela, ostvarila je svoje želje. Udala se, preselila se u kuću koja nije bila
manja od rezidencije Pizarrovih i povela je sa sobom svoju sestru Lauru, oslobođenu iz tamnice. Jednom je
izjavila da sada ona briše prašinu, a da će sutra zahtevati da prašina bude obrisana...Pa, snovi su se
pretvorili u realnost.


- Je li sve u redu Silvia? Čujem da si vikala. - oglasila se Laura.

- Jeste, samo sam stavila do znanja jednoj od sluškinja kako treba i mora da se ponaša.

- I ti si bila sluškinja.
- podsetila ju je Laura.

- Bila, više nisam. I, kakvi su tvoji planovi Laura? Meni je drago što smo zajedno, ti si konačno na slobodi, ali
sigurno imaš i neke svoje lične ciljeve. Udaja?

- Videću, za sada me udaja ne interesuje. Silvia, da nisi upala u probleme u koje si upala
ti i ja ne bismo uživale u ovoj raskoši. Zanimljivo je kako naizgled grozna situacija može
da se okonča pozitivno.

- Salamanca pripada prošlosti i sve što se tamo izdešavalo treba da padne u zaborav. Danas sam žena državnog
činovnika, bogatog državnog činovnika. Imanol me obasipa pažnjom, poklonima, udovoljava mi...
- Silvia je
skretala sa teme.

- Vidi se da te obožava, a i ti njemu udovoljavaš, nije da nije obostrano. Nego, kako bi
ti reagovala da saznaš da Imanol ima ljubavnicu?

- Ima li je? Laura, pored mene mu ne trebaju ljubavnice.
- uvređeno je odreagovala Silvia.

- Ali kako bi reagovala?

- Hmm...Našla bih sebi ljubavnika.
- odgovorila je Silvia smejući se, dok je Lauri i
sebi sipala vino.

- Originalan odgovor. - Laura je klimnula glavom.

- Zar si od mene manje očekivala?


*


- Imaš novu posetu. - rekao je Pedro Hernanu.

- Od?

- Tvoje rođake Violete Pizarro.

- Molim? Violeta? Šta li hoće od mene?
- zapitao se Hernan.

- Sad ćeš otkriti.

Hernana je neprijatno iznenadila Violetina poseta. Pretpostavljao je da nije došla da ga priupita kako je i da li može
išta da učini za njega kako bi se prijatnije osećao u zatvoru, ali nije imao ideju zašto je rešila da se pojavi na tako neuglednom i mračnom mestu.


- Hernan Cortes...Zadovoljstvo mi je videti te...u zatvoru. - podrugljivo mu je
rekla Violeta, prilazeći njegovoj ćeliji.

- Verujem da jeste. Šteta što ja ne mogu da kažem isto to, meni nije zadovoljstvo videti
te bilo gde.

- Tolika je bila tvoja mržnja prema mom ocu, da je sada projektuješ i na mene?

- Ne mrzim te Violeta, samo si mi odvratna.
- iskren je bio Hernan.

- Kao da me je briga šta o meni misli obični kriminalac, ubica.

- Nekada te je zanimalo, dok si me po kući jurila da me poljubiš.

- Sećam se toga i sramota me je kada se setim prema kome sam gajila tako čista i lepa osećanja, ali uskoro se udajem
za vikonta iz Engleske, te mi ti kao muškarac nisi više interesantan.

- Čestitam. Konačno ćeš se udati. Taj vikont...Mora da je neki paćenik koji se zadovoljava malim stvarima.
- Hernan joj je zadavao niske udarce.

- Smešan si Hernane. Jedini paćenik si ti, pogledaj gde se nalaziš. Ubio si rođenog ujaka, mene si takođe
napao mačem, pobegao, skrivao se i naposletku si uhvaćen i bićeš osuđen na smrt. Žao mi je samo što
nećeš prisustvovati mom venčanju.

- Znaš, možda bi pravednije bilo da ti i ja zamenimo mesta-ti da dođeš na moje mesto sa
ove strane rešetaka, a ja na tvoje.
- rekao je Hernan, tvrdoglavo hvatajući Violetin
pogled.

- Ne razumem te?

- Razumeš me ti odlično. Ti si ubila mog ujaka i okrivila si mene za ubistvo uz Silvijinu
pomoć. Ko bi rekao da bi jedna damica poput tebe bila u stanju da umrlja ruke krvlju i
to krvlju sopstvenog oca?

- Bravo, imaš talenta za izmišljanje priča. Da nisi zločinac koji će dobiti smrtnu kaznu, mogao si postati pisac.
- uzvratila mu je Violeta, u čijem se glasu osetila nesigurnost i latentan strah.

- Istina će isplivati na površinu. Ja da sam ti...Pa, ja da sam u tvojoj koži ne bih se previše opuštao i spavao bih sa jednim okom otvorenim, jer nikad se ne zna kad će ti predstavnici vlasti zakucati na vrata i zamoliti te da pođeš sa njima.

- Maštaj slobodno, maštaj. Drugo ti ništa i ne preostaje. Tvom životu se bliži kraj, a moj
tek počinje.


Bila je to surova igra u kojoj je Hernan morao da pobedi, imajući u podsvesti prisutno da nikome osim sebi ne
može i ne sme da pokloni potpuno poverenje. Žudio je za slobodom, alternative nije uzimao u obzir.



*


Nicolas i Matias su bili u Segoviji, radili su za Franca i stanovali u kući koju je Franco koristio za svoje
ilegalne aktivnosti. Nicolas nije simpatisao Matiasa, nije mu verovao i nije hteo da mu poverava bilo kakve
važne informacije. Sarađivali su, poštovali su Francove naredbe, ali na pristojnoj udaljenosti.


- Sve propada...Moj otac je bio homoseksualac i zbog toga je obešen, Hernan je u zatvoru
i ne zna se šta će biti s njim, moram da radim sa Matiasom...
- Nicolas je pričao sam sa
sobom.

- Nicolase, izvini ako te u nečemu prekidam. Ne znam jesi li čuo novosti u vezi prekookeanske ekspedicije? - ušao
je Matias.

- Nisam. O čemu se radi?

- Plovidba u Novi svet je planirana za koju sedmicu, bar sam tako načuo. Spremaju se
brodovi, ljudi, nabavlja se oružje...

- Šta?! Ko ti je to rekao?
- Nicolas je skočio sa stolice.

- Priča se po hodnicima. Navodno je gospodin Franco napravio plan čitave ekspedicije, sa svim mogućim detaljima i želi da ga sprovede u delo. Ideš li?

- Ne, sačekaj...Plan za ekspediciju je sastavio Hernan pre nego što je uhapšen. Precizan da budem, on je taj plan
sastavljao mesecima. Pitao sam jednom prilikom Franca da li mu je Hernan predao plan, a on mi je odgovorio
da nije i da čak nije ni znao da je Hernan radio na tome.

- Možda je ovo novi plan, plan gospodina Franca?

- Voleo bih da jeste, ali bojim se da je Hernanu naneta još jedna nepravda u nizu. Kada se Franco vraća iz Salamance?

- Prekosutra ja mislim.

- Da ga sačekam ili da idem Hernanu u posetu...Šta da radim?
- Nicolas je dilemu sam rešavao.

- Moje mišljenje je... - Matias je pokušao da kaže nešto.

- Matiase, ne mešaj se i ne treba mi tvoje mišljenje. Moram da idem.

- Gde?

- U akciju.
- odgovorio je Nicolas glasno, te je žurno napustio prostoriju.

Rimljanin je iskoristio Hernana? Nije neko čudo.



* KRAJ 8. EPIZODE *




Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)
Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)
Violeta Pizarro (Aura Garrido)
Osvaldo san Llorente/Franco san Llorente (Mario Casas)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Matias Navarro (Jesus Bonilla)
Laura Gomez (Amaia Salamanca)
Pedro Alvarado (Quim Gutierrez)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: pon apr 04, 2016 10:45 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
9. EPIZODA:



- Nicolase, pričekaj! - uzviknuo je Matias, trčeći za njim.

- Nemam vremena za čekanje, moram da obavestim Hernana o planovima za ekspediciju koji se kuju bez
njegovog učešća. To nije u redu i ne mogu da izdam svog prijatelja.

- Ali to nije izdaja. Gospodin Franco je zasigurno uzeo u obzir i Hernanov nepovoljan položaj i verujem da će
mu se već nekako iskupiti.
- ubeđivao ga je Matias.

- Iskupiti za šta? Za krađu odlično osmišljenog plana za ekspediciju ili za odbijanje da ga izvuče iz zatvora
što pre? Ili za obe stvari?

- Smiri se.

- Smiriću se kada rešim ovaj problem. A sad mi se sklanjaj sa puta!
- rekao je Nicolas, odgurnuvši Matiasa u stranu.

Nicolasov poriv da pomogne svom najboljem prijatelju je bio jači i od zdravog razuma. Hernan je bio u
pravu što je sumnjao u Francove namere imajući osećaj da su nečasne, ali se Nicolas uzdao u Rimljanina
uprkos Hernanovim predosećajima. Sada je bio trenutak da delima prizna da Hernanova intuicija radi
savršeno.



*


U radnoj sobi koja je bila Federicova dva brata blizanca su vodili ozbiljne razgovore. Osvaldo i Franco su
iskoristili to što niko osim njih dvojice nije bio kući, te su se zaključali u radnu sobu i načeli škakljive teme.


- Ne mogu da verujem da stvarno planiraš brak sa tom devojkom.

- Ne planiram, već smo zajedno odlučili da ćemo se za koji mesec venčati. Samo, nešto nisam siguran da o tome
želiš da razgovaraš sa mnom.
- zaključio je Osvaldo.

- Istina, meni bajke o večnoj i neuništivoj ljubavi nikada nisu bile interesantne. Dok sa druge strane, uživam
u realnim pričama sa realnim osnovom.

- A realna priča koju hoćeš da mi ispričaš je...?

- Osvaldo, ti si moj brat i moj saučesnik u...

- Izvini, ali ja nisam tvoj saučesnik, ne u ovome.
- Osvaldo je prekinuo Franca.

- Ali bio si u nečemu. Znaš da sam ja Rimljanin i znaš za moje prljave poslove, znao si to od samog početka.
Takođe si učestvovao u našoj osveti protiv Federica i njegovog posla.

- Da, ali nisam imao nikakve veze sa njegovim ubistvom, za razliku od tebe. Inače, zašto si pomagao
Hernanu da se sakrije od vlasti ako nisi barem posredno učestvovao u ubistvu? Nemoj mi reći da je
samo zbog malenog doprinosa koji je Hernan dao učestvujući u našoj propaloj osveti.

- Neću o tome diskutovati sa tobom, a sa Federicovim ubistvom nemam ništa, kao ni sam Hernan.

- Kako to misliš?

- Imam pouzdane informacije da Hernan nije ubio Federica. Smestili su mu zločin.

- Ko je to uradio?
- znatiželjan je bio Osvaldo.

- Naša rođaka Violeta, ona je ubila svog oca i okrivila Hernana za to. - smireno je odgovorio Franco.

- Franco, ne budi tako škrt na rečima i objasni mi malo bolje o čemu se ovde radi.

- Hmmm...ne da mi se. Iz nekih svojih razloga ti neću reći sve što sam saznao, ali hteo sam da imaš u vidu ko je
Violeta i na šta je spremna i da budeš oprezan u ophođenju sa njom, jer vidiš i sam kakvu mračnu tajnu krije.

- Ako je tačno da je Violeta ubila Federica, zar predstavnici vlasti to ne bi trebali da znaju?! Hernan onda mora
da izađe na slobodu, nepravedno je zatvoren i biće osuđen ukoliko istina ostane zakopana.

- Osvaldo, molim te da ništa ne preduzimaš. Prepusti stvar meni u ruke, ja ću maestralno odigrati ovu igru, a
negativci će biti kažnjeni.
- rekao je Franco, zagonetno se nasmejavši.

- Igru?! Kakva igra? Hernanova sloboda i život su ugroženi, taj momak se nalazi tamo gde ne treba da
bude. Osudiće ga možda i na smrtnu kaznu i ja ne znam kako bih mogao mirno spavati znajući da sam
imao mogućnosti da sprečim nepravdu.
- govorio je Osvaldo usplahireno.

- Opusti se brate moj, Hernan će izaći iz zatvora uskoro. Ja nikada ne bih dopustio da nastrada nevin čovek.

- Ne budi ciničan Franco.

- A ti ne budi glup. Kada ja kažem da će sve biti u redu to znači da će sve biti u redu. Čuvaj se Violete, ne veruj
joj i sedi mirno. Kada reče da će Violetin potencijalni muž doći u Salamancu?

- Za par nedelja, ne zna se još kada će to tačno biti.

- Dobro, imamo vremena. Šteta, njen san da se uda se neće nikada ostvariti, ali tako me nije briga. A Hernan...
Taj mladić zlata vredi.
- Franco je bio krajnje ozbiljan.

- Zašto?

- Videćeš i sam.
- odgovorio je Franco, namignuvši mu.


*


Kasno u noć, u svojoj hladnoj ćeliji, Hernan je bezuspešno pokušavao da utone u san. Sedeo je nepomično na podu,
sa pogledom fiksiranim u jednu tačku. Izgledao je depresivno, utučeno i pobeđeno, nadigrano, premda je keca u rukavu
imao uvek, iako toga nije bio svestan. Hernan i stražar Pedro Alvarado su se, možda ne sprijateljili, ali su se zasigurno
kretali u tom pravcu. Cortesu se dopadalo to što Pedro nije kao većina njegovih kolega, a Pedru se sviđalo to što ni
Hernan nije kao većina zatvorenika koji se tamo nalaze. Obojica su bili atipični za tako turobno mesto.


- Cortesu, ne spavaš? - upitao ga je Pedro, približavajući se njegovoj ćeliji.

- Vidiš da ne.

- Nije ni čudo, pun je Mesec.

- Pa...Kod mene je onda stalno pun Mesec otkad sam u ovoj rupi.
- rekao je Hernan ogorčeno.

- Šta ti je rekao onaj tip što te je posetio? Ako hoćeš da mi kažeš...

- Franco san Llorente? Ništa, osim da može da me izbavi odavde, ali još uvek ne želi. Ne znam da li da plačem
ili da se smejem od muke.

- A ono oko ekspedicije?

- Franco bi me se najradije otarasio, samo što mu više odgovara da me čuva za svaki slučaj. Pedro, ti i ja smo
dobri, lepo se slažemo, ali ne poznajem te dovoljno da bih ti mogao otkriti...Znaš, opravdano je biti pomalo
sumnjičav.
- iskren je bio Hernan.

- Naravno, naravno. Uzdam se u to da ćeš mi se poveriti kada budeš osetio da možeš, jer i mene interesuje
ekspedicija, voleo bih da otplovim na drugu stranu svetu i pobegnem iz Španije, makar na nekoliko meseci.

