It is currently ned jun 25, 2017 7:22 pm



Welcome
Welcome to svijetsapunica

You are currently viewing our boards as a guest, which gives you limited access to view most discussions and access our other features. By joining our free community, you will have access to post topics, communicate privately with other members (PM), respond to polls, upload content, and access many other special features. In addition, registered members also see less advertisements. Registration is fast, simple, and absolutely free, so please, join our community today!


Započni novu temu Odgovori  [ 72 post(ov)a ]  Go to page Previous  1 ... 4, 5, 6, 7, 8  Next
Author Message
 Post subject: Re: Crna Dalia
PostPosted: uto jun 30, 2015 8:44 pm 
Offline
Avatar

Joined: ned nov 10, 2013 11:23 am
Posts: 15907
Location: Svijet sapunica :)
Miloš 92 je napisao/la:
Eto da vam malo zagolicam mastu, u centru zbivanja je veza izmedju profesora i studentkinje


:cheer: :cheer: :cheer:

Zanimljiva i privlačna tema, još kad uzmem u obzir da mi se svaka tvoja priča više dopala od prethodne... :mrgreen:

Što se više bližimo kraju više me golica ko je osoba X. Neko ko se pojavljuje koga poznajemo?
Vanessa je očigledno ispričala pola istine, odnosno rekla je istinu samo što je sakrila da je u stvari "samo" saučesnik, a da je iza svega toga neko drugi. I to neko ko joj dovoljno znači da je spremna sve preuzeti na sebe.

Citat:
Felipe Soto je ubio Dianu zato što sam ga ja motivisala da to uradi, njemu se Diana sviđala i lako je bilo izgubljenom narkomanu napuniti glavu glupostima.


Citat:
- Naravno, ne zna se ko je od njih bio veći idiot. Često su posećivali park, onaj napušteni park. Tamo sam ih nalazila
i zbližavala se sa njima, manipulisala, navodila ih da sami sebi nanose zlo, sve do suicida HCl kiselinom


Citat:
Iskonstruisala sam priču tako da Manuela zaključi da je Bernarda kriva za sve. Na samoubistvo se još lakše odlučila


Koliko neko treba biti labilan pa da ga Vanessa izmanipuliše? :ne zna: Naravno, pod uslovom da to jeste bila Vanessa, a mislim da nije. Kako god, ne razumijem mentalni sklop tih ljudi. Pa osim što su labilni moraju biti i ekstremno glupi. A još manje shvatam mentalni sklop nekoga ko vrbuje usamljene duše u parku da bi ih navodio na samoubistvo.


Citat:
Dala sam Felipeu zadatak da stavi istu kolonjsku vodu koju koristi Esteban, da je prati, stavi joj povez na oči i siluje je, a posle da joj priđe i ponudi joj koju reč utehe.


Felipe je bio silovatelj? Ovo da je on potom prišao Daliji je sigurno laž, jer je Daliji prišla osoba X koja nije i silovatelj.

Citat:
Spavam sa tobom, bili smo ljubavnici dok si boravio u Španiji, a ispalo je da si ti inspektor koji je vodio slučajeve za koje je odgovorna moja ćerka.


Ovo je malo sick. :mrgreen: Ono spava sa inspektorom koji je uhapsio njenu kćerku. :-D


Citat:
- Ne očekujem, ali te molim. Pomozi mi i ja ću raditi besplatno za tebe, koji god posao. Obećavam ti.


Kako se stvari mjenjaju. Istog sina kojeg je prezirao sad moli za milostinju. Damian bi ovo trebao iskoristiti pa da nauču Julia pameti.

Citat:
- Nipošto, ne... - strasni poljubac je prekinuo dalju diskusiju.

Nisu odoleli jedno drugome i prepustili su se strastima. Da, opet


Ovo miriše na happyend, koliko je moguć u ovakvoj priči naravno. :mrgreen:

Citat:
- Rehabilitovana omladina ima veću vrednost od novčanica, uverio sam se da je to tačno.


Bar znam da su Albertijeve namjere bile iskrene, samo što je bilo sa onim testamentom? :-D

Citat:
Esteban je brzinski uzeo tabletu za smirenje i popio je.


Za Estebana ne predviđam dobar kraj. Momak je puknuo od svega, očito nema snage da se nosi sa cijelom situacijom. Utjehu će naći u tabletama i narkoticima.... :sad:

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Crna Dalia
PostPosted: čet jul 02, 2015 10:30 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
Citat:
Što se više bližimo kraju više me golica ko je osoba X. Neko ko se pojavljuje koga poznajemo?


Na pragu si da saznaš :-D

Citat:
A još manje shvatam mentalni sklop nekoga ko vrbuje usamljene duše u parku da bi ih navodio na samoubistvo.


Recimo da nije sasvim čist, ali ne i neracionalan i daleko od toga da ne može da rasuđuje :mrgreen:

Citat:
Ovo miriše na happyend, koliko je moguć u ovakvoj priči naravno.


Paaaa :-D

Citat:
Utjehu će naći u tabletama i narkoticima....


Nećemo baš toliko da mračimo :-D

Citat:
samo što je bilo sa onim testamentom?


Čitaoci neka puste mašti na volju :-D Postoje dve mogućnosti - ili je testament postojao pa ga je
Alberti učinio nepostojećim ili nikad nije ni bio napisan :-D

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Crna Dalia
PostPosted: čet jul 02, 2015 11:16 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
19. epizoda:



(flashback...)

- Ti pobeđuješ. Nema mi izlaza, znam. Ako pokušam da pobegnem, ti ćeš me uhvatiti. Ako skočim, verovatno
ću poginuti. I znaš šta? Ne dvoumim se, radije bih skočila i poginula, nego se prepustila tvojoj volji, neću popiti
tu prokletu kiselinu. Nisi mi ni lice pokazao, ali to je sad nebitno. Ko god da si, bolestan si i treba da budeš u
ludnici. Nemoj biti siguran da nisam nekome rekla za tebe, za Vanesu, za podrum, za silovanje. Ja nemam
više šta da izgubim, za razliku od tebe. Zato te ostavljam sa sumnjama i strepnjom od toga da bi u
svakom momentu mogli da isplivaju dokazi koji upućuju na ono što ti radiš i na Vanesu.


Dalia je stajala na vrhu zgrade, odnosno na ivici vrha zgrade, saterana u ćorsokak. Zaista nije imala izlaza. Svesna
toga, odlučila je da zada nizak i snažan udarac misterioznoj osobi, ostavljajući joj kao otvorenu mogućnost da bude
otkrivena. Dalia je odbila da razjasni izrečenu pretnju ili upozorenje, Crni Cvet ju je agresivno uhvatio, ali ona se
otrgla i pala. Tako je Dalia (dalija) uvela.


(...flashback)


*


Heriberto je došao Vanesi u posetu. To je prva poseta koju je Vanesa primila od prebacivanja u ženski zatvor. Želeo
je da bolje upozna svoju "novu" ćerku, za čije je "rođenje" saznao one večeri kada je ubijen Mauricio. Poznavao je neku
drugu Vanesu, ali Vanesa koja je u stanju da ubije i da se sa ljudima igra na uvrnute, izopačene načine kao sa lutkama
je za Heriberta bila totalni stranac.


- Zašto? - pitao je Heriberto.

- Zašto šta? - odgovorila je Vanesa pitanjem.

- Zašto si dopustila sebi da završiš ovde? Zašto si radila sve te grozote?

- Ti si započeo. Varao si mamu sa Bernardom, Dalia je bila tvoja ćerka... Malo li je?

- Vanesa, to nije opravdanje.

- Ni ne pravdam se, samo ti odgovaram na pitanje.

- I ta opsednutost hlorovodoničnom kiselinom...
- zgražavao se Heriberto.

- Nemaš pojma tata! Prestani da me osuđuješ. Ostatak života ću provesti zatvorena iza rešetaka, poslednje
što mi je potrebno jesu osude i zamerke.
- rekla je Vanesa plačnim glasom.

- Iskreno Vanesa, ne znam hoću li ikada uspeti da ti oprostim što si sakrila da je Dalia moja ćerka, što si je uništila
i ubila. Da je živa, ponosio bi se njome, svakako se ponosim. A ti... zbog tebe prolazim kroz pravi pakao, ljudi me
popreko gledaju, distanciraju se od mene, okreću mi leđa.

- I zbog Mabel, i ona je u zatvoru.

- Vaše situacije su neuporedive.

- U pravu si. Zmija je postala kriminalac vođena idejom dobre zarade, a ja sam bila vođena idejom očuvanja svoje
porodice i svog duševnog mira.

- Vreme je isteklo, hajmo!
- viknula je stražarka.

- Pa... Posećivaću te povremeno...možda... - rekao je Heriberto zbunjeno, ustajući sa stolice.

- Važi.

Vanesa se nečega setila, a potom nabacila blagi osmeh koji je odražavao osećaj spokoja.


*


Damian i Alberti su sedeli u bašti elitnog francuskog restorana na ručku, uživali u laganoj hrani i kvalitetnom vinu.
Predlog za izlazak na ručak dao je Damian, iz zahvalnosti Albertiju, smatrajući da je to minimalno što može učiniti za
advokata koji mu je toliko pomogao.