- Da, al' imaj na umu da putovanje u Novi svet neće biti realizovano iz zabave, iz razonode i ubijanja dosade, već
radi ostvarivanja viših ciljeva. Prioriteti su nam ozbiljni i ambicije ogromne. Ne odlazimo tamo da bismo ćaskali sa
tamošnjim stanovništvom uz pečenu govedinu i crveno vino.

- Jasno mi je. Međutim Hernane, nemoj zaboraviti da se u ovoj ćeliji ruše svi tvoji snovi i planovi, iz zatvora si nemoćan
da bilo šta učiniš, da bilo gde odeš. Prioritet treba da ti bude izlazak iz zatvora.
- Pedro ga je spustio na zemlju.

- A Franco suptilno želi da me otkači...Počinjem da sumnjam i u svog najboljeg prijatelja Nicolasa, nije mi dolazio
u posetu niti mi je slao pisma u poslednje vreme. Pedro, sada ću ti postaviti jedno pitanje i ti ćeš mi odgovoriti sa
"da" ili "ne."

- Pitaj, slušam te.

- Da li bi mi pomogao da pobegnem odavde pre nego što donesu presudu?

- Šta?!
- viknuo je Pedro.

- Odgovori mi potvrdno ili odrično!

- Ne znam, nisam siguran...

- Da ili ne!

- Da! Pomogao bih ti, pomoći ću ti. Rizik postoji, ali nešto mi govori da treba da pristanem.
- prelomio je Pedro.

- Hvala ti, uspećemo.

- Ako Bog da.

- Daće.
- zaključio je Hernan, osmehnuvši se optimištično.


*


Imanol i Silvia su doručkovali. Silvia se, od momenta kad se udala, susrela sa drugačijim konceptom doručka od onoga
za koji je znala dok je bila obična sluškinja. Nekada je sa strane gledala kako izgleda bogat i obilan jutarnji obrok, a sada
je dobila priliku da iskusi i oseti bogatstvo na svojoj koži...u svakom mogućem smislu. Sa njima je za stolom sedela i
Laura, koja je veći deo vremena ćutala i slušala šta su Imanol i Silvia pričali.


- Dakle, kako ćeš provesti današnji dan? - upitao je Imanol Silviu.

- Kući, pretežno kući, jer želim da sredim neke stvari...A i ne ide mi se nigde danas.

- Ja imam puno posla i gomilu obaveza, ali mislio sam da večeras odemo na igranku kod Santacruzovih. Ti voliš
igranke, gužve, obožavaš da sklapaš nova poznanstva. Probaj da se oraspoložiš, hoćeš li?

- Pokušaću, ali ništa ne obećavam.

- Nervozna si Silvia. Šta ti je?

- Nisam, samo sam malo rastrojena, zamišljena.
- odgovorila je nevoljno.

- Da ne misliš o nekom drugom muškarcu? - Imanol joj je uputio oštar pogled.

- Šta ti pada na pamet? Verna sam ti i verna ću ti ostati. U braku smo, a brak je svetinja. Nije li tako?

- Saglasan sam s tim, nego...Tebi brak Pizarrovih nije bio svetinja.
- prokomentarisao je Imanol nonšalantno,
dok je mazao sir na hleb.

- Pizarrovi su prošlost, Federico je prošlost i pri tom je mrtav, Salamanca je prošlost. Zašto spominješ to
uopšte?!
- burno je odreagovala Silvia.

Dok su se Imanol i Silvia raspravljali, Laura je oprezno dodirivala sestrinog muža nogom ispod stola.

- Izvini draga, nisam imao nameru da te uvredim. Spomenuo sam Pizarrove kroz šalu, koja priznajem nije bila na
mestu. Laura, moram da pohvalim tvoj izgled, danas si posebno lepa.

- Hvala, izgledam baš onako kako se i osećam.
- zahvalila se Laura, zavodnički se nasmešivši.

- Udeljuješ komplimente mojoj sestri preda mnom?

- Bio sam nepristojan?

- Ne, nipošto Imanole. Izneo si svoje mišljenje, ničega strašnog nema u tome i zato nema ni potrebe za takvim
reakcijama Silvia. Ali da ne bih predstavljala seme razdora između vas dvoje, ja ću da se povučem i ostavim
vas same. Ipak ste vi supružnici, a ja višak.
- rekla je Laura ustajući od stola.

- Volim Lauru, zato što je...razumna. - rekla je Silvia sa izveštačenim osmehom.

- Mogla je i da ostane. Nećemo se valjda svi zajedno potresati oko glupih nesporazuma?

- Rekao si joj da je danas posebno lepa. To nije nesporazum dušo.

- A tebi kažem da uvek blistaš kao dijamant, ne samo danas. Ni to nije nesporazum.
- Imanol je umirio Silviu,
a potom je strasno poljubio.

- Šta god da je, obožavam kada me obasipaš pažnjom bilo koje vrste.

- Naš brak je drugačiji od drugih Silvia. Sklopljen je iz interesa kao i većina brakova, ali u našem odnosu postoji
strast, požuda, jaka privlačnost. Ja te razumem, želela si dobro da se udaš i uspela si u tome, a i ja sam dobio
više nego što sam očekivao.

- Znaš li šta mi je najsimpatičnije? To što si ti blizak sa jednim mladim studentom poput Osvalda san Llorentea, jer
on je taj koji mi je našao muža. Kakvih dodirnih tačaka imate vas dvojica? Ili te je Violeta preporučila Osvaldu? Ili
neko treći?
- ispitivala je Silvia.

- Molim? Silvia, mislio sam da smo se usaglasili oko ovoga. Nevažni su detalji, bitno je da smo se mi upoznali i
venčali. Pokajala si se što si se udala za mene?

- Nisam, ne.

- Eto vidiš, najvažnije je da se ne kaješ što si postala gospođa de Rey.
- rekao joj je Imanol, uhvativši je nežno
za ruke.


*


- Betina, šta ti radiš ovde? Došla si sa gospođom čija si pratilja ili si svratila da sebi nešto kupiš? - Dorotea se
obratila Betini.

- Dobro jutro i Vama Dorotea. Tu sam kao pratilja, moja gospođa je naručila dve haljine, pa smo došle po njih.

Dorotea i Betina su se srele u elitnom i jedinom butiku u Salamanci u kome su se mogli kupiti novi modeli haljina,
u skladu sa modnim trendovima. Skupi, ali visokog kvaliteta. Dorotea je bila česti posetilac tog butika i redovan
kupac u istom, dok Betinu nije bilo uobičajeno viđati na takvim mestima.


- Lepo. Jesi li u kontaktu sa tvojom najboljom prijateljicom Silviom?

- Nisam očekivala da ćete me pitati za Silviu. I ne, nas dve smo poslednji put razgovarale onog dana kada ste nas
obe izbacili iz Vaše kuće.
- odgovorila je Betina drčno.

- Znači više niste prijateljice? To bi imalo smisla da ti nisi otkrila svoje pravo lice i pokazala da si ista kao
Silvia i da te jedino interesuje poboljšanje društvenog položaja i materijalne situacije udajom za onoga ko
ti može priuštiti bolji život. Nažalost, odabrala si mog bratanca Osvalda.

- Odabrali smo se Dorotea, zaljubili smo se jedno u drugo i rešili da zanemarimo klasične prepreke. Što se tiče
Silvie, i ona se udala, Osvaldo joj je našao muža na zahtev Vaše ćerke. Biću iskrena, zapanjilo me je što su
gospođica Violeta i Silvia postale toliko prisne. Vas to nije iznenadilo?
- radoznalo je zapitkivala Betina.

- Jeste, ali Violeta mi je objasnila da je odlučila da pruži pomoć Silviji jer joj je bilo žao njene sudbine. Vidiš, moja
ćerka ima veoma veliko srce.

- Neočekivano veliko srce.
- rekla je Betina sa dozom ironije.

- Betina, ja ću uspeti da istolerišem tvoje prisustvo u Osvaldovom životu. Biće mi teško, ali uspeću.
Međutim, to ne podrazumeva da ću promeniti mišljenje koje imam o tebi kao pripadnici znatno nižeg
staleža i o vašem...budućem braku.

- Ni ne tražim od Vas da menjate mišljenje, a ponajmanje da me zavolite. Međusobna tolerancija je za mene
sasvim dovoljna.


Obe su lagano klimnule glavom kao da su se dogovorile i rastale se uputivši jedna drugoj usiljeni smešak uz
tiho "doviđenja i prijatan dan."



*


Nicolas je stigao u Salamancu, žurno idući prema zatvoru da poseti Hernana i ispriča mu novosti koje Hernanu
nisu poznate. Iako stražari u početku nisu bili voljni da ga puste, na kraju su ga ipak pustili zahvaljujući tome što
se Nicolas dosetio da izgovori jednu "belu" laž.


- Nicolase, ne mogu da verujem da si se konačno pojavio. - rekao je Hernan prekorno ga pogledavši.

- Nisam bio u mogućnosti da dođem ranije. Jedva su me pustili, ali rekao sam im da me šalje Franco san Llorente
i onda su se predomislili.

- Pa, šalje li te Franco?

- Ne, dolazim u svoje ime i moram nešto da ti kažem, od velike je važnosti da znaš šta se dešava. Od Matiasa
sam saznao da Franco planira da krene u Novi svet za koju nedelju, nabavlja se oružje, obučavaju se ljudi,
spremaju se brodovi...Sve je gotovo spremno za prekookeansku ekspediciju i sve se radi po...

- Po mom planu ekspedicije koji sam predao Francu?!
- prekinuo ga je Hernan.

- Izgleda, ali meni je Franco rekao da mu ti nisi predao nikakav plan i da on ne zna za postojanje istog.

- Slagao te je. Predao sam mu ga i kada mi je bio poslednji put u poseti pitao sam ga da li čuva moj plan i on mi je
odgovorio da ništa ne brinem, da će mi ga doneti sledeći put i da se na ekspediciju neće krenuti bez mene. Dakle
Franco definitivno želi da me pusti niz vodu.

- Nećemo mu to dozvoliti. Razgovaraću ja sa njim i ubediću ga da...

- Zaboravi i slušaj, ja sam predložio jednom stražaru, zove se Pedro Alvarado, da mi pomogne da pobegnem
odavde i pristao je. Momak je od poverenja, siguran sam. I ti takođe možeš dati svoj doprinos, a kada ja
izađem na slobodu videćemo kako ćemo osmisliti novi plan...

- Čekaj Hernane! Komplikuješ bezveze, pametnije nam je da igramo na sigurno. Ni ja sada ne verujem Francu i možda
bih čak bio spreman i da mu se suprotstavim ako bi stvari izmakle kontroli. Ali, seti se da nam je on jedina nada da
odemo u Novi svet, mi nemamo novca za ekspediciju, a Franco ga ima i previše. Problem je što sad osim novca
ima i tvoj plan u rukama.
- Nicolas je pokušavao da urazumi Hernana.

- I, kako ćemo dalje? Ja moram izaći iz ove rupe! - očajno je viknuo Hernan.

- Za sada suspenduj planove o begu iz zatvora, nemoj toliko da rizikuješ. Ja ću se odmah vratiti u Segoviu i otvoreno
ću razgovarati sa Francom, potrudiću se da postignem neki dogovor sa njim koji će nas sve zadovoljiti. Naći ću način
da ga uverim da treba da odloži ekspediciju ili da te izvuče iz zatvora što pre kako bi i ti mogao poći preko okeana.
Franco mora da shvati da si mu za uspeh ekspedicije najbitniji ti i da ne sme da te se otarasi, ako hoće da
ekspedicija protekne u najboljem mogućem redu.

- Ako ne pristane?

- Onda prelazimo na tvoj plan, plan B-beg iz zatvora, mada bi najbolje bilo da plan A urodi plodom. Kada mogu
popričati sa tim stražarom Pedrom?

- Radi u noćnoj smeni.

- Nema veze, Franco je glavna stavka koju treba rešavati.
- ubeđen je bio Nicolas.


*


Franca je na vratima njegove kuće u Segoviji dočekao unezvereni Matias, zabrinutog izraza lica i sa lošim
vestima koje bi Rimljaninu valjalo saopštiti. Franco ga je odmah upitao u čemu je problem i zašto je uplašen.


- Gospodaru, vratili ste se malo ranije. - Matias je pozdravio Franca.

- Šta se događa?

-Nicolas de Ovando je...Kako bih Vam rekao...On je otišao u Salamancu sa namerom da poseti Hernana
i...
- zamuckivao je Matias.

- Nije mi najavio da će ići, niti me je pitao za dozvolu. Zbog čega je otišao bez mog odobrenja?!

- Nešto u vezi plana za ekspediciju...Ispričao sam mu da je donesena odluka da se na prekookeansko putovanje
krene u roku od par nedelja i da Vi imate detaljno razrađen plan ekspedicije, ali on misli da ste Vi taj plan ukrali
od Hernana i da ćete ga izdati i zato je...Rekao mi je da će upozoriti Hernana, da Vam ne veruje...

- Nisi mu trebao ništa govoriti Matiase, a već kada si razvezao jezik trebao si alarmirati moje ljude da ga spreče da
ode, da ga zaustave! Kako si ga mogao pustiti?!
- glasno je vikao Franco.

- Oprostite mi gospodaru, znam da sam pogrešio...

- Nisi pogrešio, nego si mi napravio ogroman problem koji sada moram rešavati kako bilo. Kad će se vratiti?

- Ko, Nicolas?
- Matias se zbunio.

- Ne, moja pokojna prababa. Nicolas naravno! - odgovorio je Franco vičući.

- Pa...nisam siguran da će se uopšte vraćati. Mislim, verovatno hoće, ali ne znam kada.

- Divota...Poslaću svoje ljude prema Salamanci, neka ga nađu i dovuku na silu ako treba. Nadam se da se taj idiot
neće usuditi da napravi neki potez koji bi mene ugrozio. Znajući Nicolasa, on će se smiriti i uključiće mozak pre
nego li uradi bilo šta glupo.

- Oprostite mi još jednom, nisam želeo da Vam...

- Sklanjaj mi se s očiju Matiase, tvoja pojava mi u ovom trenutku najmanje prija.
- Franco je Matiasu dao znak
da se povuče što je Matias i učinio.

- U redu gospodaru.


*


U domu Pizarrovih strasti se nisu smirivale, iako naizgled nije delovalo da su strasti uzburkane, ali jesu bile.
Dorotea je saznala čitavu istinu o svemu što se dogodilo one noći kada je Federico ubijen. Violeta joj je otvorila
dušu očekujući majčinu nesebičnu podršku. Ipak, umesto podrške dobila je malo razumevanja i osude koje je
Dorotea nastojala da ublaži. Violeta je ubila Federica, na šta se Doroteino razumevanje odnosi, ali bez
obzira na netrpeljivost prema Hernanu Dorotea je sada znala da je on nevin i mučilo ju je to što se
mladi Cortes nepravedno nalazi iza rešetaka.


- Kada će Vas proći ljutnja majko? Čini mi se da nikako ne možete da prevaziđete ono što sam bila prinuđena
da uradim.

- Nisi bila prinuđena da optužiš Hernana za ubistvo koje nije izvršio. Već si upoznata sa mojim
stavovima.
- suzdržana je bila Dorotea.

- Svakako...Ali šta sad? Da li imate nameru da nešto preduzmete kako biste spasili Hernana? Znajte da bi meni
naškodila svaka radnja koju biste preduzeli u Hernanovu korist.

- Ti si mi Violeta najvažnija i nikada ne bih postupala u suprotnosti sa tvojim interesima i tvojom dobrobiti, ali ne
mogu da kažem da sam oduševljena raspletom situacije kad nisam. Hernan nije kriv, smestila si mu zločin i meni
savest ne dozvoljava da te potapšem po ramenu i pohvalim te.

- Majko, imate vrlo malo opcija. Jedna od njih je da vlastima priznate da Vam je ćerka ubica što tvrdite da nećete
uraditi, a druga je da nastavite dalje zajedno sa mnom i da se pomirimo sa tim da ne postoji rešenje koje je uvek
ispravno za sve i svakoga. Neko mora biti oštećen.

- Ne mora Violeta, u tome je i stvar. Možda ću ti oprostiti, možda sam ti već oprostila, samo što oproštaj ne znači
da se naša dela brišu i da treba da se ponašamo kao da ih nikad nije ni bilo.

- Razumem Vaše poimanje ovog problema, ali Vas ponovo pitam šta ćemo sad, kakav će naš odnos biti?

- Odgovor na tvoje pitanje u ovom trenutku ne bih mogla da dam. Ne znam...Moraćemo da nastavimo dalje,
nema nam druge.
- nesigurna je bila Dorotea.

- Dali ste mi nadu da će između nas sve biti u redu. Gledajmo u pravcu budućnosti, ne
prošlosti.
- rekla je Violeta, čvrsto zagrlivši Doroteu.


*


Martin Cortes je napustio Medellin i svoju ženu Claru, ne mogavši da se nosi sa Brauliovom smrću i činjenicom da
se Braulio na neki način žrtvovao za njega. Clari je ostavio i kuću i stoku i posao od koga su preživljavali i zaputio se
u nepoznato. Kako nije uspeo da nađe posao u okolnim mestima i selima, odlučio je da sreću okuša u Madridu.

Umoran, gladan i žedan, napokon je stigao u Madrid i obilazio velike kuće i vile, sa nadom da će ga neko
od imućnih domaćinstava zaposliti. Lutajući po gradu, igrom sudbine, naišao je na rezidenciju bračnog
para Rey. Vrata mu je otvorila jedna od sluškinja.


- Dobro veče. Moje ime je Martin Cortes, u potrazi sam za bilo kakvim poslom, stalnim poslom sa sigurnim
primanjima. Nisam iz Madrida, tako da grad slabo poznajem, ali sam naišao na ovu kuću i pomislio da postoji
šansa da porazgovaram sa gazdom ili gazdama i dobijem svoje radno mesto.
- Martin se uredno
predstavio sluškinji.

- Gospodin Imanol Rey nije tu, njegova žena jeste. Da li biste voleli da pričate sa njom? Odmah ću vam reći da ona
ne može da Vas zaposli, to mora gospodin Imanol, ali gospođa Vas može preporučiti njemu ukoliko joj se dopadnete.

- Može, razgovarao bih sa gospođom.

- Pozvaću je.
- rekla je sluškinja i otišla po Silviu.

Sluškinja je pozvala Silviu koja je odmah sišla i primila Martina, ni ne znajući da se radi o Hernanovom ocu, ali
je po prezimenu pretpostavila ko je u pitanju.


- Kako ste gospođo? Ja sam Martin Cortes, dolazim iz Medellina i cilj mi je da nađem stalan posao za koji ću redovno
dobijati naknadu. Vešt sam u kuvanju, pripremanju raznih vrsta namirnica, pogotovo sira i mlečnih proizvoda čime sam
se i bavio u Medellinu...

- Cortes, Martin Cortes iz Medellina? Da Vi niste otac Hernana Cortesa?
- Silvia je ovim pitanjem prekinula
Martinovo izlaganje.

- Da, ja sam njegov otac. Vi ga poznajete?

- Prilično. Silvia Gomez de Rey, drago mi je.
- pružila je ruku Silvia.

- Silvia? Sluškinja koja je radila kod Pizarrovih?

- Dobro, kao što i sami vidite nisam više ničija sluškinja. Ali tako je, ja sam ta Silvia na koju mislite, ja sam bila
svedok zlodela koje je počinio Vaš sin Hernan.

- Moj sin nije počinio nikakvo zlodelo, on je nevin...
- Martin se razljutio.

- Istu diskusiju sam svojevremeno vodila sa Vašom suprugom Clarom i ne da mi se da je vodim i sa Vama. Vi
imate svoje mišljenje i branite svog sina, a ja branim pravo Federicovih najbližih da dobiju to zadovoljstvo da
njegov ubica bude osuđen.

- Idem, tražiću posao na drugoj strani, ne mogu i ne želim da se raspravljam sa...Vama gospođo
Silvia.
- krenuo je Martin ka vratima.

- Ko je ovaj čovek? - pitao je Imanol Silviu, ulazeći u kuću.

- Martin Cortes ljubavi, traži posao.

- Kakav posao, šta znate da radite?

- Ništa...Hoću reći, odustao sam od traženja posla...

- Ume da kuva, da pravi sir...
- nabrajala je Silvia, kolutajući očima.

- Pođite za mnom Martine, kuvari su nam dakako potrebni u ovoj kući. - insistirao je Imanol, te je poveo
Martina sa sobom.


*


Osvaldo i Betina su iskoristili prijatno i toplo veče da prošetaju duž obale reke Tormes, držeći
se za ruke. Veče je bilo romantično samo po sebi, atmosfera oko njih je mirisala na nešto nežno,
ljubavno i čisto. Međutim, Osvaldova zabrinutost i teskoba su se teško mogli sakriti, Betina je
videla da je Osvaldo nečim ozbiljno preokupiran, ali nije znala čime.


- Osvaldo, jesi li dobro? Nešto te muči? - primetila je Betina.

- Mnogo toga Betina.

- Poveri mi se, reci mi šta je u pitanju.

- Voleo bih, ali ne znam kako, odakle da krenem...

- Imaš poverenja u mene, zar ne?

- Naravno da imam. Radi se o Hernanu, o onome za šta je osumnjičen i za šta će biti osuđen i radi se o nečemu što
sam znao, a ćutao sam i sudelovao sam u tome...

- U vezi sa ubistvom don Federica?!

- Ne, u vezi sa celom situacijom oko...Hernan nije ubio Federica, to je učinila druga osoba.
- konačno se otvorio.

- Molim? Otkud ti to?

- Istina je, Hernan je nevin i znam ko je odgovoran za ubistvo, ali sam obećao da ću ćutati što mi ne pada lako.

- Ništa mi nije jasno Osvaldo, objasni mi. Između nas ne sme da bude tajni, slobodno mi reci sve.

- Oprosti mi Betina, ali ne mogu ti reći sve, bar ne za sada. Nije problem u tebi, problem je u okolnostima koje u ovom
trenutku nisu idealne. Federica je ubila Violeta i to je jedino što treba da znaš, stoga joj se nemoj zamerati niti ulaziti
u konflikte s njom.

- Da li si ti svestan šta si upravo izgovorio?! Violeta je ubila svog oca, Hernan je u zatvoru, ti si upoznat sa tim
i tražiš od mene da ti budem saučesnik u prikrivanju pravog zločinca? Ona ti je rođaka, razumem zašto hoćeš
da je zaštitiš...
- brzo je govorila Betina, u šoku zbog Osvaldovog priznanja.

- Ne, ne, ne želim da me pogrešno shvatiš. Violeta, bez obzira na to što mi je rođaka, je pre svega počinila zločin
i za to mora da odgovara, samo što to nije u mojim rukama. Onaj u čijim rukama jeste sve ovo, taj će se i pobrinuti
da pravi krivac bude uhvaćen, a Hernan oslobođen.

- Nisi u pravu. O kome god da pričaš, ko god da je ta osoba u čijim je rukama Hernanova budućnost je nevažna,
jer i ti znaš da Hernan nije kriv. Osvaldo, idi što pre kod predstavnika vlasti i ispričaj im to što si meni upravo
rekao. Jedino bi to bilo ispravno, ništa drugo. Razmisli.
- posavetovala ga je Betina.

Osvalda su primetno pogodile Betinine reči, očigledno je bilo da će porazmisliti o njenom predlogu.


*


- Odlično, vratio si se. Bio sam se uplašio da nećeš. - prokomentarisao je Franco Nicolasov povratak.

- A da bacimo karte na sto, kako Vam se dopada moja ideja? - drsko ga je upitao Nicolas.

- Fenomenalna je. Možemo početi od toga da mi odgovoriš na pitanje zašto si kog đavola išao u Salamancu
Hernanu u posetu bez moje dozvole i zašto me bar nisi obavestio o tome?

- Od Matiasa sam saznao da...

- Da je plovidba u Novi svet planirana za nekoliko sedmica, rekao mi je Matias. Rekao mi je i da si besno napustio
kuću nakon što ti je spomenuo plan ekspedicije.

- I još se pitate zašto? Taj plan je kreirao Hernan, predao ga je Vama i Vi ste logično rešili da se otarasite Hernana,
a da njegov plan zadržite i iskoristite. Nisam smeo da dozvolim da bilo ko od mog prijatelja pravi budalu i zato sam
otišao njemu u posetu i ispričao mu kakvo je stanje.

- U redu, priznajem da jesam hteo da iz ekspedicije isključim Hernana, ali samo trenutno dok se ne reši njegov
problem koji je ozbiljan. Planirao sam da otputujem sa svojom ekipom, izvidim situaciju, vratim se i naredni put
povedem i Hernana koga sam svakako mislio da izvučem iz zatvora. To je istina i bilo je veoma nekorektno i
drsko sa tvoje strane da odeš tek tako u Salamancu, a da ne proveriš šta se stvarno događa.


- Objašnjenje Vam je solidno Franco, ali priznaćete da su moje sumnje bile opravdane.

- Da li ti ja ličim na idiota? Nisam poludeo da se otarasim Hernana, jer je on jedan od mojih ljudi, radi za mene, moj je čovek i zna dosta o meni i mom poslu, ništa manje nego ti. Ja ću mu lično napisati pismo u kome ću mu objasniti svoje planove, a ti ćeš mu ga odneti i predati. Ovoga puta će tvoja poseta Cortesu predstavljati izvršenje mog naređenja. I budi zahvalan što sam ti oprostio ovaj...incident. Sada izađi, zvaću te čim napišem pismo.

- Važi, biće kako Vi odlučite.
- klimnuo je glavom Nicolas i poslušao Franca.

Nicolas je odahnuo, jer je rasprava sa Francom imala pozitivan ishod i bio je zadovoljan što je Franco obećao da
Hernana neće gurnuti u stranu kako je izgledalo na prvi pogled. Plan A je uspeo, te neće biti potrebe za rizičnim B
planom.



*


Rano ujutru, kod predstavnika vlasti, pojavio se neočekivan gost-Osvaldo san Llorente. Zatražio je da razgovara
sa ovlašćenim licima, iz razloga što ima da kaže nešto što može da promeni pravac u kome se Hernanov slučaj kreće.


- Tražili ste da razgovarate sa mnom mladiću. Izvolite, kako Vam mogu pomoći?

- Hernan Cortes je optužen za ubistvo svog ujaka Federica Pizarra i nalazi se u zatvoru, očekuje se da
će uskoro biti osuđen, ali nije sve kao što izgleda. Hernan nije ubica, on nije ubio Federica. Uhapsili ste
pogrešnog čoveka.
- govorio je Osvaldo.



* KRAJ 9. EPIZODE *




Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)
Violeta Pizarro (Aura Garrido)
Osvaldo san Llorente/Franco san Llorente (Mario Casas)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Matias Navarro (Jesus Bonilla)
Laura Gomez (Amaia Salamanca)
Pedro Alvarado (Quim Gutierrez)




Imanol Rey (Javier Bardem)



slika

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: pon apr 11, 2016 9:47 am 
Offline
Avatar

Joined: ned nov 10, 2013 11:23 am
Posts: 15907
Location: Svijet sapunica :)
Svaka epizoda nosi nova iznaneđenja. Ništa nije predvidivo. :bravo:
Da Federico nije biološki otav Violete, nisam iznenađena. Ali, jesam činjenicom da je nikad nije posmatrao kao kćerku već kao ženu. Prvo mi ga je u neku ruku bilo žao što mu je podmetnuta nelegalna trgovina, nakon što je silovao Violetu, bilo mi je žao što sam ga ikad u nečemu žalila. :lol: Nisam ni slutila da bi nezrela Violeta bila u stranju isplanirati ubistvo i podmetnuti ga nekome. :o
Silvia me tako podsjeća na Belen iz Gran Hotela, ne znam zašto. Ne njenom pričom,ali nekako karakterom. Nekako sam mislila da je taj član porodice koji je u tamnici muškog pola, brat. Kad ono sestra. Razumijem je u očajničkoj želji da izvuče sestru na slobodu, i to što je iskoristila Violetinu situaciju, ali je spremna pustiti da neko nevin bude pogubljen. :evil: Sa svim ostvarenim ciljevima, mi ne djeluje da je nešto previše sretna i zadovoljna. Iznenađena sam činjenicom da joj sestra nije nevinašće i da nakon svega zavodi njenog muža. :ne zna:

Nikolas mi je od početka bio sumnjiv, tj sumnjala sam u njegovo prijateljstvo prema Hernanu, ali ispalo je da mu jeste prijatelj, čim se suprotstavio Francu i njegovoj namjeri da prevari Hernana.
Onaj koji mi je od početka jako sumnjiv je Osvaldo. Nema ni jedne konkretne situacije da mi je zasmetala, ali jednostavno ne uliva povjerenje. Stalno imam osjećaj da Betina može loše proći s njim, iako mi se za sada nema što zamjeriti.

Martina mi je malo žao u neku ruku, mada je svakako za osudu što je oženjen a krije od žene svoje opredjeljenje. Ipak, kad uzmem u obzir to vrijeme, mogu ga shvatiti. Nisam sve do sad kapirala da je Braulio bio Nikolasov otac.

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: pon apr 11, 2016 9:28 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
Citat:
Nisam ni slutila da bi nezrela Violeta bila u stranju isplanirati ubistvo i podmetnuti ga nekome.