- Kako ide? - pitao je Alberti Damiana.

- Odlično. Alberti, tu sam gde jesam zahvaljujući Vama. Da nije bilo Vaše ponude, proveo bih u zatvoru 5 godina, a posle
bih izašao napolje i tako u krug. Mada, priznajem da mi se ideja o korenitoj promeni javila i pre Vašeg pojavljivanja, ali
nisam imao ničiju podršku.

- Raduje me što si uspeo, ja sam bio siguran da nećeš pokleknuti. Nego, opredelio si se za studije novinarstva. Pozitivno
sam iznenađen.

- Voleo bih da se bavim istraživačkim novinarstvom, da pišem o problemima koji se guraju pod tepih, kao što su nasilje
i zanemarivanje u porodici, maloletnička delinkvencija, konzumiranje droge, loše društvo... Uostalom, imam ličnog
iskustva sa tim.
- Damianov entuzijazam bio je izmešan sa nevoljnim osvrtima na ružnu prošlost.

- Bogat si iskustvima Damiane i divim ti se. Pošlo ti je za rukom da izvučeš ono najbolje iz najgoreg. - rekao je
Alberti, dižući čašu.

- Morao sam, u suprotnom bih potonuo.

Nazdravili su i ispili mali gutljaj vina, što im je poslužilo kao simbolični prekid razgovora o turobnim i teškim
temama.



*


Eugenia i Sebastian su na miru pričali u jednoj velikoj sali, na odeljenju za krvne i seksualne delikte. Eugenia je
pomagala oko uređivanja sale za okupljanje kojim su inspektori i policajci želeli da odaju počast inspektoru Mauriciju
Roblesu i drugim pripadnicima odeljenja stradalim u ranijim akcijama.


- Danas mu je trebao biti rođendan. - rekla je Eugenia.

- Da... On je bio izuzetan inspektor i moj najbliži prijatelj, neko ko može da posluži za primer drugim inspektorima,
uključujući i meni. Hrabrost, tvrdoglavost, upornost, sigurnost, borbenost... Zaslužio je da bude na mom mestu.

- Ni ti ne zaostaješ. Svaka ti čast kako si mogao da imaš koncentraciju i smirene živce da ispituješ Vanesu odmah
nakon Mauriciove pogibije. Dokazao si da si profesionalan i da umeš da ostaviš emocije po strani kada radiš svoj
posao.
- Eugenia je Sebastianu stavila ruku na rame.

- Ne mogu da se odlučim da li je to mana ili vrlina. - pitao se Sebastian.

- Slučaj je zatvoren, Vanesa je osuđena na doživotnu robiju i više nikoga neće povrediti. Ipak mislim da je vrlina.

- Naravno, gotovo je. Idemo dalje. Stvar je u tome da ne znam gde da idem, u kom pravcu da se krećem. Primio
sam čestitke, dobio unapređenje i povišicu za nešto što je Mauriciova zasluga. Ne želim da živim u laži.

- Ne živiš u laži Sebastiane. Zaslužio si i čestitke i unapređenje i povišicu. Sprečio si da Vanesa pobegne, ispitivao je,
bavio se slučajem sve dok sud nije izrekao presudu. Osim toga, ovo jeste bio bombastičan, ali ne i jedini slučaj na
kome moraš da radiš. Rad u policiji je specifičan i opasan, zaslužuješ priznanja.
- insistirala je Eugenia.

- Hvala ti na ohrabrenju.

- Nema na čemu, Mauricio bi se složio sa mnom. Bez namere da se mešam u nešto što me se ne tiče, ali imaš li devojku?

- Tu i tamo, zavisi od raspoloženja. Ništa ozbiljno, po koja avantura, kako naiđe. Trenutno se osećam nesposobno za
ozbiljnu vezu ili brak.

- I ja.
- dodala je Eugenia.

- Znači avanture...

- Sam si rekao, zavisi od raspoloženja.



*


- Napisao sam Vam koje lekove treba da kupite. Da znate da antidepresivi ne deluju odmah, već nakon nekog
vremena, uglavnom nakon 3-4 nedelje najranije.
- psihijatar je pružio recept Estebanu.

- Recite mi doktore, da li su ti lekovi opasni? Mislim, kakve nuspojave se mogu javiti?

- Individualno je. U suštini u početku mogu da se jave glavobolje, mučnina, nesanica ili pospanost, nervoza, ali to bi
trebalo da prođe brzo. Od kasnijih neželjenih dejstava, može da dođe do povećanja telesne težine, problema sa
erekcijom, smanjenje libida. Svakako da su jake nuspojave retkost kod medikamenata novije generacije.

- Super...
- prokomentarisao je Esteban.

- Šta ste rekli?

- Ništa, ništa... Ne dopadaju mi se te nuspojave.

- Ali je neophodno da uzimate terapiju, to je prva pomoć kako biste mogli funkcionisati.
- napomenuo je doktor.

- Razumem.

Esteban je po dolasku u Toronto potražio stručnu pomoć i otišao kod psihijatra, koji mu je dao dijagnozu
anksiozno-depresivnog poremećaja i propisao mu medikamentoznu terapiju. Estebana su milimetri delili od
toga da digne ruke od svega i odustane od sebe, ali shvatio je da mu to nije pravi cilj.



*


- Mabel Rios, imaš posetu. - rekao je stražar prilazeći Mabelinoj ćeliji.

- Moj advokat ili muž? - nezainteresovano je pitala Mabel.

- Tvoja sestra.

Mabel se nalazila u pritvoru, čekajući presudu. Zatvorska atmosfera ju je ubijala u pojam. Nema komfora, nema
luksuza, nema slobode, nema lepote... Nema ničega. Obično, dosadno sivilo i monotonija. Po koja poseta joj je
unosila malo promene, čija god da je.


- Estef... - Catalina je pošla da je oslovi tzv. starim imenom.

- Zovem se Mabel.

- Mabel... Moja moralna obaveza je bila da svratim i da vidim kako si, kako se snalaziš.

- O kakvoj moralnoj obavezi pričaš? Tebe su usvojili, dali ti prezime, pružili ti sve o čemu sam ja u mogla samo da
maštam. Nisi znala ni gde sam, ni šta sam, ni ko sam, dok se sasvim slučajno nisam pojavila u tvojoj ordinaciji kao
svaki drugi pacijent, niti te je zanimalo šta je sa mnom. Lažem li?

- Sestre smo, a krv nije voda. Moji roditelji, to jeste usvojitelji, su insistirali na tome da se priviknem na novi život sa
njima i da ostalo zaboravim. Nisu mi dali da se interesujem za prošlost.
- objašnjavala je Catalina.

- A kad si odrasla? Odraslom čoveku ne možeš komandovati. Jesu li te i onda sprečavali da se interesuješ za mene
Catalina?

- Onda ja nisam...kako bih ti objasnila... Okolnosti su učinile da...

- Ne ukopavaj se molim te, zasmejavaš me. Jasno je da sam ti bila i ostala nevažna i da bi radije volela da me nikad nisi
ni srela.

- Nisi u pravu. Razmišljam o tebi danonoćno i o svemu što si preživela.

- E baš si velikodušna. Razmišljaj slobodno, ko ti brani? Meni je svejedno. Sada me interesuje presuda koju čekam, da li
će biti oslobađajuća ili osuđujuća.
- Mabel je brinula oko konačne sudske odluke.

- Stvarno si kriva za to za šta te optužuju?

- Možda i jesam. Bila sam gladna novca i uvek sam htela još i još i još. Takvi smo mi koji smo odrastali u domu i vucarali
se po hraniteljskim porodicama, bili zlostavljani od strane hranitelja, preživljavali na ulici. Ti to nisi u stanju da shvatiš,
jer su te usvojitelji držali kao malo vode na dlanu.

- Mabel, zaboravljaš da ja nisam usvojena kao beba, imala sam život i pre usvajanja koga se veoma dobro sećam.

- Ali si usvojena, dobila si dom i roditelje. Nije da nema razlike između nas dve.
- prebacila je Mabel Catalini.


*


Na parkingu rehabilitacionog centra u kome je bio smešten Julio, dogodio se jedan mini-sudar. Učesnici u sudaru
bili su Damian i Andrea, Catalinina ćerka. Andrea je nepažljivo išla u rikverc i... zakačila Damianov automobil.


- Šta je ovo?! - glasno je rekao Damian.

- Izvinjavam se... - rekla je Andrea, izlazeći iz auta.

- Pa da, morala je da bude neka bahata princezica u besnom autu.

- Ova "bahata princezica u besnom autu" je student psihologije i poseta ovom rehabilitacionom centru je u sklopu
njenih studentskih aktivnosti.

- Bila student psihologije ili atomske fizike, poželjno bi bilo da poštuješ saobraćajne propise i da voziš pažljivije.

- Ponovo se izvinjavam, ne bežim od odgovornosti, naknadiću štetu. Pod utiskom sam onoga što sam videla unutra...
Ja sam Andrea Olivier.
- Andrea se izvinila i pružila ruku.

- Damian Ramirez.

- Poznato mi je tvoje ime i prezime. Čekaj, ti si brat devojaka koje su bile žrtve one ludače Vanese?!
- Andrea se
prisetila odakle joj je Damian poznat.

- Aha, taj sam i ne bih voleo da me ljudi prepoznaju po ružnim stvarima.

- Jasno. Ok, već sam rekla da ću naknaditi štetu, a za početak te pozivam na piće.

- Nema potrebe, šteta je jedva vidljiva, nije strašno. A piće ne mogu dozvoliti da mi plaća devojka.
- Damianu
je bilo neprijatno.

- Štetu naknađujem i tu nema priče. Međutim, piće ću pustiti da ti platiš, jer mi duguješ za uvredu.

- Koju uvredu?

- "Bahata princezica" nije uvreda?
- Andrea je gledala da stvar okrene na šalu.

- Hmmm ne, to je istina. - odgovorio je Damian nasmejavši se.

- Idi do đavola.

- Mrzi me, daleko je. Bliži je kafić, eno ga preko puta.

- Da rezimiramo - ja štetu, ti piće?

- Ja štetu, ja piće.
- Damiane, nije fer. Ja treba da platim štetu koju sam prouzrokovala na tvom automobilu. Bezveze podstičeš moju
bahatost, pa ćeš se opet žaliti da sam bahata princezica.

- Da su sve bahate osobe poput tebe, svet bi bio predivno mesto.

- Shvatiću ovo kao kompliment.
- rekla je Andrea crveneći u obrazima.


*


Oko godinu dana kasnije...


- Gospodine Alberti, verovatno znate ko sam ja. - rekla je Liliana, ulazeći u Albertijevu kancelariju.

- Liliana Alarcon.

- Mhm. Odlučila sam da se vratim zauvek, ne živim više u Madridu. Želim da budem blizu...

- Vanese, Vaše ćerke?
- pretpostavio je Alberti.

- Tako je. Želim da je što češće posećujem u zatvoru. Oprostite što sam je spomenula pred Vama. Vaš sin je...

- U redu je. I zbog čega ste mi se obratili?

- Kako sam rešila da se vratim, tako sam i posao dovukla sa sobom. Hoću reći, radim sa svojim timom na otvaranju
wellness centra i ovde u gradu, po uzoru na wellness centre otvorene u Španiji. Moja poslovna partnerka se
obratila Vama, da budete advokat naše firme, ne znajući za celu situaciju. Ja sam došla da Vas pitam da li
je to Vama problem? Da li možete i hoćete da nas zastupate ili ne?

- Drago mi je što me to pitate. Da budem kompletno iskren, problem mi je. Ali, mogu da Vam preporučim svoje kolege
koji se bave zastupanjem pravnih lica.
- odgovorio je Alberti, osećajući veliko olakšanje.

- Hvala na iskrenosti.

Martin Alberti je izgleda bio spreman da, na neki način, oprosti ali ne i da zaboravi. Liliana ga je podsetila na
Vanesu, Vanesa na Victora, Victor na sopstvene greške i propuste.



*


- Fascinantno, ti u kuhinji. - Catalini se obratio njen muž.

- Izdvojila sam vremena da spremim večeru za Andreu i njenog dečka.

- Catalina, ne čini li ti se da je Andrea prerano otišla od kuće da bi živela sa momkom?

- Ne čini. Andrea ima dovoljno godina, odgovorna je, zna šta hoće, a Damian je vredan dečko. Prema tome, ne vidim
razloga za zabrinutost.
- sigurna je Catalina.

- Obožavam tvoj optimizam dušo.

Catalina se trudila da večera i estetski izgleda lepo, dok je njen muž izražavao nepoverenje prema Andreinoj i
Damianovoj vezi. Iako su on i Catalina bili kao vatra i voda različiti, slagali su se prilično dobro i umeli su da
održavaju ravnotežu.

Pridružili su im se Andrea i Damian, koji su upravo stigli sa letovanja.


- Pa, kako je bilo? - pitala je Catalina.

- Havaji su jedinstveni.

- Slažem se sa Andreom, savršeni su. Nije ni čudo što mnogi hvale Havaje.

- Doneli smo vam i suvenire, ostavila sam ih u hodniku, idem po njih.
- Andrea je ustala i otišla po poklončiće.

- Damiane, možemo li popričati na sekund? - pitao je Damiana nestrpljivo Andrein otac.

- Naravno.

Damian i njegov (budući, potencijalni) tast su se izdvojili u stranu.

- Kakve su ti namere sa mojom ćerkom?

- Normalne. Mislim, volim Andreu, uživamo u našoj vezi i suživotu, ne bismo ništa menjali. Zašto?

- Zato što neću dopustiti da je povrediš, razočaraš, izigraš njeno poverenje.
- rekao je oštro.

- To se neće desiti gospodine, obećavam.

- Bolje bi ti bilo da se ne desi, bolje bi ti bilo.

- Divno, ovaj čovek ti ne veruje. Ništa Damiane, krećeš u misiju zvanu "zadobijanje poverenja Andreinog oca."
Srećno.
- Damian je sam sebi rekao.


*


Estebanovo psihičko stanje se znatno poboljšalo, karijera išla uzlaznom putanjom, sklopio je nova prijateljstva
u Torontu i navikao se na životni stil u Kanadi. Doduše, devojku nije našao i morao je da se nosi sa posledicama
antidepresiva. Uvek nešto fali što sreću kvari.


- Estebane, čestitam. Projekat je izrađen perfektno, bez ijedne greške. Vidi se da si pažljiv i da imaš oko sokolovo, detaljista si i upravo nam to treba. - šef ga je pohvalio.

- Trudio sam se da Vas ne izneverim, znajući koliko je ovaj projekat bio bitan. - rekao je Esteban ponosno.

- Samo tako nastavi momče.

Esteban se zbližio sa kolegom Georgeom, privatno su se često družili kad god bi se ukazala prilika.

- I ja ti čestitam kolega, rasturio si.

- Zahvaljujem.

- Hej, da li je moguće udebljati se od lekova koje piješ ili si počeo da jedeš mojim tempom i u mojim uobičajenim
količinama što odbijaš da priznaš?
- pitao se George.

- Jedem obilnije obroke od leka, otvorio mi se apetit. Plus, doktor me je upozorio da se kao česta nuspojava
javlja povećanje telesne mase.

- Kako god, i dalje si zgodan. Ne nabacujem ti se, ja volim devojke. Inače, imam devojku za tebe. U pitanju je moja
rođaka...

- George, nisam spreman na taj korak. Bolje mi je, bolje se osećam i ispunjenije živim, ali treba mi još
vremena.
- rekao je Esteban pomalo uvređeno.


*


Heriberto je posetio Julia u rehabilitacionom centru, u kome je Julio bio smešten po četvrti put u roku od godinu
dana. Izlazio i vraćao se, izlazio i vraćao se... Požuda za alkoholom mu je jača od želje za izlečenjem od zavisnosti.


- Julio, tvoj sin ti je pružio priliku. Treba da je iskoristiš i potrudiš se da ostaviš alkohol za sva vremena. Ne dobijaš
ništa time što se vraćaš po sto puta na kliniku kad se po izlasku iz iste latiš alkoholnih pića.

- Nemaš prava da dolaziš i držiš mi pridike lažni moralisto. Idi posećuj svoju ćerku koja je odgovorna za uništenje moje porodice, mene ostavi na miru.
- odbrusio je Julio.

- Ti se ne menjaš, jel da? - Heriberto je konstatovao.

- Ni ti Heriberto. Trpaš se tamo gde ti nije mesto umesto da gledaš svoje prljavo dvorište i počistiš ga.

- Dalia je bila moja ćerka i sada vidim da je to tako očigledno.

- Gubi se odavde kretenu!
- Julio je pokušao da fizički nasrne na Heriberta, ali ga je osoblje sprečilo.

- Idem, idem. Nema tebi pomoći Julio, izgubljen si slučaj.

- Napolje idiote!


Neke stvari ostaju iste, poput Juliove naravi.


*


Mabel je puštena na slobodu, izrečena joj je oslobađajuća presuda. Kako i zašto, ne zna se, ali zna se da je
sud proglasio nevinom i odbacio dokaze protiv nje. Bila je ubeđena da je sve izgubljeno. Kad ono međutim...


- Ja nisam ničija lutka da se sa mnom igraju kako im je volja. Nikome to ne dozvoljavam, čak ni Heribertu. Šta je on
mislio? Mislio je da ću glumiti slepicu i gluvaća, pretvarati se da ništa ne vidim i ne čujem, a da on može da me vara
sa nekom tamo Eugenijom? Nema šanse. Zaprepastiće se kad ovo pročita, ali šta da mu ja radim.
- govorila
je Mabel pobedonosno.

Heribertu je ispred kuće zazvonio mobilni telefon, Eugenia se nalazila sa druge strane žice.

- Heriberto, kada ćemo se naći? Hoćeš večeras? - pitala je Eugenia.

- Nisam raspoložen Eugenia, zvaću te kad budem bio. - odgovorio je Heriberto drsko.

- Nedostaješ mi. Rekla sam ti da sam nastojala da izbegnem zaljubljivanje, a zaljubila sam se u tebe.