Pretpostavila sam da će to biti iznenađenje, ali ja je ne bih okarakterisala kao nezrelu, već više kao hmm...
emocionalno hendikepiranu, kao nekoga ko nije načisto sam sa sobom, ko je godinama potiskivao svoja
negativna i destruktivna osećanja, a onda je to što se desilo sa Federicom učinilo da sve to što je
držala u sebi jednostavno eksplodira i ispolji se u najgorem mogućem obliku.

Citat:
Silvia me tako podsjeća na Belen iz Gran Hotela, ne znam zašto.


Haha, istina, ima sličnosti :lol: Obe su slobodne (da ne kažem preslobodne), koketne, besramne,
lukave, žele više od onoga što imaju, ambiciozne ali da bi došle do ciljeva ne koriste toliko mozak
koliko svoju seksualnost i umeju da iskoriste prilike koje im se ukažu. Ali pored svega toga nisu
bez emocija, nije da ničega pozitivnog nema u njihovoj ličnosti, samo je ono loše izraženije.
Priznajem da mi je ona najzanimljiviji lik u ovoj I etapi i da su mi dijalozi u kojima ona
učestvuje bili najinsipirativniji za pisanje :-D

Citat:
Sa svim ostvarenim ciljevima, mi ne djeluje da je nešto previše sretna i zadovoljna.


Paaa, Hernan još nije osuđen, još neko osim Violete i nje zna šta se zapravo desilo...Ima razloga
da ne bude opuštena :-D

Citat:
Iznenađena sam činjenicom da joj sestra nije nevinašće i da nakon svega zavodi njenog muža.


Sestra joj je bila u zatvoru zbog veštičarenja (u prevodu, zbog promiskuiteta), jer su žene koje
su se u to vreme usuđivale da menjaju partnere bile proglašavane nemoralnima, a potom bi
im se lepila etiketa veštice zbog čega su neretko spaljivane na lomači ili osuđivane na neki
drugi način (zatvor, progonstvo). Naravno, uvek bi gore prolazile siromašne žene sa sela,
nego npr. neka "dama" iz visokog društva. Klasne razlike su, i u ovom smislu, dominirale.
Tako da Laura nije nevinašce, Silvia i ona su po tom pitanju slične, vole dobru zabavu :-D

Citat:
Onaj koji mi je od početka jako sumnjiv je Osvaldo. Nema ni jedne konkretne situacije da mi je zasmetala, ali jednostavno ne uliva povjerenje.


A da, ono previše savršeno da bi bilo istinito :lol: Pokazaće se ubrzo da li su mu namere čiste ili ne.

Inače, I etapa se polako bliži kraju. Uskoro prelazimo na II etapu u kojoj će konačno doći do Hernanovog
odlaska u Novi svet i biće opisan njegov život tamo, prva osvajanja, poznanstva, novi likovi, nove situacije,
novi problemi, što ne znači da će svi likovi iz ove etape nestati i izgubiti na značaju ;)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: sub maj 14, 2016 10:12 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
10. EPIZODA:


- Odakle vam to? - predstavnik vlasti je upitao Osvalda.

- Imam svoje izvore, proverene izvore gospodine.

- Dobro, ali pitam Vas koji su to izvori?

- Vidite, istina je da se Hernan sa svojim ujakom nije najbolje slagao, često su ulazili u konflikte
i često je dolazilo do nesporazuma između njih dvojice, ali kada je Hernan ušao u Sobu mačeva
Federico je već bio mrtav, on ga nije ubio.

- A u čemu se sastoje Vaši interesi mladiću? Zašto branite optuženog Cortesa?

- Ni u čemu, ja nemam nikakve interese, osim nastojanja da nepravda ne ugleda svetlost dana i da Hernan
izađe na slobodu, jer je nevin. Štaviše, on i ja smo slabo komunicirali, dva smo različita sveta sa različitim
načinom razmišljanja, tako da je jedini razlog što ovo radim...
- navodio je Osvaldo.

- Borba za pravdu?

- Da gospodine.

- Zanimljivo...I ponovo ću Vas pitati koji su to Vaši izvori informacija?

- Nisam u obavezi da Vam odgovorim na pitanje. Vaš je posao da otkrijete krivca, zar ne?

- Ako tvrdite da Cortes nije ubio svog ujaka, onda pretpostavljam da znate ko jeste?

- Maločas rekoh, na Vama je da to otkrijete, ali daću Vam bitne smernice koje treba da pratite, kao na primer...
Ispitajte Federicovu ćerku Violetu, mislim da Vam ona najbolje može pomoći.

- Hoćemo, ali Vi morate da budete u pritvoru dok se stvar konačno ne reši. Ne smemo da
rizikujemo.
- oštro je rekao predstavnik vlasti.

- Nema problema, ostaću, s tim da ne verujem da će Francu san Llorenteu biti drago kad čuje da se njegov
brat blizanac nalazi iza rešetaka.
- naglasio je Osvaldo dok su ga pratili u ćeliju.

Osvaldo je pristao da ostane u pritvoru, znajući da tamo ionako neće dugo ostati. Ispunio je obećanje
dato Betini, ispričao je deo istine predstavnicima vlasti, što je sasvim dovoljna slamka spasa za Hernana i
finalno razrešenje situacije. Sada je sve u tuđim rukama, u rukama nadležnih organa, ali i onih koji su znali
više nego što su hteli da kažu.



*


Hernan se iznenadio ugledavši Nicolasa, ne očekujući njegovu ponovnu posetu tako brzo. Video je pismo
u Nicolasovoj ruci, pretpostavljajući da je od Rimljanina, sa nadom da se radi o dobrim vestima. Nicolas mu je
potvrdio da je pismo poslao Franco i predao mu ga. Dok ga je čitao, na njegovom licu su se smenjivali ljutnja,
zabrinutost i na kraju diskretni optimizam iskazan blagim smeškom.


- Pročitao si?

- Jesam i ne znam zašto, ali nakon ovoga malo kao da sam počeo da verujem Francu.

- Malo? Kao?
- upitao ga je Nicolas nasmejavši se.

- Aha, a svakako je išta bolje nego ništa. Franco nije glup čovek, sumnjam da bi mogao tek tako da me se otarasi,
a i potreban sam mu za buduće ekspedicije. Stoga, pristajem na ovo. Neka se prva ekspedicija organizuje bez mene
i neka bude sprovedena bez mog učešća, ali zato će Franco morati da me iščupa odavde i uključi me u svako
naredno prekookeansko putovanje.

- Cortesu, imam novosti za tebe.
- jedan predstavnik vlasti se približavao Hernanovoj ćeliji.

- Koje?

- Više nisi jedini osumnjičen za ubistvo gospodina Pizarra.

- A to znači šta?

- Dobili smo informacije da si nevin i da je krivac neko drugi, što naravno ne podrazumeva to da ćeš istog
trenutka izaći na slobodu. Ostaješ tu sve dok sa sigurnošću ne utvrdimo da li si kriv ili ne.
- odgovorio
je dotični, ostavivši Hernana i Nicolasa same.

- Jesi li čuo Nicolase? Fantastično! - radovao se Hernan.

- Misliš da je Franco imao udela u ovom preokretu?

- Ne znam, verovatno da jeste. Ma ko god da je, upravo me je digao iz mrtvih.



*


Martin je dobio posao kuvara u vili Reyevih. Iako sa Silviom nije po prirodi stvari mogao da bude u dobrim
odnosima, njen muž Imanol je prema njemu bio korektan od samog početka, ali i Laura kojoj je hidalgo Cortes
bio simpatičan. U kuhinju, dok je Martin vredno spremao ribu, ušla je Laura.


- Izvinite Martine, ometam li Vas? - upitala ga je Laura.

- Ne, taman posla gospođice. Završavam spremanje ove ribe, vreme je da je stavim da se peče.

- Izgleda ukusno. Dakle, Vi ste otac od...Od onog mladića Hernana, što je u zatvoru?

- Uz dužno poštovanje, zamolio bih Vas da...
- uvredio se Martin.

- Znam šta ćete mi reći, da ne blatim čast Vašeg sina, ali nisam ni imala nameru da to uradim. Moja sestra je
jedna od onih što veruju da je Hernan kriv, što ne znači da stvarno i jeste. Govorim ovo iz ličnog iskustva, biti
zatvorenik i osuđenik nije uvek isto što i biti kriv.

- Pa, hvala na razumevanju.
- rekao je Martin zbunjeno.

- Da li ćete mu ići u posetu?

- Ukoliko mi gospodin Imanol dozvoli onda hoću.

- Nadajmo se da će Vam dozvoliti manje odsustvo.

- Vi i Vaša sestra ste istovremeno i jako slične i jako različite, ako smem da primetim.

- Lepo ste to sročili. Najviše se razlikujemo po životnom iskustvu i kako smo proživljavale dane svih ovih godina...
Različite smo po tom pitanju. Ostaviću Vas da radite.
- potvrdila je Laura, iznenadno dobivši potrebu da se
osami.

- Hvala još jednom, na razumevanju. - dobacio je Martin, zagonetno gledavši za Laurom.


*


- Dobar dan gospođo Dorotea. Da li je Vaša ćerka tu?

- Da, ali zašto je tražite?


Predstavnici vlasti su, vodeći se informacijama koje im je dao Osvaldo, potražili Violetu. Dorotea je
bila upoznata sa celom istinom oko Federicovog ubistva, te je za nju razgovor sa predstavnicima vlasti
predstavljao veliku poteškoću.


- Treba da pođe sa nama, jer postoji osnovana sumnja da je ona imala udela u onome što se njenom ocu dogodilo.
Pozovite je.

- Ne, ne, ona nije mogla biti...Ona nije ubica, Violeta je...
- nesigurno i smušeno je govorila Dorotea.

- Dobar dan gospodo. Šta se dešava, zašto ste ovde? - obratila im se Violeta silazeći niz stepenice.

- Gospođice Violeta, molimo Vas da pođete sa nama.

- Ja, što?

- Već smo rekli Vašoj majci da postoje sumnje da ste Vi umešani u očevo ubistvo.

- To je apsurdno, šta vam pada na pamet?!
- viknula je Violeta.

- Krenite, molim Vas.

- Nema smisla ovo što radite. Kakvo je to nepoštovanje? Mog oca je ubio Hernan i ne znam zbog čega
komplikujete tako jednostavnu stvar. Majko...

- Violeta, pođi sa njima.
- rekla joj je Dorotea.

- Molim?! - iznenadila se Violeta.

- Kreni sa njima, za posle ćemo videti.

Violeta je poslušala predstavnike vlasti i majku, a za Hernana se time otvorilo novo poglavlje.


*


Oko 10 dana kasnije...

- Gospođo Silvia, Vi ste lažno svedočili protiv Hernana Cortesa. Objasnite nam zbog čega ste to uradili?

- Zbog straha od Violete i njenih mogućih poteza. Ispričala sam vam kako se sve odigralo. Uzimajući u obzir šta
je bila spremna da uradi rođenom ocu, nisam ni smela da zamislim šta bi uradila meni da sam je izdala. Pošto je
moja sestra bila nepravedno osuđena za veštičarenje i pretila joj je smrtna kazna, sklopila sam dogovor sa
Violetom da mi pomogne da sestru izbavim iz zatvora u zamenu za moje ćutanje o onome što se te noći
zaista desilo. Takođe, ona mi je obećala da će mi pronaći bogatog muža, što je u stvari i uticalo na to
da moja sestra Laura bude oslobođena.
- objašnjavala je Silvia.

- Hoćete da kažete da je Violeta Pizarro lagala kada je rekla da ste je Vi ucenjivali?

- Naravno da je lagala. Ja je nisam ucenjivala, samo sam pokušavala da zaštitim sebe i svoj život od te devojke.
Priznaću Vam da me je izjedala krivica od trenutka kada sam pristala da igram njenu igru, žao mi je što sam
morala da naudim Hernanu koji je uvek bio dobar prema meni.

- Moja žena govori istinu i niko nema prava da u nju posumnja.
- rekao je Imanol, namignuvši glavnom
predstavniku vlasti.

- Hvala gospođo, značajno ste nam pomogli. - obratio se predstavnik vlasti Silviji, zagrcnuvši se.

- Nema na čemu, osećam se slobodno nakon što sam smogla snage da ispričam šta se zaista
dogodilo.
- izgovorila je Silvia, lagano ustajući.

Silvijino svedočenje je za Hernana značilo spas i slobodu. Silvia je sa svojim mužem Imanolom izašla iz objekta u
kome se nalazio i zatvor, sastala se sa Francom i Osvaldom koji je nekoliko dana proveo u pritvoru. Bila je prisutna i
Betina sa kojom Silvia duže vreme nije imala nikakvu komunikaciju.


- Konačno se sve završilo. Hernan će izaći na slobodu, Violeta će biti osuđena i moći ćemo da nastavimo
dalje.
- rekao je Franco.

- Da, ali Franco nemoj da zaboraviš da ti od ovog momenta prema meni imaš veliki dug. Hajde da ti, Osvaldo i ja
nasamo porazgovaramo o tome.
- rekao je Imanol, stavivši do znanja blizancima da sa njima mora ozbiljno da
razgovara.

- Izvolite, Betina i ja vam nećemo smetati. Je li tako drugarice?

Silvia se sa Betinom povukla u stranu, a Imanol, Franco i Osvaldo su ostali sami.

- I, kakav dug sad imam prema tebi Imanol?

- Tvoj, ovde prisutni, brat blizanac je napravio glupost i ispričao je vlastima ono što bez tvoje dozvole nije smeo da ispriča.
To je moju suprugu dovelo u nezgodan položaj i sreća pa smo smislili soluciju za taj problem, jer ja imam svoje kontakte u
vrhu koji su spasili Silviu od odgovornosti, ali nimalo mi se nije dopalo što si iza mojih leđa uradio nešto što je mojoj ženi naškodilo.

- Izvinjavam se gospodine Rey, moja namera nije bila da naudim Silviji, samo sam hteo da pravda bude sprovedena u
čemu smo, na kraju krajeva, i uspeli. Violeta će biti osuđena za ubistvo svog oca, Silvia je slobodna, kao i Hernan,
te se ovaj košmar privodi kraju.
- mirnim tonom je rekao Osvaldo.

- Imanole, ni meni se nije dopalo to što je Osvaldo uradio, ali sve je dobro što se dobro svrši. Nego, reci mi, kako
da ti isplatim taj dug?

- Do sada si mi davao mali procenat zarade od ilegalne trgovine starinama, a od sada očekujem da 75% od onoga što
zaradiš pripadne meni. Dogovoreno?

- 75% je preveliki iznos. Da li bi ti 50% odgovaralo?
- uznemiren je bio Franco.