- A ja volim svoju ženu Mabel. Jesam li te lagao i obećavao ti nešto više od seksa? Ne. Dakle, ne možeš me optuživati
za neiskrenost.

- Heriberto...

- Čujemo se posle.
- prekinuo je vezu.

Heriberta je dočekao hladan tuš.

- Ljubavi... - dozvao je Mabel približavajući joj se.

- Izvoli, pročitaj ovaj papir. - rekla je Mabel i dala mu papir.

- Zahtev za razvod?! - zaprepastio se Heriberto.

- Tačno, zahtev za razvod.

- Nije mi jasno, ne razumem. Šta ti je Mabel?

- Preko prevare ne mogu da pređem Heriberto. Ti me varaš sa Eugenijom Garzom, tvojom bivšom sekretaricom i
devojkom pokojnog inspektora Roblesa. Najtragičnije je što si prestao da se kriješ, nisi oprezan. To mi govori da
ti je skroz svejedno da li ćeš biti viđen sa drugom i to mi je sasvim dovoljan razlog za podnošenje zahteva za
razvod.

- Preteruješ ljubavi, shvati me. Bila si u zatvoru, ja sam bio usamljen i rastrojen zbog Vanese pogotovo. Tražio sam
utehu sa strane...
- pravdao se.

- Sa njom si se viđao i nakon što sam ja izašla iz zatvora i zato molim te ne laži. Potrudimo se da razvod prođe što
brže i bezbolnije i nastavimo sa svojim životima, samo odvojeno. Ja levo, ti desno ili obratno.


Dobro, Heribertu ostaje Eugenia, pod uslovom da ga prihvati posle slabo-romantičnog, kratkog, emocionalno
hladnog telefonskog razgovora.



*


- Zdravo. Ne dolazim često, imam puno posla, okupiran sam poslom. Sad sam načelnik odeljenja, glavni sam, a to si
trebao da budeš ti. Pravedno bi bilo tako. Nikada neću zaboraviti koliko si bio izuzetan, pametan, oštrouman. Pravi
prototip inspektora, ne kao ja. Vanesa je u zatvoru iz koga neće izaći, do poslednjeg trenutka će ostati iza
rešetaka. Smatraj da je pravda zadovoljena i da se završilo. Počivaj u miru prijatelju.


Sebastian je svratio do Mauriciovog groba i ostavio buket cveća. Po pravilu, hrizanteme su cveće koje se nosi
na groblje, ali Sebastian se opredelio za dalije.

Bio je jesenji dan, sumoran i težak. Vetar se energično poigravao sa suvim lišćem. U jednom momentu, lišće je zaplesalo
u ritmu zastrašujućeg tornada oko Dalijine spomen-ploče na njenom grobu. Sebastian se na trenutak okrenuo
ugledavši imitaciju tornada, a zatim je produžio dalje. Kiša je počela da pada i sprala je nečistoću sa Dalijine
fotografije na spomen-ploči.

Sada je čista kao suza.




*** KRAJ 19. EPIZODE ***





Uloge:



Dalia Ramirez...(Carmen Villalobos)
Julio Ramirez...(Cesar Evora)
Damian Ramirez...(Oscar Priego)
Mabel Rios de Manrique...(Marjorie de Sousa)
Heriberto Manrique (Sergio Goyri)
Vanesa Manrique...(Ximena Duque)
Esteban Ferreira...(David Chocarro)
Martin Alberti...(Saul Lisazo)
Eugenia Garza...(Marlene Favela)
Sebastian Conde...(Sebastian Rulli)
Liliana Alarcon...(Sonya Smith)
Catalina Olivier...(Lucero)
Andrea Olivier...(Ana Carolina Grajales)

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Crna Dalia
PostPosted: sub jul 04, 2015 12:59 am 
Offline
Avatar

Joined: sub nov 09, 2013 9:09 pm
Posts: 7760
Nisam odavno napisala nikakav komentar pa eto da se malo uključim ;)

Kao prvo jako mi se dopada sve što si do sada napisala. Za veliku pohvalu je to što mnogo bolje upozanjemo likove neko u drugim wn koje sam čitala ;) Posebno mi se sviđa to što ubacuješ neke sitnice i detalje tipa miris parfema, cvjeća...

Većina likova mi se dopada osim možda Albertija :ne zna: Nekako nisam uvjerena u tu njegovu dobrotu. Ok mi je to da želi da uradi za druge ono što nije mogao za svog sina ali prosto nikad nisam upoznala nekog poput njega pa mi takvi likovi ne ulijevaju povjerenje ;)

Vanessa je interesantna i nekako mi je bilo previše očigledno da je ona iza svega pa sam je u startu otpisala :-D Mada opet ovo

Citat:
- Tata, mama, Estebane, kad biste samo znali da sam svu odgovornost preuzela na sebe žrtvujući se za
vas. - rekla je Vanesa melanholično, čvrsto se držeći za rešetke.


donekle govori i da sam bila upravu ;)

Što se tiče Estabana mislim da on nije baš nevin u cjeloj ovoj priči. Vjerujem da će isplivati i neke njegove tajne na u narednim epizodama ;)

Što se tiče Mabel ona mi je nekako otišla u totalnom drugom pravcu u odnosu na to kako je počela a i kako sam je zamišljala. U cijeloj priči ispade najnaivnija ;)


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Crna Dalia
PostPosted: sub jul 04, 2015 12:45 pm 
Offline
Avatar

Joined: ned nov 10, 2013 11:23 am
Posts: 15907
Location: Svijet sapunica :)
Citat:
Vanesa se nečega setila, a potom nabacila blagi osmeh koji je odražavao osećaj spokoja.


Nešto vezano za osobu X? :mrgreen:

Citat:
Ništa Damiane, krećeš u misiju zvanu "zadobijanje poverenja Andreinog oca." Srećno. - Damian je sam sebi rekao.


:rofl: Drago mi je da Damian ima sretan kraj. :-D

Citat:
Bolje mi je, bolje se osećam i ispunjenije živim, ali treba mi još vremena. - rekao je Esteban pomalo uvređeno.


Dakle, Estban ima tužno-sretan kraj. :-D Pod sretan podrazumijevam to što je makar na poslovnom planu i uspio i nije se sasvim predao.

Citat:
Kako i zašto, ne zna se, ali zna se da je sud proglasio nevinom i odbacio dokaze protiv nje.


Koji dokazi su uopšte iskrsli na vidjelo nakon onog novinskog članka?

Citat:
Dobro, Heribertu ostaje Eugenia, pod uslovom da ga prihvati posle slabo-romantičnog, kratkog, emocionalno
hladnog telefonskog razgovora.


AKo ima dostojanstva, neće ga prihvatiti nakon što je on nju odbacio. S druge strane, nije joj smetalo što je oženjen, pa mu možda ovo i pređe.

Sad nestpljivo čekam razriješenje misterije zvane "Osoba X" :mrgreen:

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Crna Dalia
PostPosted: ned jul 05, 2015 9:43 am 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
Večeras postavljam poslednju epizodu, u kojoj je akcenat na Osobi X, njenom životu, liku i
delu :-D

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Crna Dalia
PostPosted: ned jul 05, 2015 9:06 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
Citat:
Nekako nisam uvjerena u tu njegovu dobrotu.


Alberti je jedan od onih likova koji su po prirodi sumnjivi, makar se ponašali kao sveci.
Ipak je ispalo da je Alberti okej, sem što ono oko testamenta ostaje otvoreno :-D

Citat:
Vanessa je interesantna i nekako mi je bilo previše očigledno da je ona iza svega pa sam je u startu otpisala


Vanesa je posebna sorta :-D Ona delimično i stoji iza svega, ali ne sama i većina ideja ne potiče
iz njene glave.

Citat:
Što se tiče Mabel ona mi je nekako otišla u totalnom drugom pravcu u odnosu na to kako je počela a i kako sam je zamišljala. U cijeloj priči ispade najnaivnija


Ona je osmišljena kao lik koji obožava novac, obožava lagodan život, materijalista je, fizički izgled joj je jako
bitan... Ali generalno nije opasna :-D

Citat:
Koji dokazi su uopšte iskrsli na vidjelo nakon onog novinskog članka?


Neko iz tog kriminalnog lanca je izdao da bi sačuvao sebe ;)

Citat:
Sad nestpljivo čekam razriješenje misterije zvane "Osoba X


Ko čeka, taj i dočeka :mrgreen:

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Crna Dalia
PostPosted: ned jul 05, 2015 10:15 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
20. epizoda:



Kraj. Priča o crnom cvetu (Daliji, Crnoj Daliji) je završena, ali preostala je još jedna priča koja čeka da bude
ispričana, a to je priča o cvetu koji nije umeo/mogao/hteo da se nosi na pravi način sa svojom prebojenošću u
crno. Crna Dalia je uvela, ovaj Cvet je opstao.

Priča ide ovako...



*



Bio jednom jedan čovek, po profesiji naučnik. Mlad, talentovan za nauku i posvećen njoj, entuzijasta, sa jakim potencijalom
da postane ime u naučnim krugovima i šire. Zvao se Ernesto Davila. Ernesto, iako predan nauci, nije zapostavljao svoj
privatni život. Bio je, što bi se reklo, kompletna ličnost. Imao je ženu po imenu Mercedes, ljupku i slatku plavooku
cvećarku koja je posedovala sopstvenu cvećaru i uživala u aranžiranju cveća u raznim oblicima i za razne prilike,
ali je nažalost bolovala od hronične srčane bolesti. Sreću bračnog para Davila upotpunilo je rođenje njihovog
sina.


- Savršen je. - Mercedes je držala u naručju muško novorođenče.

- Apsolutno savršen. Kako ćemo ga zvati?

- Da li ti se sviđa ime Sebastian?

- Sebastian... Zvuči snažno, moćno, uzvišeno.
- Ernestu se dopalo ime.

- Slažem se.

- Onda neka bude Sebastian.


Novi član porodice Davila dobio je ime - Sebastian.


*


Sebastian je bio napredno dete, u svakom smislu napredniji od svojih vršnjaka. Natprosečno inteligentan,
natprosečno radoznao, natprosečno zreo i natprosečno brižan i pažljiv prema roditeljima, posebno prema
majci.


- Mama, daj to meni, ti ne smeš da nosiš teško. - rekao je 7-ogodišnji Sebastian, pritrčavši Mercedes koja
je ulazila u kuću noseći nekoliko kesa.

- Sine, ne brini se, nisam baš toliko slaba.

- Doktor je rekao da moraš da se paziš.

- Divan si ljubavi.
- rekla je Mercedes i zagrlila Sebastiana.


*


Ernesto je vredno radio na važnim naučnim istraživanjima. O tome je često pričao za stolom u toku obroka,
često je sanjao istraživanja koja je vršio. Ali, Ernesto je bio isuviše mlad da bi radio sam, te je imao nadređenog
naučnika, mentora (ako bi se mogao tako nazvati) kome je polagao račune i koji je kontrolisao njegov rad. Taj
naučnik, Francisco Montesinos, bio je stariji, iskusan, poznat i priznat, poticao je iz familije naučnika.

Uprkos iskustvu Montesinosa, do pozitivnog ishoda istraživanja došlo je isključivo Ernestovim zaslugama, jer je on taj
koji je pronašao rešenje. Ta istraživanja su bila od izuzetne važnosti, a onome ko bih ih uspešno okončao, sledila bi
brojna priznanja, nagrade i počasno mesto u svetu prave, pravcate naučne elite.


- Profesore, profesore! Pogledajte, ovde imam sve rezultate. Jedva čekam da ih objavimo, godinama sam čekao
ovaj trenutak.
- presrećan je bio Ernesto.

Mladi i neafirmisani kolega je Montesinosu udario direktno na sujetu. Ispao je bolji od njega, rešio je nešto što on
nije uspeo. Ne, Montesinos nije mogao da dozvoli da mu nekakav amater i anonimus oduzme slavu. Čvrsto je rešio da
iskoristi prednosti koje ima u odnosu na Ernesta (novac, ugled, poznanstva), zabode mu nož u leđa i prisvoji
istraživanja kao da su njegova, a Ernesta optuži za pokušaj prisvajanja tuđih rezultata i izbaci ga iz igre.


- Davila, daj meni tu fasciklu, najsigurnije je da ostane kod mene. - predložio je Francisco.

- Mislio sam da je stavim u...

- Nema potrebe da je sklanjaš bilo gde, neka je u mom posedu.



*


- Izgubio sam sve Mercedes, sve. Ti znaš, ti si svedok mog truda i zalaganja za to da doprinesem nauci, da uradim
nešto kako treba i da budem priznat. Od malena sam maštao o tome, a sada je sve palo u vodu. Moj najveći greh je
što sam bio naivan i verovao kome nisam trebao.
- očajavao je Ernesto.

- Smiri se Ernesto, naći ćemo izlaz. - tešila ga je Mercedes.

- Kako? Nema izlaza. Obeležen sam kao prevarant, falsifikator, kradljivac. Izgubio sam dozvolu za rad, kolege su
me odbacile, preti mi i zatvor. Francisco Montesinos je zloupotrebio svoj položaj da me upropasti, a zbog čega?
Zbog ogromnog ega i nesposobnosti da se suoči sa tim da od njega ima boljih.


Sebastian je iza poluotvorenih vrata posmatrao šta se zbiva. Video je očajnog i uplakanog oca i majku koja ga
teši, dok se povremeno hvata za srce.



*


Sebastian se vratio iz škole. Bilo mu je neobično što su ulazna vrata otključana, a nikoga nije bilo kući ili je bar
tako izgledalo.


- Mama, tata?! Jeste li tu? - dozivao je.

Najednom, čuo je buku u spavaćoj sobi, pa je otrčao pravo do iste.

Sledi već poznata scena, doduše malo modifikovana...

Na podu sobe Ernesto se presavijao od bolova u grudima i stomaku, povraćao je krv, gušio se, obliven ledenim znojem,
bled kao krpa, boreći se da ostane pri svesti. Pored njega je ležala mala, prazna, staklena bočica na kojoj je pisalo
HCl - hlorovodonična kiselina. Jezivi i tužni prizor posmatrao je Sebastian zbunjeno, ne znajući kako da pomogne
nesrećnom ocu.


- Ernesto, stigla sam! Je li Sebastian došao iz škole? Ernesto!

Mercedes je dozivala Ernesta. Kako nije bilo odgovora, uputila se ka sobi i imala šta da vidi. Ernesto je
izvršio samoubistvo hlorovodoničnom kiselinom, ne mogavši da se izbori sa problemima.



*


Na Ernestovoj sahrani bilo je malo ljudi, samo oni najbliži. Mercedes je izgledala katastrofalno loše, bledo,
malaksalo. Stres je pogoršavao njenu srčanu bolest. Sebastian je stajao pored nje, gledajući kovčeg kako se
spušta duboko u zemlju. Mercedes nije izdržala i došlo je do srčanog zastoja na sahrani. Umrla je u
neposrednoj blizini muževljevog groba. Sebastian je u kratkom, prekratkom roku izgubio oba
roditelja.

Kako niko drugi od rodbine nije želeo da natovari sebi toliku odgovornost, brigu o Sebastianu preuzeo je Ernestov
dalji rođak Sergio Conde. Sergio je bio čudan čovek, samotnjak, nikad se nije ženio. Radio je kao privatni
detektiv, uglavnom angažovan od strane ljubomornih muževa/žena za otkrivanje neverstava njihovih
partnera, roditelja koji nisu imali poverenja u svoju decu ili prevarenih mušterija kojima su izvođači
građevinskih radova uzeli pare za materijal i nisu se vratili da dovrše zidanje kuće. Sergiov
zadatak bio je pronalaženje osoba, istraživanje njihovih aktivnosti itd, i to sve po nalogu
klijenata koji su ga angažovali.

Sebastianu je promenjeno prezime, više se nije prezivao Davila već Conde, jer je starateljstvo nad njim pripalo
Sergiju Condeu, a i bolje je bilo po Sebastiana da ga ne povezuju sa navodnim prevarantom Ernestom Davilom.



*


U početku, malom Sebastianu je sve bilo tako konfuzno i nestvarno, kao da je sve vreme bio u šoku, paralisan.
Noću bi mu se vraćale scene sa ocem koji u mukama umire od HCl kiseline, čim zatvori oči. Neretko je upravo noću,
u sitne sate, vodio razgovore sa svojim stricem Sergiom.

Opet poznata scena...


- A zašto su morali tako da odu? Nije fer. - rekao je Sebastian, sa tugom u glasu.

- Život često nije fer, ali moramo ga prihvatiti takvim kakav jeste i boriti se za budućnost. Idi da spavaš, zakasnićeš
ujutru u školu.
- odgovorio je Sergio.


*


Sebastian je bio svedok Sergiovog posla, posla privatnog detektiva. Gledao je sa kojom pažnjom Sergio pristupa
svakom "slučaju", fascinirale su ga veštine koje jedan istražitelj mora da poseduje. Maštao je da postane ono što je
i Sergio, samo na višem nivou. Naime, Sebastian je želeo da postane policijski inspektor. Istraživanje, hvatanje loših
momaka i stavljanje istih iza rešetaka imalo je moćan prizvuk, davalo je osećaj (nad)moćnosti. Ali, dečaku to nije
bilo dovoljno, zato što se plašio loših momaka. Jedan takav je posredno odveo njegove roditelje u smrt. Tako da
je Sebastian imao u svojoj glavici određene lude ideje (da bude loš momak), izmiksane sa društveno prihvatljivim
idejama (da bude dobar momak, policajac). Ludo + normalno = interesantno, nesvakidašnje, bizarno.

I treća poznata scena...


- Šta želiš da budeš kad porasteš? - pitao je Sergio Sebastiana.

- Želim da budem na strani dobra i na strani zla.

- Kako to? Ti si dobro dete, zlu nisi potreban.

- Mama i tata su uvek bili dobri. Zbog toga su otišli na drugi svet!
- rekao je Sebastian ljutito.