- 75% ili ću te pustiti niz vodu i završićeš u zatvoru sa svim tvojim saučesnicima, pomoćnicima i radnicima. Na
tebi je da odlučiš.


Dok su oni pregovarali, Silvia i Betina su razgovarale nekoliko metara udaljene od njih.

- Čestitam ti Beti, udaješ se za svog princa. Iskreno, bila sam sumnjičava, mislila sam da nećeš izludeti Osvalda u
toj meri da te oženi, ali evidentno je da sam se prevarila. Tiha voda breg roni, uvek bilo i biće.

- Nisam ga izludela, zavoleli smo se i posve je normalno da se prava ljubav kruniše brakom. Ipak, hvala ti na čestitkama.

- Opasna si ti, dobila si šta si htela, baš kao i ja. Udala sam se za bogatog, moćnog i uticajnog čoveka, preselila se
u Madrid i sad živim onako kako sam godinama sanjala. Bog je bio milostiv prema meni, zar ne?
- govorilila je
Silvia ironično.

- Tvoje lukavstvo te je izvuklo, ne Bog.

- Što si tako drska? Najgore je prošlo, obe smo emotivno ispunjene i ne vidim zašto bismo se loše slagale.

- Zato što smo ti i ja isuviše različite, ne negujemo isti sistem vrednosti i nemamo dodirnih tačaka.

- Grešiš Betina. Ti i ja potičemo iz istog sloja društva, obe smo rođene kao bednice koje pas nema za šta da ujede
i ako smo napredovale to je zahvaljujući muškarcima koji su se zaljubili u nas. To što si ti verenica tihog i mirnog
studenta ne znači da vrediš više od mene.

- Silvia, za početak, ja nikada ne bih lažno svedočila protiv nevinog čoveka znajući da bi ga moje svedočenje moglo
odvesti u smrt. To je odlika osobe bez ikakvih moralnih principa i nema nikakve veze sa društvenim slojem kome
pripada.
- Betina je branila svoja uverenja.

- Sa tobom o tome neću da pričam, sve što sam imala da kažem rekla sam vlastima i na tebi nije da me osuđuješ.

- I ne osuđujem te. Ne zanima me šta radiš, kako, gde i s kim, samo te podsećam da su razlike koje postoje između
nas vidljive i da su iste deo našeg karaktera, a ne statusa u društvu.
- rekla je Betina i povukla se.

Nakon završetka mini sastanka sa Francom i Imanolom, Osvaldo je poleteo u zagrljaj Betini.

- Osvaldo, ponosna sam na tebe. Zahvaljujući tebi, Hernan će izaći na slobodu. - rekla je Betina, ljubeći
Osvalda.

- To me raduje Betina, ali ti si bila ta koja me je motivisala da progovorim i ne budem kukavica. Naposletku, uradio
sam ono što mi je savest nalagala i mislim da nisam pogrešio.

- Izvini što se mešam, ali o čemu je Silvijin muž želeo da razgovara sa tobom?

- A nije razgovarao sa mnom, već sa mojim bratom. Ništa posebno, samo je...Uplašio se da bi Silvia mogla da snosi
posledice i izrazio je zadovoljstvo što do toga nije došlo.
- odgovorio je Osvaldo, pomalo zbunjeno.

- Spominjao je neki dug koji Franco ima prema njemu. O čemu se tu radi?

- Nešto njihovo u vezi njihove poslovne saradnje, nešto što se nas ne tiče.



*


Stražar je došao do Hernanove ćelije i otključao je.

- Nemojte mi reći da...

- Cortesu, slobodni ste.


Hernan je mesto u kome je bio zatvoren ni kriv ni dužan napustio sa širokim osmehom na licu i entuzijazmom
kakav nije ni mislio da može imati.



*


6 meseci kasnije...

Hernan se vratio u rodno mesto nakon izlaska iz zatvora, ne bi li sa majkom nadoknadio propušteno vreme, pomogao
joj oko kućnih poslova i ujedno se pripremao za prvu prekookeansku ekspediciju čiji će on biti deo. Pripremao se i
fizički i mentalno, kao i intelektualno. Usavršavao je italijanski, latinski, učio engleski, trudio se da bude u toku
sa važećim propisima...Hteo je da bude u potpunosti spreman za svoju prvu, veliku avanturu.


- Nisam stigla da ti kažem da me raduje što si se vratio sine. - rekla je Clara Hernanu dok je mesila hleb.

- Majko, znate da je ovo privremeno. Ovde sam kako bih Vam pomogao oko poslova sa stokom. Vi znate koji su
moji snovi i šta želim od života.

- Znam, samo...Otkad me je tvoj otac napustio...
- setno je govorila Clara.

- Moj otac Vas nije napustio. Da, otišao je u Madrid i tamo pronašao posao, ali redovno Vam šalje deo naknade
koju dobija, i dalje se brine za Vašu dobrobit.
- rekao joj je Hernan, prinoseći joj još brašna za hleb.

- Teško mi je da poverujem da je moj brat bio takav perverznjak, siledžija. Iznenadilo me je sve što se otkrilo,
ne mogu čak ni da krivim Violetu, ni Doroteu što ju je štitila.

- Slažem se, teške su to okolnosti, ni ja se ne usuđujem da bacam drvlje i kamenje na njih. Ali, Violeta nije smela mene
da okrivi za zločin koji je ona počinila, a i to već više nije moja stvar. Ne interesuje me, jer ja znam šta želim i kako to
da ostvarim i ništa me neće zaustaviti. Franco i njegova ekipa su otišli, uključujući Nicolasa i Matiasa, nadam se da ću
od njih dobiti pismo kojim će mi preneti utiske iz tog neobičnog i slabo posećivanog sveta.

- Sine, ja bih volela da ostaneš sa mnom i...

- Žao mi je majko, ali ostaću veran svojim željama i planovima.
- odlučno je izjavio Hernan.


*


Martin i Laura su se šetali vrtom vile Reyevih. Njih dvoje su se polako sprijateljili i postali veoma bliski, toliko da
su i svoje dobro čuvane tajne rešili da međusobno podele. Razumeli su se, on nju i ona njega, pričali su istim jezikom
i jedno u drugo su stekli poverenje, premda je takav razvoj događaja prilično neobičan i neočekivan.


- Lep je dan. Šetnja ovim predivnim vrtom je najbolji način da se iskoristi pauza.

- Delim Vaše mišljenje Martine, dan je divan. Iako Vas poznajem tek oko pola godine, verujte mi da imam osećaj kao
da Vas poznajem znatno duže.
- iskreno je rekla Laura.

- Možda zato što smo oboje bili žrtve...

- Žrtve čega?

- Sistema, tuđih predrasuda, osuda...
- oprezno je nabrajao Martin.

- Pa, kao što znate, ja sam godinama bila u zatvoru zato što sam bila optužena i osuđena za...

- Za veštičarenje?

- Da, samo što veštičarenje u stvari znači sloboda u kojoj žena uživa. Sloboda menjanja partnera, sloboda da žena
odbije nešto ili nekoga ko joj nije po volji, sloboda ponašanja, govora...

- Razumem Laura, ali ja nisam bio niti sam tako hrabar poput Vas.

- Hrabri poput mene? U kom smislu?

- Ja sam homoseksualac, privlače me muškarci.
- priznao je Martin.

- Stvarno? Ali Vaša žena, sin...

- Oženio sam se kako bih se stopio sa većinom, kako ne bih odudarao i bio crna ovca i kako ne bih bio osuđen na
smrt ili progonstvo iz zemlje. Nisam imao hrabrosti kao Vi da stanem iza onoga što ja zaista jesam i izborim se za
svoja prava. Doduše, nepostojeća prava, pošto se homoseksualci smatraju vrstom koju treba istrebiti.

- Isto kao i veštice. Ja Vas ne osuđujem Martine. Naprotiv, imam razumevanja za Vaše odluke i obećavam Vam da ću
sačuvati tajnu koju ste mi poverili.

- Hvala, znači da nisam pogrešio što sam Vam se poverio. Kad već pričamo o tajnama, ono što sam video...Ljubili
ste se sa gospodinom Imanolom, mužem Vaše sestre.

- Dobro ste videli, ljubili smo se. Imanol i ja smo ljubavnici.

- Gospođice, on je...

- Muž moje sestre, istina. Ali Silvia ga ne voli, on joj kao muškarac nije važan, važan joj je njegov statusni položaj,
novac, moć i ugled.

- A Vama?

- Imanol mi se dopao od trenutka kad sam ga upoznala, svideo mi se i mislila sam da prema njemu neću razviti
nikakva posebna osećanja. Međutim, čini mi se da sam se zaljubila u njega, nevezano za društveni status
kome pripada. Sa druge strane, ne bi mi bilo svejedno da Silvia sazna za našu aferu, ipak mi je sestra i
nekako...ne bih želela da je povredim. Uostalom, zahvaljujući njoj sam sada na slobodi, a i Imanol voli
Silviju ili je bar opsednut njom...
- Laura je otvorila dušu.

- Silvia, uz dužno poštovanje, Vi ste mlada žena, lepa, dopadljiva, simpatična i siguran sam da ćete upoznati
slobodnog muškarca koji će Vam privući pažnju i više nego gospodin Imanol. Ni ja Vas ne osuđujem, smešno bi
bilo da to radim, ali za Vaše dobro bi najbolje bilo da se okrenete drugim muškarcima.
- savetovao ju je
Martin.

- Svesna sam ja toga...

U tom momentu je naišla Silvia, vidno raspoložena i srećna.

- Martine, vratite se u kuhinju. Vaše radno mesto je kuhinja, ne vrt. - naredila mu je Silvia.

- U redu gospođo, idem.

- Misliš da sam glupa?
- upitala je Silvia Lauru.

- O čemu govoriš?

- Misliš da nisam skontala da ste ti i moj muž ljubavnici? I ne pokušavaj da porekneš, pošto sam čula jedan vaš
razgovor.

- Dobro Silvia, nisam želela da saznaš, ali istina je.

- Imaš li još nešto da dodaš ili je to sve?

- Ti prema njemu ništa ne osećaš, osećanja gajiš isključivo prema njegovom statusu, a ja...

- A ti ga voliš ili šta? Presmešno. Vidi draga sestro, Imanol je moj muž, ja nosim prezime Rey, ja sam ovde važna. On
može da ima na desetine ljubavnica, ali meni je to nebitno. Isto tako, on sa tobom samo spava i to povremeno, dok
je za mnom lud i uradio bi šta god da mu zatražim.

- Zar slično kao što ti govoriš meni nije govorila tebi žena pokojnog Federica Pizarra, tvog ljubavnika i zar mi nisi pričala
kako si joj uzvraćala na provokacije uveravajući je da je njen muž pored tebe našao ono što mu je pored nje falilo? E
pa, mogu i ja tebi da kažem isto to.
- uzvratila joj je Laura.

- Pobogu Laura, nemoj da upoređuješ neuporedivo. Federico mi je sam priznao da sam mu ja bila totalno drugačija
od ostalih ljubavnica koje je nekada imao, nisam mu bila samo prolazna zabava. I sad ću ti reći šta mi je u razgovoru
između Imanola i tebe bilo najzanimljivije-momenat kada ti je rekao da više nije zainteresovan da budete ljubavnici i
da mu je dosadilo, ali ni momenat kada ti je saopštio da me voli nije za bacanje.

- Važi, ti pobeđuješ.
- rekla je Laura suznih očiju i pokušala da ode, ali ju je Silvia zadržala.

- Tako je, ja pobeđujem, jer ću ti sa zadovoljstvom otkriti da sam trudna i tek sada nećeš uspeti da zauzmeš
moje mesto, ma koliko god da pokušavaš.

- Lepo, to je...

- Laura, molim te reci mi zašto si se uopšte spetljala sa mojim mužem? Daleko sam od svetice, ali ja to tebi
nikada ne bih uradila. Ja sam ti pomogla da izađeš iz zatvora, o tome sam razmišljala dok sam spavala sa
idiotom Federicom, ludela sam od brige kada mi je rečeno da postoji šansa da ti doživotnu robiju preinače
u smrtnu kaznu.
- Silvia je otkrila da je povređena sestrinim postupkom.

- Nisam ništa planirala, Imanol me je privukao, dopao mi se...Nisam planirala da se zaljubim u njega. Oprosti.

- Ne znam da li ću moći. Sada vidim da se isplati biti đubre, čak i prema najbližima. Ionako kad se sve sabere i oduzme,
od tebe sam dosta naučila. Hvala ti.



*


- Dobro veče. Moja žena i ja bismo uplatili 5 noćenja, ako imate slobodnih soba. - Osvaldo se obratio hotelskom recepcionaru na tečnom francuskom jeziku.

- Naravno, nema problema.

Betina i Osvaldo su stigli u cenjeni pariski hotel Cluny. Venčali su se i rešili da provedu svoj medeni mesec
u Parizu. Betina je sa oduševljenjem razgledala enterijer hotela i divila se ukusnom uređenju istog, ali divila se
i samom Parizu.


- Nismo ni krenuli sa obilaskom grada, a već mi se sviđa. Veliki je, ali bogat i ispunjen raznim
sadržajima.
- rekla je Betina Osvaldu, dok su ulazili u njihovu hotelsku sobu.

- Dopašće ti se još više kada probaš francusku kuhinju, njihova najbolja vina, vidiš crkve i katedrale, posetiš galerije
slika, odeš na jednu od njihovih lepih gradskih manifestacija, osetiš čari krstarenja Senom...Pariz nudi sve najlepše.

- Jedva čekam, samo...Žao mi je što će ovo naše uživanje trajati samo 5 dana, volela bih da možemo duže da ostanemo.

- Hmm, pa...Imam jedno iznenađenje za tebe i svakako sam planirao da ti ga večeras otkrijem.

- Koje?
- nestrpljiva je bila Betina.

- Mi smo se dogovorili da naš medeni mesec provedemo u Parizu, ali mimo našeg dogovora ja sam odlučio da nam
produžim medeni mesec. Naime, nakon Pariza otići ćemo u Veneciju, Veronu, Rim, Beč i nekoliko manjih mesta u
Bavarskoj. Šta kažeš na to?

- Ozbiljan si Osvaldo, stvarno?!

- Apsolutno.

- O moj Bože, hvala ti na ovako divnom iznenađenju.
- Betina je vrisnula od uzbuđenja i zagrlila Osvalda.

- A da te pitam, da li bi želela da, kada se vratimo u Španiju, ostanemo da živimo u Salamanci ili...

- Razmišljala sam o tome i da, želim da ostanemo u Salamanci. Prvi razlog je to što sam se vezala za to mesto,
a drugi razlog je...Nisam ti rekla, ali odlučila sam da ostanem da radim kao pratilja kod gospođe kod koje sam
i do sada radila, bez obzira na to što sam se udala. Naravno da neću više živeti sa ostalim pratiljama, ali ja
bih svoje dužnosti nastavila da ispunjavam.