*


Sebastianovo odrastanje bilo je propraćeno šarolikim iskustvima, što pozitivnim, što negativnim.
Ono što je zajedničko za sva ta iskustva jeste to da su Sebastianu učvršćivala stavove koje je
formirao nakon gubitka roditelja i preseljenja kod Sergia. U školi, i osnovnoj i srednjoj, bio je
smatran čudakom. Retko je sa vršnjacima nalazio teme o kojima bi se moglo razgovarati,
vreme na odmorima je provodio čitajući knjige namenjene starijim uzrastima, ponajviše
knjige mračne i tmurne tematike, ali i ruske klasike, psihološke romane, naučnu
fantastiku... Zanimljivo je napomenuti da su mu se divili, imali su prema njemu
strahopoštovanje. Fizički je bio atraktivan, sigurnog i odlučnog hoda, itekako
svestan svojih kvaliteta i kapaciteta. Ipak, njegovo ponašanje je odudaralo
od uobičajenog, te je epitet "čudak" održan na snazi.

O ljudima iz razreda je znao dosta, gotovo sve, u duhu buduće policijske profesije. Štaviše, postao je opsednut
ljudskim slabostima, težio je da ih upozna i nauči kako da ih iskoristi...kada dođe vreme...



*


Jedne noći, Sebastian je izašao u klub. Nije bio ljubitelj tehno muzike, ali posle napornog, klasičnog studentskog
dana provedenog na policijskoj akademiji, hteo je da se malo opusti u najbližem noćnom klubu. Na izlazu iz kluba,
ugledao je dvoje tinejdžera koji su, po njegovoj proceni, tek pošli u srednju školu. Žestoko su se svađali.


- Ne mogu do večnosti da te čekam Dalia! Pitaj bilo koju drugaricu, svaka će ti reći da je izgubila nevinost i to
je normalno. A da, i svaka će ti reći da bi sa mnom rado spavala.

- Victore, nisam spremna. Šta te košta da pričekaš još koji mesec? Sviđaš mi se, super si tip, ali...
- objašnjavala
je Dalia Victoru.

- Ali šta?! Šta? Teško da ćeš naći momka kao što sam ja, a ja mogu da nađem hiljadu devojaka kao što si ti i boljih.
Moj otac je Martin Alberti, jedan od najboljih advokata u gradu. A ko je tvoj otac? Niko i ništa, obični bednik koga
pas nema za šta da ujede.

- Prestani!

- Ili ćeš spavati sa mnom ili raskidamo kučko.
- Victor joj je postavio ultimatum.

- Kučka ti je majka! - viknula je Dalia, zbog čega joj je Victor udario šamar.

Sebastian se umešao u tinejdžersku, ali ne i naivnu svađu. Želeo je da zaštiti devojku koju je dečko
maltretirao, po principu "treba biti na strani slabijih." Pojavilo se obezbeđenje kluba...


- Šta se događa? - pitali su radnici obezbeđenja.

- Izvinite, ali vi ne obavljate svoje dužnosti. Njih dvoje su maloletni, zašto ste ih pustili u klub? Druga stvar,
ovaj "frajer" maltretira ovu devojku i vi ne reagujete. Kakvo ste mi vi obezbeđenje?
- kritikovao je
Sebastian.

- Ne laži manijaku. Mi smo se svađali kao što se ponekad posvađa svaki par, niko nikoga nije maltretirao. Nego
si ti prišao i spopadao moju devojku.

- Nije istina, reci da nije istina.
- Sebastian se obraćao Daliji.

- Victor, moj dečko, govori istinu. - rekla je Dalia, spuštajući pogled.

- Molim?! Zašto braniš dečka koji te udara, čemu mazohizam?

- Vidite? Moja devojka je razjasnila situaciju. Idemo Dalia, nemamo šta da tražimo sa šljamom. Bolje da to vreme
iskoristimo drugačije.
- cinično je rekao Victor i odveo Daliju.

Sebastian je izvukao deblji kraj, iako je samo želeo da pomogne.


*


Sergio je preminuo i Sebastian je ostao sam u kući koju je i nasledio. Intrigirala ga je tzv. radna soba pokojnog
Sergia. To je u stvari bio obični tavan, u kome je Sergio čuvao svoje radove (čitaj: arhiva svih slučajeva kojima se
bavio u svojoj detektivskoj karijeri). Originale (fotografije, dokumenata) je uvek predavao klijentima, ali sačinjavao
je kopije i njih je držao u arhivi na tavanu. Sebastian je pregledao arhivu, zanimalo ga je kako to izbliza izgleda.
Slučajevi u arhivi bili su složeni po abecednom redu prezimena klijenata. Među prvima bilo je prezime Alarcon,
Liliana Alarcon.


- Alarcon Liliana. Sumnja da je muž, Heriberto Manrique, vara. Sumnje potvrđene, u prilogu fotografije
dotičnog sa ljubavnicama i podaci o njima. Izdvaja se Bernarda Montesinos de Ramirez.


Čitao je Sebastian sa poleđine velike koverte. Otvorio ju je i pogledao slike, mada su mu pažnju najviše
privukli podaci o Bernardi, iz jasnih razloga.


- Bernarda Montesinos je ćerka Francisca Montesinosa i vara muža sa preduzetnikom i bivšim političarem
Heribertom Manriqueom. Ima i ćerku Daliju koja po opisu odgovara mazohističnoj Daliji koju dečko udara
ispred noćnog kluba. Fenomenalno... Možda mi ovo i zatreba.
- Sebastian je koverat poneo sa
sobom.


*


Godine su prolazile, Sebastian je završio akademiju i zaposlio se policiji. Napredak je bio očigledan, kao i njegov
trud da dokaže koliko mu je stalo do posla. Naravno, napredak nije bio ništa manje uočljiv i u onoj drugoj krajnosti,
mračnoj. Slobodno vreme je koristio razmišljajući i planirajući kako da (zlo)upotrebi stečena znanja o ljudskim
slabostima, kako da poigra tuđim umovima, kako da dominira. Trebalo mu je to, kao što mu je trebao san,
hrana, voda, kiseonik. Potreba za dokazivanjem superiornosti, koliko u službi zakona toliko i izvan
zakonskih granica, bila je neizdrživa i vapila je za tim da bude zadovoljena.

Komplikovano je kada se u jednom telu nađu dve suprotne duše. Jedna je pravdoljubiva, hrabra, poštena duša
policajca. Druga je tajanstvena, izopačena, bolesna, duša kukavice koja se krije iza maske. Komplikovano je
kada jedna osoba sebi postavi dva koliziona cilja - prvi da služi narodu i štiti ga od opasnosti, a drugi da
bude opasna po društvo. Komplikovano je kada neko ne uviđa koliko je sve to pogrešno i nastavlja da
se povinuje potrebama. Veoma pogrešno.



*


Svake subotnje večeri, policija je imala pune ruke posla. Tuče po noćnim klubovima i kafićima, omladina sa lakšim
ili težim oblicima droge u posedu, saobraćajne nesreće... Jedne od takvih burnih noći, Vanesa Manrique je završila
na ispitivanju kod inspektora Condea kada ga je i upoznala.


- Vanesa Manrique?

- Tako se zovem.
- potvrdila je.

- Ćerka preduzetnika Heriberta Manriquea?

- Jesam.

- Slušam Vas. Šta se dogodilo u klubu? Osim što smo kod Vas pronašli tabletice ekstazija.

- Udarila sam tu devojku staklenom flašom u glavu, jer mi se učinilo da je Dalia. Kasno sam skontala da nije.
Inspektore, ja sam zaljubljena u Estebana, volim ga ludo, a on voli nju, Daliju Ramirez. Što je najgore, verili
su se. Ona je inženjer, zaposlena u firmi mog oca. Svi je obožavaju i to me izluđuje. Dajte mi savet, šta da
radim? Poludeću!
- Vanesa se trudila da se iskontroliše i smiri histeriju.

- Dalia Ramirez... Kako je svet mali. - nasmejao se Sebastian.

- Poznajete je?!

- Otprilike. Ovako Vanesa, da se dogovorimo nešto. Bićemo na ti, nećemo persirati jedno drugom. Može?

- Može, ali ne razumem...

- Razumećeš. Za tebe imam jedan predlog i odnosi se, između ostalog, i na tebi omraženu Daliju. A za tabletice ekstazija
ne brini, recimo da će ispasti da su ti ih podmetnuli. Ali moraš da mi obećaš da bilo šta što nas dvoje budemo pričali, bilo
šta, ostaje naša tajna. Važno je, ako hoćeš da igraš igru. Ja vidim da hoćeš.
- rekao je Sebastian, gledajući je
izazivački.

- Obećavam... kako se ono zoveš?

- Sebastian.

- Obećavam Sebastiane. Nego, još mi nisi rekao o kakvoj je igri reč?

- Policijsko odeljenje za krvne delikte nije najidealnije mesto za razgovor o tome. Hoćeš?
- ponudio je
Vanesu cigarom.

- A koje mesto je idealno? - pitala je Vanesa, upalivši cigaru.

- Podrum.

- A?

- Podrum, u sastavu jedne napuštene, stare zgrade izvan grada.

- Mrzim podrume, fuj.
- rekla je Vanesa sa gađenjem.