- Mislio sam da ćeš biti pratilja samo do udaje, da je to privremenog karaktera.

- Smeta ti?

- Ne, ne, to je tvoja odluka i ja je poštujem.

- Radi se o tome da hoću da budem korisna, da makar simbolično budem finansijski nezavisna, da dobijam naknadu
u zamenu za neki rad.

- Između ostalog, volim te i zato što si takva kakva si. Inače, ja ću se bez poteškoća zaposliti kao notar, to mi je
struka i za to sam učio. Salamanca nam je izgleda oboma prirasla srcu.
- rekao je Osvaldo, a potom poljubio
Betinu.

- Osvaldo, šta će biti sa kućom pokojnog gospodina Pizarra? Mislim, on je mrtav, gospođa Dorotea i Violeta su
u zatvoru...Ko će se starati o svemu tome, ti?

- Kuća je pripadala Federicu, a muški član njegove porodice koji mu je najbliži jeste Hernan, ali ne verujem da će se on
vraćati u Salamancu, on ima druge planove. Ja mislim da bi najbolje bilo da nas dvoje tu živimo, s tim da bih popričao
sa Hernanom oko toga i ako on ostane pri tome da ga ništa što ima veze sa Salamancom ne interesuje, onda smo
slobodni da započnemo zajednički život u toj kući.

- Bilo bi sjajno.



*


Značajno lošija klima vladala je u Salamanci, tačnije u zatvoru u kome su se nalazile Violeta i Dorotea. Presude su
bile donešene, nimalo povoljne za majku i ćerku. Kolo sreće se okrenulo, ali ne u njihovu korist. Nisu više ličile na one
dame koje su nastojale da održe svoj nivo i na one pripadnice visokog društva koje su pokušavale da prikriju
nesigurnost i strahove služeći se pogrešnim sredstvima.


- Violeta, imaš posetu. - javio joj je stražar.

- Od koga?

- Jutro Violeta.

- A ti si...Šta ćeš ovde? Da mi se malo podsmevaš, da uživaš u onome kroz šta ja prolazim?
- gruba je bila
Violeta.

- Ne, nije mi to namera, iako bih sasvim opravdano mogao da se tako ponašam. Doputovao sam iz Medellina čisto
da te vidim, po poslednji put.

- Video si me i sada možeš da se okreneš i odeš.

- Hoću, ali pre toga želim da znaš da te donekle i razumem. Nikako nisam očekivao takav rasplet, nisam imao pojma
da je moj ujak bio perverznjak, silovatelj, truo čovek, premda sam se sa njim loše slagao. Zato mogu da razumem
zašto si ga ubila...A i tvoja majka, i nju razumem. Štitila te je, potpuno je razumnjivo što nije mogla da te izda,
pritom je i sama bila žrtva silovanja kao i ti.
- govorio je Hernan iskreno.

- Zar baš moraš da me podsećaš na sve te svinjarije?! - Violeta je besno viknula na Hernana.

- Samo sam pokušao da ti objasnim zbog čega te razumem, zbog čega ne bacam na tebe drvlje i kamenje. Sa druge
strane, nisi smela mene da okriviš, meni da podmetneš ubistvo. Ja nemam nikakve veze sa tim što ti se desilo i grozno
je što si na mene svalila krivicu koja nije moja.

- Da li želiš da ti otkrijem zašto sam tebi podmetnula ubistvo? Hernane, ti si se prema meni ophodio kao prema
bezvrednom parčetu tkanine, vređao si me, izbegavao, odbijao...

- Bila si navalentna, nisi uvažavala moje kulturne i civilizovane odgovore na tvoja manje kulturna nabacivanja.

- A pod broj dva, na nekoga sam morala svaliti krivicu, ti si mi bio logičan izbor. Ali, sada više nema svrhe diskutovati
o tome. Ja se ne kajem, čak sam i ponosna na sebe, jer sam konačno u životu uradila nešto veliko, nešto što se
pamti i ono najvažnije...Nešto što je korisno, pošto bar Federico neće više moći da siluje i maltretira nijednu
devojku.
- u Violetinom glasu se osetila ubeđenost u ispravnost sopstvenih izbora.

- Jesu li vam izrečene presude?

- Da. Meni smrtna kazna vešanjem, a majci doživotna tamnica.

- Kada će...Kada...
- Hernanu je bilo neprijatno i nelagodno.

- Kada će me obesiti? Uskoro, možda i ujutru.

- Tačno Violeta, Vaša kazna će biti izvršena ujutru.
- potvrdio je predstavnik vlasti koji se približavao Violetinoj ćeliji.

Hernan je laganim korakom, gotovo vukući nogu za nogom napustio zgradu zatvora, u neverici što ga je vest o
Violetinoj presudi toliko pogodila. To ga je uplašilo, nije smeo da se pretvori u slabića. Obuzela ga je velika trema u
vezi prekookeanske plovidbe, ekspedicije koju je čekao od malena, a nakon osećanja koja su ga preplavila povodom
Violetine smrtne kazne posumnjao je u svoje kapacitete, svoju izdržljivost i mentalnu snagu, jer opstanak na
nedovoljno istraženoj teritoriji nastanjenoj Evropljanima nepoznatim stanovništvom je znatno teže od vesti
da je na smrtnu kaznu osuđen neko ko mu je naneo nepravdu zbog koje je i on mogao da završi na
vešalima.




* KRAJ 10. EPIZODE *




Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)
Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)
Violeta Pizarro (Aura Garrido)
Osvaldo san Llorente/Franco san Llorente (Mario Casas)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Laura Gomez (Amaia Salamanca)
Imanol Rey (Javier Bardem)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Osvajač
PostPosted: čet jul 07, 2016 1:19 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
11. EPIZODA:



- Cortesu! - radosno je viknuo Pedro.

- Pedro, kako si? - Hernan mu je prišao, njih dvojica su se rukovali i zagrlili.

- Otkud ti ponovo u Salamanci? Mislim, od kada si oslobođen optužbi i pušten na slobodu...

- Došao sam u poslednju posetu Violeti, poslednju pre pogubljenja. Ne znam šta sam time želeo da postignem,
šta sam očekivao, čemu sam se nadao...Hteo sam da je vidim.
- odgovorio je Hernan, pod snažnim
utiskom razgovora sa Violetom.

- Šta ti je rekla?

- Nije važno, više nije važno.

- U redu, ne moraš da mi kažeš ako nećeš, a i u pravu si. To više nije važno. Ekspedicija ti je prioritet, jel
da? - Pedro je prešao na vedriju temu.

[i]- Naravno, za ekspediciju se i spremam svih ovih meseci. Ali, da li imaš vremena da odeš sa mnom u onu
pivnicu na izlazu iz grada? Tamo možemo da pričamo na miru.
- predložio je Hernan.

- Može, idemo.

Hernanov susret sa Pedrom na izlazu iz zatvora bio je otrežnjujući za samog Hernana. Podsetio ga je na njegov
boravak u zatvorskoj ćeliji zbog nečega što nije uradio i što ga je kočilo u realizaciji onoga što je želeo da uradi.
Stražar Pedro Alvarado ga je asocirao na budućnost u kojoj je sebe video i koje nije mogao da se odrekne
zbog trenutka slabosti.



*


- Bolju vest nisam mogao primiti! - ushićeno je rekao Imanol.

- Sada ćemo biti kompletni.

Silvia je svom mužu obelodanila da je trudna. Kockice su se složile u korist bračnog para Rey. Čvrstina njihovog
braka, na čemu god da je isti zasnovan, dobila je potvrdu. Državni činovnik sumnjivog morala i bivša sluškinja bili su
živi dokaz da pripadnost elitnim krugovima tadašnjeg španskog društva nije morala nužno da bude zasnovana na
plavoj krvi i plemićkim titulama, već i na suvoj platežnoj moći do koje se dolazilo primenom makijavelističkog
pristupa obogaćenim nezasitom ambicijom.


- Postoji li još nešto što želiš da mi kažeš Silvia? - upitao ju je Imanol, primetivši da je malo odsutna.

- Zapravo postoji. Znam za tebe i Lauru.

- Kako, molim?

- Čula sam vaš razgovor, čula sam kada si joj rekao da ti je dosadila, da je više nećeš za ljubavnicu i da me voliš.
Znaj da te ne osuđujem, ti si muškarac, vi imate svoje...nagone. I raduje me što si joj stavio do znanja da sam
ja tvoj izbor. Ona je ta čija me izdaja boli.

- Nisam želeo da saznaš...

- Koristiš njene reči, identično mi je i ona rekla dole u vrtu. Navodno, nije htela da ja saznam da ste vas dvoje bili
u šemi.
- prekinula ga je Silvia.

- Oprosti mi draga...

- Imanole, ja tebi nemam šta da oprostim. Čula sam dovoljno da mogu da zaključim da mi Laura nije suparnica, ali to
ne znači da ona može da ostane u ovoj vili kao da se ništa nije desilo.

- Da li hoćeš da je oteram odavde?

- Muž ti je postavio pitanje, odgovori mu. Hoćeš li da odem odavde? Sa moje strane nema problema, otići ću. Štaviše,
o tome sam i sama razmišljala.
- oglasila se Laura, ulazeći u salon.

- Nije da nemam želju da te oteram, ali ipak sam odlučila da ti postavim ultimatum. Ili ćeš se udati za čoveka sa
kojim će te Imanol spojiti ili ćeš napustiti moj dom i bićeš u potpunosti prepuštena samoj sebi.

- Praktično sam ceo svoj život bila prepuštena samoj sebi, neće mi teško pasti da budem ponovo. Nego Imanole, čula
sam one priče o tebi, nimalo lepe. Nemoguće da ih ti nisi čula Silvia.

- Kakve priče?
- pitao je Imanol.

- O tvojim ženama. Dva puta si ostao udovac, bračne partnerke su ti otišle na drugi svet pod misterioznim
okolnostima.
- odgovorila je Laura podrugljivo.

- Čula sam ih milion puta, ali ne obraćam pažnju na gluposti koje izmišljaju zavidne budale. I ti si postala jedna od
njih otkad te je Imanol poslao do đavola.
- uzvratila je Silvia.

- Laura, razumem da si besna, ali klevetama nećeš ništa postići. Ljudi svašta pričaju da bi pričali i ispali interesantni,
ne znam kako možeš to da uzimaš za ozbiljno. Moja prva žena se udavila u moru kada smo bili na medenom mesecu u
...Zašto se ja uopšte pravdam? Zaista Laura, imaš važnija posla nego da konstruišeš teorije o smrti mojih supruga.
Silvia ti je postavila ultimatum, vidi šta ti više odgovara-da ti ja nađem muža ili da se vratiš na nivo na kome si
bila prethodnih godina.

- Važi, neka bude da su sve to prazne priče koje smišljaju dokoni ljudi, samo brine me tvoja budućnost Silvia,
brine me da se i tebi ne dogodi nešto slično kao prethodnim gospođama de Rey ili će u tvom slučaju biti
treća sreća?
- Laura je nastavila da provocira.

- Iz tebe vrišti ogorčenost i ozlojeđenost Laura. Zaljubila si se u Imanola, postala si i bila si njegova ljubavnica i tada
te tračevi o njemu nisu zanimali, a onda je prekinuo sa tobom i ti si naprasno počela da se interesuješ za sve negativno
što se o njemu govori i da se brineš za moju bezbednost. Molim te...Kao što ti je Imanol rekao, bolje se baci na vaganje
koja ti od dve ponuđene opcije više odgovara i kada odlučiš javi mi. Nadam se da ćeš odluku brzo doneti, jer u ovoj vili
svakako ne možeš ostati-ili udaja ili ulica.

- Ne brini, odgovor ćeš brzo dobiti.

- Da li bi sada bila ljubazna da nas ostaviš same?
- obratio se Imanol Lauri, smešeći se.

Laura se okrenula i otišla, povređenog ponosa koji je tek krenula da izgrađuje, ljuta zbog načina na koji su je
Silvia i Imanol tretirali, iako je znala da toplije ophođenje i nije bilo za očekivati pod takvim okolnostima. Mislila je
da je zaljubljena u Imanola, ali uvidela je da je to samo bio zov njene neobuzdane prirode i ganjanje adrenalina.
Biti ljubavnica muža rođene sestre ju je stimulisalo i sve što je osetila prema njemu, sva ta privlačnost je
naposletuku splasnula. Ali, glasine o Imanolu kao dvostrukom udovcu je jesu intrigirale, iako nije mogla
da raščisti da li su to posledice pogoršanog odnosa sa sestrom ili stvarna briga za nju.



*


- Jesi li ikada bio ovde? - pitao je Hernan Pedra.

- Jednom, nije loše mesto.

- Ovo je svojevremeno bio Nicolasov i moj kutak za kovanje planova i razmenu ideja.


Hernan se posle dosta vremena ponovo našao u pivnici na izlazu iz Salamance u koju je odlazio pre hapšenja,
ali ovaj put mu je društvo umesto Nicolasa pravio Pedro Alvarado. Glavna tema je naravno bila ekspedicija, čije su
čari Franco, Nicolas, Matias i njihova ekipa već osetili, jer su se otisnuli okeanom bez Hernana, što je bio dogovor
koji je Hernan prihvatio, mada nevoljno.


- Znači, tvoj prijatelj Nicolas je otišao u Novi svet? Da li ti je poslao pismo?

- Ne, još uvek nisam primio pismo od njega, ali Novi svet je daleko. Treba vremena da se preplovi okean.

- Ne plašiš se da ćete ostaviti na cedilu, da neće ispuniti dato obećanje? Ne kažem to toliko zbog samog Nicolasa koliko
zbog toga što radi za tog Franca san Llorentea.

- Verujem Nicolasu, to je sve što mogu reći i molim te da i ti meni veruješ, ako si i dalje zainteresovan da probaš
ukus avanture.

- Jesam, želim da idem s tobom i uzdam se u to da će sve biti onako kako ti očekuješ. A gde su oni tačno otišli,
šta im je bilo prvo u planu?

- Hispaniola, Santo Domingo. Osam brodova je otplovilo tamo, otišli su da izvide situaciju, vide kakvo
je stanje, šta može da se uradi, na koji način...Ako budu sledili moj plan ekspedicije, onda bi uskoro
trebali da se vrate. Ako je situacija zadovoljavajuća u Hispanioli, moguće je da će se obratiti kralju
za podršku kako bismo proširili naš uticaj na toj teritoriji, uspostavili vlast...Srećom, Franco svakako
ima zeleno svetlo od strane vlasti, ali ne bih ulazio u detalje.
- objašnjavao je Hernan ozbiljno
i sa mnogo strpljenja.