- Mrziš podrume, a ne mrziš da udaraš devojke staklenim flašama u glavu misleći da su Dalia Ramirez i ne
mrziš da nosiš i konzumiraš ekstazi... Podrum ili ništa. Uzmi ili ostavi. Samo, sad ti je već kasno da
ostavljaš.
- Sebastian je uvukao poslednji dim.


*


Sebastianov omiljeni književni lik bio je Rodion Romanovič Raskoljnikov, glavni junak romana "Zločin i kazna."
Smatrao je da bi on i Raskoljnikov bili dobri prijatelji da je ovaj stvaran lik, verovatno zato što Raskoljnikov u
biti podseća na reč raskol, rascep. Rascep ličnosti, ideja, ponašanja. Glavni junak čuvenog romana je i živeo
u skladu sa svojim prezimenom. Raskoljnikov ne postoji, ali mačke postoje. Nabavio je elegantnog i
gracioznog mužjaka persijske rase mačaka i dao mu ime Raskoljnikov, da ga podseća na taj rascep
koji je Sebastian donekle prihvatio kao deo svog integriteta.



*


Vanesa i Sebastian su se našli u podrumu, uređenom podrumu kakav se retko sreće. Sebastianova namera je
bila da sredi podrum tako da u njemu bude prijatno i komforno, da se žrtve osećaju kao kod kuće ili još lepše.


- I dalje ne shvatam šta je ovo. - rekla je Vanesa.

- Misliš na podrum? Vidiš da je pristojno sređen, ne liči na smetlište kao većina podruma.

- Mislim na tebe! Imam osećaj kao da sam u nekom čudnom filmu.

- Nisi. Dobrodošla u moju stvarnost, jednu od mojih stvarnosti.
- izgovorio je Sebastian ponosno.

- Ko su ljudi koje si mi nabrojao? Ubio si ih?

- Zar ti ličim na ubicu? Ne Vanesa, ja nikad nikog nisam ubio. Oni su se sami ubili uz moju pomoć.

- Terao si ljude da izvršavaju samoubistva?!

- Podsticao sam ih na to.

- Ali zašto?

- Tako je bilo najbolje za njih. HCl kiselina...
- Sebastian je bio zamišljen.

- Ti si poremećen, strašno je što neko poput tebe radi u policiji. Ali, imaš nešto protiv Dalije i pomoći ćeš mi
da je se oslobodim.

- Jesi li sigurna da ti je Dalia trn u oku samo zbog tog Estebana ili...?

- Zbog čega drugog?

- Vanesa, pričamo otvoreno, sve su karte na stolu. Nije samo Esteban u igri, nego i tvoj otac. Sigurno znaš da su
Dalijina majka i tvoj otac bili ljubavnici dugo vremena.

- Otkud ti to znaš?!
- iznenadila se Vanesa.

- Glupa pitanja ne postavljaj. U opisu posla mi je da istražujem. Ja sam inspektor, sećaš se?

- O moj Bože... Dalia je moja polusestra, ćerka mog oca i Bernarde Montesinos. Vidiš šta sve mogu da izgubim? Ako
bi tata saznao da mu je Dalia ćerka, morala bih da delim sa njom apsolutno sve, ubeđena sam da bi mu ona bila
miljenica. Tu je i Esteban... A zašto ti mrziš Daliju?

- Ne mrzim Daliju uopšte. Ja tragam za ravnotežom. Nije pravedno da jedni osete čari gubitaka, a drugi
ne.
- rekao je Sebastian pomalo ogorčeno.

- Ništa ja tebe ne razumem, ali nema veze. Da nastavimo o Daliji...


*


Vanesa je predložila da Daliju slome silovanjem u parku i da silovatelj stavi miris koji koristi Esteban. Ironično,
Sebastian je bio protiv toga, jer je silovanje video kao grozan i divljački čin, ali morao je da pristane, Vanesa i on
su sada bili tim. Da li je Sebastian bio dokaz koliko ljudsko biće može da bude kompleksno, komplikovano i
ponekad kontradiktorno? Da li je apsurdno ljude deliti strogo po kategorijama? Da li je zaista besmisleno
očekivati da neko ko gura unesrećene u smrt navodeći ih na samoubistvo može biti i jeste protivnik
silovanja? Da li se isključivost i nefleksibilnost u razmišljanju isplati?


- Ko ste Vi?

- Neko ko može da se saoseća sa tvojim bolom.
- odgovorio je Sebastian Daliji.

Da li je totalno lagao?


*


Dalia mu je verovala, iako to nije bilo pravo poverenje. Više se radilo o zaslepljenosti i potrebi da bude
shvaćena. Sebastian je proveo godine i godine izučavajući tehnike manipulacije, talenat i inteligencija mu
ne manjkaju, a naučeno na policijskoj akademiji je samo dodatni plus. I najvažnije, iščašen um.

Daliji je pozajmio knjigu o crnim cvetovima (metaforički), odnosno o ljudima kojima je mladost upropaštena i koji su izgubili
lepu i veselu boju kakvu cvetovi inače imaju. Dalia je prodala majčin nakit i predala mu novac dobijen prodajom jer ju je
ubedio da mu je novac potreban i stavio je u položaj da bira između njega i porodice "koja je ne voli i ne poštuje",
okupirao joj je misli, doveo je do granice ludila... Osveta za ono što je Dalijin deda Francisco uradio njegovom
ocu? Svesna ili nesvesna osveta? Zašto Sebastian nikada nije rekao ili priznao da se sveti, zašto to nije ni
pomislio? Pa... možda su potisnute traume i ugušeni bol isplivali na površinu u veoma nezdravom obliku.



*


Samoubistva hlorovodoničnom kiselinom, kao ni Dalijino "samoubistvo" nisu dublje istraživani prvenstveno zbog
prirode stvari-samoubistvo nije krivično delo, ali i zato što je inspektor nadležan za te slučajeve bio upravo
Sebastian. Nakon Dalijine smrti, inspektor Conde je odlučio da se odseli u Španiju. Razlozi za tu odluku
nisu do kraja poznati. Moguće je da mu je trebao time-out, odmor, pauza od dvostrukog života ili ga
je mučilo to što je prilično direktno prouzrokovao nečiju smrt po prvi i poslednji put.


- Mauricio druže, šta ima? Uđi.

- Sviđa mi se raspored u stanu. Koliko si para uložio u kupovinu i opremanje stana? Mi inspektori nemamo baš neku
bajkovitu platu.

- Uložio sam dosta. Prodao sam kuću koju sam nasledio od strica, stric je čuvao za mene novac od prodaje roditeljske
kuće, malo uštede i eto.
- odgovorio je Sebastian.

A da nije slučajno Vanesa uložila novac ili novac uložen u stan vodi poreklo od skupocenog nakita koji je Dalia
prodala? Svejedno...


- Sebas, kopka me ovo sa samoubistvima kiselinom. Čudno mi je takođe i samoubistvo Dalije Ramirez. Mislim da ti
slučajevi treba da se otvore.
- rekao je Mauricio.

- Tužno je što mladi ne znaju da cene samu činjenicu da su živi i da to pametno iskoriste, ali suicid je bio njihov
izbor, oni sa svojim telom mogu da rade šta žele Mauricio. Razgovarao sam sa šefom o ovome i on se slaže sa
mnom.

- Slažem se i ja, s tim da ne možemo poreći da je čudno da se nekoliko samoubistava među mladima izvrši HCl
kiselinom.

- Oni koji se ubiju kiselinom... Oni mrze sebe, mrze život, imaju visok prag bola zato što su na bol navikli.
Naravno ne svi. Neki su živeli lepo i kvalitetno, ali su ih drugi bacili u očaj, pa su u stanju rastrojenosti
izvršili suicid.
- Sebastianu je drhtao glas.

- Jesi li ok? - pitao je Mauricio zabrinuto.

- Nisam Mauricio, nisam ok. Pogađa me nepravda, zato sam i postao policajac. Samo... s vremena na vreme
pomislim da nema smisla boriti se za pravdu.

- Ti si odličan inspektor, ne menjaj se.

- Idem u Madrid na određeno ili neodređeno vreme, zavisi od toga da li će mi uslovi rada odgovarati.

- Zezaš me?! Hoćeš da me napustiš?

- Ne preteruj, bićemo u kontaktu.

- Ko je ovo? Kako je slatka mačka.
- Mauricio je uzeo Raskoljnikova koji mu je prišao.

- To je moj najbolji prijatelj, pored tebe.


*


Sebastian je u Španiji boravio i radio oko 6 meseci, a onda se vratio. Razlog povratka bile su Dianine insinuacije
upućene Vanesi, mada je planirao da se vrati svakako, pre ili kasnije. Vanesa je Dianu videla kao pretnju, koju je
trebalo ukloniti.


- Felipe će to odraditi, a ti ćeš mu pomoći.

- Ja?
- pitala je Vanesa nezadovoljno.

- Da, ti Vanesa. Rekla si mi da tvoj otac organizuje svečani prijem uskoro i da je Diana pozvana. Za ono što posle
usledi budi bez brige, ja ću voditi istragu.

- Šta će biti sa Felipeom?

- Šta misliš da će biti?
- Sebastian je odgovorio pitanjem.