- Zvuči ambiciozno i moćno. Kako se pripremaš za odlazak? Ja umem da baratam sa oružjem, poznajem tehnike
borbe. Međutim, nisam nešto posebno obrazovan, ne govorim strane jezike, ne razumem se u zakone, propise...
Ti si u elitnoj školi ovde u Salamanci izučavao razne oblasti i u prednosti si u odnosu na mene.

- Opusti se, ni Nicolas nije superiorniji u poređenju s tobom što se toga tiče, pa je svejedno postao deo tima za ekspediciju. Svako od nas poseduje neke kvalitete, veštine i znanje koji mogu da nam predstavljaju kartu za uspeh. Ja provodim dane proučavajući trgovačke propise, usavršavam jezike, vežbam upotrebu oružja iako nemam uslova za to...E, pala mi je na
pamet jedna ideja. Da li hoćeš da mi pomogneš u tome da naučim da koristim oružje na pravi način, ispravno i onako
školski, a zauzvrat ću ja tebe podučavati čemu god želiš?

- Sa zadovoljstvom, samo ti ćeš morati često da dolaziš u Salamancu ili ja kod tebe u Medellin.

- Nije problem, viđaćemo se tu ili u Medellinu subotom i nedeljom, te dane ćemo koristiti za međusobna
podučavanja.
- predložio je Hernan.

- Pao je dogovor. - rekao je Pedro, podigavši kriglu piva u vis.


*


Hispaniola...Jedno od četiri ostrva koja pripadaju grupi ostrva zvanoj Veliki Antili okruženih Karipskim morem.
Hispaniola obuhvata teritorije današnjih dvaju država-Dominikanske Republike i Haitija. To je bilo primarno i glavno
uporište prvih ozbiljnih španskih konkvistadora. Tamo, u gradu Santo Domingo, nalazili su se Franco i ostali koji su
pošli sa njim. Međutim, Hernanov originalni plan je bio nešto izmenjen...


- Mi ujutru krećemo nazad za Španiju. Nicolase, ostavljam ti dovoljno ljudi, oružja, materijalnih sredstava i brodova
tako da sve možeš da držiš pod kontrolom, u moje ime i za moj račun podrazumeva se, jer guverner Hispaniole koji će
se pobrinuti da Španija napokon ostvari prevlast u ovoj divljini biću ja. Podršku vlasti imam, podršku kralja ću imati...
Nemam razloga da se žalim, zar ne?
- samouvereno je govorio Franco.

- Nemate šefe, zašto biste imali? Kada se budete vratili, čekaće Vas pravi raj na zemlji, kao i sve Špance koji će
se doseliti na područje Hispaniole.

- Moji brodovi su ispravni?

- Ispravniji nego ikad.
- odgovorio je Nicolas klimnuvši glavom.

- Dobro. Jesi li poslao pismo Cortesu?

- Da, trebalo bi da mu je već stiglo.

- Odlično, to bi bilo to. Možeš se povući.
- Franco mu je dao znak da se povuče.


*


Ulicama prefinjenog i vanvremenskog Pariza šetali su Osvaldo i Betina. Uživali su u svom medenom mesecu
i gradu svetlosti čija ih je magija dodatno povezivala, te ih ni kišovito vreme nije sprečilo da svaki minut provedu
sa osmehom na licu.


- Preterala si sinoć sa vinom, kažem ti da jesi. - Osvaldo je podsećao Betinu na prethodno veče.

- Ne, ja nikada ne preterujem sa alkoholom...U stvari da, možda jesam popila koji gutljaj više, ali mi je bilo lepo.

- Kao kada si se napila na balu kod markiza Walronda. Sećaš li se?

- Tada sam prvi put probala vino i dopalo mi se. I poljubila sam te, vino me je podstaklo da te poljubim.
- odgovorila
je Betina, nasmešivši se.

- Nisam se ni ja otimao, drago mi je što si načinila taj korak.

- Osvaldo, mi smo sad ovde u Parizu, živimo život iz bajke, sve izgleda savršeno...Šta će biti kad se budemo vratili kući?

- Kako to misliš, na šta misliš?

- Pa, moja porodica se nije pomirila sa tim što sam se udala za tebe, smatrajući da si iznad mog nivoa i da stoga naš
brak neće uspeti, a ni tvoja majka nije oduševljena time što joj je žena poput mene snaja.

- Rekao sam ti puno puta i ponoviću ti da me tuđa mišljenja o mojim izborima, čija god da su, ne zanimaju. Poštujem
svačiji stav, ali to ne znači da ću ikome dopustiti da se meša u ono što nije njegova briga.
- uveravao ju je.

- Slažem se, isto razmišljamo samo...Izvini, znam da umem da budem naporna sa svojim sumnjama i strahovima, makar
bili neosnovani. Reci mi, kako se inače slažeš sa tvojim bratom? Nisam primetila naročitu bliskost između vas dvojice,
iako ste blizanci a poznato je da su blizanci međusobno jako vezani.

- Radi se o tome da nam je jedina sličnost ona fizička, u suštini smo potpuno različiti. Pokušaću da se još distanciram
od njega, da...Da se oslobodim...
- rekao je Osvaldo nervozno.

- Da se oslobodiš čega? Osvaldo, primetila sam kod tebe napetost kada se priča o Francu, vaši malobrojni zajednički
trenuci kojima sam prisustvovala su mi delovali usiljeno, prepuni neke tenzije. Zašto?

- Voleo bih da promenimo temu, o Francu stvarno nemam šta da kažem. Različiti smo, drugačiji, ne možemo
da se sporazumemo...On je jedno, a ja drugo. Nema nikakvih tajni, veruj mi.
- Osvaldo ju je poljubio i
zagrlio.

Ali Osvaldov pogled u daljinu govorio je više od reči, govorio je da ga nešto muči.


*


- Još jedna poseta? Ovaj put od koga?

- Od mene. Dozvolili su mi da te vidim...
- prošaputala je Dorotea, približavajući se Violetinoj ćeliji.

- Ujutru ću biti mrtva. Šta pametno imate da mi kažete majko? Da Vam je žao, da biste voleli da ste na mom
mestu ili šta? Nema svrhe. Moj kraj je tu i ja sam se s tim pomirila. Vama savetujem da isto učinite.

- Podsećam te da sam i ja osuđena na doživotnu robiju, na život koji nije život.

- I?

- I ništa, samo mi je nestvarno sve što nam se dešava...

- Stvarno je, veoma stvarno. Mene će ujutru obesiti, osetiću debeli konopac oko vrata. Može li da bude stvarnije i
opipljivije od toga?
- izgovorila je Violeta glasno.

- Jako mi je žao Violeta, volela bih da vratim vreme unazad i promenim...

- Ne možete.
- rekavši ovo, Violeta je okrenula glavu od Dorotee.

Dorotea je stajala i gledala u Violetu, podsvesno odbijajući da se pomiri sa sudbinom, koliko Violetinom toliko
i sa sopstvenom. Znala je da će umreti zajedno sa njom i da će živa ostati samo fizički, doživotno u tamnici.
Dorotea san Llorente je prestala da postoji.



*


Laura je ušla u Silvijinu sobu, iskoristivši priliku što Imanol nije bio tu da joj saopšti donesenu odluku
povodom postavljenog joj ultimatuma. Njen stav odavao je sigurnost u ono što je odlučila, nije bilo
nedoumica i preispitivanja.


- Jesi li zauzeta? - upitala je Laura Silviju.

- Ne, čekam Imanola da dođe. Očekivala sam njega umesto tebe.

- Htela si da dobiješ odgovor brzo? Odmah ćeš ga dobiti. Rešila sam da već večeras odem iz ove vile i da sama
nastavim dalje, ne želim udaju a ponajmanje želim da mi Imanol traži muža.

- Koliko si sigurna u to što govoriš Laura?

- Dovoljno.
- kratko je odgovorila Laura.

- Znači tako...Smem li znati gde ćeš otići, šta ćeš raditi?

- Snaći ću se, ne brini ti za mene.

- Ne mogu da verujem da između zlata i jeftine bižuterije biraš ono drugo, umesto udaje za čoveka koji će ti pružiti
sve što poželiš ti si izabrala ulicu. Jadno. - prokomentarisala je Silvia.

- Izabrala sam slobodu. Dugo sam bila bez nje i sada nisam spremna da je se odreknem. Ako se ispostavi da sam
pogrešila-u redu, moja stvar, ali barem neću sebi dozvoliti da mi neko drugi kroji budućnost i da u svojim rukama
drži moj integritet, da radi sa mnom šta mu je volja.

- Misliš na moj brak sa Imanolom? Ja sam srećna, presrećna tačnije i ponavljam da iz tebe progovara zavist i ljubomora,
zato tvoje reči neću primati k srcu.

- Dobro, rekla sam šta sam imala da kažem, u nove diskusije neću ulaziti. Idem da se spakujem i da se pozdravim sa Martinom.

- Izvoli, slobodno. Idi se pozdravi sa kuvarom sa kojim si se sprijateljila. Baš se vidi da umeš da izabereš uticajne prijatelje...Vrlo perspektivno.
- sarkastična je bila Silvia.

Laura se spakovala što je brže mogla, a potom je sišla u kuhinju da se oprosti od Martina.

- Odlazite?! - rekao je Martin, ugledavši Lauru sa prtljagom.

- Definitivno odlazim.

- Iskreno, smatram da ste ispravno odlučili. Odabrali ste samostalnost, nezavisnost, slobodu...Cenim to, pogotovo zato
što ja ne smem da budem ono što jesam, jer bih loše prošao.

- Martine, ja se nadam da nas čekaju bolja vremena, vremena u kojima će se poštovati pravo pojedinca da odlučuje
o sebi, makar pogrešio ili precenio svoje mogućnosti, ali važno je da ima priliku da bude svoj čovek, a ne tuđi, ne
nečiji objekt.

- Jednog dana možda...
- melanholično je rekao Martin.

- Ja ću Vas kontaktirati, čim se budem smestila negde prvi ćete saznati gde se nalazim. Neću da prekidamo ovo
poznanstvo.

- Ne bih ni ja to voleo.

- Pa, vidimo se prvom prilikom.
- rekla je Laura, zagrlivši se sa Martinom.


*


- Hernane, stiglo ti je pismo od Nicolasa. - rekla je Clara, pružajući ga Hernanu.

- Ozbiljno? Dajte mi ga!

Hernana je po povratku u Medellin dočekalo prijatno iznenađenje koje je duže vreme čekao-Nicolasovo pismo. Clara mu ga je nevoljno predala, pošto nikako nije uspevala da prihvati sinovljeve ambicije. Međutim, trudila se da ispoštuje njegove snove i ne stavlja pod znak pitanja njegove planove.

- Da vidimo šta piše... - Hernan je užurbano otvarao pismo.

Druže,

Nalazimo se u Santo Domingu, glavnom i najvećem gradu u Hispanioli. Ovde ima nešto malo naših doseljenika koji su naselili Hispaniolu pre 10-15 godina, ali ne predstavljaju nikakav značajniji faktor. Tu pretežno žive starosedeoci, indijansko pleme Taino i oni vladaju Hispaniolom...za sada. Zemljište je veoma plodno, uzgaja se kukuruz, slatki krompir, ananas, duvan...
Ali ono što je najvažnije, imaju zlata, nalazišta zlata na više mesta od koga izrađuju nakit. Njihova religija, kultura,
način života su totalno drugačiji od onoga na šta smo mi civilizovani Evropljani navikli.

Franco je sledio tvoj plan, ali ipak je skrenuo sa puta koji si ti utemeljio. Naime, on žarko želi da organizuje
osvajački pohod uz kraljev blagoslov i da postane guverner Hispaniole. Naredio mi je da ti napišem pismo u
kome te obaveštavam da je došlo do promene plana i da nam ti ubuduće nećeš biti potreban. Kada me je
upitao da li sam ti poslao to pismo, odgovorio sam mu da jesam. Slagao sam ga. Poslao sam ti ovo pismo
koje sad čitaš, otkrivajući ti kako stvari zaista stoje. Ipak, nemoj da se brineš, sve sam sredio tako da
na gubitku bude isključivo Franco. Upoznao sam nekolicinu obrazovanih i nadasve iskusnih ljudi iz
redova Španaca koji su pošli u Novi svet kako bi stručno procenili situaciju. Naučio sam mnogo
od njih, naučio sam kako se preuzima kormilo i kako se dolazi do cilja. Uskoro ćeš saznati na
šta se to odnosi.

Nicolas de Ovando



*


Jutro, 9 sati, trg u Salamanci. Sunčevi zraci su se ravnopravno smenjivali sa oblacima pod uticajem toplog
vetra, davajući celom prizoru nestalan i nedefinisan karakter. Masa okupljenih građana koji se guraju ne bi li
zauzeli što bolje mesto, kao da iščekuju početak pozorišne predstave. Džangrizavi starci, brbljive žene,
musava deca...Svi su se nalazili na trgu da gledaju pogubljenje devojke koja je osuđena za ubistvo
svog oca (premda ne biološkog).

Ona je stajala na stolici sa konopcem oko vrata, isključena iz zbivanja čiji je glavni akter. Masa publike za nju nije postojala, njihova lica izobličena od besa nije videla, njihove povike nije čula. Jedino što je želela jeste da se već jednom završi, da se stavi tačka. Stolica se najednom izmakla, konopac je odradio svoj deo posla, te je priča ove devojke dobila epilog kakav bi malo ko poželeo.



*


Brodovi koji su se vraćali u Španiju sukobili su se sa najezdom nemirnih talasa usred noći, u srcu okeana. Iako
izgrađeni od kvalitetnog materijala i sa prilično bogatim iskustvom po pitanju opstanka prilikom morskih oluja, ovoga
puta brodovi su naišli na značajne poteškoće, kao i ljudstvo koje je bilo na njima, uključujući Franca i njegovog
saradnika Matiasa Navarra.


- Nešto nije u redu sa ovim brodom, ovo ne funkcioniše... - preplašeno je govorio kapetan broda na kome je
bio Franco.

- Šta?! Ne interesuju me tvoja pravdanja i objašnjenja, rešavaj problem momentalno! - naredio je Franco uzrujano.

Panika se širila na brodovima, svi su se uspaničili videvši da im preti nimalo naivna opasnost koja bi mogla da ima
fatalan ishod. I imala ga je. Brodovi su potonuli, nestali u nepreglednim okeanskim dubinama. Franco san Llorente je
potonuo, zajedno sa svojim ambicijama da postane guverner Hispaniole.



*


Godinu dana kasnije...


- Mladiću, kakvo divno iznenađenje. - iznenađeno je rekla madam Cecile, videvši Hernana kako ulazi u njenu kancelariju.

- Madam, drago mi je što sam Vas ponovo video posle toliko vremena. Odlučio sam da Vas posetim kako bih Vam se
zahvalio za to što ste jedni od retkih koji su u ovoj školi bili korektni prema meni.