Ishod je opštepoznat. Diana je ubijena, ubio ju je Felipe Soto kome je Vanesa pomogla da uđe u vilu
i obavi posao. Podrazumeva se da je Sebastian vodio istragu, (zajedno sa Mauriciom).


- Dobro veče. Ja sam Sebastian Conde, inspektor iz odeljenja za krvne delikte, ovo je moj kolega Mauricio Robles.
Žao mi je što se u Vašoj kući desilo ubistvo gospodine Manrique, ali uveravam Vas da ćemo se potruditi da što je
brže moguće rasvetlimo slučaj.

...



*


Prilikom rutinskog pregleda žrtvinog doma radi pronalaska relevantnih dokaza (u ovom slučaju
Dianinog stana), Sebastianu je bilo važno da pronađe eventualni kompromitujući materijal kojim je
Diana želela da raskrinka Vanesu, ali takav materijal nije našao. Našao je samo Dianin dnevnik i
diktafon. Pročitavši dnevnik na miru u podrumu i preslušavši audio snimak na diktafonu, uvideo
je da bi Vanesi taj materijal dobro došao, jer se nije spominjalo ništa što bi na bilo koji način
moglo da kompromituje njega (Sebastiana). Određene stranice dnevnika i audio snimak su
se odnosili na Mabeline kriminalne aktivnosti, te ih je prosledio Vanesi koja se pošteno
poigrala Mabelinim živcima.



*


Elem, Felipe Soto se ubio HCl kiselinom i njegov leš je pronađen. Za Sebastiana, muke su tek počele. Njegov kolega
i najbolji prijatelj inspektor Robles, bio je izrazito tvrdoglav, pametan i uporan. Nije se lako predavao i išao je na to da
po svaku cenu dođe do istine. Sebastian je cenio sve te osobine kod Mauricija, ali ne u ovom slučaju. Nikako. Njih
dvojica su vodili na desetine rasprava oko Felipeovog motiva za ubistvo Diane Ramirez i njegovog suicida. Plašeći
se Mauriciove upornosti, Sebastianu je pala na pamet jedna ideja-da se dogovori sa Vanesom da ona prizna da
je pomogla Felipeu da uđe i izađe iz vile, ali pod pretnjom i da se ta priča o Felipeovom pomagaču zatvori.
Kako je ono išlo?


...

Vanesino izlaganje prekinula je zvonjava mobilnog telefona.

- Da? Slušam. Važi, tako ću postupiti. Budi bez brige. Ćao draga, ljubim te. - Vanesi je koncentracija primetno
bila na zavidnom nivou dok je vodila telefonski razgovor.

...

Vanesa je Estebanu rekla da je pričala sa prijateljicom. U stvari, to je bio Sebastian.


*


Sebastian je od ranije znao za Manuelu Covarrubias i njeno prisno prijateljstvo sa Felipeom, Felipe mu je pričao o
njoj. I Manuela je bila redovni posetilac "ukletog" parka, pogotovo nakon Felipeove smrti. I Manuela je bila
inspektorova poslednja žrtva, iskorišćena za Vanesin hir, odnosno Bernardino ubistvo.


- Želim da se ovo okonča Sebastiane. Opterećenje mi je stalno se brinuti da li će nas otkriti. Tebi
nije?
- nervirala se Vanesa.

- Jeste, i ja želim da se završi. Želeo sam da se završi posle onoga sa Dalijom. Da Diana nije predstavljala
opasnost...

- Šta bi bilo, kad bi bilo. Manuela je poslednja?

- Poslednja. Vanesa, treba li da te podsećam da si ti ta kojoj smeta Bernarda?

- Ne treba da me podsećaš. Bernarda se opet zbližava sa mojim tatom i pitanje je trenutka kad će mu reći da mu je
Dalia bila ćerka.

- Pa šta ako kaže? Dalia je mrtva.
- smireno je rekao Sebastian.

- Neću da moj tata ikada sazna za to! Dalia je fizički mrtva, ali njeno prisustvo se oseti.

- Dobro je što si sa mnom u ovome Vanesa.
- tiho je prokomentarisao.


*


Stižemo do finalnog dela priče. Vanesa je uhapšena povodom ubistva Mauricija Roblesa u podrumu, izjavila je
da ona i samo ona stoji iza samoubistava kiselinom, da je ona nalogodavac Dianinog i Bernardinog ubistva i da je
ona ubila Daliju. Osuđena je na doživotnu robiju. Postavlja se pitanje šta se zapravo dogodilo u podrumu te
noći? Zašto je Vanesa preuzela svu odgovornost na sebe? Vraćamo se na tu, po Mauricija kobnu noć...


- Ti... - Mauricio je iznenađeno pogledao Raskoljnikova.

Pogledao ga je iznenađeno, jer je poznavao mačora. Vanesa ga je upucala, a potom...

- Šta se ovde dešava? - začuo se muški glas sa ulaznih vrata.

Glas je bio Sebastianov.

- Sebastiane? - okrenula se Vanesa.

- Šta si uradila glupačo? - Sebastiana je obuzeo bes videvši Mauricija mrtvog.

- Morala sam da ga ubijem, pratio mi je i otkrio je tvoju mačku. Šta sam trebala da uradim? Šta bi ti uradio?

- Mauricio je bio moj najbolji prijatelj.
- rekao je Sebastian suzdržavajući se da ne zaplače.

- Briga me. Odlazim odavde i ne vraćam se. - Vanesa je držala uperen pištolj u Sebastiana.

- Ne odlaziš ti nigde, osim u zatvor.

- Super, u tom slučaju odlazimo oboje u zatvor. Ti si navodio labilne osobe da se ubiju i ubio si lično Daliju. I mene
si vrbovao. Ko je veći zločinac od nas dvoje?

- Prestani da nišaniš u mene, spusti pištolj.

- Uvalio si me u probleme Sebastiane! Tvojom krivicom moram da bežim!
- histerisala je Vanesa onako kako
samo ona ume.

- Hvala ti što mi laskaš, ali niko ne može nikoga da nagovori na nešto što ne želi. Stvarno misliš da si u problemu
mojom krivicom? Sama si pala, sama se ubila i ponavljam spusti taj pištolj.

- Neću ga spustiti dok ne...
- Conde joj je oteo pištolj.

- Biću kratak i jasan. Ako ti roditelji i Esteban išta znače, preuzećeš odgovornost za sve. Kada kažem za sve,
mislim za sve.

- Ispao si gori nego što sam očekivala.

- Ko mi kaže... Upravo si hladnokrvno ubila mog druga. Zvaću pojačanje, monstrumi kao ti treba da budu iza
rešetaka.


Ostalo je istorija...


*


Sebastian je prolazio pored zlokobnog parka, bilo je kasno popodne. Na prvoj klupi u blizini ulaza u park
sedela je mlada devojka u pocepanoj odeći i jecala iz sve snage.


- Mogu li da ti pomognem? - pitao je Sebastian prilazeći joj.

- Ko ste Vi?

- Sebastian Conde, inspektor i načelnik odeljenja za krvne i seksualne delikte.
- rekao je i pokazao službenu
policijsku legitimaciju.



*** KRAJ ***





Uloge:



Dalia Ramirez...(Carmen Villalobos)
Vanesa Manrique...(Ximena Duque)
Francisco Montesinos...(Enrique Rocha)
Sebastian Conde...(Sebastian Rulli)
Mauricio Robles...(Julio Camejo)




Ernesto Davila (Jorge Salinas)



slika




Mercedes de Davila (Ingrid Martz)



slika




Sergio Conde (Alejandro Tommasi)



slika

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Crna Dalia
PostPosted: sri jul 08, 2015 2:13 pm 
Offline
Avatar

Joined: sub nov 09, 2013 9:09 pm
Posts: 7760
Eto ipak se ispostavi da je ubica neko na koga nisam sumnjala ;) Mada bilo mi je čudno to kako se stvorio u podrumu ali mislila sam da nije pretjerano bitno. Detalj sa mačkom :bravo:


Prijavi post
Top
 Profil  
 
 Post subject: Re: Crna Dalia
PostPosted: sri jul 08, 2015 2:50 pm 
Offline
Avatar

Joined: pet nov 22, 2013 1:54 pm
Posts: 3408
Location: --u paklu na zemlji--
Citat:
Eto ipak se ispostavi da je ubica neko na koga nisam sumnjala


Pa, lično je odgovoran samo za Dalijinu smrt, tj. samo je nju bukvalno ubio. Ali ono sa
samoubistvima jeste grozna stvar :?

Citat:
Mada bilo mi je čudno to kako se stvorio u podrumu ali mislila sam da nije pretjerano bitno


Pratio je Mauricija, kao svaki dobar kolega policajac i prijatelj :mrgreen: Problem je što je ispalo da
Sebastian nije samo policajac, nego i glavni krivac koji se izvukao, za razliku od Vanese.

Večeras mogu citirati delove u kojima je bacana sumnja na Sebastiana u toku novele :-D

_________________
slika


Prijavi post
Top
 Profil  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Započni novu temu Odgovori  [ 72 post(ov)a ]  Go to page Previous  1 ... 4, 5, 6, 7, 8  Next


Who is online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati attachmente.

Search for:
Jump to:  
suspicion-preferred