- Priča se po celoj zemlji o velikoj ekspediciji usmerenoj ka Hispanioli, najvećoj do sada i Vi ćete biti uključeni u istu. Ponosna sam na Vas Cortesu, iako priznajem da sam se pribojavala za Vašu budućnost. Ali, u dubini duše sam verovala da ste izabrali pravi put.

- Tako je, izabrao sam pravi put za sebe. I da, ova ekspedicija će biti najveća do sada, ukupno 30 brodova kreće u Novi
svet. Od kralja imamo punu podršku, što je veoma bitno. Moram Vam reći da sam jako uzbuđen, nervozan, malo uplašen,
ali pun energije i entuzijazma. Od izlaska iz zatvora pre godinu i po dana aktivno sam se pripremao za taj trenutak koji
je konačno došao, u subotu odlazim.

- A Vaš prijatelj Nicolas de Ovando je postao guverner Santo Dominga i glavni čovek u Hispanioli. O tome se takođe priča,
o tom momku koji je uspeo da dođe do tog nivoa, premda mu njegov statusni položaj nije išao u prilog.

- Nalaziti se na pravom mestu u pravo vreme i iskoristiti tu situaciju na pravi način je osnova recepta za
uspeh, za one koji poput Nicolasa ili mene nemaju sjajnu početnu poziciju. Malo ambicije, malo veštine,
malo sreće...
- objašnjavao je Hernan.

- Hernane, želim Vam da, kao i do sada, ostvarite sve što ste zamislili, da cela Španija bude ponosna na Vas
i Vaša dostignuća, jer će to ujedno biti i dostignuća naše kraljevine. Srećno.
- rekla je madam srdačno.

Hernan je na nekoliko dana pre odlaska u ekspediciju došao u Salamancu da se pozdravi sa madam Cecile,
upravnicom škole u koju je išao. Sa jedne strane je istinski želeo da se zahvali upravnici jer se prema njemu
uredno ophodila, ali sa druge strane je hteo da zatvori životno poglavlje u kome je bio običan učenik
seoskog porekla čije školovanja finansira ujak.



*


Nicolas je stajao na obali mora sa svojim saradnicima, gledajući iskrcavanje robova koje je uvezao iz Afrike, pošto
je prema tadašnjim zakonima bilo zabranjeno starosedelačko, indijansko stanovništvo koristiti u takve svrhe, mada su
mnogi bogatiji doseljenici potajno iskorišćavali Taino Indijance kao radnu snagu.


- Ne vredi, ne možemo ovako večno.

- Kako to mislite guverneru? Sve je pod kontrolom-uvoz robova sa afričkog kontinenta je uspešno izvršen, u subotu
kreće 30 brodova iz Španije sa više od 2.500 doseljenika, proširićemo naš uticaj ovde u Hispanioli a ionako smo ga
do sada znatno proširili na svim poljima.
- rekao je jedan od njegovih saradnika.

- Da, proširićemo uticaj, ali zvanično Hispaniola ne pripada našoj kraljevini, već Indijancima. Na čelu Hispaniole nije
naš kralj, nego njihova kraljica. Ova teritorija formalno nije naša.
- naglašavao je Nicolas.

- Ali jeste suštinski, a biće i formalno. Sačekaćemo da pristignu naši brodovi, naši ljudi...Biće nas sve više i više,
pritom smo barem 50 puta moćniji, bogatiji i civilizovaniji od Taino Indijanaca.

- Šta znaš o kraljici Anakaoni? Jesi li je ikada video?

- Ne, nisam imao prilike da je vidim. Ona uglavnom komunicira samo sa svojim narodom, ne dopada joj se izgleda
interakcija sa nama, iako sam čuo da je miroljubiva, inteligentna, jako lepa i ima talenta za poeziju. Zašto pitate?

- Onako, znatiželjan sam. Osim toga, volim da znam s kim imam posla. Slažem se sa tobom, sačekaćemo da naši
dođu, pa ćemo potom napraviti krupan korak unapred.

- Kakav korak guverneru?

- Krupan, rekao sam.
- odgovorio je Nicolas, nasmešivši se krajičkom usana.


*


Porodični skup pred Hernanov odlazak održan je u njegovoj porodičnoj kućici u Medellinu. Martin je dobio par
dana slobodno, te je stigao u svoje rodno mesto kako bi se pozdravio sa sinom, ali i sa još jednom namerom koju
je otkrio tek u toku razgovora sa Clarom i Hernanom.


- Oče, Vi ste homoseksualac?! Kako? Mislim, kako ste to krili... - rekao je Hernan u neverici.

- Znala sam da je između Braulia i tebe nešto bilo nedorečeno. Branio si ga sa žarom, nisi ga osuđivao...
Nisi video ništa loše u tome što je bio zaljubljen u tebe. Sada znam i zašto. Zato što si i ti nastran kao
što je i on bio!
- vikala je Clara kroz suze.

- Morao sam da se krijem, da ćutim, dopustio sam da se Braulio žrtvuje za mene. Nas dvojica smo bili krišom
zajedno, viđali se, potajno održavali našu vezu. Nisam postao homoseksualac kada sam upoznao Braulia, ja
sam oduvek voleo muškarce. Oženio sam se, jer smo mi nenormalni prinuđeni da se uklopimo u društvo po
svaku cenu, sem ako ne želimo da platimo glavom.

- Iznenađen sam, nije da nisam, ali obećavam da ću čuvati Vašu tajnu oče i da od mene niko neće saznati da niste
ljubitelj žena. I majko, i Vas bih najlepše zamolio da ćutite, da se pretvarate da ništa niste čuli, da ništa o tome ne
znate. Ja u subotu idem, a subota je blizu. Voleo bih da odem spokojan.

- Clara, ti odluči kako ćeš i šta ćeš. Da li ćeš me prijaviti ili ne. Ja sam jednostavno imao potrebu da vam se otvorim
i to sam i učinio, teret koji sam nosio na plećima bio je prevelik.
- rekao je Martin smireno.


*


- Ko je taj muškarac sa kojim si razgovarala na mostu? Čuo sam da jesi, ni ne trudi se da porekneš. Otkud ga
poznaješ?
- urlao je Imanol na Silviju u njihovoj sobi, stiskajući joj ruku.

- Pusti me Imanole! Ne poznajem ga, to jest tek sam ga upoznala, on je prijatelj jedne od mojih pratilja i to je sve.
Izvela sam Augusta u šetnju, moje pratilje su išle sa nama i jedna od njih me je zamolila da zastanemo na minut jer
je srela svog prijatelja koga dugo nije videla.

- Ne verujem ti Silvia, teško mi je da ti verujem. Drolja ostaje drolja!


Silvia mu je udarila šamar, ali joj je on uzvratio nakon čega je pala na krevet.

- Šta je s tobom? Iz dana u dan si sve gori i gori, nepodnošljiv, ljubomoran, posesivan...Moje strpljenje ima
granica, upozoravam te.
- vikala je Silvia.

- Pretiš mi, jel?

- Možeš to slobodno da shvatiš kako tebi odgovara.

- Nećeš otići od mene Silvia, bar ne živa. Neću ti to dopustiti.

- A sada ti meni pretiš? Da li to znači da su glasine o tebi u stvari istina, da si imao neke veze sa smrću prethodnih supruga?

- Možda da, a možda i ne. Ali ako misliš da jesam, onda imaš dodatni podsticaj da pripaziš na svoje ponašanje.

- Ne varam te, verna sam ti. Koliko puta moram da ti ponovim da si mi ti jedini muškarac otkad sam se
udala?
- Silvia je gledala da smiri situaciju.

- Reči su jedno, dela drugo.

- Koja dela? Dela koja si ti umislio u svojoj glavi, nepostojeća dela koja su proizvod tvoje mašte i posesivnosti?

- Silvia, ti izgleda ne razumeš koliko te volim, koliko mi značiš i koliko si mi potrebna. Ja sam srećan čovek što te imam,
ali plašim se da se to ne promeni.

- Neće se promeniti, ne znam zašto bi, ali potrudi se da se iskontrolišeš. Pored tebe imam sve što mi treba, samo...
Volela bih kada bi mi poklonio i svoje puno poverenje. Biće nam znatno lepše i lakše, oboma.

- Obožavam te.
- rekao je Imanol i poljubio je, gricnuvši joj donju usnu iz koje je potekla krv.

Silvia je udajom za Imanola zaista dobila sve što je sanjala da dobije, da postane ono što je želela da postane.
Dobili su i sina Augusta, ali umesto da im dete donese stabilnost, Imanolova ljubomora koju je ionako osećao se
pogoršala. Nije verovao Silviji, strahovao je od prevare, izdaje, a bio je ponosan što "šeta" pored sebe ženu kao
što je Silvia. Ipak, na specifčan način, njih dvoje su bili kompatibilni u svojim nesavršenostima i lošim stranama.



*


I Pedro Alvarado se spremao za ekspediciju, nije izneverio ni Hernana, ni sebe. Otišao je u Madrid da obavi neke
poslove, te je iskoristio slobodno veče da izađe u prvi pravi bordel u gradu, gde su muškarci mogli da biraju sa kojom
će od mnogobrojnih lepih devojaka provesti noć u zamenu za novac. Bile su oskudno i provokativno obučene,
raskalašne, pripite i iskusne. Pedro je sedeo i pio vino, u tom trenutku primetio je devojku poznatog mu lica.


- Pa to je Laura Gomez. - rekao je Pedro, skoro pa u sebi.

- Stražar Pedro?

- Laura, ti si...Šta radiš ti u ovom bordelu?

- Pa šta misliš da radim tu? Radim svoj posao. Zadovoljavam muškarce i od toga živim.

- Ne razumem zašto si spala na to da budeš prostitutka kada se tvoja sestra dobro udala i...

- Da, da, da...Živela sam sa Silviom, ali došlo je do nekog sukoba između nas dve i njenog muža, tako da sam pokupila
svoje prnje i otišla iz njihove velelepne vile. Tu sam već sigurno godinu dana.

- Žao mi je...

- Šta? Ovo je bio moj izbor.

- Da budeš prostitutka?

- Naravno i mogu da ti pokažem šta umem, za tebe će biti besplatno. Jesi li za?

- Ne, hvala. Ne bih da...
- Pedro se trudio da ostane suzdržan, ne krijući da mu je neprijatno što sa bivšom
osuđenicom razgovara na takvom mestu.

- Da povrediš moja osećanja? Haha...Ne budi smešan, to je moj posao. Posao, kao i svaki drugi, nema
razlike.
- rekla je Laura i strasno poljubila Pedra.


*


- Sačekaj Betina, zar moraš tako da reaguješ? - Osvaldo je trčao za Betinom u omanjem holu njihove kuće u Segoviji.

- Moram Osvaldo, moram. Ništa nam nije ispalo onako kako smo zamišljali. Živimo u Segoviji, umesto u Salamanci. Ti se
ne baviš zanimanjem za koje si se školovao, već radiš isto što je radio tvoj pokojni brat. Ja nemam posao, nisam nečija
pratilja kao što sam htela da budem. Zavisim od tebe i finansijski i...A sada mi govoriš da si prodao kuću u Salamanci,
jer si zapao u dugove!

- Smiri se draga.
- umirivao ju je Osvaldo.

- Ne, ne mogu da se smirim. Posao sa tekstilom kojim se Franco bavio ti propada i to utiče na našu svakodnevicu.
O prljavim poslovima koje si takođe od njega nasledio ne bih ni da govorim...Uhvatiće te, uhapsiće te i osuditi.

- Neće, imam zaštitu pojedinaca iz vlasti, istih onih koji su čuvali leđa mom bratu i zato...

- Da li je moguće da ti ne vidiš problem u svemu ovome? Da li je moguće da ne shvataš koliko si nisko pao otkad smo
se vratili sa medenog meseca i saznali da su Francovi brodovi nestali u oluji?
- Betina je povisila ton i očajnički
pokušavala da osvesti Osvalda.

- Radim to što moram da radim. Neko je morao preuzeti Francove poslove, nije da sam želeo da ispadne ovako Betina.

- Ali ispalo je i sad smo oboje u groznoj situaciji. Osvaldo u koga sam se zaljubila je nestao, nema ga više. Bila sam
glupa što sam maštala o princu iz bajke i još gluplja misleći da sam jednog pronašla. Kakva zabluda...

- Ne znam šta da kažem.
- Osvaldo je slegnuo ramenima.

- I bolje. Ne govori ništa, jer bilo šta što bi rekao bi me samo dodatno dotuklo. Uostalom, nema ni šta da se kaže,
o čemu da se diskutuje...Uživali smo u fikciji, a sada plaćamo ceh toga. Ovo je naša surova realnost.

- Betina...

- Ne dodiruj me. Molim te.
- tiho je rekla Betina, sklonivši njegovu ruku sa njenog ramena.

Silvijin brak nije jedini koji je prolazio kroz izrazito krizne trenutke, i Betinin je samo iz drugih razloga.
Osvaldova i Betinina bajka se transformisala u noćnu moru, ali noćnu moru koja je deo stvarnosti. Oboje
su je zajedno proživljavali, suočavali se sa Osvaldovim greškama i nespretnim potezima.



*


Subota, rani jutarnji časovi, glavna luka, 30 brodova, više od 2.500 ljudi. Sve je bilo spremno za
prekookeansku plovidbu do Hispaniole. Stigao je Hernan, stigao je Pedro, stigli su mnogi. Većina
nasmejana, entuzijastična, manjina preplašena i napeta. Ukrcavajući se na brod, Hernan se
poslednji put okrenuo da baci pogled na ono što ostavlja, ono odakle odlazi. Diskretno se
nasmejao, a potom se brzinom munje ukrcao.

Brodovi su se pomerili sa mesta, krenuli su, svi od prvog do tridesetog, jedan za drugim. Hernan je bio u onom prvom,
naravno. Mladi Cortes je prošaputao "Novi svete, moj si" dok se španska zastava prkosno vijorila.




* KRAJ 11. EPIZODE *



Uloge:




Hernan Cortes (Yon Gonzalez)
Martin Cortes (Antonio Resines)
Clara Pizarro de Cortes (Goizalde Nunez)
Madam Cecille (Concha Velasco)
Dorotea san Llorente de Pizarro (Ana Milan)
Violeta Pizarro (Aura Garrido)
Osvaldo san Llorente/Franco san Llorente (Mario Casas)
Silvia Gomez (Miriam Giovanelli)
Betina Larios (Blanca Suarez)
Nicolas de Ovando (Miguel Angel Silvestre)
Laura Gomez (Amaia Salamanca)
Pedro Alvarado (Quim Gutierrez)
Imanol Rey (Javier Bardem)




KRAJ I ETAPE

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Započni novu temu Odgovori  [ 31 post(ov)a ]  Go to page Previous  1, 2, 3, 4  Next


Who is online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati attachmente.

Search for:
Jump to:  
cron
suspicion-preferred